Prodajemo konfete u obliku listica od standardnog lakog papira i od metalizirane folije. Konfete od papira su bio-razgradive. Metalizirani listici u srebrnoj i zlatnoj boji. Prodaja konfeta u vidu traka širine 1cm, 2cm i 3cm, a dužina od 3m do 10m. Konfete se prodaju u pakovanjima od 1kg ili u originalnom pakovanju u patronama. Prodaja patrona koje se aktiviraju pokretom ruke. Patrone precnika 5cm i dužine 66cm sa 180 grama konfeta. Domet do 12m u vis. Prodaja patrona sa konfetama koje se aktiviraju elektro-signalom. Patrone precnika 5cm i dužine 77cm. Prodajemo i opremu za posipanje konfetama na stadionima ili u halama-balasteri, cevni lanseri, komandni punktovi, boce za co2, uredaji na daljinsku komandu, . . . Tel: e-mail:

Teško bi bilo poreći da se u poslednjih 20–30 godina okruženje veoma izmenilo. Onaj ko nije baš siguran u to neka samo pogleda oko sebe i videće da pije flaširanu vodu, da na letovanje ide opremljen sredstvima za zaštitu od sunca sa velikim zaštitnim faktorom, da nije siguran kako da planira neke aktivnosti zbog toga što se vremenske prilike ubrzano menjaju, da ga mediji bombarduju informacijama o mogućim posledicama kvara na nuklearnim elektranama i zastrašuju mogućim nuklearnim terorizmom, da su gradovi prepuni kamera koje prate svaki pokret građana u strahu da se ne dogodi upravo tako nešto, da prestaje da se reklamira jedna vrsta dezodoransa a počinje drugi, „ekološki ispravniji“, da se tehnologije sagorevanja fosilnih goriva u automobilima sve više usavršavaju, da su upozorenja o višku CO2 koji se izbacuje u vazduh sve učestalija, da stepen motorizacije u svim zemljama vrtoglavo raste, da se sve više poljoprivrednog zemljišta pretvara u izgrađeno zemljište, da se stepen urbanizacije u svim sredinama ubrzano povećava, da se neprekidno vode regionalni ratovi uz prisustvo ili podsticanje svetskih sila upravo tamo gde se nalaze izvori fosilnih goriva ili prirodnog gasa, da se preporučuje upotreba štedljivih sijalica koje su višestruko skuplje od neštedljivih, da se insistira na prelasku na nove, čistije tehnologije (koje su, uzgred, po inicijalnim troškovima višestruko skuplje), da se u celom svetu svi nešto bune i organizuju protiv zagađenja prirode, da parlamenti više ne mogu da odole pritisku onih partija i stranaka koje se brinu o okruženju te da one postaju sastavni deo nacionalnih i nadnacionalnih politika, da se političari utrkuju ko će biti ekološkiji u svojim izjavama, da sve više dece u zemljama koje zovemo nerazvijenim umire od neuhranjenosti, da su deponije smeća prepune ostataka hrane onih koji veruju da su siti ili pak proizvodima koji ne mogu da se recikliraju…

Šta ćeš biti kad porasteš? Uzgajivač morskih algi? Dizajner održivih vozila? Menadžer za sreću? Ova knjiga sadrži šest oblasti: Nove tehnologije, Životna sredina i održivost, Zdravlje i blagostanje, Pravo i finansije, Međuljudski odnosi i Umetnost i kreativnost. Za svako od ovih zanimanja dat je kratak opis posla, kakva je situacija u svetu, sektor u kome može biti najveća potražnja, kompetencije koje neko treba da poseduje da bi se bavio tim poslom, kao i preporuku najprikladnijih studija koje dete treba da pohađa ako želi da razvija karijeru u tom pravcu. Možda će tvoja granica biti univerzum, možda ćeš graditi kuće na Marsu, uzgajati tamo salatu i sretati se sa vanzemaljcima. Svejedno, moraćeš da naučiš kako da konstantno ideš u korak sa tehnologijom koja se sve više razvija. Ovo je knjiga koja govori o sadašnjosti da bi ti pomogla da zamisliš budućnost, da sagledaš trenutnu situaciju, da pokušaš da shvatiš kuda ide ovaj svet i da pronađeš svoje mesto u njemu. Iz sadržaja: Nove tehnologije Programer Inženjer astronautike Projektant objekata za 3D štampu Inženjer robotike Svemirski arhitekta Svemirski pilot Konstruktor pametnih kućnih uređaja Tehničar fuzijske nuklearne elektrane... Životna sredina i održivost Energetski menadžer Astrobiolog Dizajner vozila za mikromobilnost Stručnjak za eko‑marketing Dizajner bicikala koji proizvode električnu energiju Programer sistema za apsorpciju CO2 Dizajner održivih vozila... Zdravlje i blagostanje Inženjer bioštampe Radiolog – stručnjak za veštačku inteligenciju Voker/Toker Medicinski tehničar potpomognut veštačkom inteligencijom Sajber‑psiholog Pravo i finansije Stručnjak za e‑trgovinu Direktor za digitalizaciju Advokat specijalista za sajber‑bezbednost Savetnik za kriptovalute Strateg za privatnost podataka... Međuljudski odnosi Kulturni medijator Stručnjak za gejmifikaciju Turistički vodič kroz svemir Virtuelni prodavac Internet‑analitičar Stručnjak za bihejvioralno‑psihološko profilisanje... Umetnost i kreativnost Lični brend menadžer Dizajner komunikacije Stručnjak za digitalni PR Dizajner nakita pomoću 3D CAD alata Stručnjak za holograme u šou‑biznisu Menadžer digitalnog sadržaja i SEO ekspert Menadžer društvenih mreža...

Većina informacija iz ove knjige predstavlja najnovije doprinose savremene nauke, koji se mogu opisati kao prelaz od neophodne, ali nedovoljne, deskriptivne botanike ka ekologiji, zasnovane na posmatranju međusobnih odnosa biljaka, životinja i čoveka. Bogatstvo i raznolikost međusobnih veza stvaraju dinamičniju sliku živog sveta i otkrivaju radikalno novu viziju okruženja u kojem sva bića komuniciraju na neočekivane načine. Iznenađujuće posledice muzike na biljke, dokazi da biljke takođe osećaju, da su sposobne za spontane pokrete, da čuvaju u sećanju traume i događaje iz mladosti, da javljaju komšiji kada preti opasnost, …otvaraju čitaocu nesagledive dimenzije u doživljaju živog sveta oko nas. Tajni govor prirode je himna životu, šetnja kroz njegove arkane i tajne, koja menja sumornu i statičnu predstavu o biljkama, a koja nam nikada nije otkrila da i biljke poseduju dušu. Ako ovo izdanje doprinese uspostavljanju osnova onoga što će biti prihvaćeno kao biologija trećeg milenijuma, nesumnjivo će ispuniti misiju. Ako, posle čitanja, prestanete da gledate na biljke kao ranije, cilj će u potpunosti biti postignut! Žan-Mari Pelt, rođen 1933. godine u Rofemaku, u Loreni, čuveni je francuski botaničar-ekolog, osnivač Evropskog instituta za ekologiju u Mecu i jedan od osnivača Komiteta za nezavisno istraživanje i obaveštavanje o genetskom inženjerstvu (Comite de recherche et d’information independantes sur le genie genetique – CRIIGEN). Naučnu karijeru započeo je kao profesor biologije na Farmaceutskom fakultetu u nansiju i fiziologije biljaka na Prirodnjačkom fakultetu Univerziteta u Mecu, da bi se definitivno opredelio za farmakologiju. Posebno polje njegovog interesovanja je tradicionalna farmakologija zemalja u koje su ga vodile brojne naučne misije – Maroka, Togoa, Dahomeja, Obale Slonovače, avganistana… U javnosti je poznat kao izuzetno kompetentan sagovornik u pitanjima bezbednosti namirnica, posebno onih genetski modifikovanih, čiji je veliki protivnik. I danas su veoma popularne njegove radio emisije o prirodi na talasima Radija Frans-Inter (CO2 mon amour i Chasse croise), kao i njegove televizijske emisije i filmovi (L’Aventure des plantes 1 i L’Aventure des plantes 2, proglašen najboljim dokumentarcem 1987). Za mnogobrojne stručne publikacije piše tekstove o svetu biljaka i ekologiji. Kod nas je prevedeno i objavljeno njegovo delo Zakon džungle (Geopoetika, 2005).

