Bidon Topeak za alat Escape Pod M TEP-MB Bidon boca za alat Topeak Escape Pod Vam omogućava da stavite mini alat, CO2 pumpu, montirače za gume, rezervnu gumu i slične stvarčice koje su Vam potrebne na Vašem putu. Čvrsta i dugotrajna unutrašnjost Escape Pod bidona je obložena mekanom i izdržljivom penom i neoprensku kesu da zadržite sadržaj neoštećen. Odlično odgovara svim korpicama bidona. Idealan način da ponesete Vaše potrebnosti za sledeću avanturu! Specifikacija: Zapremina: 620 cc Materijal: Engineering grade polymer Dimenzije: 16.4 x ø 7.4 cm Težina 72 g Za dodatne informacije može sms, mail, telefon. Pogledajte i ostale moje oglase. Oglas 17/9 Zbog velikog obima oglasnog prostora molim za razumevanje u slučaju greške u opisu oglasa, promene cene od strane uvoznika bez prethodne najave ili trenutne nepristupačnosti određenih proizvoda.

Bidon Topeak za alat Escape Pod L TEP-LB Bidon boca za alat Topeak Escape Pod Vam omogućava da stavite mini alat, CO2 pumpu, montirače za gume, rezervnu gumu i slične stvarčice koje su Vam potrebne na Vašem putu. Čvrsta i dugotrajna unutrašnjost Escape Pod bidona je obložena mekanom i izdržljivom penom i neoprensku kesu da zadržite sadržaj neoštećen. Odlično odgovara svim korpicama bidona. Idealan način da ponesete Vaše potrebnosti za sledeću avanturu! Specifikacija: Zapremina: 750 cc Materijal: Engineering grade polymer Dimenzije: 23.5 x ø 7.4 cm Težina 121 g Za dodatne informacije može sms, mail, telefon. Pogledajte i ostale moje oglase. Oglas 21/12 Zbog velikog obima oglasnog prostora molim za razumevanje u slučaju greške u opisu oglasa, promene cene od strane uvoznika bez prethodne najave ili trenutne nepristupačnosti određenih proizvoda.

Bidon Topeak za alat Escape Pod S TEP-SB Bidon boca za alat Topeak Escape Pod Vam omogućava da stavite mini alat, CO2 pumpu, montirače za gume, rezervnu gumu i slične stvarčice koje su Vam potrebne na Vašem putu. Čvrsta i dugotrajna unutrašnjost Escape Pod bidona je obložena mekanom i izdržljivom penom i neoprensku kesu da zadržite sadržaj neoštećen. Odlično odgovara svim korpicama bidona. Idealan način da ponesete Vaše potrebnosti za sledeću avanturu! Specifikacija: Zapremina: 520 cc Materijal: Engineering grade polymer Dimenzije: 13.8 x ø 7.4 cm / 5.4” x ø 2.9” Težina 62 g Za dodatne informacije može sms, mail, telefon. Pogledajte i ostale moje oglase. Oglas 2/23 Zbog velikog obima oglasnog prostora molim za razumevanje u slučaju greške u opisu oglasa, promene cene od strane uvoznika bez prethodne najave ili trenutne nepristupačnosti određenih proizvoda.

Replika na gas CZ P-09 Blow Back Replika na gas CZ P-09 Blow Back predstavlja licenciranu repliku Češke Zbrojevke. Ovo je airsoft model koji ima pogon na zeleni gas, a kapacitet okvira je 25 BBs kuglica. Replika je izrađena od kvalitetnog polimera i ima težinu 910 grama. Manji delovi okvira su napravljeni od metala. Blow Back daje ovoj replici na još većoj realističnosti. Za sve one koji uživaju u airsoft igrama, nudimo vrhunsku ASG opremu. Ovo je kompanija koja dolazi iz Danske i jedan je od lidera među proizvođačima airsoft replika pištolja, pušaka kao i dodatne airsoft opreme i odeće. Karakteristike: Licencirana airsoft replika Kapacitet okvira: 25 kuglica Brzina: 295 fps Težina replike: 910 grama Snaga ispaljivanja: 0,7 J (džula) Blowback funkcija Može se koristiti i CO2 okvir pištolja Zapratite naš youtube kanal – mnoštvo korisnih video snimaka i prezentacija. Kompletnu ponudu airsoft opreme i dodataka pogledajte ovde.

Saving time wherever possible is important to a triathlete and the Tri-BackUp Pro I aids by mounting to the parallel section of your saddle to form a rear saddle hook helping to minimize T1 and T2 times. This sturdy rack also provides multi-combo capabilities to customize equipment for any race needs. Features: Mount: parallel rail section of saddle Compatible with CrMo, Ti, & Carbon rails Material: pressed aluminum Hydration capacity: one or two bottles (up to 750cc each) Max load: 2.5 kg Compatibility: tri-backup air station, tri-backup tubebag, tri-backup tirebag, ninja tc road, ninja pouch+ road. Ninja co2+ tri-cage Added feature: 2 angle positions Size: 12.5 x 8 x 4.8 cm Weight: 97 g Za dodatne informacije može sms, mail, telefon. Pogledajte i ostale moje oglase. Oglas 15/33 Zbog velikog obima oglasnog prostora molim za razumevanje u slučaju greške u opisu oglasa, promene cene od strane uvoznika bez prethodne najave ili trenutne nepristupačnosti određenih proizvoda.

Saving time wherever possible is important to a triathlete and the Tri-Backup Pro V aids by mounting to the “V” section of your saddle to form a rear saddle hook helping to minimize T1 and T2 times. This sturdy rack also provides multi-combo capabilities to customize equipment for any race needs. Features: Material: pressed aluminum Mount: V rail section of saddle Compatible with CrMo, Ti, & Carbon rails Hydration capacity: one or two bottles (up to 750cc each) Max load: 2.5 kg Compatibility: Tri-BackUp Air Station, Tri-BackUp TubeBag, Tri-BackUp TireBag, Ninja TC Road, Ninja Pouch+ Road. Ninja CO2+ Tri-Cage Added feature: 2 angle positions Size: 11.8 x 8 x 6.9 cm Weight: 97 g Art No: TBU-PROV Za dodatne informacije može sms, mail, telefon. Pogledajte i ostale moje oglase. Oglas 12/33 Zbog velikog obima oglasnog prostora molim za razumevanje u slučaju greške u opisu oglasa, promene cene od strane uvoznika bez prethodne najave ili trenutne nepristupačnosti određenih proizvoda.

