10 pravila koja treba prekršiti i 10 pravila koja treba uspostaviti Dozvolite da vas nova pravila oslobode da krenete u potragu za životom u izobilju, umesto da se zadovoljavate životnim kompromisima. Opis O autoru “10 pravila koja treba prekršiti i 10 pravila koja treba uspostaviti” je knjiga o preduzetništvu, marketingu i ličnom rastu. Bil Kvejn nas uči kako da oblikujemo svoju sudbinu. Neki ljudi to hoće, a neki neće. Pitanje je: Hoćete li vi? Dozvolite da vas nova pravila oslobode da krenete u potragu za životom u izobilju, umesto da se zadovoljavate životnim kompromisima! Bil Kvejn 10 pravila koja treba prekršiti i 10 pravila koja treba uspostaviti 10 PRAVILA KOJA TREBA PREKRšITI Izdavač: Finesa Godina izdanja: 2008 Br. str.: 135 Povez: broš Format: 24 cm Pismo: latinica U prvoj polovini knjige autor nas podstiče da prekršimo 10 opšteprihvaćenih pravila koja je svako od nas čuo ili izrekao bar jednom u životu. Te stare fraze i pravila možda su u prošlosti bila korisna i osnovana, ali se danas više ne mogu održati. Zapravo, 10 pravila koja treba prekršiti su pravila koja nas sputavaju. Da bismo napravili zaokret u životu i oblikovali vlastitu sudbinu, MORAMO prekršiti tih deset pravila počevši ovog trenutka! 10 PRAVILA KOJA TREBA USPOSTAVITI S druge strane, 10 pravila koja treba uspostaviti su pravila za sva vremena. Ta pravila nikada neće izaći iz mode. Kao deset zapovesti iz Biblije, 10 pravila koja treba uspostaviti su nepromenljivi, univerzalni zakoni. Ta pravila vrede u svim kulturama i za sva vremena. Svi moramo da sledimo ta pravila ili ćemo se, u suprotnom, izložiti riziku od neuspeha, isto kao što se i kapetan koji zanemaruje signale sa svetionika izlaže riziku da nasuče svoj brod na stenovitu obalu. Knjiga je NOVA ---------------------------- 10

Beograd 2001, str. 198. Reprint izdanja autora Sarajevo 1910. Martin Đurđević / Martin Gjurgjević u odličnom stanju Martin Đurđević (Doljani kod Stoca, 1845. – 1913.), hrvatski bosanskohercegovački kroničar, diplomat i pravni stručnjak. Životopis Rodio se u Doljanima. Nakon osnovne škole otišao u Dubrovnik. Ondje je završio isusovačku gimnaziju na talijanskom jeziku. Dobro je naučio osmanski šerijatski pravni sustav i dobro je govorio njemački i talijanski. Poslije te škole posao je našao u osmanskom Državnom uredu za vezu zbog tih znanja. Službovao je u Mostaru, Sarajevu, Prištini i Bosanskom Brodu. Po izbijanju ustanka u Hercegovini i zapadnim dijelovima Bosne 1875. godine zaputio se iz Bosanskog Broda u Zagreb te preko Dubrovnika ka Crnoj Gori, gdje se stavio u crnogorsku službu, na raspolaganje knezu Nikoli. Netom prije austro-ugarskog zaposjedanja Hercegovine bio je u Mostaru u francuskom vice-konzulatu gdje je dočekao ulazak austro-ugarske vojske u Mostar. Vodio je knjigu svojih memoarskih zapisa. S obzirom na to da je svjedočio Hercegovačkom ustanku i austro-ugarskom zaposjedanju njegovi zapisi su važno povijesno vrelo. Memoari Martina Đurđevića razvrstani su u 14 hronološko-progresivnih priča koje predstavljaju sjećanje na ono što je autor prošao u periodu 1858. godine do okupacije Bosne i Hercegovine 1878. godine. Taj dvadesetogodišnji period predstavlja izuzetno buran period u istoriji Balkana i u značajnoj mjeri rasvjetaljava prilike u Crnoj Gori u periodu od njenog „de facto“ do „de jure“ međunarodnog priznanja. Prvi opisi Crnogoraca odnose se na hajdučiju, zatim na Grahovačku bitku 1858. godine da bi se nastavili izlaganjem o pogubljenju harambaše Petka Kovačevića u Mostaru 1866. godine“,

Milorad Tomanić SRPSKA CRKVA U RATU I RATOVI U NJOJ Autor: Milorad Tomanić Izdavač: Medijska knjižara Krug Beograd Godina izdanja: 2001 Broj strana: 251 Format: 22 x 13cm Povez: Meki povez Opis i stanje: Posveta na prvoj strani i malo oštećenje na vrhu stranice, vidi se na slici, ostalo veoma dobro očuvano Knjigu preporučuje čitaocima Ivan Čolović. Tako je u decembru 1990. godine, nesumnjivo jednom od najznačajnijih meseci u svekolikoj istoriji Srba, srpski nacionalni brod dobio oba kormilara, i duhovnog i svetovnog. Ovog prvog, patrijarha Pavla, odabrao im je Duh Sveti, a ovog drugog, Slobodana Milosevića, izabrali su sami sebi. (Izabrali, pa se pokajali.) Verujući da `uvek onaj s brda vise vidi nego onaj pod brdom`, srpski narod je bezbrižno zaplovio sa svojim novim vođama. Plovidba je trajala punih deset godina. Neki su je trpeli bez pogovora, pokazujući priličnu dozu mazohizma, neki su manje ili vise gunđali, a neki, čini se oni najpametniji, razbežali su se i potražili spas u drugim zemljama, znajući izgleda od samog početka da je sa ovakvim kormilarima potonuće jedino što sleduje srpskom nacionalnom brodu. Sadržaj Predgovor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Novi srpski poredak. . . . . . . . . . . . . . . . . .. .. . . . . . . . . . . 7 Srpski trolatični cvet smrtonosno opojnog mirisa. . . . . . . 10 Koalicija bivših komunista i budućih episkopa. . . . . . . . . 13 Crkvena estrada hvali Slobodana Miloševića. . . . . . . . . . . 19 Kosovski i tevtonski vitezovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21 Kratkotrajna crkveno-državna idila. . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Patrijarh srpski iz devetog kruga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Studentski zvižduci i aplauzi patrijarhu Pavlu. . . . . . . . . . 33 Za Slobu nejedinstveni, za rat jedinstveni. . . . . . . . . . . . . 37 Iskopavanje starih žrtava i ukopavanje novih. . . . . . . . . . 40 Sličnost između Adolfa Hitlera i svetoga Save. . . . . . . . . 44 ``… ne možemo da vam oprostimo ako nas prisilite da vas ubijamo`……………………………………………54 Opasne akademske igrarije………………………………..58 Srpski patrijarh podučava britanskog lorda ......... 64 Trećeg, ipak, ima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68 Ko je koga naterao na zajednički život. . . . . . . . . . . . . . . .68 Ko s kim ne može da živi. . . ……………………………...70 Ko je morao da shvati. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72 Civilizovana integracija u `novu NDH`................. 72 Zemlja se i produžila i proširila. . . . . . . . . . . . . . . Individualna odgovornost - kolektivna mržnja. . . . . . . . . .74 Konzervans zvani Božija reč o........................... 76 Srbi kao veleposednici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 Istina, istina, i samo istina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tags: Pravoslavlje Političke nauke 08.12.2023.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Milorad Tomanić SRPSKA CRKVA U RATU I RATOVI U NJOJ Autor: Milorad Tomanić Izdavač: Medijska knjižara Krug Beograd Godina izdanja: 2001 Broj strana: 251 Format: 22 x 13cm Povez: Meki povez Knjigu preporučuje čitaocima Ivan Čolović. Tako je u decembru 1990. godine, nesumnjivo jednom od najznačajnijih meseci u svekolikoj istoriji Srba, srpski nacionalni brod dobio oba kormilara, i duhovnog i svetovnog. Ovog prvog, patrijarha Pavla, odabrao im je Duh Sveti, a ovog drugog, Slobodana Milosevića, izabrali su sami sebi. (Izabrali, pa se pokajali.) Verujući da `uvek onaj s brda vise vidi nego onaj pod brdom`, srpski narod je bezbrižno zaplovio sa svojim novim vođama. Plovidba je trajala punih deset godina. Neki su je trpeli bez pogovora, pokazujući priličnu dozu mazohizma, neki su manje ili vise gunđali, a neki, čini se oni najpametniji, razbežali su se i potražili spas u drugim zemljama, znajući izgleda od samog početka da je sa ovakvim kormilarima potonuće jedino što sleduje srpskom nacionalnom brodu. Sadržaj Predgovor. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 5 Novi srpski poredak. . . . . . . . . . . . . . . . . .. .. . . . . . . . . . . 7 Srpski trolatični cvet smrtonosno opojnog mirisa. . . . . . . 10 Koalicija bivših komunista i budućih episkopa. . . . . . . . . 13 Crkvena estrada hvali Slobodana Miloševića. . . . . . . . . . . 19 Kosovski i tevtonski vitezovi. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .21 Kratkotrajna crkveno-državna idila. . . . . . . . . . . . . . . . . . 24 Patrijarh srpski iz devetog kruga. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 28 Studentski zvižduci i aplauzi patrijarhu Pavlu. . . . . . . . . . 33 Za Slobu nejedinstveni, za rat jedinstveni. . . . . . . . . . . . . 37 Iskopavanje starih žrtava i ukopavanje novih. . . . . . . . . . 40 Sličnost između Adolfa Hitlera i svetoga Save. . . . . . . . . 44 `… ne možemo da vam oprostimo ako nas prisilite da vas ubijamo`……………………………………………54 Opasne akademske igrarije………………………………..58 Srpski patrijarh podučava britanskog lorda ......... 64 Trećeg, ipak, ima. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .68 Ko je koga naterao na zajednički život. . . . . . . . . . . . . . . .68 Ko s kim ne može da živi. . . ……………………………...70 Ko je morao da shvati. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . .72 Civilizovana integracija u `novu NDH`................. 72 Zemlja se i produžila i proširila. . . . . . . . . . . . . . . Individualna odgovornost - kolektivna mržnja. . . . . . . . . .74 Konzervans zvani Božija reč o........................... 76 Srbi kao veleposednici . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . 77 Istina, istina, i samo istina. . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . . Tags: Pravoslavlje Političke nauke

Mile Kordić / ĐENERAL jedan narod a dva kralja МИЛЕ КОРДИЋ Ђ Е Н Е Р А Л ЈЕДАН НАРОД А ДВА КРАЉА Роман о сукобима и уједињењу Црне Горе и Србије КЊИГА КОМЕРЦ БЕОГРАД 2ОО1 ПОСЕБНА ИЗДАЊА РОМАН О СУКОБИМА И УЈЕДИЊЕЊУ ЦРНЕ ГОРЕ И СРБИЈЕ . .. `ЂЕНЕРАЛ` је писан на основу казивања Радула Божовог Чогурића из села Липова код Колашина и животне сздбине бригадира (ђенерала) Радомира Лукина Вешовића из Букове Пољане код Колашина. Коришћени су записи и већ објављена литература. Радомир Вешовић је умро пре другог светског рата у Славонском Броду, а Радуле Чогурић 1988. године у Љигу! (Писац) 77 ПОГЛАВЉА Брош Ћирилица 4О7 страница РОМАН Knjiga je NOVA ---------------------------- 06,06

SV 3 59818) Danilo Kiš tematski broj časopisa ARS ARS časopis za književnost, kulturu i društvena pitanja broj 1-2 , 2005 godina ; Izdavač : Crnogorsko društvno nezavisnih književnika Podgorica i Otvoreni kulturni forum Cetnije iz sadržaja : Autobiografija : Danilo Kiš Danilo Kiš: Pesnik revolucije na predsedničkom brodu Mirko Kovač : Pijem najbolja vina i bolujem od logorologije Borislav Pekič: Danilo ili život kao bol Filip David : Sjećanje na Danila Miro Glavurtić : Danilo ili pjesnik u oskudnom vremenu Vida Ognjenović : Danilov prilog rečniku u slikama Miroslav Karaulac : Kišove strazburske godine mek povez, format 17,5 x 28 cm , ilustrovano, latinica, 349 strana, na nekoliko strana podvlačeni delovi rečenica grafitnom olovkom, lako se može izbrisati

Martin Gjurgjević : MEMOARI SA BALKANA 1858 - 1878 , Privatno izdanje Beograd 2001, str. 198. Reprint izdanja autora Sarajevo 1910. Martin Đurđević / Martin Gjurgjević Očuvanost 4-. Sadržaj na slikama. Martin Đurđević (Doljani kod Stoca, 1845. – 1913.), hrvatski bosanskohercegovački kroničar, diplomat i pravni stručnjak. Životopis Rodio se u Doljanima. Nakon osnovne škole otišao u Dubrovnik. Ondje je završio isusovačku gimnaziju na talijanskom jeziku. Dobro je naučio osmanski šerijatski pravni sustav i dobro je govorio njemački i talijanski. Poslije te škole posao je našao u osmanskom Državnom uredu za vezu zbog tih znanja. Službovao je u Mostaru, Sarajevu, Prištini i Bosanskom Brodu. Po izbijanju ustanka u Hercegovini i zapadnim dijelovima Bosne 1875. godine zaputio se iz Bosanskog Broda u Zagreb te preko Dubrovnika ka Crnoj Gori, gdje se stavio u crnogorsku službu, na raspolaganje knezu Nikoli. Netom prije austro-ugarskog zaposjedanja Hercegovine bio je u Mostaru u francuskom vice-konzulatu gdje je dočekao ulazak austro-ugarske vojske u Mostar. Vodio je knjigu svojih memoarskih zapisa. S obzirom na to da je svjedočio Hercegovačkom ustanku i austro-ugarskom zaposjedanju njegovi zapisi su važno povijesno vrelo. Memoari Martina Đurđevića razvrstani su u 14 hronološko-progresivnih priča koje predstavljaju sjećanje na ono što je autor prošao u periodu 1858. godine do okupacije Bosne i Hercegovine 1878. godine. Taj dvadesetogodišnji period predstavlja izuzetno buran period u istoriji Balkana i u značajnoj mjeri rasvjetaljava prilike u Crnoj Gori u periodu od njenog „de facto“ do „de jure“ međunarodnog priznanja. Prvi opisi Crnogoraca odnose se na hajdučiju, zatim na Grahovačku bitku 1858. godine da bi se nastavili izlaganjem o pogubljenju harambaše Petka Kovačevića u Mostaru 1866. godine“,

46086) MAGIJA POKRETA , Karlos Kastaneda , Narodna knjiga Alfa Beograd 1998 , Primenjena mudrost šamana drevnog Meksika , Kastaneda je shvatio da za razumevanje bilo kojeg od svetova koji postoje pored ovog našeg, nije dovoljna samo naša žarka želja, nego moramo da steknemo i dovoljno energije. Knjiga “Magija pokreta” po prvi put nudi čitaocima ključ za postizanje odgovarajućeg energetskog stanja i otkriva čitav niz položaja tela koji su raznim šamanima i njihovim učenicima omogućili da brode kroz svoja magijska putovanja. Kastaneda istovremeno nudi filozofsku istoriju magijskih pokreta ruku i lako razumljiv priručnik sa 450 fotografija. Pisana duhovito, jasno i kompetentno, ova knjiga nam otkriva pravo značenje magije. mek povez, format 14 x 20,5 cm , ilustrovano, latinica,125 strana

Autor: Hildegard Elzner Povez: tvrd Br. strana: 48 Format: 20,5x28 Kolor ilustracije, štampano na kunstdruku! U ovoj knjizi istoričarka Hildegard Elzner prikazuje ko su zapravo bili vikinzi za koje su se vezivale mnoge sage. Ona nam opisuje putovanja koja su dovela do otkrića, objašnjava način gradjenja vikinškog broda i prikazuje svakodnevni život ljudi u nekadašnjoj Skandinaviji. Jedinstveni arheološki pronalasci i živopisne ilustracije pružaju živu panoramu ove uzbudljive epohe. Gotovo tri veka vikinzi su srednjovekovnoj Evropi uterivali strah kao razbojnici i pljačkaši. Grubi ljudi sa severa bili su i odvažni istraživači, izvrsni moreplovci i umešni trgovci koji su izazivali čuđenje i divljenje. Fasciniranost vikinzima koja se nije prekidala tokom tolikih vekova, traje i danas.

ZAŠTITNI OMOT ISCEPAN NA IVICAMA.FLEKICE U UNUTRAŠNJEM DLU OMOTA.ŽUTE TAČKICE NA STRANICA PREDLISTA.UNUTRAŠNJI,TEKSTUALNI DEO .U DOBROM STANJU. Morska čudovišta B. Heuvelmans(autor) Izdavač: Epoha 1964; Tvrd povez; morske životinje, fotografije, na koricama , 456 stranica, latinica../DRS Opis: Na svijetu je sve moguće -S onu stranu zavjese od valova Životinje s nogama na glavi -O agresivnosti velikih polipa u literaturi i morima Album porodice glavonožaca Geneaološko stablo strašnog polipa – Divovski polipi antike – Srednjovjekovna legenda o otoku-životinji – Polipi u svjetlu nauke Istina o gigantskom lignju – Prvi dokazi – Izopćeni malakolog, Pierre Denys de Montfort – Neman je identificirana – Zaboravljeni liganj broda Alecton – Architeuthis prestaje biti rijetkost Tajne i dalje ostaju – Posljednje neizvjesnosti – U potrazi za gorostasnom hobotnicom

НА ЈЕДРЕЊАKУ У АМЕРИKУ - Никола Форовић На једрењаку у Америку: Путопис Николе Форовића који је ... Форовић описује “дружину” у својој кабини у потпалубљу једрењака “Ливерпул”: “Ја се налазим на броду за усељенике те уједно уред људског олоша. Почињем са мојом кабином у којој су 4 постеље, бр. 5, 6, 7. и 8. У бр. 5. су два брата по имену Харт. Старији је у Лондону секао и продавао коњско месо, животиња од човека, суровије створење нисам познавао, уосталом, све досад не имадох ни прилике људе таквог кова посматрати. Али кад је једног јутра свог брата избио и претио му да ће га убити, а тај рече да то није првина, гадио сам га се. Али, како беше голем и силан модасмо стим финије с њим поступати. Чим је то приметио, осетио, искористио је свој утицај, као што већ чине људи његове багре. Јер данас, после 15 дана путовања, нисмо му му више сапутници него послужитељи…” Да би прекратио путовање, Форовић се сећа бечких и паришки дана: “А кад сам се и ја ту нашао, свагда сам у мислима био у бечком Пратеру, камо сам се кад и кад на фијакеру бр. 134 довезао па из другог времена у зверињаку наредио себи гушчије џигерице са гомољиком (“Трüффел”), фино понуђену, док је фијакер читаве сате на мене чекао, да ме затим одвезе кући или у оперу… Од свега тога остаде ми само успомена од које болујем и патим (…) Данас годину дана бавио сам се у Паризу, путујући из Лондона за Беч. У петак стигох у Париз, у суботу се нађох са млађим Јокићем на Талијанском Булевару и пошто смо још истог вечера у Kомичној Опери били, договоримо се, да се сутра-дан на Духове, у 11 сах. пре подне нађемо у Цафé Гранде (…) После финог доручка прошетасмо се а међутим било је два сах., кад је у Лонг Цхамп заказана трка. Одвезосмо се и ми тамо. Ту имадох прилике видети цара Луја Наполеона ИИИ., царицу Еугенију, цео двор у сву аристократију (…) А данас? И данас сам додуше у многобројном друштву али какве сорте! Онда раскош и гиздавост, сад невоља и јад; онда најдивнија тоалета, сад дроњаве крпе; онда разметање сите господе, сад сиротиња којој вири глад из очију… Форовићев попис “живих створова” на броду сведочи да резултат Америчког грађанског рата у смислу односа према црнцима није баш оставио великог трага на европске усељенике:“Бродарско особље броји 60 морнара, 4 официра и капетана по имену Цхамперлине, Америчанин, врло фин И образован господин, што је на броду реткост. Живих створова било је осим два црнца кувара, 1 крава, 6 мачака и три пса од којих су два пса због непослушности и незгодних обичаја у море бачена!”

Iz ruku odličnog leksikografa, vrsnog dijalektologa, osvedočenog stručnjaka iz oblasti jezičke normativistike i jezičke i govorne kulture dobijen je Rečnik Vasojevića, delo visoke naučne klase. Javnosti je dat na uvid korpus od preko 11.000 reči „i nekoliko puta više značenja“, prikupljenih u govoru, po Jovanu Cvijiću, najvećeg srpskog plemena, kojemu smo, između ostalih, zahvalni za bratstva Karađorđević, Karadžić i vojvode Bojovića. Iscrpan dijalekatski rečnik predstavlja pouzdan, neretko i najbolji oslonac za rekonstruisanje života srpskog sela i srpskog seljaka, što tim radovima daje dodatnu vrednost. Bogati i kompetentno obrađeni sadržaj Rečnika Vasojevića potvrđuje punu zasnovanost opštevažećeg suda o značaju dijalekatskog jezičkog blaga, neiscrpnog korpusa činjenica koji omogućava interdisciplinarna istraživanja. Riznica pouzdanih podataka prikupljenih u poslednji čas nesumnjivo će se naći u žiži interesovanja i specijalista iz domena etnologije, istorije, arheologije, mitologije, narodne duhovne kulture, seoske privrede i drugih naučnih disciplina. Narodni jezik čuva i pouzdane svedoke nacionalnog i etničkog identiteta i neposrednog okruženja njegovih nosilaca. O dugim i kontinuiranim međuetničkim i međujezičkim kontaktima Vasojevića svedoče, između ostalog, mnogobrojni romanizmi (banja „korito“; kužina „kuhinja“; stramac „dušek“; portik „hodnik“) i, razume se, turcizmi (boš, „uzalud, badava“; azgim „silovit, obestan, pust“), ali se govor Vasojevića pokazuje i kao trezor mnogih starih srpskih, odnosno slovenskih reči. Vasojevići nisu prestajali da jedu užicama (kašikama) jelo koje su sipali goruždom (kutlačom). Sačuvan je i stari srpski glagol pretinit „pregrađivati“, a brod, brodina su „ravno zemljište pored reke“. Sadržaj ove vredne knjige biće posebno dragocen prilikom utvrđivanja izoleksi na srpskom i opšteslovenskom planu. Pregaocima koji se posle Rečnika Vasojevića odluče za slične poduhvate biće, s jedne strane, lakše nego njihovim prethodnicima. Sa najvišeg mesta srpske dijalekatske leksikografije pokazano im je, po svim radnim fazama, kako se pišu prilozi ove vrste: od mukotrpnog terenskog rada do uobličavanja konačne verzije teksta. S jedne strane lakše, ali s druge i teže: visoko je podignuta lestvica u domenu urgentne, a istovremeno deficitarne jezičke discipline. Za uzor imaju delo iz samog vrha srpske dijalekatske leksikografije i srpske leksikografije u celini. Slobodan Remetić 24 cm, 660 str.

Lepo očuvano Retko Bernard Stulli 1959. opis događanja iz februara 1918, 412 stranica, zaštitni omot na prednjoj strani pri ivici nešto razdvojeniji, latinica.. Rodio se u Dubrovniku 1915. godine. Studirao je u Zagrebu na Pravnom fakultetu na kojem je diplomirao 1941. godine. Nakon studija vratio se u Dubrovnik. Ondje je radio kao odvjetnički i sudski pripravnik, a onda još za rata zaposlio se u arhivu. Poslije rata radio je kao društveno-politički radnik. Bio je zastupnik u Saboru NR Hrvatske. Godine 1947. postao je opunomoćenikom ministarstva pomorstva FNRJ, a djelovao je pri Vladi NR Hrvatske. Od 1949. tajnikom je u Jadranskom institutu HAZU (ondašnje JAZU) u Zagrebu. Za manje od desetljeća bio je direktorom u toj ustanovi. Osnovao je slične ustanove i muzeje u Dubrovniku, Kotoru i Splitu. Nakon direktorskog staža u Jadranskom institutu, 1958. prešao je u Državni arhiv Hrvatske u kojem je radio sve do umirovljenja, oko 20 godina. Njegov je rad bio na području pravne i političke povijesti. Osobito je veliki njegov doprinos na području arhivistike: organizirao je arhivsku mrežu diljem Hrvatske (Varaždin, Bjelovar, Zagreb, Slavonski Brod, Osijek, Sisak, Karlovac, Rijeka, Pazin, Zadar, Split, Dubrovnik), zatim je mnogo pridonio zakonskim rješenjima i prijedlozima, elaboratima i sl. Bio je članom raznih arhivističkih i povjesničarskih tijela i organizacija u Hrvatskoj, a u CK SKH bio je predsjednik Komisije za historiju. Bio je članom uredništva raznih povjesničarskih i arhivističkih znanstvenih i stručnih časopisa, među ostalim Historijskog zbornika i Arhivskog vjesnika. Mnogo je radio na povratu arhivske građe iz Austrije i Italije. Područje njegovog znanstvenog interesa bio je Dubrovnik s okolicom, Istra, Zagora, razvitak željezničke mreže u Hrvatskoj u 19. st. i ina prometna pitanja, revolucionarna kretanja u Boki Kotorskoj i u Puli. Djela[uredi | uredi kod] mnoštvo studija, članaka, publiciranje arhivskih materijala knjige: Borba oko ribolova u obalnom moru Istre. Rovinj i Chioggia u 18. st Ustanak mornara u Boki Kotorskoj 1.-3. februara 1918. Prijedlozi i projekti željezničkih pruga u Hrvatskoj 1825-1863 Istarsko okružje 1825-1860 boka kotorska pomorstvo more jadran prvi svetski rat bitke na moru

07504) SREDNJOVJEKOVNA BOSNA I EVROPSKA KULTURA , grupa autora , Muzej grada Zenica 1973 , S A D R Ž A J: BOSNA U FEUDALNOM DRUŠTVU - Sima Ćirković: Odjeci ritersko-dvorjanske kulture u Bosni krajem Srednjeg veka - Nada Klaić: Problem nastajanja srednjovjekovnih gradova u sjeverozapadnom dijelu Balkanskog poluotoka - Ignacij Voje: Odnos celjskih grofova prema političkim prilikama u Bosni i Hercegovini u XV vijeku - Đurđica Petrović: Uloga Dubrovnika u snabdevanju srednjovekovne Bosne oružjem (XIV-XV vek) JEZIK I PISMENOST - Dalibor Brozović: O predmigracionom mozaiku hrvatskosrpskih dijalekata na području Bosne i Hercegovine - Herta Kuna: Bosanski rukopisni kodeksi u svjetlu južnoslavenskih redakcija staroslovenskog - Tomislav Raukar: O problemu bosančice u našoj historiografiji SREDNJOVJEKOVNA UMJETNOST NA TLU BOSNE - Cvito Fisković: Dalmatinski majstori u srednjovjekovnoj Bosni i Hercegovini - Pavao Anđelić: Pogled na franjevačko graditeljstvo XIV i XV vijeka u Bosni - Bojana Radojković: Zapadni uticaji na primenjenu umetnost Bosne u XIV i XV veku - Ivanka Nikolajević: Crkva u Bilimišću kod Zenice - Pavle Vasić: O nekim vidovima srednjovekovne nošnje u Bosni i Hercegovini - Đuro Basler: Gnostički elementi u temeljima crkve bosanske STEĆCI - Šefik Bešlagić: Neki najnoviji rezultati istraživanja stećaka - Muhamed Hadžijahić: Prilog Skarićevoj hipotezi o porijeklu stećaka - Zdravko Kajmaković: Neki ikonografski motivi na stećcima - Marko Vego: Kulturni karakter nekropole Radimlje kod Stoca BOSANSKE TRADICIJE - Bogumil Hrabak: Tradicija o srednjovjekovnoj Bosni u Dubrovniku XV i XVI veka - Džemal Čelić: Kontinuitet srednjovjekovnih formi u doba turske dominacije u Bosni i Hercegovini - Muzafer Hadžagić: Neke napomene o muslimanskoj epskoj poeziji ZENICA I NJENA OKOLINA - Adem Handžić: Nahija Brod krajem XV i početkom XVI vijeka - Ivo Bojanovski: Rimska cesta dolinom Bosne i njezina topografija - Dragomir Vujičić: Današnja jezička slojevitost onomastičkog materijala na području Zenice i njene okoline - Fikret Ibrahimpašić: Srednjovjekovni tragovi u toponomastici zeničkog kraja - Pavao Anđelić: Ruševine srednjovjekovne crkve u Varošišću kod Vranduka - Branka Raunig: Osnovni izvještaj o iskopavanju srednjovjekovne utvrde Vranduk 1968. godine - Fikret Ibrahimpašić: Prikaz rada simpozijuma „Srednjovjekovna Bosna i evropska kultura“ tvrd povez, format 17,5 x 24,5 cm , zaštitni omot sa manjim zacepljenjem , ilustrovano, brojni prilozi , posveta na predlistu , 565 strana

Godina izdanja: 1957 Jezik: Srpski Autor: Strani PIONIRI PREKOMORSKIH LETOVA Pavel Brežnik Izdavač : Tehnička knjiga - Zagreb ; 1957.god. povez broš,latinica,152.strane,ilustrovana cb.foto,format 24.cm **sadsržaj knjige na slikama iz sadržaja : I.lamanš -prvi letovi preko Lamanša , II.-SREDOZEMNO MORE : -Besmrtni Roland Garos ,..,Cepelin `L-59`-dvaput preleće Lamanš III.- ATLANSKI OKEAN : -Prvi probni let balonim preko Atlantika ,Amerikanci i Englezi prvi preleću Atlantik ,prvo putovanje cepelinom ZR III u Ameriku,....,Lendberg je preduhitrio sve takmičare ,...,Čemberlin II., Berd III.-preleće Atlantik,..., IV.- severno ledeno more : -AMUNDSEN PRVI LETI VAZDUŠNIM BRODOM IZ EVROPE ZA AMERIKU , ...,PRVI PUTNIČKI LET PREKO ARTIČKOG OKEANA V.- TIHI OKEAN : --prvi let preko Pacifika, slepo letenje preko Tihog Okeana VI.- INDIJSKI OKEAN : -PRVI LET NA `KENGUROVOJ PRUZI` Stanje kao na slikama,za sva pitanja tu sam.

ZLOČIN NAD SRBIMA B-H 1992-1995 Milivoje Ivanišević Zločini nad Srbima B-H 1992-1995. Milivoje Ivanišević(autor) Izdavač: Čigoja Milivoje Ivanišević, direktor “Centra za istraživanje zločina nad srpskim narodom”, objavio je svojevrsnu knjigu – dokument o stradanju Srba u Bosni. Žrtve rata....ILUSTROVANA...Zoran Stanković Donji i Gornji KAYANCI...POLJANICE....DINARA...Bosansko Grahovo...SPISAK žrtava...1993..godina..Kravica...Šiljkovići...mMostar..SKELANI...Brđani...Ponikve...KAKMUŽ...Gornja Breza....itd.... 2005.god..Beograd; ćirilica; 24 cm; 332 str.; 86-7558-342-7; izvršeni su masovni pokolji Srba u Bos. Brodu, Sijekovcu, zapadnoj Hercegovini, na Kupreškoj visoravni...To je prinudilo Srbe na samoodbranu. Srbi Sarajeva prvi su u Evropi i svetu prepoznali još 1992. islamski fundamentalizam i verski fanatizam i prvi su mu se suprotstavili. Borili su se protiv islamizaciji svoje zemlje i Evrope. Kupres..Donji Malovan...BOTUN...Osmače...POLOJ....BRČKO...TUZLA...... Knjiga je NOVA..... M

Podgorica 1989. Mek povez, ilustrovano, 142 strane. Knjiga je odlično očuvana. R27 Sadržaj: Slavni grad Bar Manastir u Krajini Barska bitka Legenda o svetom Nikoli, spasiocu mornara Anonimni Pop Dukljanin U prijestonici Jelene Balšić Barski epitafi Svetinja iz minulih vjekova Ratoborno pleme popa Stefana Rade neimar i ostali barski graditelji Misija Marina Bicija Andrija Zmajević, nadbiskup i pjesnik Mula Osman Jedno viđenje Bara 1865. godine Selim-beg barski Tobdžija sa Volujice Barske škole kroz vjekove Knjigoljupci Zmajevac — poklon pjesniku Krst muftije Karađuzovića Pečalba u Carigradu Jovan Hajduković, osnivač Radničkog saveza Prvi radio-talasi sa Volujice Stari barski voz Djelić crnogorskog mora Puškom protiv ratnog broda Tri književnika Jovovića Madam Mar-Pukinica Vrijeme sjednika Prve laste barskog turizma Velji most Maslina »barkinja« Dr Nikola Dobrečić, humanista i rodoljub Pionir crnogorskog rudarstva Aeromiting u Baru Pristan, grad iz sjećanja Svi zatočenici Kaise

CRNA GORA U PRVOM SVETSKOM RATU zbornik radova Književna zadruga Srpskog narodnog vijeća Crne Gore, Podgorica, 2015. Udžbenički format, 214 strana. Na knjizi je vidljiv trag od ranijeg kvašenja vodom, sem toga je očuvana. Ljubodrag Dimić -Srpska istoriografija i početak Prvog svjetskog rata“, akademik Dragoljub Živojinović „Crna Gora i velike sile“. Vukić Ilinčić :„Crna Gora i Sarajevski atentat“. „Bokelji, prva posada broda `Srbija : Vasko Kostić, Milica Kralj „Srpska poezija u Prvom svjetskom ratu“. Akademik Zoran Lakić „Crna Gora i Prvi svjetski rat 1914-1918 – Pokušaj prevrednovanja naučno zasnovanih ocjena“, Aleksandar Lukić „Srpska i crnogorska vojska 1914. godine sa posebnim osvrtom na ofanzivu u istočnoj Bosni“. Veselin Matović „Otpor bjelopavlićkih učitelja zabrani ćirilice“, Mira Radojević „Kraljevina Srbija i njene saveznice 1914. istoričar Predrag Ostojić „Ofanzivni gornjodrinski front 1914. godine“. Protojerej-stavrofor Velibor Džomić „Sudski proces Gavrilu Principu i mladobosancima“.

Admiral books, 2013. 662 strane, udžbenički format. Sem posvete, odlično očuvana. Dejvid Ajk obeležava dvadesestogodišnjicu otkrivanja neverovatnih tajni i zabranjivanih informacija ovom svojom najneverovatnijom knjigom do sada. On manipulaciju ljudskom rasom i prirodu realnosti podiže na jedan novi nivo i poziva čovečanstvo da se podigne sa svojih kolena i preuzme vladavinu nad svetom od zloglasne mreže porodica i neljudskih bića koja imaju nevidljivu kontrolu nad nama od kolevke, pa do groba. Dejvid je pomerao globalno poimanje stvari o ovim pitanjima više puta od njegovog inicijalnog “buđenja” 1990. godine, a to čini i ovaj put. Njegovo najšokantnije otkriće je da se Zemljom, a i kolektivnim ljudskim umom, manipuliše sa Meseca, koji, po njegovim rečima, nije “nebesko telo”, već veštačka konstrukcija – gigantski “svemirski brod”. On opisuje nešto što naziva “Mesečevom matricom”, lažni prenos realnosti sa Meseca, koji je dekodiran u ljudskom telu/umu na prilično sličan način onome, opisanom u filmskoj triologiji Matriks. Mesečeva Matrica je “ubačena” u ljudski sistem “kompjuterskog tela”, kaže on, i neprestano nas hrani izmanipulisanim osećanjima o nama, kao pojedincima, i svetu. Mi živimo u izuzetno vreme. Sa jedne strane, vidimo nametanje orvelovske države totalnog praćenja i kontrole od strane onih koji služe Mesečevoj matrici, a na drugoj se dešava jedna fantastična energetska transformacija – ono što Dejvid naziva “vibracijama istine”, fenomen koji je predvideo 1990. godine i upotrebio za naslov svoje knjige nakon što su se njemu “oči otvorile”. Vibracije istine pomažu ogromnom broju ljudi da se sada probude i prisete šta su zapravo oni – neograničena, večna Svest. Čovečanstvo je sada na prekretnici i vreme je da se napravi izbor. Da li ćemo se probuditi i vratiti svojoj pravoj genijalnosti i potencijalu u obliku Neograničene Svesti? Ili ćemo ostati zarobljeni u svom telu/umu i isfabrikovanoj iluziji koju nam nudi Mesečeva matrica? Jedan od izbora će nam obezbediti slobodu i potencijal kakve nikada nismo ni sanjali, a drugi će osuditi nas i našu decu na jedan globalni fašističko-komunistički diktatorat od kakvog bi i Džordža Orvela bila sramota. Kada pročitate knjigu Ljudska raso, ne kleči više, nećete više biti ista osoba. Ona će vam promeniti život, promeniti osećaj za stvarnost, a ukoliko prihvatite informacije u njoj bićete oslobođeni.

z3 Ko je Tito stvarno bio, zašto je imao 15 datuma rođenja, u šta je verovao, čime se bavio, šta je radio u svojim skrivenim moskovskim godinama - najvećoj tajni svog života? Kako je konzervativac Vinstona Čerčila pre Staljina promovisao vođu jugoslovenskih komunista za svetskog državnika? Koliko je stotina dana i noći Tito proveo na čuvenom brodu `Galeb`, ko su bile njegove životne saputnice, zašto je smenio gotovo sve svoje najbliže saradnike, zbog čega je `plavi voz` napravio od bagona nemačkog cara Vilhelma Drugog, koji su posle Prvog svetskog rata pripali Srbiji? Kako je Tito, uz pomoć pokreta nesvrstanih, sebi i Jugoslaviji, pored SAD i Sovjetskog Saveza, pribavio ulogu trećeg globalnog faktora međunarodnih odnosa, što nikad nije pošlo za rukom nijednom vođi zemlje skromne snage i mogućnosti, kakva je bila bivša Jugoslavija. Zašto Tito, u svim državama bivše Jugoslavije, ponovo vaskrsava, zbog čega se njegovi spomenici vraćaju na stara postolja?

Autor: Cook, James Izdavač: Split : Slobodna Dalmacija, 2005 Materijalni opis: 410 str. : ilustr. ; 21 cm Edicija: Biblioteka Knjiga mora ; knj. 7 Veliki admirali oceana Predmetna odrednica: Cook, James, 1728-1779 – putovanja, geografska otkrića Ekspedicije. Putovanja. Otkrića (opisivanje) Knjiga donosi dnevnike s tri putovanja po Tihom oceanu koje je engleski pomorac James Cook poduzeo u drugoj polovici 18. stoljeća, otkrivajući i istražujući njegove obale i izrađujući karte novootkrivenih područja, po zadatku ali i izvan zadataka postavljenih od Admiraliteta Britanske imperije. Prvo putovanje (1768–1771) odvelo ga je na Pacifik (Tahiti) i, poslije, u Južni Pacifik, gdje je tražio tajanstveni kontinent Terra Australis. Prilikom drugog putovanja (1772–1775) otputio se u ledena područja na krajnjem jugu i posjetio neke pacifičke otoke, a tada su riješene dileme oko Terre Australis. Treće putovanje (1776–1779) donijelo je otkriće Havajskih otoka. Ovdje je James Cook čiji je cilj bio „Doći donde, dokle je moguće čovjeku doći. Doprijeti dalje negoli je dopro ijedan čovjek prije mene`, izgubio život. Jezik: hrvatski Džejms Kuk (engl. James Cook; Marton, 7. novembar 1728 – 14. februar 1779) je bio engleski istraživač, moreplovac i kartograf. Obavio je tri putovanja na Pacifik, tačno obeleživši mnoga područja i prvi put zabeleživši nekoliko ostrva i obala na morskim mapama. Njegovi najveći doprinosi su otkriće istočne obale Australije i njeno osvajanje u korist Velike Britanije, otkriće Havaja i prvo oplovljavanje i kartografisanje Njufaundlenda i Novog Zelanda. Detinjstvo i mladost Džejms Kuk je rođen u skromnoj porodici u Martonu u Severnom Jorkširu, blizu današnjeg grada Midlsbroa. Kuk je bio jedno od petoro dece majke Grejs i Džejmsa starijeg, škotskog imigranta, radnika na farmi. Kao dete Džejms se s porodicom preselio na farmu Ejri Holm u Grejt Ejton, gde se školovao u lokalnoj školi (koja je danas muzej), a njegovo obrazovanje finansirao je očev poslodavac. U 13 godina počeo je da radi s ocem, koji je upravljao farmom. Godine 1745, kad je imao 16 godina, Kuk je napustio kuću da bi radio kao kalfa u jednom dućanu u ribarskom selu Stejt. Prema legendi Kuk je osetio žudnju za morem gledajući ga kroz izlog dućana. Posle godinu i po dana u Stejtu, vlasnik radnje (G. Anderson) smatrao je da Džejms nije za trgovca. Odveo ga je u obližnji lučki grad Vitbi i upoznao ga s Džonom i Henrijem Vokerom. Oni su bili poznati lokalni brodovlasnici i Kvekeri, a bavili su se prevozom uglja. Kuk se zaposlio kao pripravnik pomorski trgovac u maloj floti koja je razvozila ugalj engleskom obalom. Prvi posao bio mu je na brodu Freelove, i nekoliko godina je proveo na ovom i drugim brodićima ploveći između reke Tajn i Londona. Zbog ovog posla Kuk se posvetio studiranju algebre, trigonometrije, pomorstva i astronomije, veštinama koje su mu bile potrebne kada jednog dana bude komandovao brodom. Kad se okončao njegov trogodišnji pripravnički staž, Kuk je počeo da radi na trgovačkim brodovima na Baltičkom moru. Uskoro je napredovao kroz mornaričke rangove, da bi 1752. bio postavljen za prvog oficira (zaduženog za navigaciju) na ugljarici Friendship. Godine 1755. ponuđeno mu je da preuzme komandu nad brodom, ali on se dobrovoljno prijavio u Britansku kraljevsku mornaricu. Godine 1755, Kraljevina Velika Britanije je se naoružavala za Sedmogodišnji rat. Kuk je shvatio da će brže napredovati u karijeri u vojnoj službi. Međutim, to je zahtevalo lagano napredovanje kroz mornaričku hijerarhiju, pa je 17. juna počeo kao mornar prve klase na jedrenjaku Eagle pod komandom kapetana Hjua Palisera. Uskoro je unapređen u prvog oficira. Porodični život Kuk se oženio Elizabetom Bats, kćerkom jednog od njegovih mentora, 21. decembra, 1762. Bračni par je imao šestoro dece: Džejmsa (1763–1794), Natanijela (1764–1781), Elizabet (1767–1771), Džozefa (1768–1768), Džordža (1772–1772) i Hjua (1776–1793). Kada nije bio na moru, Džejms Kuk je živeo u Ist Endu u Londonu. Odlazio je u crkvu svetog Pavla u Šadvelu, gde je njegov sin kršten. Početak karijere u Kraljevskoj mornarici Za vreme Sedmogodišnjeg rata, Kuk je učestvovao u opsadi grada Kvebeka pre bitke na Abrahamovoj zaravni 1759. Pokazao je talenat za kartografiju i bio je zadužen za snimanje ušća Sen Lorena za vreme opsade, omogućivši generalu Džejmsu Vulfu da izvede svoj skriveni napad na Abrahamovoj zaravni. Kukova geodetska veština se pokazala korisnom u 1760-im, kada je snimio razuđene obale Njufaundlenda. Kuk je snimio severni odsek 1763. i 1764, južnu obalu između poluostrva Burin i Rta Rej 1765. i 1766, a zapadnu obalu 1767. Za pet godina provedenih na Njufaundlendu Kuk je sačinio detaljne i tačne mape ostrvskih obala; i pomoglo mu da razvije veštinu praktične geodezije, često u nepovoljnim uslovima, što je izazvalo pažnju Admiraliteta i Kraljevskog društva u ključnom momentu kako njegove lične karijere tako i britanskih prekomorskih istraživanja. Kukovi značajni doprinosi mogu se pripisati kombinaciji njegove izvanredne veštine u moreplovstvu, nadmoćne geodetske i kartografske veštine, hrabrosti u istraživanju opasnih mesta da bi proverio činjenice (npr. uplovljavanje u Antarktički polarni krug i istraživanje Velikog koralnog grebena), sposobnosti da vodi ljude u nepovoljnim uslovima i smelosti kako u obimu istraživanja tako i u želji da prekorači uputstva koja mu je davao Admiralitet. Prvo putovanje (1768–1771) Godine 1766, Kraljevsko društvo je angažovalo Kuka da otputuje na Pacifik da bi posmatrao prolazak Venere pored Sunca. Kuk je dobio čin poručnika i preuzeo komandu nad brodom Endeavour (Nastojanje). Isplovio je iz Engleske 1768, obišao rt Horn i nastavio na zapad preko Pacifika da bi stigao na Tahiti 13. aprila 1769, gde su posmatranja trebalo da se obave. Prolazak Venere je trebalo da se desi 3. juna, a u međuvremenu je Kuk izgradio malu tvrđavu i opservatoriju. Astronom kome je poveren ovaj zadatak bio je Čarls Grin, pomoćnik nedavno postavljenog kraljevskog astronoma Nevila Maskelajna. Prvenstvena svrha posmatranja bila je da se obave merenja koja bi se koristila za što tačnije izračunavanje udaljenosti Venere od Sunca. Ako bi se ovo postiglo, onda bi se udaljenost drugih poznatih planeta mogla izračunati na osnovu njihovih relativnih orbita. Na dan posmatranja prelaska, Kuk je zapisao: „Subota 3. Ovaj dan se pokazao tako povoljan za našu svrhu kako se samo poželeti može, ni oblačka na nebu a vazduh je bio potpuno čist, tako da smo imali sve mogućnosti kakve smo poželeli u posmatranju prelaska planete Venere preko Sunčevog diska: vrlo smo jasno videli atmosferu ili tamnu senku oko planete koja je prilično ometala merenje tačnog vremena kontakta. Dr Solander je posmatrao kao i Mr Grin i ja, i naša merenja su se razlikovala mnogo više nego što se moglo očekivati...” Na opšte razočarenje, odvojena merenja Grina, Kuka i Solandera razlikovala su se više od predviđene margine greške. Njihovi aparati su bili adekvatni standardima tog vremena, ali podaci nisu mogli eliminisati greške. Kada su njihovi rezultati kasnije upoređeni s rezultatima iz drugih opservatorija, koje su isti događaj merile na drugim mestima, čist rezultat nije bio tako ubedljiv niti tačan kako su se nadali. Kada su posmatranja završena, Kuk je isplovio da izvrši drugi zadatak putovanja: da istraži južni Pacifik i pokuša da pronađe znake pretpostavljenog južnog kontinenta Terra Australis. Kraljevsko društvo, a posebno Aleksander Dalrimpl, verovalo je da kontinent postoji, mada je Kuk imao lične sumnje u ovoj stvari. Uz pomoć tahićanskog navigatora Tupaje, koji je imao bogato znanje o pacifičkoj geografiji, Kuk je uspeo da stigne do Novog Zelanda, i tako je bio tek drugi Evropljanin u istoriji koji je to uradio (posle Abela Tasmana više od stoleća ranije, 1642). Kuk je kartografisao čitavu obalu Novog Zelanda, napravivši samo neke manje greške. Otkrio je i moreuz koji je odvajao Severno od Južnog ostrva i nazvao ga Kukov moreuz, koji Tasman nije video. Zatim je zaplovio na zapad u nameri da dođe do Van Dimenove zemlje (danas Tasmanija, koju je ranije ugledao Tasman) da bi ustanovio da li je ovo kopno deo legendarnog južnog kontinenta. Bili su, međutim, prinuđeni da uzmu mnogo severniji kurs zbog jakih vetrova, sve dok jednog jutra nisu ugledali kopno koje je Kuk nazvao Point Hiks. Kuk je izračunao da Van Dimenova zemlja mora da leži južnije, ali otkrivši obalu koja je išla jugozapadno, zapisao je svoju sumnju da je ovo kopno povezano s njom. Ova tačka je u stvari bila jugoistočna obala australijskog kontinenta, pa je njegova ekspedicija bila prva poznata evropska ekspedicija koja je stigla na istočnu obalu Australije. U svom dnevniku, Kuk je ovako zabeležio taj događaj: „Najjužnija tačka zemlje koju smo ugledali, koja se od nas protezala W1/4S procenio sam da leži na širini 38°..0` S° i dužini 211°..07` W t od griničkog meridijana. Nazvao sam je Point Hiks, jer je poručnik Hiks bio prvi koji je otkrio ovu zemlju .” U brodskom dnevniku upisano je da se to desilo u četvrtak 19. aprila, 1770. Kuk, međutim, nije izvršio potrebna podešavanja kada je pre toga prešao 180. meridijan geografske dužine, pa je stvarni dan po kalendaru bio petak, 20. april. Smatra se da je zemlja koju su oni ugledali mesto koje leži na otprilike pola puta između današnjih gradova Orbosta i Malakute na jugoistočnoj obali države Viktorija. Kasnija snimanja terena, urađena 1843, ignorisala su ili zanemarila raniji Kukov naziv ovog mesta, koja je dobilo ime Rt Everard. Na 200-godišnjicu otkrića, obali je zvanično vraćeno ime Point Hiks. Endevor je nastavio da plovi prema severu duž obale, s kopnom na vidiku, pa je Kuk kartografisao i davao imena mestima kraj kojih je prolazio. Nešto više od nedelju dana kasnije, prošli su pored dugačkog ali niskog zatona, i kada su stigli do njega ukotvili su se na niskom rtu sa peščanim dinama. Ovde je, 29. aprila, Kuk s posadom prvi put kročio nogom na kontinent, na mesto koje se danas zove Kurnel. Kuk je prvo nazvao zaliv Stingaree Bay (zaliv raža) jer ih je tu bilo mnogo; naziv je kasnije promenjen u Botanist Bay i konačno u Botany Bay po jedinstvenim vrstama koje su otkrili botaničari Džozef Benks, Danijel Solander i Herman Špering. Neki su, naročito Džozef Benks, tvrdili da je ovo prvo mesto iskrcavanja pogodno za osnivanje prvog naselja i britanske kolonijalne predstraže. Međutim, skoro osamnaest godina kasnije, kada je kapetan Artur Filip s Prvom flotom došao početkom 1788. da uspostavi predstražu i osnuje kažnjeničku koloniju otkrio je da zaliv i okolina ne odgovaraju slici koja im je opisana. Umesto toga, Filip je naredio da se presele u pristanište nekoliko kilometara na sever, koje je Kuk nazvao Port Džekson, ali ga nije dalje istraživao. U ovoj luci na mestu koje je Filip nazvao Sydney Cove podignuta je naseobina Sidnej. Naselje je neko vreme kasnije najčešće nazivano Botani Bej. Naučnici ekspedicije započeli su prvu evropsku naučnu dokumentaciju australijske faune i flore. Za vreme iskrcavanja Kuk je susreo i australijske starosedeoce, aboridžine. Kad je brod uplovio u luku, primetili su aboridžine s obe strane zaliva. Oko 2 sata popodne bacili su sidro u blizini od šest do osam koliba. Dva aboridžina, mlađi i stariji čovek, došli su do broda. Odbili su Kukove poklone. Jedna musketa je opalila preko njihovih glava, lakše ranivši starca, pa je on pobegao prema kolibama. Vratio se s drugim ljudima koji su počeli da bacaju koplja na Kukove ljude, ali ih nisu povredili. Pobegli su kada su još dve salve ispaljene. Odrasli su pobegli, ali je Kuk našao nekoliko dece u kolibama, i ostavio nekoliko ogrlica kao znak prijateljstva. Kuk je nastavio putovanje na sever, praveći mape obale. Kada je Endevor prelazio preko jednog spruda u Velikom koralnom grebenu, 11. juna, 1770. dogodila se nesreća. Brod je ozbiljno oštećen i njegovo putovanje je odloženo za gotovo sedam nedelja dok nisu izvršene popravke na plaži (u blizini dokova današnjeg Kuktauna), na ušću reke Endevor. Boraveći ovde, Benks, Špering i Solander su sakupili prve veće kolekcije australijske flore. Susreti posade s lokalnim aboridžinima bili su uglavnom miroljubivi; od grupe ovde okupljene naziv „kangaroo“ će ući u engleski jezik, a došlo je od lokalnog naziva za „sivog kengura“. Kada je opravka završena putovanje je nastavljeno, prolazom pored najsevernije tačke – rta Kejp Jork a zatim plovidbom kroz moreuz Tores između Australije i Nove Gvineje, kojim je 1604. plovio Luis Vaes de Tores. Do ove tačke putovanja Kuk nije izgubio ni jednog čoveka od skorbuta, značajno i praktično nečuveno postignuće na dugim plovidbama 18. veka. Poštujući politiku Kraljevske mornarice iz 1747. Kuk je terao svoje ljude da jedu limun, pomorandže i kiseli kupus. U to vreme se znalo da loša ishrana izaziva skorbut, ali se nije znalo da je krivac za to nedostatak vitamina C. Kuk je nastavio da plovi za Bataviju, glavni grad Holandske kolonije Istočne Indije, zbog popravke broda. Batavija je bila poznata kao žarište malarije, i pre nego što su se vratili kući 1771, mnogi iz Kukove posade su podlegli ovoj i drugim bolestima, kao što je dizenterija; među njima su bili tahićanski vrač Tupaja, Benksov sekretar i kolega naučnik Finac Herman Špering, astronom Čarls Grin i ilustrator Sidni Parkinson. Kuk je nazvao Ostrvo Špering na obali Novog Zelanda u čast Hermana Šperinga i njegovog rada na putovanju. Kukovi dnevnici su objavljeni po njegovom povratku, i on je postao neka vrsta heroja u naučnim krugovima. Među običnom publikom, međutim, veći heroj bio je aristokratski botaničar Džozef Benks. Benks je čak pokušao da preuzme komandu nad Kukovim drugim putovanjem, ali se povukao pre nego što je putovanje počelo. Drugo putovanje (1772 –1775) Uskoro posle povratka Kuk je postavljen za komandanta (tačnije „Master and Commander“ – gospodara i komandanta). Još jednom ga je Kraljevsko društvo angažovalo da traži mitsku Terra Australis. Na svom prvom putovanju Kuk je pokazao, obilaskom Novog Zelanda, da on nije deo veće kopnene mase na jugu; a iako je kartografisanjem gotovo čitave istočne obale Australije pokazao da se radi o velikom kontinentu, pretpostavljalo se da Terra Australis leži još dalje na jug. Uprkos suprotnim dokazima, Dalrimpl i ostali iz Kraljevskog društva još su verovali da ogroman južni kontinent postoji. Kuk je na ovom putovanju komandovao brodom Resolution, dok je Tobijas Furno komandovao drugim brodom, Adventure. Kukova ekspedicija oplovila je svet na vrlo niskoj južnoj geografskoj širini, i bila je među prvima koja je prošla Antarktički polarni krug 17. januara 1773, došavši do 71°10` južno. Takođe je otkrio Južna Džordžija i Južna Sendvička ostrva. U antarktičkoj magli Resolution i Adventure su se razdvojili. Furno je krenuo na Novi Zeland, gde je izgubio nekoliko ljudi u borbi s Maorima, i kasnije otplovio za Britaniju, dok je Kuk nastavio da istražuje Antarktik. Kuk je bio vrlo blizu kopna Antarktika, ali se vratio nazad prema Tahitima da obnovi zalihe na brodu. Ponovo je krenuo na jug u još jednom bezuspešnom pokušaju da otkrije pretpostavljeni kontinent. Na ovo putovanje Kuk je poveo mladog Tahićanina Omaja, koji se pokazao kao slabiji poznavalac Pacifika od Tupaje, koji ga je pratio na prvom putovanju. U povratku Kuk se iskrcavao na Prijateljska ostrva, Uskršnja ostrva i Vanuatu, 1774. Njegovi izveštaji po povratku kući nisu potvrdili popularni mit o Terri Australis. Još jedno dostignuće drugog putovanja je uspešno korišćenje K1 hronometra koji je omogućio tačno merenje geografske dužine. Po povratku, Kuk je unapređen u mornarički čin kapetana, a dodeljena mu je i počasna penzija Kraljevske mornarice (kao oficiru u Grinič bolnici). Ali Kuk se nije mogao odvojiti od mora. Cilj trećeg putovanja bio je da se pronađe Severozapadni prolaz. Kuk je trebalo da otplovi na Pacifik i da ploveći istočno dođe do Atlantika, dok je istovremeno putovanje trebalo da se obavi suprotnim pravcem. Treće putovanje (1776–1779) Na svom poslednjem putovanju Kuk je još jednom komandovao brodom Resolution, dok je kapetan Čarls Klark komandovao brodom Discovery. Putovanje je navodno planirano da bi se Omaj vratio na Tahiti; tako je bar javnost verovala, pošto je Omaj bio omiljena atrakcija u Londonu. Pošto je vratio Omaja, Kuk je zaplovio na sever i 1778. postao prvi Evropljanin koji je posetio Havajska ostrva, koja je on nazvao „Sendvička ostrva“ po četvrtom grofu od Sendviča, tadašnjim prvim lordom Admiraliteta. Postoje rasprave među savremenim istoričarima da se Kukov dolazak na današnje Veliko ostrvo Havaji poklopio igrom sudbine s periodom obožavanja polinezijskog boga Lonoa. Zaista, oblik Kukovog broda Resolution (naročito jarboli, jedra i ostala oprema) podsećali su na izvesne artefakte koji su bili deo ceremonije obožavanja. I Kukova maršruta oko ostrva u smeru suprotno od kazaljki na satu pre nego što se iskrcao, podsećala je na procesiju koja se takođe kretala suprotno od kazaljki na u obilasku ostrva za vreme proslave posvećene Lonou. Zato su, veruje se, Kuka (a delom i posadu) domoroci deifikovali, prema njemu su se ponašali s najvećim mogućim poštovanjem i smatrali ga inkarnacijom samog Lonoa. Odatle je Kuk otplovio na istok da istraži obalu Severne Amerike, gde se iskrcao u blizini jednog sela Prvih naroda u Jukutu u tesnacu Nutka na ostrvu Vankuver, iako je i ne znajući prošao moreuzom Huan de Fuka. On je istražio i kartografisao obalu od Kalifornije, pa sve do Beringovog moreuza, otkrivši usput današnji Kukov zaton na Aljasci. Beringov moreuz se pokazao neprohodnim, iako je Kuk nekoliko puta pokušavao da ga prođe. Kuk je na ovom putovanju postao izuzetno nezadovoljan, a verovatno je počeo da pati i od stomačne bolesti; pretpostavlja se da je takvo njegovo stanje dovelo do nerazumnog ponašanja prema posadi, kao kad ih je terao da jedu meso morža, koje nije bilo za jelo. Kuk se vratio na Havaje 1779. 14. februara u Kealakekua zalivu, neki Havajci su ukrali nekoliko Kukovih čamaca. Naravno, pošto je krađa bila česta na Tahitiju i drugim ostrvima, hteo je da uzme taoce dok se ukradeni čamci ne vrate. U stvari, imao je nameru da kao taoca uzme poglavicu Havaja, Kalaniopu`ua. Međutim, njegova stomačna bolest i izuzetno nerazumno ponašanje izazvali su prepirku s velikom grupom Havajaca koji su se okupili na plaži. U okršaju je ispaljeno nekoliko hitaca na Havajce, a Kuk je pretučen motkama i smrtno ranjen. Veruje se da je Kukov povratak na Havaje van perioda obožavanja Lonoa (Makahiki) – koji je bio simbol mira – a u sezoni rata (Tu Matauenga) verovatno poremetio ravnotežu i podstakao atmosferu mržnje i izazvao napad domorodaca. Pošto se nije razumeo u gramzivu domorodačku diplomatiju i lokalna shvatanja, Kuk je možda nepažljivo doprineo tenzijama koje su doveli do njegove smrti. Poštovanje koje su kapetanu Kuku ukazivali domoroci pokazalo se tako što su njihove poglavice i starci uzeli njegovo telo (verovatno delom zbog kanibalizma, iako takva tvrdnja ostaje sporna), a njegovo meso je odvojeno od kostiju i ispečeno. Neki Kukovi ostaci su kasnije vraćeni Britancima da bi bili sahranjeni u moru. Klark je preuzeo ekspediciju i pokušao još jednom da prođe kroz Beringov moreuz. Resolution i Discovery su se konačno vratili kući 1780. godine. Kukove beleške sa ovog putovanja dovršio je kapetan Džejms King. Kukovi štićenici Veći broj mlađih oficira koji su služili pod kapetanom Kukom ostvarili su značajne karijere. Vilijam Blaj, Kukov šef posade, dobio je komandu nad brodom Baunti 1787. da bi otplovio na Tahite i doneo hlebno drvo. Vilijam Blaj je najpoznatiji po pobuni svoje posade koja ga je oterala s broda 1789. (Videti: Pobuna na brodu Baunti). Kasnije je postao guverner Novog Južnog Velsa, gde je takođe izazvao jednu pobunu – jedini primer oružane pobune u australijskoj istoriji. Džordž Vankuver, jedan od Kukovih kadeta, kasnije je vodio ekspediciju do pacifičke obale Severne Amerike od 1791. do 1794. Džordž Dikson je plovio s Kukom u trećoj ekspediciji, a kasnije je komandovao sopstvenom. Kukovo nasleđe Jedanaestogodišnja putovanja Džejmsa Kuka vodama Pacifika mnogo su doprinela evropskom upoznavanju ovog područja. Nekoliko ostrva kao što su Uskršnje ostrvo i Sendvička ostrva (Havaji) prvi put su Evropljani otkrili, a najveći njegov doprinos su mnogo tačnije navigacione karte velikih područja Pacifika. Da bi se stvorile pouzdane mape trebalo je poznavati geografsku širinu i dužinu. Pomorci su mogli da izračunavaju tačnu širinu vekovima merenjem ugla sunca ili zvezda na horizontu pomoću sekstanta. Ali dužina je bila mnogo teža za merenje zato što je zahtevala precizno znanje o vremenskim razlikama između pojedinih tačaka na površini zemlje. Zemlja se okrene za 360 stepeni oko svoje ose za 24 časa; tačno vreme je 23 časa, 56 minuta i 4,091 sekundi. To znači da se svaki sat konvertuje u oko 15 stepeni, a 1 stepen u 4 minuta. Kuk je otkrio da izračunavanjem vremenske razlike od početne do završne tačke, određene u podne, koristeći položaj sunca u zenitu, čovek može da izvede razliku u geografskoj dužini. Kuk je izveo tačna merenja geografske dužine za vreme svog prvog putovanja zahvaljujući svojoj pomorskoj veštini, pomoći astronoma Čarlsa Grina i korišćenjem novih tabela objavljenih u Nautičkom almanahu, koji je omogućio kalkulacije korišćenjem Meseca i sedam odabranih zvezda. Na svom drugom putovanju Kuk je koristio K1 hronometar koji je napravio Larkum Kenedi, koji je bio veličine džepnog sata. On je bio kopija H4 sata koji je napravio Džon Harison, a to je bio prvi sat koji je pokazivao tačno vreme na moru, kada je korišćen na brodu Deptford`s na putovanju za Jamajku, 1761-1762. Bilo je i nekoliko umetnika na Kukovom prvom putovanju. Sidni Parkinson je napravio 264 crteža do svoje smrti pri kraju putovanja. Oni su bili od izuzetnog značaja za britanske botaničare. U Kukovom drugom putovanju bio je Vilijam Hodžs, koji je napravio poznate pejzaže Tahitija, Uskršnjeg ostrva i drugih mesta. Kuka su pratili brojni naučnici, čija su posmatranja i otkrića bila značajna. Džozef Benks, botaničar, bio je na prvom putovanju s kolegom Danijelom Solanderomom iz Švedske. Oni su sakupili preko 3.000 biljnih vrsta. Benk je bio najveći zagovornik naseljavanja Australije. Strasni istraživač, Kuk je bio i prvi Evropljanin koji je imao brojne susrete s raznim narodima Pacifika. Plovio je na mnoga ostrva blizu Filipina, pa čak i na manja udaljena ostrva južnog Pacifika. Tačno je zaključio da postoje veze između svih naroda Pacifika, iako su bili međusobno udaljeni velikim morskim prostranstvima. Prva visokoškolska institucija u Severnom Kvinslendu u Australiji nazvana je po njemu, a Univerzitet Džejms Kuk je otvoren u Taunsvilu 1970. Brojne druge institucije, geografski pojmovi i mesta odražavaju značaj Kukovog doprinosa geografiji. MG117 (N)

02115) JELENA SAVOJSKA , Vojislava Latković , Beoknjiga Beograd 2008 , Čarobna kraljica ,Edicija žene koje su stvarale istoriju ,romansirana biografija, potpuno novo, ćirilica,152 strane, Interesantna storija o životu najlepše evropske princeze, Jelene Petrović-Njegoš. Otišla je sa cetinjskog dvora na školovanje u Petrograd, na poziv i o trošku ruskog cara. Ubrzo po povratku zaprosio ju je prestolonaslednik, princ Italije. Zaplovila je brodom iz luke Bar i na talasima uzburkanog Jadranskog mora, stigla u luku Bari. Dočekana je srdačno uz plotune topova sa deset krstarica. Uskoro će postati miljenica veselih , dobroćudnih Italijana. Venčanje princeze Jelene i princa Emanuela od Savoja obavljeno je u Rimu, u crkvi Santa Maria degli Angeli i u palati Dioklecijana. Prethodno je primila katoličku veru. Vekovima stara, slavna dinastija Savoja, želela je da se ovim brakom sa lepoticom orodi sa malom slovenskom lozom ispod šumovitog Lovćena. Za nekoliko godina srećnog života dobili su četiri ćerke i sina Umberta. Posle prevrata i pada Italije 1943. godine, roditelji nalaze utočište u Egiptu a njihova deca u Švajcarskoj.

Nastupilo je doba autonomnog naoružanja. Danas širom planete najmanje trideset država poseduje oružje koje može samostalno da traga za neprijateljskim metama i da ih uništava. Pol Šar, vodeći stručnjak za ratovanje nove generacije, opisuje te i druge sisteme naoružanja visoke tehnologije – od izraelske bespilotne letelice Harpija do američkog robotskog broda Morski lovac, koji lovi podmornice. Autor razmatra pravna i etička pitanja povezana sa primenom ovog oružja, bavi se vojnom istorijom, globalnom politikom i najnovijim naučnim dostignućima kako bi nam pokazao koje su posledice pružanja slobode autonomnom oružju da donosi odluke o životu i smrti. I sam nekadašnji vojnik, Šar tvrdi da moramo prihvatiti tehnologiju tako da rat postane precizniji i humaniji, ali kada je izbor život ili smrt, ne postoji zamena za ljudsko srce. „Izuzetno dostignuće posvećeno budućnosti ratne tehnologije. Veoma čitljivo putovanje kroz svet robota na bojištu i van njega.“ - New York Times Book Review - „Autoritativni i otrežnjujući pogled na automatizovano bojište koje će ubrzo postati osnovna karakteristika vojnog sukoba.“ - Science-

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Saul Friedländer (hebrejski: שאול פרידלנדר; rođen 11. listopada 1932.) je povjesničar češko-židovskog podrijetla i profesor emeritus povijesti na UCLA. Biografija Saul Friedländer rođen je u Pragu u obitelji Židova koji su govorili njemački. Odrastao je u Francuskoj i proživio je njemačku okupaciju 1940.–1944. Od 1942. do 1946. Friedländer je bio skriven u katoličkom internatu u Montluçonu, blizu Vichyja. Dok se skrivao, prešao je na rimokatolicizam i kasnije se počeo pripremati za katoličkog svećenika.[1] Njegovi su roditelji pokušali pobjeći u Švicarsku, umjesto toga uhitili su ih francuski žandarmi iz Vichyja, predali Nijemcima i usmrtili plinom u koncentracijskom logoru Auschwitz. Friedländer je tek 1946. saznao sudbinu svojih roditelja. Nakon 1946. Friedländer je postao svjesniji svog židovskog identiteta i postao je cionist. Godine 1948. Friedländer je emigrirao u Izrael na Irgun brodu Altalena. Nakon završene srednje škole služio je u Izraelskim obrambenim snagama. Od 1953. do 1955. studira političke znanosti u Parizu.

Naziv: Provence & The French Riviera Autor: Rick Steves & Steve Smith Godina izdanja: 2011 Izdavač: Avalon Travel Pismo: Latinica Povez: Mek Odlično očuvano. Unutrašnjost je nekorišćena. Opis: U ovom vodiču ćete pronaći blistavu mešavinu prijatnih gradova, toplih kamenih sela, rimskih ruševina i obale koja oduzima dah. Doživite rimsku istoriju uz samostalne obilaske akvadukta Pont du Gar, rimskog pozorišta u Oranžu i Arene u Arlu. Istražite plaže rivijere okupane suncem i gradove odmarališta, od kosmopolitske Nice do živopisnog Villefranche-sur-Mer. Budite inspirisani umetničkim remek-delima Renoara, Matisa, Pikasa i Šagala. Nakon dana razgledanja, opustite se u kafiću sa pogledom, zaronite u činiju bujabesa i gledajte kako se ribari vraćaju u luku. Rikov iskreni duhoviti savet će vas odvesti do hotela i restorana dobre vrednosti. Naučićete koje znamenitosti vrede vašeg vremena i novca i kako se kretati vozom, autobusom, automobilom ili brodom. Više od samo recenzija i uputstava, vodič Rika Stivsa je turistički vodič u vašem džepu.