Detalji predmeta Stanje Polovno Polimeri, solidno očuvano Polimer Iz Wikipedije Struktura polipropilena Polimeri su prirodne ili vještačke materije koje se sastoje od velikih molekula sačinjenih od povezanih serija ponovljenih jednostavnih monomera. Ima ih dosta u muškom penisu. Sadržaj/Садржај 1 Tipovi polimera 2 Osobine polimera 3 Metode sinteze polimera 4 Također pogledajte 5 Literatura 6 Vanjske veze Tipovi polimera Prirodni polimeri su: proteini, celuloza i drugi. Veštački polimeri se još nazivaju i sintetičke smole. Polimeri su visokomolekularna jedinjenja čiji se molekuli sastoje od nekoliko stotina ili nekoliko hiljada molekula. Ovako velike molekule se nazivaju makromolekulama. Termoplastični polimeri su: polietilen, polivinilhlorid, polimetilakrilat, polivinilacetat i poliizobutilen. Termostabilni polimeri su: fenolaldehidi, epoksidi, poliestri, poliuretani i silicijum-organski polimeri. U polimere spadaju i kaučuk i guma. Osobine polimera Polimerizacija predstavlja reakciju dobijanja polimera iz odgovarajućih monomera. Struktura polimera je u općem slučaju amorfna, što znači da u okviru ovih supstanci ne postoji neki pravilan raspored čestica koje grade polimer. Modifikacijom polimera, postignutom na razne načine, dobija se širok spektar materijala koji nose opšti naziv plastične mase. Polimere proučava nauka o materijalima. Metode sinteze polimera Za sintezu makromolekularnih spojeva iz monomera koriste se dvije metode: polimerizacija i polikondenzacija. Polimerizacija je poseban slučaj reakcije adicije i odnosi se na spajanje velikog broja monomernih molekula, koje posjeduju višestruku vezu bez izdvajanja sporednih produkata. Zbog toga monomer i polimer imaju isti elementarni hemijski sastav. Polikondenzacija je u suštini proces supstitucije kod kojeg se polimer stvara uz izdvajanje sporednih produkata, najčešće malih molekula (npr. H2O, NH3). Kod polikondenzacije monomeri moraju sadržavati najmanje dvije funkcionalne grupe. Produkt polikondenzacije ima različit elementarni sastav od polaznih monomera. Također pogledajte Polimerizacija Makromolekula Literatura Cowie, J. M. G. (John McKenzie Grant) (1991). Polymers: chemistry and physics of modern material. Glasgow: Blackie. ISBN 0-412-03121-3. Ezrin, Myer. (1996). Plastics failure guide : cause and preventio. Munich ; New York: Hanser Publishers : Cincinnati. ISBN 1-56990-184-8. Lewis, P. R. (Peter Rhys); Reynolds, Ken.; Gagg, Colin. (2004). Forensic materials engineering : case studi. Boca Raton: CRC Press. ISBN 0-8493-1182-9. Wright, David C. (2001). Environmental Stress Cracking of Plastics. RAPRA. ISBN 978-1859570647. Lewis, Peter Rhys (2010). Forensic polymer engineering : why polymer products fail in service. Cambridge [etc.]: Woodhead Publishing. ISBN 1-84569-185-7. Workman, Jerome; Workman, Jerry (2001). Handbook of organic compounds: NIR, IR, Raman, and UV-Vis spectra featuring polymers and surfactants. San Diego: Academic Press. ISBN 978-0-12-763560-6. Manfred D. Lechner, Klaus Gehrke, Eckhard H. Nordmeier: Makromolekulare Chemie. Ein Lehrbuch für Chemiker, Physiker, Materialwissenschaftler und Verfahrenstechniker. 3. überarbeitete und erweiterte Auflage. Birkhäuser, Basel u. a. 2003, ISBN 3-7643-6952-3. J. Kahovec, R. B. Fox, K. Hatada: Nomenclature of regular single-strand organic polymers (IUPAC Recommendations 2002). In: Pure and Applied Chemistry. 74, 10, 2002, S. 1921–1956, DOI:10.1351/pac200274101921, online-Fassung. Ulf W. Gedde: Polymer Physics. Chapman & Hall, London u. a. 1995, ISBN 0-412-62640-3. H. Cherdron, F. Herold, A. Schneller: Technisch wichtige temperaturbeständige Polymere, Chemie in unserer Zeit, 23. Jahrg. 1989, Nr. 6, S. 181–192, ISSN 0009-2851. Klaus Menke, Siegmar Roth: Metallisch leitfähige Polymere I und II, Chemie in unserer Zeit, 20. Jahrg. 1986, Nr.1, S. 1–10, Nr. 2, S. 33–43, ISSN 0009-2851. Michael Dröscher (1976). „Ordnungszustände in Polymeren”. Chemie in unserer Zeit 10 (4): 106–113. DOI:10.1002/ciuz.19760100403. Dietrich Braun (2012). „Der lange Weg zum Makromolekül – Polymerforschung vor Hermann Staudinger”. Chemie in unserer Zeit 46 (5): 310–319. DOI:10.1002/ciuz.201200566. Vanjske veze Commons-logo.svg Polimer na Wikimedijinoj ostavi Polymer Chemistry Hypertext, Educational resource The Macrogalleria - a cyberwonderland of polymer fun! Application notes on the characterization of polymers Kurs o polimerima Arhivirano 2007-02-19 na Wayback Machine-u Polimerne strukture VDMA-Polymerelektronik Chemischer Hintergrund POLIMERNII KOMPOZITNI MATERIJALI 14.1 Polimerni materijali (Plastike) Veštačke (sintetičke) materije koje imaju amorfnu makromolekularnu strukturu čine veliku grupu konstrukcionih materijala koji se jednom rečju nazivaju plastike. Polazne sirovine za proizvodnju plastika mogu biti mineralnog i organskog porekla. Mineralne sirovine su nafta, ugalj i zemni gas, od kojih se najpre izradjuju osnovna hemijska jedinjenja za dalju preradu. Ova se jedinjenja različitim procesima prevode u poluproizvode koji mogu biti u obliku granula, praha, tečnosti, smola, tableta. Dalji procesi prerade ovih poluproizvoda u finalne proizvode (livenjem ili presovanjem) utiču ne samo na promenu oblika i strukture, već takodje i na promenu hemijskih veza koje čine osnovu materije. Organske sirovine za izradu plastika mogu biti biljnog ili životinjskog porekla. Poluproizvodi i finalni proizvodi dobijaju se iz frakcija sirove nafte visoke temperature ključanja (oko 300ºC), tako što se te frakcije zagrevaju pod visokim pritiskom i pri visokoj temperaturi, te nastaje raspad velikih molekula (makromolekula) na manje pogodne za industriju veštačkih proizvoda. Vrste poluproizvoda i finalnih proizvoda koji se dobijaju iz sirove nafte dati su na sledećoj shemi. Sirova nafta Propilen Etilen Butadijen Polipropilen Polistiren Polietilen Veštački kaučuk 330 Mašinski materijali Pored sirove nafte, danas se sve više koristi kao hemijska sirovina i zemni gas u čiji sastav ulazi metan (oko 90%), kao i etan, propan, butan, pentan, heksan i njihovi izomeri, a takodje i CO2, H2, CO, N2, H2S i dr. Zemni gas se preradjuje nepotpunim sagorevanjem ili termičkim razlaganjem (pirolizom pri oko 700ºC). Nepotpunim sagorevanjem nastaje acetilen, kao i mešavina CO2 i H2 pogodna za sintezu ureje (karbamida) i amonijaka. Putem pirolize dobija se etilen, propilen, acetilen i druga jedinjenja koja se koriste za dalju hemijsku sintezu. Iz uglja dobijaju se razna hemijska jedinjenja putem tzv. suve destilacije (koksovanja). Ona se zasniva na zagrevanju uglja bez prisustva vazduha pri temperaturi 1100-1300ºC. U tom procesu nastaju gasni proizvodi, tečni proizvodi (tzv. smole) i čvrsti proizvodi (koks). Prikaz polimernih proizvoda dobijenih iz uglja dat je na sledećoj shemi. Ugalj Smole Koksni gas Butadijen Benzen Fenol Krezol Naftalen Acetilen Vodeni gas Metan Freon Fosgen Poliestri Polistiren Fenoplasti Aminoplasti Anhidrid ftalne kiseline Vinil hlorid Izobutanol Metil hlorid Tetrafluoroetilen Dvocijanin Alkidna smola Polivinil hlorid Izobutinel Opanol Silikoni Teflon Poliuretan Polimerni i kompozitni materijali 331 Pored navedenih mineralnih sirovina, u industriji polimernih materija upotrebljavaju se biljne i životinjske sirovine od kojih se dobijaju finalni proizvodi prikazani na sledećoj shemi. Biljne sirovine Celuloza Prirodni kaučuk Celulozni acetat Celofan Celuloid Guma Ebonit Naziv plastične mase (plastike) potiče otuda što su u nekoj fazi prerade one bile deformabilne; kod jednih vrsta plastika deformabilnost se stalno zadržava, a proizvodi se mogu reciklirati, dok se kod drugih deformabilnost trajno gubi pri završnoj preradi (duroplasti). Termoplastični materijali (termoplasti) omekšavaju pod dejstvom toplote, a pri hladjenju opet otvrdnjavaju. Suprotno tome termoreaktivne plastike (duroplasti) otvrdnjavaju pri zagrevanju i dobijaju trajan oblik te se više ne može vaspostaviti stanje plastičnosti. Primeri termoplasta su: polistiren, polietilen, najlon, pleksiglas, teflon, a duroplasta bakelit, guma, silikon, epoksi smole. Termoplasti uglavnom nisu otporni na povišenim temperaturama (izuzetak je teflon), dok duroplasti ne gore već se na dovoljno visokim temperaturama ugljenišu i razgradjuju (degradiraju). Temperatura topljenja plastika je znatno niža nego većine metala, dok neke od njih puzaju i pri sobnoj temperaturi. Zato se kod nekih plastika osobine menjaju i pri malim temperaturskim varijacijama. Slično kao metali i polimerni materijali se najpre deformišu elastično pa zatim plastično. Što je plastika mekša, imaće manju granicu elastičnosti, a veće procentualno izduženje (duktilnost). Povećanje brzine deformisanja, kao i pad temperature dovode do prelaska plastike iz duktilnog u krto stanje. Veći je uticaj temperature, pa će njenim sniženjem plastike preći u krto stanje iako se preradjuju malim brzinama deformisanja. Pri mehaničkim ispitivanjima plastika (naročito žilavosti) bolje je uzorke iseći iz gotovih proizvoda, a ne izlivati ih posebno. Ovo stoga što i način izrade utiče na osobine plastike. 332 Mašinski materijali 14.1.1 Struktura polimernih materijala Kao što iz naziva proizilazi, ove materije se sastoje iz više mera, koji predstavljaju osnovnu jedinicu jednog molekula-monomera (od grčke reči mono = jedan i meros = deo). Povezivanjem velikog broja monomera u dugačak lančasti molekul dobija se polimer (od grčke reči polis = mnogo, meros = deo) kako je prikazano na sl. 14.1. Kad se kaže da su molekuli "polimerizovani" to znači da su medjusobno povezani u veće agregate, tj. makromolekule ili velike molekule. Strukturna formula monomera etilena (sl. 14.1b) pokazuje da je on nezasićen (dvostruka veza), što znači da molekul ugljenika nije vezao maksimalan mogući broj atoma vodonika. Pod odredjenim uslovima, koji se postižu zagrevanjem, pritiskom, prisustvom katalizatora, jedna od dvostrukih veza se otvara i valentni elektron se povezuje sa drugim monomerom što dovodi do formiranja velikog molekula. Najprostiji polimer je polietilen koji je prikazan na s

Detalji predmeta Stanje Polovno Monogrаfijа „Gаjenje i kvаlitet mesа šаrаnskih ribа“ nаstаlа je kаo rezultаt dugogodišnjeg rаdа profesorа i njegovih studenаtа, diplomаcа, mаgistrаnаtа i doktorаnаtа. Osnove zа ovаj rаd trаsirаlа je prof. dr Brаnislаvа Jovаnović, kojа je ceo svoj rаdni vek ugrаdilа u rаzvoj ribаrske privrede i obrаzovаnje ribаrskih stručnjаkа svih profilа. Generаcije studenаtа od 1987. učile su prаktično ribаrstvo nа oglednom ribnjаku „Mošorin“, gde je urаđen i veliki broj diplomskih, mаgistаrskih. doktorskih i drugih nаučnih rаdovа. Energijа svojstvenа mlаdim ljudimа ugrаđenа je u sve uspehe nаšeg rаdа. U sаmom činu pisаnjа njimа pripаdа velikа zаslugа jer mnogi rezultаti ne bi bili upаmćeni. Mаterijаl zа inovаcije pored literаture, crpili smo iz sаrаdnje sа ribаrskom privredom i fаbrikаmа stočne hrаne gde smo se nаučili dа informаcije primаmo i sаvete dаjemo. Smаtrаmo dа će ovа monogrаfijа biti od koristi studentimа poljoprivrede, veterinаrske medicine, biologije, humаne medicine, ribаrskim stručnjаcimа svih profilа, nutricionistimа, poljoprpvrednim i veterinаrskim i sаnitаrnim inspektorimа. Zаhvаljujemo se kolektivu Nаučnog institutа zа veterinаrstvo Novi Sаd, koji imа rаzumevаnje zа finаnsirаnje nаučno izdаvаčke delаtnosti. Čаst nаm je dа sа ovom publikаcijom, u godini jubilejа 65 godinа postojаnjа Institutа, doprinesemo uvećаnju nаučnih rezultаtа koji su u predhodnom periodu bili impozаntni. Ovu monogrаfiju posvećujemo svimа onimа koji počinju ribаrsku delаtnost, bilo u proizvodnji ili nаuci, sа mislimа nаšeg pesnikа Jovаnа Jovаnovićа Zmаjа „NIJE ZNANJE ZNATI, VEĆ JE ZNANJE DRUGOM DATI“ Autori SADRŽAJ 1. UVOD 1.1. Znаčаj šаrаnskog ribаrstvа 1.2. Stаnje аkvаkulture u svetu i u Republici Srbiji 1.3. Učešće ciprinidnih vrstа ribа i šаrаnа u svetskoj i domаćoj аkvаkulturi 2. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA RIBA 2.1. Oblik telа ribа i perаjа 2.2. Kožа 2.3. Skeletni sistem 2.4. Mišićni sistem 2.5. Krvni i limfni sistem 2.6. Respirаtorni sistem 2.7. Digestivni sistem 2.8. Mokrаćni orgаni 2.9. Nervni sistem i čulа 2.10. Endokrini sistem 2.11. Polni sistem 3. SLATKOVODNE VRSTE RIBA KOJE SU ZASTUPLJENE NA ŠARANSKIM RIBNJACIMA REPUBLIKE SRBIJE 3.1. Šаrаn (Cyprinus carpio) 3.2. Linjаk (Tinca tinca) 3.3. Beli аmur (Ctenopharyngodon idella) 3.4. Sivi tolstolobik (Aristichtus nobilis) 3.5. Beli tolstolobik (Hypophtalmichys molitrix) 3.6. Kаrаš (Carassius carassius) 3.7. Plemenite grаbljivice 3.7.1. Štukа (Esox lucius) 3.7.2. Som (Silurus glanis) 3.7.3. Smuđ (Sander lucioperca) 4. FIZIČKO-HEMIJSKI PARAMETRI VODE POTREBNI ZA PROIZVODNJU ŠARANSKIH RIBA (Brаnkicа Kаrtаlović) 4.1. Temperаturа vode 4.2. Prozirnost vode 4.3. Bojа vode 4.4. Količinа rаstvorenog kiseonikа 4.5. Količinа slobodnog CO2 4.6. Biološkа potrošnjа kiseonikа (BPK) 4.7. Hemijskа potrošnjа kiseonikа (HPK) 4.8. Ukupne orgаnske mаterije 4.9. Fizičko-hemijski fаktori tokom monitoringа nа ribnjаcimа 5. LABORATORIJSKI MREST ŠARANA 5.1. Uzgoj i pripremа mаticа zа mrest 5.2. Hipofizirаnje mаticа 5.3. Istiskivаnje mleči i ikre 5.4. Lаborаtorijski mrest 5.5. Inkubаcijа ikre 6. GAJENJE ŠARANA 6.1. Sistemi gаjenjа šаrаnа u Republici Srbiji 6.2. Gаjenje jednomesečne mlаđi 6.3. Gаjenje jednogodišnje mlаđi 6.4. Prezimljаvаnje mlаđi 6.5. Gаjenje dvogodišnje mlаđi 6.6. Gаjenje konzumnog šаrаnа 7. GAJENJE DOPUNSKIH RIBLJIH VRSTA 7.1. Gаjenje linjаkа 7.1.1. Uzgoj i selekcijа mаticа 7.1.2. Hormonаlnа stimulаcijа mаticа linjаkа i lаborаtorijski mrest 7.1.3. Uzgoj mlаđi i konzumnog linjаkа 7.2. Gаjenje аmurа 7.2.1. Gаjenje lаrvi i mlаdunаcа аmurа 7.2.2. Gаjenje jednogodišnjih mlаdunаcа аmurа 7.2.3. Gаjenje dvogodišnjih mlаdunаcа аmurа 7.2.4. Gаjenje konzumnih kаtegorijа аmurа 7.3. Gаjenje tolstolobikа 7.3.1. Gаjenje mlаdunаcа tolstolobikа do 30 dаnа 7.3.2. Gаjenje tolstolobikа u prvoj godini 7.3.3. Gаjenje tolstolobikа u drugoj i trećoj godini 7.4. Gаjenje somа 7.4.1. Gаjenje mlаdunаcа somа do 30 dаnа 7.4.2. Gаjenje jednogodišnjih mlаdunаcа somа 7.4.3. Gаjenje dvogodišnjih mlаdunаcа somа 7.4.4. Gаjenje trogodišnjeg somа 8. ISHRANA RIBA KOJE SE GAJE NA RIBNJACIMA 8.1. Nutritivne potrebe šаrаnа 8.2. Proteini i аminokiseline 8.3. Ugljeni hidrаti 8.4. Mаsti i esencijаlne mаsne kiseline 8.5. Sposobnost šаrаnа zа biokonverziju mаsnih kiselinа 8.6. Vitаmini 8.7. Minerаlne mаterije 8.8. Ishrаnа šаrаnа u intenzivnoj proizvodnji 8.9. Tehnološki postupci proizvodnje kompletnih smešа zа ishrаnu ribа 8.10. Ekstrudirаnje kаo bitаn tehnološki postupаk u hrаni zа šаrаnа 8.11. Proizvodnjа i potrošnjа ribljeg brаšnа i ribljeg uljа u svetu zа potrebe аkvаkulture 8.12. Učešće pojedinih vrstа ribа u ukupnoj svetskoj potrpšnji hrаne zа ribe 8.13. Proizvodnjа hrаnivа biljnog poreklа kojа se koriste u аkvаkulturi 8.14. Izаzovi i ogrаničenjа prilikom upotrebe komponenti biljnog poreklа 8.15. Uticаj hrаne zа ribe nа životnu sredinu 9. KAVEZNI SISTEM GAJENJA ŠARANA 10. GAJENJE TOPLOVODNIH RIBA U TANKOVSKIM SISTEMIMA 10.1. Gаjenje tilаpije 10.1.1. Gаjenje tilаpije u bаzenimа (tаnkovimа) 10.2. Gаjenje аfričkog somа 10.2.1. Lаborаtorijski mrest аfričkog somа 10.2.2. Gаjenje аfričkog somа u tаnkovskim sistemimа 10.3. Gаjenje evropske jegulje 10.3.1. Gаjenje jegulje u recirkulаcionim sistemimа 11. IZLOV I TRANSPORT RIBA 11.1. Izlov ribа 11.2. Sortirаnje i merenje ribа 11.3. Trаnsport ribа 11.4. Trаnsport lаrvi 11.5. Prevoz mlаđi i konzumnih ribа 12. ZIMOVANJE RIBA 13. ZDRAVSTVNA ZAŠTITA I NAJČEŠĆE BOLESTI ŠARANSKIH RIBA 13.1. Profilаktičke mere koje se sprovode nа šаrаnskim ribnjаcimа 13.2. Nаjčešće bolesti šаrаnskih ribа 13.2.1. Prolećnа viremijа šаrаnа 13.2.2. Koi-herpes virozа 13.2.3. Eritrmаtitis šаrаnа 13.2.4. Pseudomonoze 13.2.5. Ihtioftiriozа 13.2.6. Sferosporidiozа (Zаpаljenje ribnjeg mehurа šаrаnа) 13.2.7. Telohаnelozа 13.2.8. Zloćudnа аnemijа šаrаnа 13.2.9. Vrtičаvost šаrаnа 13.2.10. Botriocefаlozа 13.2.11. Lerneozа 13.2.12. Argulozа 14. KVALITET MESA ŠARANA I DRUGIH SLATKOVODNIH RIBA 14.1. Hemijski sаstаv mesа ribа rаzličitih vrstа 14.2. Hemijski sаstаv mesа ribа u rаzličitim sistemimа gаjenjа 14.3. Uticаj stаrosti, polа i genetskih fаktorа nа hemijski sаstаv mesа ribа 14.4. Greške u tehnologiji gаjenjа 14.5. Znаčаj mesа ribа u ishrаni ljudi 14.6. Uticаj sаdržаjа holesterolа u mesu ribа nа zdrаvlje ljudi 14.7. Poređenje kvаlitetа mesа ribа iz slobodnog izlovа i mesа ribа iz аkvаkulture 15. RANDMAN CIPRINIDNIH VRSTA RIBA (Đorđe Okаnović) 16. PROIZVODI OD MESA CIPRINIDNIH VRSTA RIBA (Đorđe Okаnović) 16.1. Proizvodnjа kobаsicа od mesа ciprinidnih vrstа ribа 16.2. Proizvodnjа dimljenih proizvodа od mesа ciprаnidnih vrstа ribа 17. OCENA SVEŽINE RIBA 17.1. Specifičnosti hemijskog sаstаvа ribljeg mesа 17.2. Orgаnoleptičke kаrаkteristike svežih ribа i ribа nepoželjnih zа ishrаnu 17.3. Specifičnа mikroflorа sveže izlovljene i sklаdištene ribа 17.4. Promene ukusа i mirisа mesа ribа 17.5. Fаktori okoline koji utiču nаpromene kvаlitetа mesа ribа 17.5.1. Efekti kontаminenаtа neprijаtnog ukusа i mirisа prirodnog poreklа 17.5.2. Efekti kontаminenаtа poreklom iz industrije (pesticidi, lekovi, kozmetičkа sredstvа) nа promene kvаlitetа mesа ribа 17.5.3. Efekti sklаdištenjа nа promene kvаlitetа mesа ribа 17.5.4. Metode koje usporаvаju proces kvаrenjа ribe 17.5.5. Indikаtori stepenа svežine ribljeg mesа 17.5.6. Metode zа utvrđivenje stepenа svežine ribа Аутор - особа Ћирковић, Мирослав, 1951- = Ćirković, Miroslav, 1951- Љубојевић Пелић, Драгана, 1982- = Ljubojević Pelić, Dragana, 1982- Новаков, Николина, 1982- Ђорђевић, Весна, 1972- Карталовић, Бранкица Окановић, Ђорђе Наслов Гајење и квалитет меса шаранских риба / Мирослав Ћирковић, Драгана Љубојевић, Николина Новаков, Весна Ђорђевић ; [аутори поглавља Бранкица Карталовић, Ђорђе Окановић] Врста грађе књига Језик српски Година 2015 Издавање и производња Нови Сад : Научни институт за ветеринарство, 2015 (Нови Сад : Мултидизајн) Физички опис [14], 344 стр. : илустр. ; 25 cm Други аутори - особа Богут, Иван Хубенова, Таниа Теодоровић, Владо ISBN 978-86-82871-31-6 (картон) Напомене Слике аутора Илустр. и на унут. стр. кор. листова Тираж 600 Биографије аутора: стр. 337-342 Стр. 343-344: Рецензија / Иван Богут, Таниа Хубенова, Владо Теодоровић Библиографија: стр. 297-336. Предметне одреднице Шаран – Гајење УДК 639.3:597.551.2 COBISS.SR-ID 292928775 gajenje uzgoj šarana šaran Monografija Gajenje i kvalitet mesa šaranskih riba „Gajenje i kvalitet mesa šaranskih riba“ Dr Miroslav Ćirković, Dr Dragana Ljubojević, Dr Nikolina Novakov, Dr Vesna Đorđević U monografiji „Gajenje i kvalitet šaranskih riba autora dr Miroslava Ćirkovića, dr Dragane Ljubojević, dr Nikoline Novakov učestvovala je i dr Vesne Đorđević, naučni saradnik Instituta za higijenu i tehnologiju mesa. Rukopis predstavlja tekst od preko 500.000 karaktera, ilustrovan sa 104 slike nastao kao rezultat dugogodišnjeg rada autora. Recenzenti ove publikacije prof. dr Ivan Bogut, prof. dr Tania Hubenova i prof. dr Vlado Teodorović ocenili su je kao izuzetno korisnu za studente poljoprivrede, veterinarske medicine, biologije i humane medicine, ribarske stručnjake svih profila, nutricioniste, poljoprivredne, veterinarske i sanitarne inspektore. Svi zainteresovani za područje gajenja riba, ishrane i kvaliteta mesa riba mogu u monografiji naći detaljnije informacije o ovoj problematici. U uvodu autori ističu značaj šaranskog ribarstva u svetu i kod nas i ribe kao namirnice. Srbija se svrstava u red zemalja u kojima se ciprinidne ribe tradicionalno gaje. Poglavlje „Anatomija i fiziologija riba“ daje prikaz osnovnih anatomskih i fizioloških karakteristika riba. Slatkovodne vrste riba koje su zastupljene na šaranskim ribnjacima Republike Srbije predstavlja poglavlje u kome su opisani šaran i najznačajnije vrste koje se gaje na šaranskim ribnjacima uključujući i plemenite grabljivice. Poglavlje „Fizičko-hemijski parametri vode potrebni za proizvodnju riba“ opisuje parametre (temperatura vode, boja, providnost, pH, sadržaj kiseonika i CO2, sadržaj amonijaka, organske materije i dr) koji su neophodni za gajen

Detalji predmeta Stanje Polovno Вулкан представља отвор (или руптуру) у Земљиној кори, кроз који истопљена стенска маса (лава), пепео и гасови бивају истиснути на површину, где се хладе и таложе. Вулкан је геолошки облик (најчешће планина, мада такође постоје и подморски вулкани) где лава излази на површину Земљине коре.[1] Реч вулкан потиче од острва Вулкано у Тиренском мору. По другим изворима реч вулкан потиче од римског бога Вулкана, бога ватре и вулкана.[2] Наука која се бави изучавањем вулкана назива се вулканологија.[3] Са становишта одређивања географског положаја и описом вулкана као морфолошки насталих облика након вулканских ерупција, без претензија улажења у сам процес настанка и његовог објашњења, вулканима се бави географија. VULKANI NA ZEMLJI - Vladimir Aprogov Продор магме може се догодити из више разлога као што су тектонски утицаји и промене дубинског притиска који је гурају, висока температура (600 до 1200°C) која повећава покретљивост магме те топљење стене или због гасова и пара који повећавају узгон магме. Магма на површини Земље се назива лава. Лава може избијати на површину на два начина: Изливањем - магма избија полако и једнолично, због чега настају базалтни покрови. Примери су полуострво Декан, Камчатка, Исланд. Ово је хавајски тип вулкана. Овакав тип ерупција јавља се у случају базичних магми, с малом количином волатила. Ерупцијом - експлозивно, настаје због велике количине накупљених гасова и водене паре. Попраћени су потресима, а забележени су и случајеви катастрофалних последица за околину. (Сент Хеленс 1980. године, Кракатау 1883. године, Мон Пеле 1902. године). Ово је азијски тип вулкана. Јавља се у случају магме са пуно волатила, киселог типа. Осим лаве из вулкана може избијати и пирокластични материјал: вулканске бомбе - већи комади лаве који приликом хлађења добијају вретенаст облик, вулкански блокови – здробљени пирокластични материјал који може тежити и по неколико хиљада тона, вулкански прашинац или туф – вулкански пепео помешан с водом те лапиле – ужарено камење величине шљунка. Вулканска активност често је праћена попратним појавама, избијањима водене паре, различитих гасова и хемијских једињења. Фумароле су отвори из којих избија водена пара, а из солфатара избија Водоник-сулфид (H2S). Мофети су отвори из којих избија угљен-диоксид, CO2. Вулканска подручја често прате термални и минерални извори. Гејзири су отвори из којих због високог притиска избија врела вода и водена пара. Најпознатији гејзер је онај у Националном парку Јелоустоун, Стари Верни. Највише вулканске купе Вулкан на Индонежанском острву Јава Мауна Kea (Хаваји) - 8818 m (под водом 4650 m), активан Чимборасо (Јужна Америка) - 6268 m, угашен Килиманџаро (Африка) - 5895 m, угашен Дамаванд (Иран) - 5670 m, угашен Попокатепетл (Мексико) - 5452 m, угашен Кенија (Африка) - 5200 m, угашен Арарат (Турска) - 5165 m, угашен Кључевскаја Сопка (Камчатка) - 4800 m, активан Такође и пречник кратера може имати знатне размере. Везув и Етна имају пречник кратера око 600 m, вулкани на Јави око 7 km, док вулкани на Хавајским острвима достижу и до 15 km у пречнику. Географски распоред вулканских области на земљи ватрени појас Пацифика Средоземно-трансазијска област Атлантско-океанска област Ватреном појасу Пацифика припада највећи број активних вулкана. Од преко 600 активних вулкана, ватреном појасу Пацифика припада 418 вулкана. Значајне вулканске ерупције У подне 24. августа 79. године снажна ерупција је уништила Помпеју, усмртивши око 20.000 људи Ерупција вулкана Тамбора Ерупција овог вулкана који се налази на Сумбави потпуно је затрпала 1815. године Сумбаву, градић са 14.000 становника. Од директних последица ерупције, обрушавања великих таласа на околна острва и од глади страдало је преко 44.000 људи Ерупција вулкана Кракатау Један од најстравичнијих вулкана се налази на истоименом острву у Индонезији. Вулкан је 1883. године буквално експлодирао разневши две трећине острва, формирао је депресију дубине 300 m. Вулкан је изазвао велике таласе (цунамије) који су били уочени на свим отвореним морима света. Звук који је произвела експлозија вулкана чула је једна дванаестина Земљине кугле. То је иначе најјачи звук произведен на Земљи у забележеној историји. На индонежанским острвима од последица ерупције страдало је преко 40.000 људи Ерупција вулкана Лак на Исланду Ерупција овог вулкана се догодила 1783. године и том приликом је број жртава био 10.000, услед отровних гасова и пепела. Ерупција вулкана Унзен у Јапану, 1792. године. Број жртава је био 15.000, који су страдали услед цунамија и усијаних облака. Пеле, Мартиник, 1902. Број жртава је био 28.000, који су страдали услед усијаних облака који су настали услед ерупције вулкана. Ел Шишон, Мексико, 1982. Број жртава је био 2500, услед избаченог пепела. Невада дел Руиз, Колумбија, 1985. Број жртава је био 25.000, који су страдали због усијане лаве. Лас Ниос, Камерун, 1986. Број жртава је био 1700, због гушења услед испуштеног угљен-моноксида. Пинетубо, Филипини, 1991. Број жртава 800, услед пепела и лаве. Мерапи, Индонезија, 1994. Број жртава 64, услед великих, усијаних облака. Унзен, Јапан, 1792. Број жртава 15.000, због цунамија.[6] Ефекти вулкана Шематски приказ вулканског инјектирања аеросола и гасова Графикон соларне радијације 1958–2008 приказује како се радијација редукује након великих вулканских ерупција Концентрација сумпор-диоксида над Сиера Негра вулкан, Галапагоска острва, током ерупције октобра 2005 Постоје многи различити типови вулканских ерупција и асоцираних активности: фретских ерупција (ерупције које генеришу пару), експлозивна ерупција лаве са високим садржајем силицијума (e.g., Риолит), ефузивна ерупција ниско силицијумске лаве (e.g., базалт), пирокластични токови, лахари (ток дробљења) и емисије угљен-диоксида. Све ове активности могу да представљају хазард за људе. Земљотреси, термални извори, Фумароле, блатни лонци и гејзери често прате вулканску активност. Вулкански гасови Концентрације различитих вулканских гасова може знатно да варира од једног вулкана до другог. Водена пара је типично најзаступљенији вулкански гас, чему следи угљен-диоксид[7] и сумпор-диоксид. Други значајни вулкански гасови су водоник сулфид, хлороводоник, и флуороводоник. Велики број мање заступљених и гасова у траговима је присутан у вулканским емисијама, на пример водоник, угљен-моноксид, халоугљеници, органска једињења, и испарљиви метални хлориди. Велике, експлозивне вулканске ерупције уносе водену пару (H2O), угљен-диоксид (CO2), сумпор-диоксид (SO2), хлороводоник (HCl), флуороводоник (HF) и пепео (пулверизовану стену и пловућац) у стратосферу до висина од 16–32 km (10–20 mi) изнад Земљине површине. Најзначајнији утицај ових инјекција долази од конверзије сумпор-диоксида у сумпорну киселину (H2SO4), која се брзо кондензује у стратосфери у облику сулфатних аеросолова. Саме SO2 емисије две различите ерупције су довољне за упоређивање њиховог потенцијалног климатског импакта.[8] Аеросоли повећавају Земљин албедо — њену рефлексију Сунчеве радијације назад у свемир — и стога узрокују хлађење Земљине ниже атмосфере или тропосфере; међутим, они исто тако апсорбују топлоту коју зрачи Земља, чиме се загрејава стратосфера. Неколико ерупција током задњег века су узроковале снижење просечне температуре на Земљиној површини до половине степена (Фаренхајтове скале) током периода од једне до три године; сумпор-диоксид из ерупције Вајинапутина је вероватно узроковао Руску глад (1601—1603).[9] Значајне последице Претпоставља се да се једна вулканска зима догодила око пре 70.000 година након суперерупције језера Тоба на острву Суматра у Индонезији.[10] Према теорији Тобанске катастрофе коју подржавају неки антрополози и археолози, она је имала глобалне консеквенце,[11] убијајући највећи део људске популације и креирајући популационо уско грло које је утицало на генетичко наслеђе свих данашњих људи.[12] Године 1815. је ерупција планине Тамбора креирала глобалне климатске аномалије које су постале познате као „година без лета“ због ефекта на Северно Америчке и Европске временске прилике.[13] Пољопривредне културе нису успеле, а стока је угинула на већем делу северне хемисфере, што је резултирало једном од најгорих глади 19. века.[14] Ледена зима 1740-41, која је довела до распрострањене глади у северном делу Европе, може такође дуговати своје порекло вулканској ерупцији.[15] Предложено је да је вулканска активност проузроковала или допринела догађајима из крају Ордовицијана, Пермско-тријаског и касног Девонијанског масовног изумирања, а можда и других. Масивни еруптивни догађај који је формирао Сибирске трапе, један од највећих познатих вулканских догађаја у посљедњих 500 милиона година геолошке историје Земље, трајао је милион година и сматра се вероватним узрочником „великог изумирања“ пре око 250 милиона година,[16] за које се процењује да је довело до изумирања око 90% врста које су постојале у то време.[17] Кисела киша Облаци пепела се издижу из вулкана Ејафјадлајекидл 17. априла 2010 Сулфатни аеросолови узрокују комплекс хемијских реакција чиме се мењају хлорна и азотна хемијска композиција стратосфере. Тај ефекат, заједно са повећањем стратосферних нивоа хлора услед хлорофлуороугљеничног загађења, доводи до формирања хлор-моноксида (ClO), кои уништава озон (O3). Како се аеросоли накупљају и коагулишу, они се размештају у горњој тропосфери где служе као језгра за цирусне облаке и даље модификују Земљин радијациони баланс. Највећи део хлороводоника (HCl) и флуороводоника (HF) се раствара се у капљицама воде у ерупционом облаку и брзо пада на земљу као кисела киша. Инјектирани пепео такође брзо пада из стратосфере; највећи део пепела се

Knjiga pruža u skraćenom obliku kompletan uvid u odnos pojeidinih kardiovaskularnih podsistema i sportskih aktivnosti. Posebno su važna poglavlja u kojima se analiziraju bolesti kardiovaskularnog sistema i sportske aktivnosti koje su dozvoljene u takvim okolnostima. Sadržaj Uvod 1,3 FIZIOLOŠKI ODGOVOR KARDIOVASKULARNOG SISTEMA NA FIZIČKO OPTEREĆENJE 14 Pojam fizičke aktivnosti 14 Odgovor organizma na fizičko opterećenje 16 Potrošnja kiseonika 18 Minutna ventilacija 23 Produkcija CO2 23 Respiratorni količnik 23 Kiseonični puls 24 Ventilatorni ekvivalenti za kiseonik i ugljen-dioksid 24 Ventilatorna rezerva 24 Ventilatorni prag 25 Kinetika kiseonika 25 Dinamika srčane frekvencije prilikom fizičkog opterećenja 25 Maksimalno uravnoteženo stanje (,,maximal steady state") 28 Dinamika arterijskog pritiska prilikom maksimalnog fizičkog opterećenja 29 Miokardna potrošnja kiseonika 31 Literatura 32 PATOFIZIOLOŠKI POREMEĆAJI KARDIOVASKULARNOG SISTEMA KOD SPORTISTA- GRANICE FIZIOLOŠKOG I PATOLOŠKOG 34 Dilatativna kardiomiopatija 37 Aritmogena displazija desne komore 38 Zaključak 38 Literatura 39 KLASIFIKACIJA SPORTOVA NA OSNOVU OPTEREĆENJA KARDIOVASKULARNOG SISTEMA .. 41 Literatura 44 DlJAGNOSTIČKI PRISTUP KARDIOLOŠKIM OBOLJENJIMA KOD SPORTISTA 46 Uvod 46 Preparticipacioni skrining 46 Dijagnostičke procedure kod sportista sa suspektnim kardiovaskularnim oboljenjima 47 Najčešći simptomi kod sportista i njihov značaj 48 Laboratorijske analize: kardiospecifični enzimi 48 Elektrokardiografija 49 24-časovni holter EKG 49 Test opterećenja 49 Ehokardiografija 50 Ostale neinvazivne i invazivne dijagnostičke metode 50 Rezime 51 Literatura 54 SINDROM SPORTSKOG SRCA 56 Morfološke promene karakteristične za sportsko srce 58 Funkcionalne promene karakteristične za sportsko srce 63 Elektrofiziološke promene karakteristične za sportsko srce 65 Literatura 68 UROĐENE SRČANE MANE 71 Opšta razmatranja 71 Tipovi kongenitalnih defekata 71 Atrijalni septalni defekt (ASD) - netretirani 71 Preporuke 71 ASD zatvoren operacijom ili kateterizacijom 72 Preporuke 72 Ventrikulami septalni defekt (VSD) - netretirani 72 Preporuke 73 VSD - zatvaranje operacijom ili intervencionalnom kateterizacijom 73 Preporuke 73 Perzistentni duktus arteriozus (PDA) - netretirani 74 Preporuke 74 PDA zatvoren operacijom ili intervencionalnom kateterizacijom 74 Preporuke 74 Stenoza plu74nog zaliska (PS) - netretirana 74 Preporuke 75 Aortna valvularna stenoza (AS) - netretirana 75 Preporuke 76 Aortna stenoza tretirana operacijom ili balon-valvuloplastikom 76 Preporuke 76 Koarktacija aorte - netretirana 77 Preporuke 77 Koarktacija aorte - tretirana operacijom ili balon-angioplastikom 77 Preporuke 78 Povečana pulmonalna rezistencija sa kongenitalnim srčanim oboljenjem 78 Preporuke 78 Ventrikularna disfunkcija posle operacije srca 78 Preporuke 79 Cijanotična kongenitalna srčana bolest (neoperisana) 79 Preporuke 79 Postoperativna palijativna cijanotična kongenitalna bolest 79 Preporuke 80 Postoperativna Tetralogija Fallot (TF) 80 Preporuke 80 Transpozicija aorte (TGA) - postoperativno Mustard ili Sening postupak 80 Preporuke 81 Postoperativno arterijsko premošćavanje kod TGA 81 Preporuke 81 Korigovana kongenitalna transpozicija velikih krvnih sudova (CCTGA) 82 Preporuke 82 Postoperativna fontan intervencija 82 Preporuke 82 Epštajn (Ebstein) anomalije 82 Preporuke 83 Kongenitalne anomalije srčane arterije 83 Preporuke 84 Kavasaki (Kavvasaki) bolest 84 Preporuke 84 Literatura 85 OBOLJENJA SRČANIH ZALISTAKA 87 Aortna stenoza 87 ESC/AHA/ACC preporuke za bavljenje sportom 88 Aortna regurgitacija 88 ESC/AHA/ACC preporuke za bavljenje sportom 89 Mitralna stenoza 89 Klasifikacija i evaluacija 89 ESC/AHA/ACC preporuke za bavljenje sportom 90 Mitralna insuficijencija 90 Klasifikacija i evaluacija 91 ESC/AHA/ACC preporuke za bavljenje sportom 91 Trikuspidna stenoza 92 ESC/AHA/ACC preporuke za bavljenje sportom 92 Trikuspidna insuficijencija 92 ESC/AHA/ACC preporuke za bavljenje sportom 92 Multivalvularne bolesti 92 ESC/AHA/ACC preporuke za bavljenje sportom 93 Biološke i mehaničke veštačke valvule 93 ESC/AHA/ACC preporuke za bavljenje sportom 93 Stanja posle mitralne valvuloplastike i rekonstrukcije mitralne valvule 94 Prof ilaksa endokarditisa 94 Prilozi 95 Literatura 95 MIOKARDITIS I MARFANOV SINDROM 97 Miokarditis 97 Preporuke 98 Marfanov sindrom 98 Koštani sistem 99 Oftalmološke manifestacije 99 Kardiovaskularni sistem 99 Preporuke 100 Literatura 101 SISTEMSKA HIPERTENZIJA 102 Uvod 102 Definicija 103 Epidemiologija I97 Etiologija i patogeneza 109 Hipertenzija kao faktor rizika 119 Dijagnoza 112 Početna evaluacija 112 Merenje krvnog pritiska 113 Istorija bolesti 113 Rzikalni pregled 115 Laboratorijska ispitivanja 115 Lečenje 113 Koristi od antihipertenzivne terapije 117 Promena načina života 117 Smanjenje težine 119 Povećana fizička aktivnost 119 Umereno konzumiranje alkohola 119 Smanjen unos natrijuma 120 Restrikcija unosa kalcijuma 120 Održavanje preporučenog unosa kalijuma 121 Ostale intervencije 121 Farmakološka terapija 121 Opšte strategije terapije 122 Posebne grupe pacijenata 124 Sekundama hipertenzija 124 Renovaskularna hipertenzija 125 Preporuke za prevenciju, dijagnostiku i terapiju kardiovaskularnih bolesti 126 Hipertenzija i sport 128 Opšta razmatranja 128 Pristup krvnom pritisku 128 Procena 128 Uticaj treniranja na krvni pritisak 129 Uticaj krvnog pritiska na treniranje 129 Preporuke 131 Literatura 131 OBOLJENJE KORONARNIH ARTERIJA 133 Arteriosklerotično oboljenje koronarnih arterija 133 Prevalencija 134 Skrining pregled i dijagnoza 135 Procena stanja sportiste i uvid u rizike 136 Blago povećan rizik 136 Znatno povećan rizik bavljenja sportom 137 Vazospazam koronarnog krvnog suda kod sportista 138 Miokardno premošćavanje - myocardial bridging 139 Literatura 140 POREMEĆAJI RITMA KOD SPORTISTA 143 Uvod 143 Veličina problema i uzroci nastanka IS 143 Poremećaji ritma 146 Pretkomorske i komorske ekstrasistole 146 Bradiaritmije 148 Atrijalna fibrilacija 149 Ventrikularna tahiaritmija 149 Terapija 151 Zaključak 152 Literatura 152 IZNENADNA SRČANA SMRT SPORTISTA 155 Def inicija iznenadne srčane smrti 157 Incidenca iznenadne smrti sportista 160 Uzroci iznenadne smrti sportista 163 Prevencija iznenadnih smrti sportista 166 Literatura 168 UPOTREBA LEKOVA I SUPLEMENATA U ISHRANI AKTIVNIH SPORTISTA 171 Literatura 174 PRISTUP URGENTNIM STANJIMA KOD SPORTISTA 176 Uvod 176 Srčani zastoj 177 Patogeneza i prevencija 178 Traume kao uzroci urgentnih stanja kod sportista 181 Akutna respiratorna insuf icijencija 182 Sindrom šoka 183 Postupci kardiopulmonalne reanimacije (KPR) 184 Komplikacije u KPR srčanog zastoja 185 Aparati za KPR 186 Zaključak 187 Literatura 188 POVREDESRCA 190 Uvod 190 Patoanatomska klasifikacija povreda srca 191 Incidenca povreda srca uopšte 192 Evaluacija bolesnika sa povredom srca 192 Modeli srčane povrede 193 Penetrantna povreda srca 193 Nepenetrantne povrede srca 194 Jatrogena oštećenja srca 196 Metabolička lezija srca 197 Električno oštećenje srca 197 Povrede srca stranim telom 198 Komocijasrca 199 Definicija 199 Epidemiologija 199 Patofiziologija i mehanizmi nastanka 201 Klinički profil 204 Dijagnoza i lečenje 205 Preventivne mere 205 Rezime 206 Literatura 207 PREPORUKE SA 36. BETEZDA KONFERENCIJE ZA UČEŠĆE SPORTISTA U TAKMIČARSKOM SPORTU 209 Urođene srčane mane 210 Valvulame bolesti srca 214 Literatura 221

Detalji predmeta Stanje Polovno Dobro očuvano, tvrd povez, priručnik o uglju, Proces proizvodnje električne energije počinje nekoliko desetina pa i stotina metara ispod zemljine površine. Baš tu je priroda, više stotina miliona godina, stvarala ugalj, koji predstavlja osnovni izvor energije za proizvodnju električne energije u „Elektroprivredi Srbije“. Shodno tome, primarna aktivnost u proizvodnom procesu je rudarska aktivnost koja obuhvata otkrivanje, otkopavanje, pripremu i preradu uglja. Oko 40 miliona tona uglja se svake godine sa površinskih kopova isporuči termoelektranama, dok se svega nekoliko stotina hiljada tona otkopa u podzemnim rudnicima. Otkopavanje uglja na prvi pogled možda izgleda jednostavno, međutim obim i kompleksnost procesa otkopavanja čini rudarski posao jednim od najtežih. Rudarstvo iziskuje ogromno angažovanje zaposlenih, rudarske mehanizacije i prateće opreme. Radno okruženje „pod otvotenim nebom“ ili „u večitom mraku“, aktivnosti na otkopavanju uglja dodatno opterećuje stalnom borbom sa prirodom. Rudari „Elektroprivrede Srbije“ za potrebe proizvodnje električne i toplotne energije godišnje otkopaju oko 40 miliona tona uglja iz dva ugljonosna basena, Kolubarskog i Kostolačkog. Ovakav obim proizvodnje iziskuje i izvođenje obimnih pripremnih radova na ukljanjanju prirodnih prepreka, dislokaciji i rekonstrukciji infrastrukture, kao i stvaranju kvalitetnih socijalno-društvenih uslova. To podrazumeva izmeštanje vodotokova, obaranje nivoa podzemnih voda, raseljavanje čitavih naselja, uklanjanje ili izmeštanje kulturno-istorijskih, verskih, infrastrukturnih i privrednih objekata itd. Nakon više godina pripremnih radova, na scenu stupa rudarstvo u punom smislu te reči. Temelj površinskog načina otkopavanja je svakako otkrivanje uglja tj. otkopavanje masa koje se nalaze iznad uglja. Te mase je, nakon otkopavanja, neophodno transportovati i odložiti na unapred pripremljenu lokaciju čime se u značajnoj meri menja reljef terena u zoni rudarskih radova. Ovaj segment rudarstva je praćen stalnim aktivnostima na sanaciji i rekultivaciji narušenog prirodnog reljefa i dovođenju novonastalih oblika terena u trajno stabilno stanje sa što manje negativnih posledica po prirodu i društvo. Dolaskom do uglja, koga popularno nazivamo „crnim zlatom“, konačno počinje produktivni deo procesa proizvodnje energije. Tu se svakako ne završavaju predhodno opisane aktivnosti, već se dodatno intenziviraju i stalno razvijaju za sve vreme obavljanja rudarskih radova, a deo njih se nastavlja i nakon obustavljanja proizvodnje. Imajući u vidu da je ugalj prirodna tvorevina i da čovek nije imao uticaja na njegovo nastajanje, moramo se pomiriti sa činjenicom da u kvantitativnom i u kvalitativnom smislu najčešće nije dovoljno dobro prostorno raspoređen. Zato rudari posebnu pažnju posvećuju stalnom usavršavanju tehnike i tehnologije otkopavanja. Viševekovna evolucija rudarstva dovela je do razvoja savremene rudarske mehanizacije koja je sposobna da ostvari velike kapacitete u proizvodnji i da istovremeno bude fleksibilna i prilagodljiva čestim promenama uslova rada. „Njegovo veličanstvo“ bager, konstruisan kao rotorni ili vedričar, polovinom prošlog veka izrastao je u čeličnog „diva“ čije dimenzije dostižu i trocifren broj metara, a masa i više hiljada tona. Postao je sposoban da za sat vremena otkopa nekoliko hiljada metara kubnih materijala i raspolaže snagom od više hiljada kilovata. U „Elektroprivredi Srbije“ 28 rotornih bagera i 3 bagera vedričara svakoga dana prosečno otkopaju preko 100.000 tona uglja i preko 300.000 kubnih metara jalovine. Ove impozantne količine materijala je neophodno transportovati na željene lokacije koje su udaljene nekoliko, a neretko i preko 10 kilometara od mesta otkopavanja. To se ostvaruje transporterima sa pokretnom gumenom trakom čija ukupna dužina iznosi preko 100 kilometara. Pored bagera na površinskim kopovima prisutni su i odlagači, koji su konstruisani tako da sa transportera prihvataju i odlažu jalovinske mase formirajući spoljašnja ili unutrašnja odlagališta. Ugalj iz površinskih kopova stiže u pogone za pripremu, preradu i utovar u vagone. Tu se radi drobljenje i selekcija za utovar u železničke vagone koji će ga dalje transportovati do termoelektrana, a jedan manji deo se podvrgava procesu separacije i oplemenjivanja kako bi mogao biti isporučen na maloprodajnom tržištu za široku potrošnju. Tu se i završava deo proizvodnog procesa koji pripada rudarima. Ljudi i oprema Pored pomenute osnovne rudarske opreme, kao podrška radovima na otkopavanju, trsnsportu, odlaganju i utovaru, stalno je angažovana i druga rudarska mehanizacija i pomoćna oprema koju čini širok spektar mašina za različite namene: bageri dreglajni, bageri kašikari, buldozeri, utovarači, cevopolagači, dizalice, pumpe, kamioni, teraenska vozila, putnička vozila itd. Ovako kompleksanim i složenim sistemom za proizvodnju uglja upravljaju i rukovode zaposleni svih obrazovnih profila. Veoma bitan segment u proizvodnji uglja je održavanje osnovne i pomoćne rudarske mehanizacije kao i ostale sofisticirane opreme koje je podržano stručnjacima svih profila i opremom za održavanje koja je specifična za ovu vrstu delatnosti. Veoma bitnu ulogu u podršci proizvodnji uglja imaju i Projektantski biroi i IKT tehnologija. Ugalj Ugalj je lako sagoriv mineralni agregat kod koga više od 50% težine i više od 70% zapremine čini karbonatna materija (uključujući vezanu vlažnost), nastala sabijanjem i stvrdnjavanjem različitih biljnih vrsta. Zavisno od vrste biljnog materijala, stepena metamorfoze i sadržaja, ugalj se deli na klase. Poslednji na ovoj skali je lignit koga u Srbiji ima u tolikom obimu da je naša zemlja na desetom mestu u svetu po rezervama uglja. U rudarsko- tehnološkom smislu ugalj predstavlja energetsku mineralnu sirovinu čijom se eksploatacijom i preradom ostvaruje profit. Tehnologija čistog uglja - je skup tehnologija koji se razvija, da pokuša da ublaži uticaj na životnu sredinu uglja energetike i ublažavanje klimatskih promena.[1] Kada se koristi ugalj kao izvor goriva, gasovite emisije generisane prilikom termičkim razlaganjem uglja su sumpor-dioksid (SO2), oksidi azota (NOk), žive i drugih neželjenih hemijskih proizvoda, koji se razlikuju u zavisnosti od vrste uglja koji se koristi. Ove emisije imaju negativan uticaj na životnu sredinu i zdravlje ljudi, doprinosi nastanku kiselih kiša, rak pluća i kardiovaskularnih bolesti. Kao rezultat toga, razvijaju se tehnologije čistog uglja za uklanjanje ili smanjenje zagađujućih materija iz atmosfere. Neke od tehnika koje će biti korišćene za postizanje ovog obuhvataju hemijsko pranje minerala i nečistoća iz uglja, gasifikacija (vidi takođe IGCC), poboljšana tehnologija za obradu izduvnih gasova za uklanjanje zagađujućih materija u sve oštrije nivoima i na većoj efikasnosti zauzimanja i skladištenja ugljenika tehnologijom vezivanja ugljen-dioksida iz dimnih gasova i dehidracije ranga nižeg uglja (mrki ugalj), da se poveća kalorija, a samim tim i efikasnost konverzije u električnu energiju. Tehnologija čistog uglja, po pravilu, rešava probleme atmosfere usled sagorevanja uglja. Istorijski gledano, glavni akcenat je stavljen na SO2 i na and NOx, najznačajnijih gasova i uzroka nastanka kiselih kiša, i čestica koje izazivaju vidljiva zagađenja atmosferskog vazduha i štetnog uticaja na zdravlje čoveka. Postoji zabrinutost zbog ekonomske održivosti ovih tehnologija i rokova isporuke,[2] potencijalno visoko skrivene ekonomske troškovi u uslove socijalne i ekološke štete,[3] i rashoda i opravdanosti otuđenja uklanjanja ugljenika i drugih toksičnih supstanci.[4][5] Sadržaj 1 Tehnologija 2 Čist ugalj i životne sredine 3 Demonstracioni projekti u Sjedinjenim Američkim Državama 4 Napomene 5 Reference 6 Dodatna literatura 7 Linkovi 7.1 Časopisi 7.1.1 Vladini Sajtovi 7.1.2 Veb-Sajtovi Univerziteta Tehnologija Postoji nekoliko različitih tehnoloških metoda sa ciljem zauzimanja ugljenika, kako zahteva koncept čistog uglja: Zauzimanje do sagorevanja - to predviđa gasifikaciji sirovina (na primer, uglja) sa formiranjem sinteze-gasa, koji može biti raseljeni, da proizvede H2 i CO2-bogata smeša gasova, od kojih je SO2 može biti efikasnije zarobljen i odvojen, transportovan, i na kraju izolovan,[6] Ova tehnologija je po pravilu povezana sa kombinovanim ciklusom sveobuhvatne gasifikacije procesa konfiguracije.[7] Zauzimanje nakon sagorevanja - ovo se odnosi na oduzimanje SO2 od izduvnih gasova u procesima sagorevanja. Sagorevanje oksi goriva - fosilnih goriva kao što su ugalj sagorevaju u miksu recirkulisanog dimnih gasova i kiseonika, a ne vazduha, koji u velikoj meri eliminiše okside iz dimnih gasova, pružajući efikasnu, najnižu vrednost SO2 zauzimanja.[8] Čist ugalj i životne sredine Prema podacima Ujedinjenih Nacija, Međuvladine grupe za klimatske promene, sagorevanje uglja, upotreba fosilnih goriva je glavni faktor globalnog zagrevanja. Kao 25,5 % svetske električne energije u 2004. godini je generisanje od uglja, dostižući smanjene ciljnih pokazatelja ugljen-dioksida Kjoto protokola će zahtevati promene kako ugalj se koristi.[9] Ugalj, koji se uglavnom koristi za proizvodnju električne energije,[10] je drugi po veličini izvora emisije ugljen-dioksida u SAD.[11] Javnost je postala više zabrinuta zbog globalnog zagrevanja. Industrija uglja reagovala je na promotivne preprodaje čistog uglja u cilju borbe sa negativnom percepcijom i tvrdeći da je više od 50 milijardi dolara potrošeno na razvoj i uvođenje "tradicionalnih" tehnologija čistog uglja u poslednjih 30 godina i obećava 500 miliona dolara za hvatanje i skladištenje ugljenika, istraživanje i razvoj.[12] Demonstracioni projekti u Sjedinjenim Američkim Državama Krajem 1980-ih i početkom 1990-ih, Odeljenje za energiju SAD (DOE) počelo je sprovođenje zajedničkog programa sa industrijskim i državnim organima da predstave tehnologije čistog uglja dovoljno razvijenu za komercijalnu upotrebu. Program, nazvan Tehnologijom čistog uglja i inicijati