Steel Grey replika revolvera Dan Wesson 715 GNB Steel Grey replika revolvera Dan Wesson 715 GNB – karkateristike: Ukupna dužina replike – 298 mm Dužina cevi – 140 mm Kapacitet okvira – 6 kuglica Brzina – 138 ms Težina replike – 1225 gr Snaga – 1,9 J Podesivi Hop-up Hop up je sistem koji se sastoji od manje gumice i mehanizma koji povećava domet same replike. Domet se povećava tako što je mehanizam podešen da dodaje malu rotaciju samom metku prema gore i tako sama kuglica leti dosta dalje. Gumica takođe zatvara i prostor oko kuglice i na taj način sprečava da vazduh prođe oko kuglice prilikom ispaljivanja. Revolver je izrađen u full metal varijanti. Radi na CO2 pogon, čije se 12g ampule ubacuju u pregradu koja se nalazi u ručki revolvera. Svaki od metalnih kertridža drži po jednu kuglicu. Kada se ispali metak, metalno burence revolvera se obrće. Zapratite naš youtube kanal – mnoštvo korisnih video snimaka i prezentacija.

Long days in the saddle training and racing take their toll on your equipment. Tri-BackUp TireBag provides protection from harmful ultra violet rays that can quickly degrade a tubular tire. So the next time you have to replace your tubular tire, it’s ready to go. Designed to integrate with Tri-Backup Pro V and Tri-Backup Pro I for maximum aerodynamic efficiency. Features: Material: 420D nylon Mount works W/ Tri-Backup Pro V / Pro I Top tube Saddle rails Compatibility: up to 700 x 25c tubular tire (max folded length 8.7 cm) Round tube diameter: fits ø23 - ø48 mm Aero tube fits up to 260 mm circumference Added features: side pockets for up to four 16g CO2 cartridges zipper docks Size: 25.8 x 7.8 x 4.6 cm Weight: 107 g (bag only) Za dodatne informacije može sms, mail, telefon. Pogledajte i ostale moje oglase. Oglas 16/33 Zbog velikog obima oglasnog prostora molim za razumevanje u slučaju greške u opisu oglasa, promene cene od strane uvoznika bez prethodne najave ili trenutne nepristupačnosti određenih proizvoda.

Airsoft pištolj KJW KP 13 Full-Metal Airsoft pištolj KJW KP 13 Full-Metal napravljena je od metala i ima pogon na gas. Ovo je model koji ima mobilnu navlaku i zato podržava blow back akciju što repliku čini još realističnijom. Replika poseduje hop-up sistem koji se sastoji od manje gumice i mehanizma koji povećava domet same replike. Domet se povećava tako što je mehanizam podešen da dodaje malu rotaciju samom metku prema gore i tako sama kuglica leti dosta dalje. KJ Works predstavlja jednu od airsoft kompanija sa najviše iskustva na tržištu. Kuan Ju Works je tajvanska firma koja se specijalizovala za replike na gas. Svi njihovi modeli airsoft pušaka i airsoft pištolja pravljeni su po licencama originalnog vatrenog oružja. Karakteristike: Airsoft replika na CO2 Jačina: 0.8 J Brzina ispaljenog bb metkića: 95 m/s Brzina merena sa kuglicama od 0,20g Težina replike: 769 grama Osnovni materijal: metal Blow Back akcija Hop-up mehanizam Proizvođač KJ Works Zapratite naš youtube kanal – mnoštvo korisnih video snimaka i prezentacija. Kompletnu ponudu airsoft opreme i dodataka pogledajte ovde.

Replika pištolja Schofield 6″ GNB Black-Wood Replika pištolja Schofield 6″ GNB Black-Wood predstavlja airsoft repliku koja ima pogon na CO2. Ne samo što ova replika poseduje vrhunsku preciznost, već sa njom posedujete i delić istorije. U pitanju je replika klasičnog vatrenpg oružja Smith & Wesson Model 3 poznatijeg pod nazivom koji mu je dala američka vojska: Schofield Gun. Kompanija Smit i Veson je ovaj model pištolja proizvodila krajem XIX i početkom XX veka. Dužina ove replike iznosi 320 mm, a dužina cevi 150 mm. Kapacitet okvira je 6 bb kuglica. Za sve one koji uživaju u airsoft igrama, nudimo vrhunsku ASG opremu. Ovo je kompanija koja dolazi iz Danske i jedan je od lidera među proizvođačima airsoft replika pištolja, pušaka kao i dodatne airsoft opreme i odeće. Karakteristike: Materijal: metal i imitacija drveta Brzina ispaljne bb kuglice: 140ms/459fps Jačina: 2 Joule (Džula) Težina replike: 1035 grama Replika na C02 Odličan izbor za sve ljubitelje airsoft igara Replika istorijskog pištolja Smith & Wesson Model 3 Proizvođač: ASG Danska Zapratite naš youtube kanal – mnoštvo korisnih video snimaka i prezentacija. KOMPLETNA PONUDA AIRSOFT OPREME – OVDE!

Green Gas airsoft replika M9 hop-up GBB Green Gas airsoft replika M9 hop-up GBB – pištolj sa blowback funkcijom. Blowback je trzaj koji se stvara prilikom ispaljivanja i koji dosta doprinosi na realističnosti pri samoj upotrebi. Ovaj model poseduje i podesiv hop up sistem. Hop up je sistem koji se sastoji od manje gumice i mehanizma koji povećava domet same replike. Domet se povećava tako što je mehanizam podešen da dodaje malu rotaciju samom metku prema gore i tako sama kuglica leti dosta dalje. Gumica takođe zatvara i prostor oko kuglice i na taj način sprečava da vazduh prođe oko kuglice prilikom ispaljivanja. Uz repliku se dobija okvir za green gas i proizvođač (ASG) preporučuje upotrebu istog. Moguće je montiraje CO2 okvira i korišćenje ali se ne preporučuje. Karakteristike: Ukupna dužina replike: 210 mm Dužina cevi: 110 mm Kapacitet okvira: 25 kuglica Brzina: 90 ms Težina replike: 790 grama Snaga ispaljivanja: 0,8 J (Džula) Blowback funkcija Hop up mehanizam Zapratite naš youtube kanal – mnoštvo korisnih video snimaka i prezentacija. KOMPLETNA PONUDA AIRSOFT OPREME – OVDE!

Airsoft replika pištolja KJW 1911 Full-Metal Airsoft replika pištolja KJW 1911 Full-Metal napravljena je od metala i ima pogon na gas. Ovo je model koji ima mobilnu navlaku i zato podržava blow back akciju što repliku čini još realističnijom . Ovo je airsoft model američkog pištolja M1911. Colt M1911 od je model vatrenog oružja koji je najduže u upotrebi, te je zadobio mnoge ljubitelje i kultni status među poznavaocima oružja. Replika poseduje hop-up sistem koji se sastoji od manje gumice i mehanizma koji povećava domet same replike. Domet se povećava tako što je mehanizam podešen da dodaje malu rotaciju samom metku prema gore i tako sama kuglica leti dosta dalje. KJ Works predstavlja jednu od airsoft kompanija sa najviše iskustva na tržištu. Kuan Ju Works je tajvanska firma koja se specijalizovala za replike na gas. Svi njihovi modeli airsoft pušaka i airsoft pištolja pravljeni su po licencama originalnog vatrenog oružja. Karakteristike: Airsoft replika na CO2 Jačina: 0.9 J Težina replike: 910 grama Osnovni materijal: metal Blow Back akcija Hop-up mehanizam Proizvođač KJ Works Zapratite naš youtube kanal – mnoštvo korisnih video snimaka i prezentacija. Kompletnu ponudu airsoft opreme i dodataka pogledajte ovde.

Airsoft pištolj KJ Works P226 X-Five Airsoft pištolj KJ Works P226 X-Five napravljena je od metala i ima pogon na gas. Ovo je model koji ima mobilnu navlaku i zato podržava blow back akciju što repliku čini još realističnijom. Ovo je airsoft model pištolja Sig Sauer P226. Replika poseduje hop-up sistem koji se sastoji od manje gumice i mehanizma koji povećava domet same replike. Domet se povećava tako što je mehanizam podešen da dodaje malu rotaciju samom metku prema gore i tako sama kuglica leti dosta dalje. KJ Works predstavlja jednu od airsoft kompanija sa najviše iskustva na tržištu. Kuan Ju Works je tajvanska firma koja se specijalizovala za replike na gas. Svi njihovi modeli airsoft pušaka i airsoft pištolja pravljeni su po licencama originalnog vatrenog oružja. Karakteristike: Airsoft replika na CO2 Jačina: 0.8 J Brzina ispaljene bb kuglice: 290 fps Težina replike: 930 grama Dužina pištolja: 195 mm Osnovni materijal: metal Blow Back akcija Hop-up mehanizam podesiv, domet 40 m Proizvođač KJ Works Zapratite naš youtube kanal – mnoštvo korisnih video snimaka i prezentacija. Kompletnu ponudu airsoft opreme i dodataka pogledajte ovde.

Eko roštilj CasusGrill set 3 komada Eko roštilj CasusGrill set 3 komada predstavlja idealan izbor za sve one koji žele da pripreme hranu u prirodi i pritom brinu za okolinu! Ovo je inovativni proizvod koji je napravljen od materijala koji su bio razgradivi. U pitanju je roštilj bez otvorenog plamena. CasusGrill koristi čak 50% manje uglja nego drugi jednokratni roštilji i samim tim šalje daleko manju emisiju štetnih CO2 gasova. Za razliku od materijala od koji se roštilj tradicionalno pravi, CasusGrill se može potpuno razgraditi u prirodi (dok čeličnim konsrtukcijama za to treba čak 200 godina) Materijali koji su iskoriščeni za ovaj roštilj su: Quick Oxylite™ briketi bambusovog ćumura, izolacioni lava kamen male težine, karton i drvo bambusa. Roštilj se lako montira. Posle par minuta od paljenja briketa uglja CasusGrill je spreman za upotrebu. Ne postoji otvoreni plamen, te su šanse za ozlede od toplote minimalne. Narednih 60 minuta se roštilj može koristiti jer daje optimalnu temperaturu za pripremu mesa i povrća. Kartonsko postolje postavite kao na slici broj 1; Kutija sa ćumorom se zatim dodaje na postolje – slika 2; Zapalite ćumur od bambusa upaljačem ili šibicama – slika 3; Dodajte rešetku od bambusovih štapića – slika 4. Kompletnu ponudu kamperske i taktičke opreme pogledajte OVDE! Pratite i naš You Tube kanal sa video prezentacijama proizvoda!

BRZINOMER CATEYE VELO 9 VL820, CRNI ( CAT-CC-VL820-BK ) CatEye Velo 9, brzinomer sa 9 funkcija. Prenos signala putem kabla. Montaža senzora na prednjem točku. Novi veći ekran omogućava lakše čitanje, jedno veliko dugme omogućava brzo i lako podešavanje. Funkcije: trenutna brzina proteklo vreme pređeni put prosečna brzina maksimalna brzina potrošnja kalorija merač uštede CO2 totalna kilometraža sat Karakteristike: strelica za indikaciju manualnog ili automatskog start/stopa automatski start/stop automatski režim ustede energije mogućnost setovanja gume: 16″ / 18″ / 20″ / 22″ / 24″ / 26″ / 700C ili 100cm – 299cm baterija 1 x CR2032 dimenzija: 55.5 x 37.5 x 18.5mm težina: 28g Proizvode koje imamo na stanju saljemo istog dana ako se proizvod naruci do 13h, kasnije porudzbine ce biti poslate narednog dana. Ukoliko neki proizvod trenutno nemamo na stanju, oni ce nam stici u kratkom roku, 2-5 dana. Cim nam stigne bicete obavesteni i proizvod ce vam biti poslat. Saljemo Postexpressom pouzecem ili uplatom na nas tekuci racun. Prilikom narudzbine potrebno je da ostavite sledece vase podatke: -Ime i prezime -Postanski broj i mesto -Ulica i broj -Broj telefona Kontakt preko sajta CB, e-mail (biciklino@gmail. com), sms, viber, whatsapp ili poziv na 060/ 52 00 522 Trudimo se da opisi i slike proizvoda budu tacni, ali ne garantujemo da je sve bez greske zbog velikog obima proizvoda. Za sve nejasnoce stojimo na raspolaganju.

ASG Airsoft replika pištolja Bersa BP9CC ASG Airsoft replika pištolja Bersa BP9CC predstavlja kvalitetnu repliku koja ima pogon na gas. U pitanju je model koji ima Blow Back. Ovaj model sadrži i hop-up mehanizam koji povećava domet ispaljene kuglice. Replika je izrađena od kvalitetne plastike i poseduje metalnu navlaku. Težina airsoft pištoljai je 595 grama. Replika poseduje podesiv hop up sistem, što doprinosi na preciznošću ovog modela. Hop up je sistem koji se sastoji od manje gumice i mehanizma koji povećava domet same replike. Domet se povećava tako što je mehanizam podešen da dodaje malu rotaciju samom metku prema gore i tako sama kuglica leti dosta dalje. Gumica takođe zatvara i prostor oko kuglice i na taj način sprečava da vazduh prođe oko kuglice prilikom ispaljivanja. Za sve one koji uživaju u airsoft igrama, nudimo vrhunsku ASG opremu. Ovo je kompanija koja dolazi iz Danske i jedan je od lidera među proizvođačima airsoft replika pištolja, pušaka kao i dodatne airsoft opreme i odeće. Karakteristike: Airsoft replika na CO2 Brzina: 400 fps, 122 m/s Težina replike: 595 grama Snaga ispaljivanja: 1,5 J (džula) Blow Back akcija Podesiv hop up mehanizam Replika od polimera sa metalnom navlakom Proizvođač ASG, Danska Zapratite naš youtube kanal – mnoštvo korisnih video snimaka i prezentacija. Kompletnu ponudu airsoft opreme i dodataka pogledajte ovde.

Teško bi bilo poreći da se u poslednjih 20–30 godina okruženje veoma izmenilo. Onaj ko nije baš siguran u to neka samo pogleda oko sebe i videće da pije flaširanu vodu, da na letovanje ide opremljen sredstvima za zaštitu od sunca sa velikim zaštitnim faktorom, da nije siguran kako da planira neke aktivnosti zbog toga što se vremenske prilike ubrzano menjaju, da ga mediji bombarduju informacijama o mogućim posledicama kvara na nuklearnim elektranama i zastrašuju mogućim nuklearnim terorizmom, da su gradovi prepuni kamera koje prate svaki pokret građana u strahu da se ne dogodi upravo tako nešto, da prestaje da se reklamira jedna vrsta dezodoransa a počinje drugi, „ekološki ispravniji“, da se tehnologije sagorevanja fosilnih goriva u automobilima sve više usavršavaju, da su upozorenja o višku CO2 koji se izbacuje u vazduh sve učestalija, da stepen motorizacije u svim zemljama vrtoglavo raste, da se sve više poljoprivrednog zemljišta pretvara u izgrađeno zemljište, da se stepen urbanizacije u svim sredinama ubrzano povećava, da se neprekidno vode regionalni ratovi uz prisustvo ili podsticanje svetskih sila upravo tamo gde se nalaze izvori fosilnih goriva ili prirodnog gasa, da se preporučuje upotreba štedljivih sijalica koje su višestruko skuplje od neštedljivih, da se insistira na prelasku na nove, čistije tehnologije (koje su, uzgred, po inicijalnim troškovima višestruko skuplje), da se u celom svetu svi nešto bune i organizuju protiv zagađenja prirode, da parlamenti više ne mogu da odole pritisku onih partija i stranaka koje se brinu o okruženju te da one postaju sastavni deo nacionalnih i nadnacionalnih politika, da se političari utrkuju ko će biti ekološkiji u svojim izjavama, da sve više dece u zemljama koje zovemo nerazvijenim umire od neuhranjenosti, da su deponije smeća prepune ostataka hrane onih koji veruju da su siti ili pak proizvodima koji ne mogu da se recikliraju…

Šta ćeš biti kad porasteš? Uzgajivač morskih algi? Dizajner održivih vozila? Menadžer za sreću? Ova knjiga sadrži šest oblasti: Nove tehnologije, Životna sredina i održivost, Zdravlje i blagostanje, Pravo i finansije, Međuljudski odnosi i Umetnost i kreativnost. Za svako od ovih zanimanja dat je kratak opis posla, kakva je situacija u svetu, sektor u kome može biti najveća potražnja, kompetencije koje neko treba da poseduje da bi se bavio tim poslom, kao i preporuku najprikladnijih studija koje dete treba da pohađa ako želi da razvija karijeru u tom pravcu. Možda će tvoja granica biti univerzum, možda ćeš graditi kuće na Marsu, uzgajati tamo salatu i sretati se sa vanzemaljcima. Svejedno, moraćeš da naučiš kako da konstantno ideš u korak sa tehnologijom koja se sve više razvija. Ovo je knjiga koja govori o sadašnjosti da bi ti pomogla da zamisliš budućnost, da sagledaš trenutnu situaciju, da pokušaš da shvatiš kuda ide ovaj svet i da pronađeš svoje mesto u njemu. Iz sadržaja: Nove tehnologije Programer Inženjer astronautike Projektant objekata za 3D štampu Inženjer robotike Svemirski arhitekta Svemirski pilot Konstruktor pametnih kućnih uređaja Tehničar fuzijske nuklearne elektrane... Životna sredina i održivost Energetski menadžer Astrobiolog Dizajner vozila za mikromobilnost Stručnjak za eko‑marketing Dizajner bicikala koji proizvode električnu energiju Programer sistema za apsorpciju CO2 Dizajner održivih vozila... Zdravlje i blagostanje Inženjer bioštampe Radiolog – stručnjak za veštačku inteligenciju Voker/Toker Medicinski tehničar potpomognut veštačkom inteligencijom Sajber‑psiholog Pravo i finansije Stručnjak za e‑trgovinu Direktor za digitalizaciju Advokat specijalista za sajber‑bezbednost Savetnik za kriptovalute Strateg za privatnost podataka... Međuljudski odnosi Kulturni medijator Stručnjak za gejmifikaciju Turistički vodič kroz svemir Virtuelni prodavac Internet‑analitičar Stručnjak za bihejvioralno‑psihološko profilisanje... Umetnost i kreativnost Lični brend menadžer Dizajner komunikacije Stručnjak za digitalni PR Dizajner nakita pomoću 3D CAD alata Stručnjak za holograme u šou‑biznisu Menadžer digitalnog sadržaja i SEO ekspert Menadžer društvenih mreža...

Većina informacija iz ove knjige predstavlja najnovije doprinose savremene nauke, koji se mogu opisati kao prelaz od neophodne, ali nedovoljne, deskriptivne botanike ka ekologiji, zasnovane na posmatranju međusobnih odnosa biljaka, životinja i čoveka. Bogatstvo i raznolikost međusobnih veza stvaraju dinamičniju sliku živog sveta i otkrivaju radikalno novu viziju okruženja u kojem sva bića komuniciraju na neočekivane načine. Iznenađujuće posledice muzike na biljke, dokazi da biljke takođe osećaju, da su sposobne za spontane pokrete, da čuvaju u sećanju traume i događaje iz mladosti, da javljaju komšiji kada preti opasnost, …otvaraju čitaocu nesagledive dimenzije u doživljaju živog sveta oko nas. Tajni govor prirode je himna životu, šetnja kroz njegove arkane i tajne, koja menja sumornu i statičnu predstavu o biljkama, a koja nam nikada nije otkrila da i biljke poseduju dušu. Ako ovo izdanje doprinese uspostavljanju osnova onoga što će biti prihvaćeno kao biologija trećeg milenijuma, nesumnjivo će ispuniti misiju. Ako, posle čitanja, prestanete da gledate na biljke kao ranije, cilj će u potpunosti biti postignut! Žan-Mari Pelt, rođen 1933. godine u Rofemaku, u Loreni, čuveni je francuski botaničar-ekolog, osnivač Evropskog instituta za ekologiju u Mecu i jedan od osnivača Komiteta za nezavisno istraživanje i obaveštavanje o genetskom inženjerstvu (Comite de recherche et d’information independantes sur le genie genetique – CRIIGEN). Naučnu karijeru započeo je kao profesor biologije na Farmaceutskom fakultetu u nansiju i fiziologije biljaka na Prirodnjačkom fakultetu Univerziteta u Mecu, da bi se definitivno opredelio za farmakologiju. Posebno polje njegovog interesovanja je tradicionalna farmakologija zemalja u koje su ga vodile brojne naučne misije – Maroka, Togoa, Dahomeja, Obale Slonovače, avganistana… U javnosti je poznat kao izuzetno kompetentan sagovornik u pitanjima bezbednosti namirnica, posebno onih genetski modifikovanih, čiji je veliki protivnik. I danas su veoma popularne njegove radio emisije o prirodi na talasima Radija Frans-Inter (CO2 mon amour i Chasse croise), kao i njegove televizijske emisije i filmovi (L’Aventure des plantes 1 i L’Aventure des plantes 2, proglašen najboljim dokumentarcem 1987). Za mnogobrojne stručne publikacije piše tekstove o svetu biljaka i ekologiji. Kod nas je prevedeno i objavljeno njegovo delo Zakon džungle (Geopoetika, 2005).

Tehnika i tehnologija prerade gasa Ova knjiga se bavi prečišćavanjem i pripremom gasa za transport. U uvodnom delu date su definicije, klasifikacija ležišta i terminologija vezana za prirodni gas. Gas je fizički i hemijski definisan i dat je pregled rezervi potrošnje i eksploatacije po svetskim regionima. Objašnjeno je fazno ponašanje, data je podela rezervoara za gas i detalno su obrađeni zakoni i parametri koji određuju karakteristike idealnog gasa i realnog gasa. U glavnom poglavlju knjige dati su opisi pojedinih procesa vezanih za preradu gasa. Dati su opisi pojedinih procesa i opreme za adsorbciju i absorbciju u cilju uklanjanje kontaminanata.Sadržaj: 1. Gasovite petrobitumije – gasovi 21 1.1. Uvod 21 1.2. Razvoj istraživanja vezanih za prirodni gas 22 1.3. Šta je prirodni gas? 23 1.4. Sastav i fizička svojstva gasa 23 1.5. Prednosti i nedostaci naftnih gasova 25 1.6. Prednosti prirodnog gasa kao energenta: 26 1.7. Poreklo, geneza i tipovi ležišta PNG 26 1.8. Klasifikacija ležišta prirodnog naftnog gasa 27 1.9. Sastav i fizičko-hemijska svojstva prirodnih gasova 28 1.10. Nalazišta i proizvodnja (eksploatacija) prirodnog gasa 28 1.11. Obezbeđenje prirodnog gasa za potrošnju 29 1.12. Transport i distribucija prirodnog gasa 30 1.13. Podzemno skladište gasa 30 1.14. Terminologija 31 1.15. Osobine prirodnih naftnih gasova 32 1.16. Ugljovodonici u prirodnim naftnim gasovima 32 1.17. Neugljovodonici u prirodnim naftnim gasovima 33 1.18. Hemijski sastav PNG iz gasno-kondenzatnih ležišta 33 1.19. Hemijski sastav kaptažnih naftnih gasova 34 1.20. Poreklo i osobine neugljovodonika u PNG 34 1.21. Svetske rezerve, potrošnja i eksploatacija gasa 37 1.21.1. Lokacije super gigantskih gasnih polia 41 1.21.2. Države i regije sa najvećim rezervama gasa u periodu 1982/2018 42 1.21.3. Prognoze za otkrivanje novih rezervi PNG 42 1.21.4. Tokovi proizvodnje PNG u svetu 42 2. Fazno ponašanje 46 2.1. Faza 46 2.2. Sistem 47 2.3. Broj stepeni slobode višefaznog sistema 47 2.4. Fazni prelazi 47 2.5. Čiste supstance 48 2.5.1. Fazno ponašanje jednokomponentnog sistema fluida (čisti metan, etan) 48 2.5.2. Linija tačaka isparavanja 49 2.5.3. Dijagram pritiska i temperature za višekomponentne sisteme 49 2.6. Karakteristike faznog ponašanja višekomponentnog sistema 51 3. Fundamentalno ponašanje gasnih i naftnih rezervoara 52 3.1. Klasifikacija rezervoara i rezervoarskih fluida 52 3.2. Rezervoari za gas 52 3.2.1. Rezervoari sa gasnim kondenzatom 53 3.2.2. Gasni kondenzat u blizini kritične tačke 55 3.2.3. Rezervoar vlažnog gasa 56 3.2.4. Rezervoar suvog gasa 57 4. Zakonitosti i jednačine koje određuju karakteristike idealnih gasova 58 4.1. Boyleov zakon 58 4.2. Charles-ov zakon. 58 4.3. Gay-Lussacov - Amontonov zakon 59 4.4. Avogadrov zakon 60 4.5. Zakon idealnog gasa, kombinovana jednačina 60 4.6. Jednačina idealnog gasnog stanja 61 4.7. Opšta i individualna gasna konstanta 61 5. Prirodni naftni gas 63 5.1. Fizičke-hemijske osobine prirodnih naftnih gasova 63 5.2. Korekcije za realne gasove 63 5.3. Van der Waalsova jednačina stanja 64 5.4. Faktor kompresibilnosti 64 5.5. Jednačina stanja realnog gasa (JS, engl. compressibility real gas equation) 65 5.6. Zakon (načelo) korespondentnih stanja (ZKS) 65 5.7. Kritični parametri naftnih gasova 66 5.8. Generalizovana korelacija za određivanje Z-faktora smeše 67 5.8.1. Izotermska kompresibilnost 70 5.9. Karakteristike realnih gasova 71 5.9.1. Zapreminski faktor realnog gasa (Bg) 71 5.9.2. Gustina prirodnog naftnog gasa 72 5.9.3. Viskozitet realnog gasa 74 5.9.4. Toplota sagorevanja naftnih gasova 76 5.9.5. Vlažnost prirodnog naftnog gasa 76 5.9.6. Tačka rose 77 5.9.7. Faktor rastvorljivosti gasa u nafti (Rs) 77 5.9.7.1. Određivanje faktora rastvorljivosti 80 5.9.8. Dvofazni zapreminski faktor nafte (Bto) 82 5.9.9. Zapreminski faktor realnog gasa (Bg). 83 5.9.10. Faktor isparljivosti nafte iz gasa (Rv) 84 5.9.11. Dvofazni zapreminski faktor stvaranja gasa (Btg) 86 5.9.12. Pritisak zasićenja (pritisak u mehurićima), Pb 87 5.9.13. Koeficijent degazacije 91 5.9.14. Fazna ravnoteža 92 5.9.15. Pritisak zasićenje naftnog gasa 93 6. Kubne jednačine stanja realnih gasova 94 6.1. Van der Waalsova jednačina stanja 94 6.2. Parametri kubne jednačine stanja 95 6.3. Rešenja Van der Waalsove jednačine 96 6.4. Pravila mešanja 97 6.5. Druge poznate kubne jednačine stanja 98 6.5.1. Jednačina stanja Redlicha i Kwonga 98 6.5.2. Soave-Redlich-Kwongova jednačina 98 6.5.3. Jednačina stanja Penga i Robinsona 99 7. Postrojenja 100 7.1. Osnovni koncept prerade prirodnog gasa 100 7.1.1. Uvod 100 7.2. Procesni moduli 101 7.2.1. Grejanje 103 7.2.2. Separacija 103 7.2.2.1.Princip separacije 104 7.2.2.2. Podela separatora 105 7.2.2.3. Vodoravni separatori 106 7.2.2.4. Nedostaci vodoravnih separatora 106 7.2.2.5. Uspravni separatori 107 7.2.2.5.1. Dvofazni vertikalni separatori 107 7.2.2.5.2 Trofazni vertikalni separatori 108 7.2.2.6. Nedostaci vertikalnih separatora 110 7.2.3. Hlađenje 110 7.2.4. Stabilizacija 110 7.2.4.1. Zašto je potrebna stabilizacija kondenzata? 111 7.2.4.2. Parcijalni pritisak 111 7.2.4.3. Konvencionalna dvostepena separacija 112 7.2.4.3.1. Opis procesnog toka 112 7.2.4.4. Višestepena flash stabilizacija kondenzata 113 7.2.4.4.1. Princip višestepene flash stabilizacije 114 7.2.4.4.2. Opis postupka višestepene flash separacije 114 7.2.4.5. Višestepena flash stabilizacija kondenzata na konstantnom pritisku i uz povećanje temperature 115 7.2.4.6. Stabilizator kondenzata, stabilizacija frakcionisanjem 116 7.2.4.6.1. Opis procesa 117 7.2.4.6.2. Napredna kontrola procesa 118 7.2.4.7. Postrojenja za stabilizaciju kondenzata sa ulaskom hladne sirovine 119 7.2.4.7.1. Opis procesa 119 7.2.4.7.2. Princip rada rektifikacione kolone 120 7.2.4.8. Postrojenja za stabilizaciju kondenzata sa refluksom 122 7.2.4.9. Ključne komponente 123 7.2.4.10. Napon pare po Reid-u 123 7.2.4.11. Prinos komponenti 124 7.2.4.12. Ograničenja kolone Constraints 124 7.2.4.13. Razmatranje konstrukcije kolone za stabilizaciju 124 7.2.4.14. Opis opreme za stabilizaciju 129 7.2.4.15. Podovi 130 7.2.4.15.1. Rešetkasti podovi, perforirani, sita 130 7.2.4.15.2. Ventilski podovi 131 7.2.4.15.3. Podovi sa `zvonima` (Bubble Cap Trays) 132 7.2.4.15.4. Podovi visokog kapaciteta/visoke efikasnosti 132 7.2.4.15.5. Podovi sa ventilima u odnosu na podove sa zvonima 132 7.2.4.15.6. Efikasnost podova i visina kolone 133 7.2.4.16. Pakovanje 133 7.2.4.16.1. Nasumično pakovanje 133 7.2.4.16.2. Strukturno pakovanje 134 7.2.4.17. Podovi ili pakovanje 135 7.2.4.18. Izbor i održavanje kolone za destilaciju 136 7.2.4.19. Rad kolone za stripovanje 136 7.2.4.20. Rebojler stabilizacione kolone 136 7.2.4.21. Hladnjak produkta dna stabilizacione kolone (Stabilizator Bottom Product Cooler) 137 7.2.4.22. Refluksni sistem stabilizatora (Stabilizer Reflux System) 137 7.2.4.23. Hladnjak sirovine stabilizatora (Stabilizer Feed Cooler) 138 7.2.4.24. Grejač sirovine za stabilizer (Stabilizer Feed Heater) 138 7.2.5. Dehidracija 138 7.2.5.1. Adsorbcija 139 7.2.5.1.1. Uvod 139 7.2.5.1.2. Principi adsorpcije 140 7.2.5.1.3. Reverzibilni proces 140 7.2.5.1.4. Zona prenosa mase 140 7.2.5.2. Principi rada 141 7.2.5.2.1. Uvod 141 7.2.5.2.2. Komponente sistema 142 7.2.5.2.3. Ciklus sušenja / reaktivacije 142 7.2.5.3. Performanse 143 7.2.5.3.1. Kvalitet ulaznog gasa 144 7.2.5.3.2. Temperatura 144 7.2.5.3.3. Pritisak 145 7.2.5.3.4. Vreme ciklusa 146 7.2.5.3.5. Brzina gasa 146 7.2.5.4. Izvor gasa za regeneraciju 147 7.2.5.5. Pravac protoka gasa 148 7.2.5.6. Izbor sredstva za sušenje 149 7.2.5.6.1. Molekulska sita 150 7.2.5.6.2. Silika gel i alumina 150 7.2.5.6.3. Silica Gel 150 7.2.5.7. Poželjne karakteristike čvrstih sredstva za sušenje 150 7.2.5.8. Oprema 150 7.2.5.8.1. Oprema za prečišćavanje ulaznog gasa 150 7.2.5.9. Adsorbciona kolona 151 7.2.5.9.1. Opšte napomene 151 7.2.5.9.2. Loša distribucija gasa 152 7.2.5.9.3. Neadekvatna izolacija 152 7.2.5.9.4. Neodgovarajući nosač sloja 152 7.2.5.9.5. Presurizacija 153 7.2.5.9.6. Izmenjivači regeneracionog gasa, grejači i hladnjaci 154 7.2.5.9.7. Separator regeneracionog gasa 154 7.2.5.9.8. Regulacioni ventili 154 7.2.5.10. Absorbcija 155 7.2.5.10.1. Uvod 155 7.2.5.10.2. Principi absorbcije 155 7.2.5.10.3. Raoulov i Daltonov zakon 155 7.2.5.10.4. Ravnoteža glikol-voda 156 7.2.5.11. Dehidratacija glikolom 157 7.2.5.11.1. Princip rada 157 7.2.5.12. Gasni sistem 158 7.2.5.12.1. Gas-glikol kontaktor 158 7.2.5.13. Glikolni sistem 160 7.2.5.13.1. Izmenjivač toplote glikol/gas 160 7.2.5.13.2. Kontaktor Glikol/gas 160 7.2.5.13.3. Refluks kondenzator 161 7.2.5.13.4. Grejač glikol-glikol 161 7.2.5.13.5. Filter od mikrovlakana (mikrofibera) 161 7.2.5.13.6. Ugljeni filter 162 7.2.5.13.7. Glikol-glikol izmenjivač toplote 162 7.2.5.13.8. Destilaciona kolona sa `pakovanjem` 162 7.2.5.13.9. Reconcentrator 163 7.2.5.13.10. Stripovanje gasom 164 7.2.6. Uklanjanje sumpora i ugljen dioksida 164 7.2.6.1. Fizički efekti dejstva H2S i CO2 164 7.2.6.2. H2S i CO2 limiti u gasu 165 7.2.6.3. Parcijalni pritisak 165 7.2.6.4. Postrojenja za `slađenje` gasa 167 7.2.7. Procesi sa čvrstim slojem 168 7.2.7.1. Opis procesa 168 7.2.7.2. Procesi sa metalnom sunđerastom mrežicom 169 7.2.7.2.1. Primena 169 7.2.7.2.2. Regeneracija 171 7.2.7.2.3. Problemi vezani za stvaranje hidrata 172 7.2.7.3. Procedura projektovanja postrojenja sa gvozdenom sunđerastom mrežicom 172 7.2.7.3.1. Opšta razmatranja 172 7.2.7.3.2. Razmatranja dizajna 173 7.2.7.4. Sulfa-Treat Proces 176 7.2.7.4.1. Opis procesa 176 7.2.7.5. Procesi sa molekulskim sitima 176 7.2.7.5.1. Regeneracija 176 7.2.7.5.2. Mehanička degradacija 177 7.2.7.5.3. Primena 177 7.2.7.6. Cink oksid procesi 177 7.2.7.6.1. Proces 177 7.2.7.6.2. Razmatranje parametara vezanih za sloj 177 7.2.7.6.3. Primena 177 7.2.8. Procesi sa hemijskim rastvaračem 177 7.2.8.1. Opšti opis procesa 177 7.2.8.1.1. Regeneracija 177 7.2.8.1.2. Najčešće korišćeni hemijski rastvarači 178 7.2.8.2. Aminski procesi 178 7.2.8.2.1. Razmatranja vezana za korišćenje amina 178 7.2.8.2.2. Opis procesa 178 7.2.8.3. Metildietanolamin 179 7.2.8.4. Monoetanolaminski sistemi 179 7.2.8.4.1. Opšta diskusija 179 7.2.8.4.2. Regeneracija 179 7.2.8.4.3. Nedostaci 180 7.2.8.4.4. Reklejmer (povratnik) 180 7.2.8.4.5. Koncentracija i uvođenje rastvora 180 7.2.8.4.6. Razmatranja o koroziji 180 7.2.8.4.7. Razmatranje penjenja 180 7.2.8.4.8. Separator sa filterom od mikrofibera 181 7.2.8.4.9. Sistem za blanketiranje 181 7.2.8.4.10. MEA gubici 181 7.2.8.4.11. Rezime 181 7.2.8.5. DEA sistemi 181 7.2.8.5.1. Opšta diskusija 181 7.2.8.5.2. Reklejmer 181 7.2.8.5.3. Koncentracija i uvođenje rastvora 181 7.2.8.5.4. Gubici amina 182 7.2.8.6. Di-glikol-aminski sistemi 182 7.2.8.6.1. Opšta diskusija 182 7.2.8.6.2. Koncentracija i uvođenje rastvora 182 7.2.8.6.3. Prednosti 182 7.2.8.7. Diizopropanolaminski sistemi 182 7.2.8.7.1. Opšta diskusija 182 7.2.8.7.2. Prednosti 182 7.2.8.8. MDEA sistemi 182 7.2.8.8.1. Opšta diskusija 182 7.2.8.8.2. Odnos CO2 / H2S 182 7.2.8.8.3. Koncentracija i uvođenje rastvora 183 7.2.8.8.4. Prednosti 183 7.2.8.9. Inhibirani aminski sistemi 183 7.2.8.9.1. Opšta diskusija 183 7.2.8.10. Aminski sistem 183 7.2.8.10.1. Opšta razmatranja 183 7.2.8.10.2. Aminski absorberi 183 7.2.8.10.3. Recirkulacioni odnos amina 184 7.2.8.10.4. Toplota reakcije 186 7.2.8.10.5. Flash posuda 187 7.2.8.10.6. Aminski rebojler 188 7.2.8.10.7. Aminski striper 190 7.2.8.10.8. Vršni kondenzator i akumulaciona posuda sa refluksom 191 7.2.8.10.9. Izmenjivači bogatih/siromašnih amina 193 7.2.8.10.10. Aminski hladnjak 194 7.2.8.10.11. Prečišćavanje rastvora amina 194 7.2.8.10.12. Pumpe za rastvor amina 195 7.2.8.10.13. Procedura za određivanje veličine aminskog sistema 195 7.2.8.11. Sistemi vrućeg kalijum karbonata 196 7.2.8.11.1. Opšta diskusija 196 7.2.8.11.2. Opis procesa 196 7.2.8.11.3. Performanse 197 7.2.8.11.4. Razmatranja mrtvih tačaka u sistemu 197 7.2.8.11.5. Razmatranja o koroziji 197 7.2.8.12. Licencirani karbonatni sistemi 197 7.2.8.13. Grupa procesa sa specijalnim hemijskim rastvaračima 197 7.2.8.13.1. Opšta diskusija 197 7.2.8.13.2. Opis procesa 198 7.2.8.13.3. Performanse 198 7.2.8.13.4. Sulfa-Check 198 7.2.8.13.5. Razmatranje koncentracije 198 7.2.8.13.6. Protok mehurića 198 7.2.8.13.7. Odlaganje oksidacionog rastvora 198 7.2.9. Fizički procesi 198 7.2.9.1. Opšti opis procesa 198 7.2.9.2. Procesi sa flornim rastvorom 200 7.2.9.3. Sulfinol® postupak 200 7.2.9.3.1. Ulaz kiselog gasa 201 7.2.9.3.2. Karakteristike 201 7.2.9.3.3. Razmatranja vezana za dizajn 201 7.2.9.3.4. Razmatranje vezano za penjenje 201 7.2.9.3.5. Faktori koje treba uzeti u obzir pre izbora postupka za tretiranje 201 7.2.9.4. Proces Selexol® 201 7.2.9.5. Rectisol postupak 201 7.2.10. Procesi za direktnu konverziju 202 7.2.10.1. Opšti opis procesa 202 7.2.10.2. Stretford proces 202 7.2.10.2.1. Opšta diskusija 202 7.2.10.2.2. Opis procesa 202 7.2.10.3. IFP postupak 203 7.2.10.3.1. Opšta diskusija 203 7.2.10.3.2. Opis procesa 204 7.2.10.3.3. Odnos H2S prema SO2 204 7.2.10.4. LO-CAT® 204 7.2.10.4.1. Opšta diskusija 204 7.2.10.4.2. Opis procesa 204 7.2.10.4.3. Razmatranja vezana za tehnologiju 205 7.2.10.5. Sulferox® 205 7.2.10.6. Claus 205 7.2.10.6.1. Opšta diskusija 205 7.2.10.6.2. Opis procesa 205 7.2.10.7. Obrada otpadnog gasa 206 7.2.10.7.1. Opšta diskusija 206 7.2.10.8. Sulfa-Check proces 207 7.2.10.8.1. Opšta diskusija 207 7.2.11. Procesi destilacije 207 7.2.11.1. Proces destilacije Rian-Holmesa 207 7.2.11.1.1. Opšta diskusija 207 7.2.11.1.2. Opis procesa 207 7.2.12. Procesi zasnovani na propusnosti (permeation) gasa 208 7.2.12.1. Membrane 208 7.2.12.1.1. Definicija 208 7.2.12.1.2. Aplikacije 208 7.2.12.1.3. Propusnost membrane 208 7.2.12.1.4. Važni parametri pri izboru membrane 209 7.2.12.2. Asimetrična struktura membrane 210 7.2.12.3. Kompozitna membranska struktura 210 7.2.12.4. Membranski elementi 211 7.2.12.4.1. Membrana u obliku ravnog lista 211 7.2.12.4.2. Permeatni gas 212 7.2.12.4.3. Optimizacija sistema 212 7.2.12.4.4. Šuplja vlakna 212 7.2.12.4.5. Spiralno uvijeni membranski elementi u odnosu na šuplja vlakna 213 7.2.12.4.6. Spiralno uvijeni membranski elementi 213 7.2.12.4.7. Šuplja vlakna 213 7.2.12.4.8. Membranski moduli 214 7.2.12.4.9. Glavni dobavljači 214 7.2.12.5. Membranski skidovi (klizači) 214 7.2.12.6. Razmatranja dizajna 214 7.2.12.6.1. Protok 214 7.2.12.6.2. Radna temperatura 215 7.2.12.6.3. Pritisak u dovodu 216 7.2.12.6.4. Permeatni pritisak 216 7.2.12.6.5. Uklanjanje CO2 217 7.2.12.7. Ostala razmatranja vezana za dizajn 218 7.2.12.7.1. Uslovi procesa 218 7.2.12.7.2. Propisi vezani za životnu sredinu 218 7.2.12.7.3. Lokacija 218 7.2.12.8. Procesne sheme 219 7.2.12.8.1. Jednostepeni membranski proces (Slika 7.65) 219 7.2.12.8.2. Višestepeni membranski proces 219 7.2.12.9. Predobrada kod membranskih procesa 221 7.2.12.9.1. Opšta razmatranja 221 7.2.12.9.2. Razmatranja sistema predobrade 221 7.2.12.9.3. Tradicionalna prethodna obrada 222 7.2.12.9.4. Dodatna oprema koja se koristi prilikom predhodne obrade 222 7.2.12.9.5. Hladnjak (Chiller) 222 7.2.12.9.6. Turbo-ekspander 222 7.2.12.9.7. Glikolna jedinica 222 7.2.12.10. Poboljšanja prethodne obrade 223 7.2.12.10.1. Potreba za poboljšanjima vezanim za predobradu 223 7.2.12.10.2. