Dzudit Miler, Stiven Engelberg i Vilijem Brod - Klice Izdavac : Laguna 2001, odlicno ocuvana, 431 strana

Kažimir Pribilović : 50 godina školskog broda `Jadran` / Beograd : Mornarički glasnik, 1983 , Fizički opis 95 str. : ilustr. ; 24 cm Pomorska biblioteka ; ǂsv. ǂ34 Школски брод `Јадран` ; Jugoslovenska ratna mornarica ; Поморство -- Југославија Očuvanost 4.

Izdavač: Prosveta, Beograd Br. strana: 465 Povez: mek Dimenzije: 21 cm Slika na koricama: Hijeronimus Boš, `Brod ludaka` Knjiga je kao nova.

Priredio - Historijski institut Slavonije Urednik - Srećko Ljubljanović Izdaje - Novinsko preduzeće Radnička štampa - Slavonski Brod Stanje knjige kao na priloženim slikama - ocena 7 - solidno, bez vidljivih oštećenja. - ima pečat sindikata Tvrd povez 453.strane

STANJE PREDMETA: Vrlo dobro očuvana. SADRŽAJ: - Svemirska mitologija - Tko je istrjebio neandertalce? - Misterij Povlenske kugle - Svemirski brodovi na našim freskama - Sl. Brod - naseobina `marsijanaca` - Nemani su bili - rakete - I sada nas posjećuju - Došli po zemaljsko zlato? NAPOMENA: Ostale predmete u mojoj ponudi možete proveriti preko sledećih linkova: - Kupindo: https://www.kupindo.com/Clan/Duduledu/SpisakPredmeta - Limundo: https://www.limundo.com/Clan/Duduledu

PRIRUCNIK PRVE POMOCI ZA POMORCE NA BRODU B.Pajovic - N. Drakulovic MINISTARSTVO POMORSTVA I SAOBRACAJA PODGORICA LUCKA KAPETANIJA KOTOR Kotor 1998. Mek povez 55 str. Vidna fleka na prvoj strani .

BUDUĆI RAT - K.Ružeron Izdavac: Vojno delo Beograd Cvrst povez 380 str. Tragovi ostecenja na koricama knjige, tragovi pozutelosti i uprljanosti na rubu knjiznog bloka. Sadrzaj: Predgovor Politicki faktor Strategiski faktor Tehnicki faktor: 1. Raketa 2. Atomski rat 3. Bioloski rat 4. Meteoroloski rat Saobracaj Premestanje stanovnistva Industrijska ekonomija Poljoprivredna ekonomija Kopneni rat: 1. Materijal 2. Utvrdjenja 3. Operacije 4. Gerila Pomorski rat: 1. Bojni brod ili nosac aviona 2. Naoruzanje, zastita, brzina, manevarska sposobnost 3. Pomorski materijal atomskog doba 4. Teretna podmornica 5. Kopno i vazduh protivmora Rat u vazduhu: 1. Materijal 2. Zadaci 3. Aerodromska postrojenja Rat efektiva i rat materijala Objasnjenja

Slobodan Škrbić Majanska slagalica kao nova, nekorišćena Da li će `Svemirski Brod Zemlja` poleteti 2013. godine ili će završiti kao Maldek. (nekadašnja planeta sunčevog sistema. Između Marsa i Jupitera, od koje je danas ostao samo pojas asteroida)? Da li ćemo saznati i lično iskusiti? Na svim Majanskim piramidama i građevinama Začarani San se potpuno završava 2012. godine. Nema nastavka. Tu je kraj ciklusa, kraj vremena koje su oni pažljivo pratili i poznavali. Kraj vremena kakvo poznajemo. Kraj vremena kome nisu naznačili nastavak, nakon koga nisu predočili novi ciklus. Kraj začaranog sna je začarano buđenje. Pred vama bogato ilustrovani kratki vodič kroz moguću apokalipsu i novi početak.

Laguna, 2014. 197 strana. Veoma očuvana ali ima posvetu. Kako astronomija određuje našu svakodnevicu Nagrada za najbolju naučno-popularnu knjigu na nemačkom govornom području u 2014. godini. Pod astronomijom mislimo na udaljena sazvežđa i tajanstvene crne rupe. Pritom smo retko svesni da je ono što se događa u dubinama svemira povezano sa našim svakodnevnim životom. Kosmos nije samo „tamo napolju“. On se nalazi odmah iza ugla. Da bismo ga upoznali, nije nam potreban kosmički brod već samo dva oka i dve noge. Pođite na fascinantno astronomsko krstarenje kroz našu svakodnevicu i saznajte šta je Sunce ostavilo u sendviču, komete u čaši koktela, a svemir u vodovodu.

2012 MAJANSKA SLAGALICA , Slobodan Škrbić , Esotheria Beograd 2007 , Kratko istraživanje o najavama dolaska kraja vremena i početka novog doba. Da li će `Svemirski Brod Zemlja` poleteti 2013. godine ili će završiti kao Maldek. (nekadašnja planeta sunčevog sistema. Između Marsa i Jupitera, od koje je danas ostao samo pojas asteroida)? Da li ćemo saznati i lično iskusiti? Na svim Majanskim piramidama i građevinama Začarani San se potpuno završava 2012. godine. Nema nastavka. Tu je kraj ciklusa, kraj vremena koje su oni pažljivo pratili i poznavali. Kraj vremena kakvo poznajemo. Kraj vremena kome nisu naznačili nastavak, nakon koga nisu predočili novi ciklus. Kraj začaranog sna je začarano buđenje. Pred vama je bogato ilustrovani kratki vodič kroz moguću apokalipsu i novi početak. NOVO , mek povez , ilustrovano, latinica, 112 strana

2012 MAJANSKA SLAGALICA - Slobodan Škrbić , Esotheria Beograd 2007 , Kratko istraživanje o najavama dolaska kraja vremena i početka novog doba. Da li će `Svemirski Brod Zemlja` poleteti 2013. godine ili će završiti kao Maldek. (nekadašnja planeta sunčevog sistema. Između Marsa i Jupitera, od koje je danas ostao samo pojas asteroida)? Da li ćemo saznati i lično iskusiti? Na svim Majanskim piramidama i građevinama Začarani San se potpuno završava 2012. godine. Nema nastavka. Tu je kraj ciklusa, kraj vremena koje su oni pažljivo pratili i poznavali. Kraj vremena kakvo poznajemo. Kraj vremena kome nisu naznačili nastavak, nakon koga nisu predočili novi ciklus. Kraj začaranog sna je začarano buđenje. Pred vama je bogato ilustrovani kratki vodič kroz moguću apokalipsu i novi početak. Knjiga je odlično očuvana, mek povez , ilustrovano, latinica, 112 strana.

Zejnel Zejneli : KO JE IZDAO REVOLUCIJU , Jedinstvo 1988, tvrdi povez, str. 270. Kosovo - Političke prilike 1945 - 1987; Albanski nacionalizam. Očuvanost 4. Zejnel Zejneli (Brod, 5. septembar 1950)[1] srpski je novinar i književnik goranskog porekla. Osnovnu i srednju školu je završio u Prizrenu, a studirao na Pravnom fakultetu u Prištini. Novinarstvom je počeo da se bavi 1970. godine i vrlo brzo je postao zapažen u kosmetskom novinarstvu. Godine 1975. postao je stalni dopisnik Politike iz Prištine i Kosmeta. Najznačajnije delo po kome je stekao popularnost je „Ko je izdao revoluciju“ iz 1988. godine, koja je zabranjena i skinuta sa štanda na salonu knjiga u Beogradu, zbog jednog pasusa u kojoj se pominje krivica Josipa Broza Tita za situaciju u pokrajini. Knjiga je doživela tri izdanja. Do rata 1999. godine živeo je i radio u Prištini. Danas živi i radi u Subotici.

Toma Bajić - STARA JABUČKA VODENICA na Belom Brodu (Beograd, 1967, broš, 39 str., ilustrovano) IV-01

Dr Luka Đaković : OD TRADICIJE DO SAVREMENE MEDICINE - Prilozi proučavanju razvoja medicinsko farmaceutske misli u Bosni i Hercegovini 1500 - 1850 , SOUR SBS Sarajevo 1978, str. 48 + prilozi iz starih knjiga. Očuvanost 4. ĐAKOVIĆ, Luka, povjesničar (Novo Selo kraj Bosanskog Broda, 4. IX. 1929 — Sarajevo, 27. III. 1986). Gimnaziju polazio u Slavonskom Brodu, Derventi i Doboju, završio u Tuzli 1949. Na Filozofskom fakultetu u Sarajevu 1955. diplomirao povijest. Od 1956. u Bosanskom je Brodu profesor u srednjoj ekonomskoj školi i gimnaziji, a potom 1958–60. predsjednik Skupštine općine u Bosanskom Brodu. God. 1960. u Sarajevu je tajnik Komisije za ideološko-politički i kulturno-prosvjetni rad GO SSRN BiH te 1965. postaje šef kabineta predsjednika Skupštine SSRN BiH. Na Filozofskom fakultetu u Sarajevu 1968. doktorira tezom Formiranje političkih stranaka kod bosansko-hercegovačkih katolika Hrvata. God. 1970–74. direktor je Narodne i univerzitetske biblioteke u Sarajevu, a od 1974. direktor Novinsko-izdavačkog poduzeća »Zadrugar« u Sarajevu. Od 1975. radi u Institutu za istoriju u Sarajevu. U dva mandata (1957–69) zastupnik je u Skupštini SR BiH, istodobno sekretar Odbora za prosvjetu, nauku i kulturu Skupštine SR BiH te zastupnik u Saveznoj skupštini u Beogradu. — Glavno je područje njegova rada povijest Bosne i Hercegovine u razdoblju 1878–1918, a pisao je i o međuratnom i poslijeratnom razdoblju povijesti BiH, radničkom pokretu te o gospodarskoj povijesti. Rezultate istraživanja, temeljene na arhivskoj građi, objavljivao je u časopisima i zbornicima Glasnik arhivâ i Društva arhivskih radnika Bosne i Hercegovine (1964 –66), Godišnjak Društva istoričara Bosne i Hercegovine (1965–66, 1969, 1977–79), Pregled (1967, 1985), Almanah-spomenica povodom otvaranja nove zgrade Narodne i univerzitetske biblioteke u Beogradu (Beograd 1974), Prilozi Instituta za istoriju u Sarajevu (1977–79, 1981, 1984), Otpor austro-ugarskoj okupaciji Bosne i Hercegovine (Sarajevo 1978), Tuzla u radničkom pokretu i revoluciji (Tuzla 1979), Četvrta i Peta konferencija KPJ za Bosnu i Hercegovinu u istorijskom razvitku revolucionarnog pokreta 1938–1941 (Sarajevo 1980), Radnički pokret, NOR i revolucija u Boki kotorskoj (Herceg-Novi 1983), Publikacija o razvoju radničkog pokreta u Brčkom (Tuzla 1984), Sto godina rudnika lignita Kreka 1885–1985 (Tuzla 1985). Posebno je važno Đakovićevo istraživanje povijesti katolika Hrvata u Bosni i Hercegovini, o čemu je objavio više radova, a oni o dobu do 1910. sintetizirani su u djelu Političke organizacije bosansko-hercegovačkih katolika Hrvata. Započeo je njegov nastavak o razdoblju do kraja 1918, a pripremao je i zbirku građe o omladinskom pokretu. Do srpskog napada 1992. rukopisi su se čuvali u arhivu franjevačkog samostana u Plehanu. DJELA: Kraći historijski pregled razvoja medicinsko-farmaceutskih misli u Bosni i Hercegovini od 16–19. stoljeća. Sarajevo 1978. — Prilozi za demografsku i onomastičku građu Bosne i Hercegovine (na osnovi popisa katoličkog stanovništva 1743. godine), 1. Sarajevo 1979. — Rudarstvo i topioničarstvo u Bosni i Hercegovini. Tuzla 1980. — Položaj Bosne i Hercegovine u austrougarskim koncepcijama rješenja jugoslavenskog pitanja 1914 –1918. Tuzla 1981. — Političke organizacije bosansko-hercegovačkih katolika Hrvata (I dio: do otvaranja Sabora 1910). Zagreb 1985

KLICE: Džudit Miler Naslov Klice : biološka oružja i tajni rat Amerike / Džudit Miler, Stiven Engelberg, Vilijem Brod ; prevod Nenad Dropulić, Miloš Arsić Jedinstveni naslov Germs. scc Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 2001 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Laguna, 2001 (Beograd : Beoprint-Petrović) Fizički opis 431 str. ; 20 cm Drugi autori - osoba Dropulić, Nenad Arsić, Miloš ISBN 86-7436-026-2 (Broš.) Napomene Prevod dela: Germs / Judith Miller, Stephen Engelberg and William Broad Tiraž 1.000 O autorima: str. [432] Bibliografija: str. 421-426. Predmetne odrednice Biološki rat Biološko oružje Specijalni rat Smrtonosne klice rasute po trgovinskim centrima, minijaturne bombe koje rasprskavaju spore antraksa po bojnim poljima, bočice sa kugom razbacane po Tajms Skveru ? Ovo su hidrogenske bombe siromašnih, užasna oružja za masovna uništenja koja mogu biti spravljena u jednostavnoj laboratoriji. U ovom izuzetnom delu istraživačkog žurnalizma autori koji su inače novinari Njujork Tajmsa otkrivaju istinu o biološkim oružjima i pokazuju zašto su bio-ratovanje i bio-terorizam veoma brzo postali najstrašnije noćne more savremenog sveta. Neka od z apanjujućih otkrica u Klicama: - Kako je CIA tajno pravila i isprobavala male bombe sa klicama, ućutkujući zvaničnike koji su smatrali da je ovaj rad kršio dogovor o zabrani biološkog oružja - Kako se Pentagon upustio u tajni projekat pravljenja superbacila - Detalji o tajanstvenom i obimnom programu SSSR-a za pravljenje biološkog oružja, uključujuci nove optužbe da su klice bile isprobavane na ljudima - Kako su moskovski naučnici načinili klicu kojoj je nemoguće ući u trag jer telo dobija instrukcije da se uništi samo od sebe - Haotična nastojanja Pentagona da improvizuje odbranu od irackog biološkog oružja tokom Zalivskog rata -Planovi vojske SAD da tokom 60-tih napadne Kubu biološkim oružjem Zastrašujuća i nezaboravna priča o vrhunskoj nauci i špijunaži u kojoj ćete upoznati bio-ratnike iz prošlosti i sadašnjosti na delu i koja objašnjava zašto bi klice mogle da postanu oružje nastupajućeg veka. Dobro očuvana knjiga. ms

Beograd 2001, str. 198. Reprint izdanja autora Sarajevo 1910. Martin Đurđević / Martin Gjurgjević u odličnom stanju Martin Đurđević (Doljani kod Stoca, 1845. – 1913.), hrvatski bosanskohercegovački kroničar, diplomat i pravni stručnjak. Životopis Rodio se u Doljanima. Nakon osnovne škole otišao u Dubrovnik. Ondje je završio isusovačku gimnaziju na talijanskom jeziku. Dobro je naučio osmanski šerijatski pravni sustav i dobro je govorio njemački i talijanski. Poslije te škole posao je našao u osmanskom Državnom uredu za vezu zbog tih znanja. Službovao je u Mostaru, Sarajevu, Prištini i Bosanskom Brodu. Po izbijanju ustanka u Hercegovini i zapadnim dijelovima Bosne 1875. godine zaputio se iz Bosanskog Broda u Zagreb te preko Dubrovnika ka Crnoj Gori, gdje se stavio u crnogorsku službu, na raspolaganje knezu Nikoli. Netom prije austro-ugarskog zaposjedanja Hercegovine bio je u Mostaru u francuskom vice-konzulatu gdje je dočekao ulazak austro-ugarske vojske u Mostar. Vodio je knjigu svojih memoarskih zapisa. S obzirom na to da je svjedočio Hercegovačkom ustanku i austro-ugarskom zaposjedanju njegovi zapisi su važno povijesno vrelo. Memoari Martina Đurđevića razvrstani su u 14 hronološko-progresivnih priča koje predstavljaju sjećanje na ono što je autor prošao u periodu 1858. godine do okupacije Bosne i Hercegovine 1878. godine. Taj dvadesetogodišnji period predstavlja izuzetno buran period u istoriji Balkana i u značajnoj mjeri rasvjetaljava prilike u Crnoj Gori u periodu od njenog „de facto“ do „de jure“ međunarodnog priznanja. Prvi opisi Crnogoraca odnose se na hajdučiju, zatim na Grahovačku bitku 1858. godine da bi se nastavili izlaganjem o pogubljenju harambaše Petka Kovačevića u Mostaru 1866. godine“,

НА ЈЕДРЕЊАKУ У АМЕРИKУ - Никола Форовић На једрењаку у Америку: Путопис Николе Форовића који је ... Форовић описује “дружину” у својој кабини у потпалубљу једрењака “Ливерпул”: “Ја се налазим на броду за усељенике те уједно уред људског олоша. Почињем са мојом кабином у којој су 4 постеље, бр. 5, 6, 7. и 8. У бр. 5. су два брата по имену Харт. Старији је у Лондону секао и продавао коњско месо, животиња од човека, суровије створење нисам познавао, уосталом, све досад не имадох ни прилике људе таквог кова посматрати. Али кад је једног јутра свог брата избио и претио му да ће га убити, а тај рече да то није првина, гадио сам га се. Али, како беше голем и силан модасмо стим финије с њим поступати. Чим је то приметио, осетио, искористио је свој утицај, као што већ чине људи његове багре. Јер данас, после 15 дана путовања, нисмо му му више сапутници него послужитељи…” Да би прекратио путовање, Форовић се сећа бечких и паришки дана: “А кад сам се и ја ту нашао, свагда сам у мислима био у бечком Пратеру, камо сам се кад и кад на фијакеру бр. 134 довезао па из другог времена у зверињаку наредио себи гушчије џигерице са гомољиком (“Трüффел”), фино понуђену, док је фијакер читаве сате на мене чекао, да ме затим одвезе кући или у оперу… Од свега тога остаде ми само успомена од које болујем и патим (…) Данас годину дана бавио сам се у Паризу, путујући из Лондона за Беч. У петак стигох у Париз, у суботу се нађох са млађим Јокићем на Талијанском Булевару и пошто смо још истог вечера у Kомичној Опери били, договоримо се, да се сутра-дан на Духове, у 11 сах. пре подне нађемо у Цафé Гранде (…) После финог доручка прошетасмо се а међутим било је два сах., кад је у Лонг Цхамп заказана трка. Одвезосмо се и ми тамо. Ту имадох прилике видети цара Луја Наполеона ИИИ., царицу Еугенију, цео двор у сву аристократију (…) А данас? И данас сам додуше у многобројном друштву али какве сорте! Онда раскош и гиздавост, сад невоља и јад; онда најдивнија тоалета, сад дроњаве крпе; онда разметање сите господе, сад сиротиња којој вири глад из очију… Форовићев попис “живих створова” на броду сведочи да резултат Америчког грађанског рата у смислу односа према црнцима није баш оставио великог трага на европске усељенике:“Бродарско особље броји 60 морнара, 4 официра и капетана по имену Цхамперлине, Америчанин, врло фин И образован господин, што је на броду реткост. Живих створова било је осим два црнца кувара, 1 крава, 6 мачака и три пса од којих су два пса због непослушности и незгодних обичаја у море бачена!”

z3 Ko je Tito stvarno bio, zašto je imao 15 datuma rođenja, u šta je verovao, čime se bavio, šta je radio u svojim skrivenim moskovskim godinama - najvećoj tajni svog života? Kako je konzervativac Vinstona Čerčila pre Staljina promovisao vođu jugoslovenskih komunista za svetskog državnika? Koliko je stotina dana i noći Tito proveo na čuvenom brodu `Galeb`, ko su bile njegove životne saputnice, zašto je smenio gotovo sve svoje najbliže saradnike, zbog čega je `plavi voz` napravio od bagona nemačkog cara Vilhelma Drugog, koji su posle Prvog svetskog rata pripali Srbiji? Kako je Tito, uz pomoć pokreta nesvrstanih, sebi i Jugoslaviji, pored SAD i Sovjetskog Saveza, pribavio ulogu trećeg globalnog faktora međunarodnih odnosa, što nikad nije pošlo za rukom nijednom vođi zemlje skromne snage i mogućnosti, kakva je bila bivša Jugoslavija. Zašto Tito, u svim državama bivše Jugoslavije, ponovo vaskrsava, zbog čega se njegovi spomenici vraćaju na stara postolja?

02115) JELENA SAVOJSKA , Vojislava Latković , Beoknjiga Beograd 2008 , Čarobna kraljica ,Edicija žene koje su stvarale istoriju ,romansirana biografija, potpuno novo, ćirilica,152 strane, Interesantna storija o životu najlepše evropske princeze, Jelene Petrović-Njegoš. Otišla je sa cetinjskog dvora na školovanje u Petrograd, na poziv i o trošku ruskog cara. Ubrzo po povratku zaprosio ju je prestolonaslednik, princ Italije. Zaplovila je brodom iz luke Bar i na talasima uzburkanog Jadranskog mora, stigla u luku Bari. Dočekana je srdačno uz plotune topova sa deset krstarica. Uskoro će postati miljenica veselih , dobroćudnih Italijana. Venčanje princeze Jelene i princa Emanuela od Savoja obavljeno je u Rimu, u crkvi Santa Maria degli Angeli i u palati Dioklecijana. Prethodno je primila katoličku veru. Vekovima stara, slavna dinastija Savoja, želela je da se ovim brakom sa lepoticom orodi sa malom slovenskom lozom ispod šumovitog Lovćena. Za nekoliko godina srećnog života dobili su četiri ćerke i sina Umberta. Posle prevrata i pada Italije 1943. godine, roditelji nalaze utočište u Egiptu a njihova deca u Švajcarskoj.

JELENA SAVOJSKA - Vojislava Latković Beoknjiga Beograd 2008 , Čarobna kraljica ,Edicija žene koje su stvarale istoriju ,romansirana biografija, potpuno novo, ćirilica,152 strane, Interesantna storija o životu najlepše evropske princeze, Jelene Petrović-Njegoš. Otišla je sa cetinjskog dvora na školovanje u Petrograd, na poziv i o trošku ruskog cara. Ubrzo po povratku zaprosio ju je prestolonaslednik, princ Italije. Zaplovila je brodom iz luke Bar i na talasima uzburkanog Jadranskog mora, stigla u luku Bari. Dočekana je srdačno uz plotune topova sa deset krstarica. Uskoro će postati miljenica veselih , dobroćudnih Italijana. Venčanje princeze Jelene i princa Emanuela od Savoja obavljeno je u Rimu, u crkvi Santa Maria degli Angeli i u palati Dioklecijana. Prethodno je primila katoličku veru. Vekovima stara, slavna dinastija Savoja, želela je da se ovim brakom sa lepoticom orodi sa malom slovenskom lozom ispod šumovitog Lovćena. Za nekoliko godina srećnog života dobili su četiri ćerke i sina Umberta. Posle prevrata i pada Italije 1943. godine, roditelji nalaze utočište u Egiptu a njihova deca u Švajcarskoj. HOD.D. KUT. +

Beograd 2012. Tvrd povez, ćirilica, ilustrovano, 166 strana. Na predlistu posveta autora. Knjiga je odlično očuvana. D7 Vitomir Bujišić u sećanjima na Šabac i Beograd svoje mladosti, pored potvrde da je oduvek bio novinar (samo to nije znao), ostavlja dokument o jednom vreme nu tako što vodi čitaoca kroz pitomo doba između dva svetska rata, da vidi predele kojih više nema i upozna ljude o čijim dušama i mislima ništa nije znao. A ako je taj čitalac, pod korom godina, bar u dnu duše sačuvao dete u sebi, može da se sa Vitom igra na poljici klisa ili da od flis papira pravi zvezde koje sjajno izgledaju i lete. Jednostavnim stilom, pisac gradi zlatni most sećalja kojim čitalac lako prelazi pa se sa šabačkim dečacima švercuje na utakmici „Mačve”, preplivava Savu, lepi brkove za večernju predstavu u bioskopu „Pariz”, zabranjenu za đake, hvata štiglice u Benskoj bari, ali i uživa u čarobnom mraku prve pozorišne predstave ili trkama brzih kolja na hipodromu, naročito kada gostuju kozaci sa Kubana. Sadržaj: ŠABAC MOJE MLADOSTI Deset decenija unazad Srbi srušili toranj Zgrade kojih danas nema Moji profesori Šabac — „Mali Pariz” Sveslovenski slet u Beogradu Čuveni trgovci i zanatlije Prve pijace Događaji 1929. godine Bioskopi Crveni sneg Brodom do Beograda Preplivavanje Save Godišnja doba i mladost Prve kobjičke trke u Šapcu Pad aviopa na Šabac Ugledna šabačka porodica Bujišić BEOGRAD MOJE MLADOSTI U Drugoj beogradskoj gimnaziji Godine u novoj školskoj i životnoj sredini Nekad bilo a sad nema Školske priredbe Moj kulturni život Agenti specijalne policije u školi Učešće u demonstracijama Zagonetna smrt Patrijarha Varnave O čuvenoj Skadarliji Šta se zbivalo na svetskoj sceni u moje đačko doba Znamenite ličnosti iz sveta u Beogradu Televizija na starom sajmištu RECENZIJE Zelena grana uspomena Vitomir Bujišić „Šabac i Beograd moje mladosti“

Žetva duha: žitija svetih - Prepodobnomučenica Mati Marija Skopcova Prvo što čitaocu pada u oči jesu likovi u žitijima. Koga to svim snagama spasavaju sveti koje opisuje J. J. Skopcova? To su bludnice, ulični zabavljači, počinioci smrtnih grehova, izdajice, lopovi, ubice, đavoimani, ludi i tako dalje. Svi oni koje ćemo kasnije zateći u njenom prihvatilištu u ulici Lurmel, koje je otac Sergije Bulgakov prozvao „manastir Džabalebarevo“, svi za koje je ona žrtvovala život. Pa i njeni sveti su neobični, i oni se uklapaju u društvo tih odmetnika koje tako snažno vole: bivši sakupljač poreza poznat po tome što nikome nikad nije pružio milostinju, žena koja se opkladila da će sablazniti poznatog otšelnika, žena koja se pretvara da je muškarac i tako dalje. Svi su oni Crkva. Ako bilo ko iz tog čudnog i odbačenog „bratstva“ ostane van broda, Crkva neće biti potpuna, dakle, neće ni biti Crkva, jer istinska Crkva treba da bude otvorena za sve. Kasnije, kada postane monahinja, Mati Marija će detaljno izlagati eklisiologiju Crkve koja je otvorena za sve, koja prihvata sve, Crkve kao veze među ljudima, kao „mistike čovekoopštenja“, koristeći pritom izraz „izvanhramovna liturgija“ – liturgija koja se izliva u svet, na sve ljude, kao fontana ili kao vulkan: „Zidovi hrama nisu odvojili neko tamo malo stado od svih ovih“. Ta eklisiologija Crkve koja je otvorena za sve u Žetvi Duha se manifestuje već u naslovima žitija, u kojima se pored svetoga često pominje i „ne-sveti“, njegov antagonista: zajedno sa mučenikom Nikiforom pominje se izdajica Saprikije, zajedno sa avom Agrom ava Or, zajedno sa Lavom Katanskim čarobnjak Iliodor. Druga neobična stvar je bezuslovno prihvatanje svih. Neobični sveti Mati Marije ne postavljaju nikakve uslove, uvek su spremni da pomognu, ne prekorevaju nego sastradavaju. Najviši stupanj tog bezuslovnog prihvatanja i bezuslovne ljubavi je spremnost da se drugi spase čak i po cenu propasti sopstvene duše. Ova paradoksalna, krajnja požrtvovanost bila je svagdašnji kredo Mati Marije: još u mladosti, u peterburškom periodu života i stvaralaštva, ona piše poemu Skitnica Melmot, o devojci koja je sebe spremna da osudi na večnu propast zarad spasenja onoga ko je svoju dušu prodao đavolu. Za vreme Drugog svetskog rata slična ideja se ponovo javlja u njenoj misteriji Ana. Nezgodna, čudna, provokativna svetost, opisana u žitijima Žetve Duha kao „jurodivost lude ljubavi“ i spremnost na krajnju žrtvu, svojevrstan je nagoveštaj budućeg žitija njihove autorke, same Mati Marije, koja je svoj život do kraja dala drugima, primivši za njih i sa njima mučeničku smrt u nacističkom koncentracionom logoru. Iz Pogovora Natalije Likvinceve Izdavač: Biblos Books, Beograd Godina: 2021 Broj strana: 111 Meki povez Biblioteka: Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: TR Težina: 180 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUCAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUC POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Vjenceslav Cenčić Enigma KopiničTvrdi povez sa zaštitnim omotomTihi i poverljivi čovek Josip Kopinič, drugi Titov najbolji drug, je rodjen 18. februara 1911. godine u okolini Metlike, Slovenija. Studirao je ekonomiju i vojnu akademiju, ali se medju komunistima proslavio kao osnivač partijske ćelije u bokokotorskoj flotili, zbog čega je morao da emigrira u Beć. U Moskvi je tridesetih godina, dobio sovjetsko državljanstvo. Bio je stanar hotela “Luks”, kursista Čeke, apsolvent Crvenog univerziteta. U toj Rusiji, tajni agent Josip Kopinič je Josipu Brozu dva puta spasavao živu glavu. Prvi put kada je okrivljen za odavanje imena dobrovoljaca za Španiju i njihovo hapšenje na brodu u Budvi. Kominterna je tada 1936. planirala čak i da raspusti KPJ, ali je pobedila ideja Bjelova i Dimitrova, da je bolje da se KPJ prepusti vodjstvu jugoslovenskih komunista, a drugi put kada je Broz 1939. godine, zbog prevoda “Kratkog kursa historije SKP/b” okrivljen da je trockista. Proveo je Kopinič i dve godine u španskom gradjanskom ratu. Po zadatku Kominterne postao je vojni i politički obaveštajac u Zagrebu. Radio-stanicu je držao u specijalnom bunkeru ispod stepeništa. Prvi je 1941. godine video Hrvate kako mašu i sa ćvecem dočekuju naciste. Prvi je počeo da dobija tajne informacije direktno iz Hitlerove “Vucje jame”. Prvi je Moskvi slao depeše o nemačkim transportima za Rumuniju i ruski front. I prvi je osetio kako hrvatski komunisti šuruju sa ustašama i izbegavaju sukob sa Nemcima. Otkrio je Hebrangovu izdaju. Josip Kopinič – Vazduh, koji je držao obaveštajni centar Kominterne i KPJ usred Zagreba, tokom 1942. godine je uspeo da u ustaškoj policiji stvori agenturu. Glavna i tajna komunistička “krtica” bio mu je Tibor Vasko, lično referent u odeljenju za antikomunističku delatnost. Njemu je Vazduh izdao i posebnu ličnu kartu, kao i dokumenta na ime Teodor Maksimović, sekretar danskog konzulata u Zagrebu. O tome je svojevremeno svedočio Zvonko Morić, Kopiničeva desna ruka uoči II svetskog rata. Kopiničev centar slao je tokom rata Kominterni depeše, sve do njenog raspuštanja 1943. godine. Iz Zagreba je po moskovskim podacima stiglo čak 4.500 tajnih poruka od Vazduha. Neke od tih depeša Kopinič je posle rata, uz detaljan izveštaj o svom radu, poklonio Aleksandru Rankoviću za arhiv Ozne, ali je, kažu neki publicisti, Leka to odbio i dokumentaciju poslao Rusima, generalu Kiseljevu. Stela i Josip Kopinič stigli su u Beograd februara 1945. godine, gde je Vazduh dobio čin pukovnika JA, iako je već bio potpukovnik španske Republikanske armije. Da bi spasao svog saradnika Tibora Vaska od Hebrangove izdaje, Kopinič je zamolio Aleksandra Rankovića da ga dovede iz Zagreba i smesti na neko tajno mesto. To mesto je bio specijalni zatvor usred Beograda. Tu je ovaj agent i okončao svoj život. Sva dokumenta o aktivnostima Tibora Vaska, tajni agent Vazduh predao je kolegi Maksimilijanu Baceu. Po nalogu Moskve, a i želji samog Tita, nekoliko meseci kasnije, Josip Kopinič je upućen na novi obaveštajni zadatak. Postavljen je za trgovackog atašea u Istanbulu, što je bilo samo pokriće za njegov rad u diplomatskoj tajnoj službi. Zahvaljujući baš Vazduhu, i Moskva i Broz su sve znali o zbivanjima u Jugoslaviji i unutar KPJ. Tu na prostorima Turske, iskusni obaveštajac Josip Kopinič uspeo je u jesen 1947. godine, od starih španskih boraca iz Rusije, da dodje do podataka o Staljinovoj optužnici protiv Tita i Jugoslavije.Beograd 1983 god, 347+291 str, tvrd povez, zaštitni omoti pohabani, unutrašnjost u dobrom stanju.1/33

ENIGMA KOPINIČ 1 Vjenceslav Cenčić Izdavač: Rad - Beograd, 1983. Tvrd povez, zstitni omot ostecen pa je slikano bey omota, format: 15x20,5 cm, 347 strana, ilustrovano, latinica. Korice odlicne. Unutra bez tragova koriscenja! Tihi i poverljivi čovek Josip Kopinič, drugi Titov najbolji drug, je rodjen 18. februara 1911. godine u okolini Metlike, Slovenija. Studirao je ekonomiju i vojnu akademiju, ali se medju komunistima proslavio kao osnivač partijske ćelije u bokokotorskoj flotili, zbog čega je morao da emigrira u Beć. U Moskvi je tridesetih godina, dobio sovjetsko državljanstvo. Bio je stanar hotela “Luks”, kursista Čeke, apsolvent Crvenog univerziteta. U toj Rusiji, tajni agent Josip Kopinič je Josipu Brozu dva puta spasavao živu glavu. Prvi put kada je okrivljen za odavanje imena dobrovoljaca za Španiju i njihovo hapšenje na brodu u Budvi. Kominterna je tada 1936. planirala čak i da raspusti KPJ, ali je pobedila ideja Bjelova i Dimitrova, da je bolje da se KPJ prepusti vodjstvu jugoslovenskih komunista, a drugi put kada je Broz 1939. godine, zbog prevoda “Kratkog kursa historije SKP/b” okrivljen da je trockista. Proveo je Kopinič i dve godine u španskom gradjanskom ratu. Po zadatku Kominterne postao je vojni i politički obaveštajac u Zagrebu. Radio-stanicu je držao u specijalnom bunkeru ispod stepeništa. Prvi je 1941. godine video Hrvate kako mašu i sa ćvecem dočekuju naciste. Prvi je počeo da dobija tajne informacije direktno iz Hitlerove “Vucje jame”. Prvi je Moskvi slao depeše o nemačkim transportima za Rumuniju i ruski front. I prvi je osetio kako hrvatski komunisti šuruju sa ustašama i izbegavaju sukob sa Nemcima. Otkrio je Hebrangovu izdaju. Josip Kopinič – Vazduh, koji je držao obaveštajni centar Kominterne i KPJ usred Zagreba, tokom 1942. godine je uspeo da u ustaškoj policiji stvori agenturu. Glavna i tajna komunistička “krtica” bio mu je Tibor Vasko, lično referent u odeljenju za antikomunističku delatnost. Njemu je Vazduh izdao i posebnu ličnu kartu, kao i dokumenta na ime Teodor Maksimović, sekretar danskog konzulata u Zagrebu. O tome je svojevremeno svedočio Zvonko Morić, Kopiničeva desna ruka uoči II svetskog rata. Kopiničev centar slao je tokom rata Kominterni depeše, sve do njenog raspuštanja 1943. godine. Iz Zagreba je po moskovskim podacima stiglo čak 4.500 tajnih poruka od Vazduha. Neke od tih depeša Kopinič je posle rata, uz detaljan izveštaj o svom radu, poklonio Aleksandru Rankoviću za arhiv Ozne, ali je, kažu neki publicisti, Leka to odbio i dokumentaciju poslao Rusima, generalu Kiseljevu. Stela i Josip Kopinič stigli su u Beograd februara 1945. godine, gde je Vazduh dobio čin pukovnika JA, iako je već bio potpukovnik španske Republikanske armije. Da bi spasao svog saradnika Tibora Vaska od Hebrangove izdaje, Kopinič je zamolio Aleksandra Rankovića da ga dovede iz Zagreba i smesti na neko tajno mesto. To mesto je bio specijalni zatvor usred Beograda. Tu je ovaj agent i okončao svoj život. Sva dokumenta o aktivnostima Tibora Vaska, tajni agent Vazduh predao je kolegi Maksimilijanu Baceu. Po nalogu Moskve, a i želji samog Tita, nekoliko meseci kasnije, Josip Kopinič je upućen na novi obaveštajni zadatak. Postavljen je za trgovackog atašea u Istanbulu, što je bilo samo pokriće za njegov rad u diplomatskoj tajnoj službi. Zahvaljujući baš Vazduhu, i Moskva i Broz su sve znali o zbivanjima u Jugoslaviji i unutar KPJ. Tu na prostorima Turske, iskusni obaveštajac Josip Kopinič uspeo je u jesen 1947. godine, od starih španskih boraca iz Rusije, da dodje do podataka o Staljinovoj optužnici protiv Tita i Jugoslavije.

ENIGMA KOPINIČ 1-2 - Vjenceslav Cenčić Tihi i poverljivi čovek Josip Kopinič, drugi Titov najbolji drug, je rodjen 18. februara 1911. godine u okolini Metlike, Slovenija. Studirao je ekonomiju i vojnu akademiju, ali se medju komunistima proslavio kao osnivač partijske ćelije u bokokotorskoj flotili, zbog čega je morao da emigrira u Beć. U Moskvi je tridesetih godina, dobio sovjetsko državljanstvo. Bio je stanar hotela “Luks”, kursista Čeke, apsolvent Crvenog univerziteta. U toj Rusiji, tajni agent Josip Kopinič je Josipu Brozu dva puta spasavao živu glavu. Prvi put kada je okrivljen za odavanje imena dobrovoljaca za Španiju i njihovo hapšenje na brodu u Budvi. Kominterna je tada 1936. planirala čak i da raspusti KPJ, ali je pobedila ideja Bjelova i Dimitrova, da je bolje da se KPJ prepusti vodjstvu jugoslovenskih komunista, a drugi put kada je Broz 1939. godine, zbog prevoda “Kratkog kursa historije SKP/b” okrivljen da je trockista. Proveo je Kopinič i dve godine u španskom gradjanskom ratu. Po zadatku Kominterne postao je vojni i politički obaveštajac u Zagrebu. Radio-stanicu je držao u specijalnom bunkeru ispod stepeništa. Prvi je 1941. godine video Hrvate kako mašu i sa ćvecem dočekuju naciste. Prvi je počeo da dobija tajne informacije direktno iz Hitlerove “Vucje jame”. Prvi je Moskvi slao depeše o nemačkim transportima za Rumuniju i ruski front. I prvi je osetio kako hrvatski komunisti šuruju sa ustašama i izbegavaju sukob sa Nemcima. Otkrio je Hebrangovu izdaju. Josip Kopinič – Vazduh, koji je držao obaveštajni centar Kominterne i KPJ usred Zagreba, tokom 1942. godine je uspeo da u ustaškoj policiji stvori agenturu. Glavna i tajna komunistička “krtica” bio mu je Tibor Vasko, lično referent u odeljenju za antikomunističku delatnost. Njemu je Vazduh izdao i posebnu ličnu kartu, kao i dokumenta na ime Teodor Maksimović, sekretar danskog konzulata u Zagrebu. O tome je svojevremeno svedočio Zvonko Morić, Kopiničeva desna ruka uoči II svetskog rata. Kopiničev centar slao je tokom rata Kominterni depeše, sve do njenog raspuštanja 1943. godine. Iz Zagreba je po moskovskim podacima stiglo čak 4.500 tajnih poruka od Vazduha. Neke od tih depeša Kopinič je posle rata, uz detaljan izveštaj o svom radu, poklonio Aleksandru Rankoviću za arhiv Ozne, ali je, kažu neki publicisti, Leka to odbio i dokumentaciju poslao Rusima, generalu Kiseljevu. Stela i Josip Kopinič stigli su u Beograd februara 1945. godine, gde je Vazduh dobio čin pukovnika JA, iako je već bio potpukovnik španske Republikanske armije. Da bi spasao svog saradnika Tibora Vaska od Hebrangove izdaje, Kopinič je zamolio Aleksandra Rankovića da ga dovede iz Zagreba i smesti na neko tajno mesto. To mesto je bio specijalni zatvor usred Beograda. Tu je ovaj agent i okončao svoj život. Sva dokumenta o aktivnostima Tibora Vaska, tajni agent Vazduh predao je kolegi Maksimilijanu Baceu. Po nalogu Moskve, a i želji samog Tita, nekoliko meseci kasnije, Josip Kopinič je upućen na novi obaveštajni zadatak. Postavljen je za trgovackog atašea u Istanbulu, što je bilo samo pokriće za njegov rad u diplomatskoj tajnoj službi. Zahvaljujući baš Vazduhu, i Moskva i Broz su sve znali o zbivanjima u Jugoslaviji i unutar KPJ. Tu na prostorima Turske, iskusni obaveštajac Josip Kopinič uspeo je u jesen 1947. godine, od starih španskih boraca iz Rusije, da dodje do podataka o Staljinovoj optužnici protiv Tita i Jugoslavije. Beograd 1983 god, 347+291 str, tvrd povez, zaštitni omoti pohabani, unutrašnjost u dobrom stanju. L. 1. KUT. 62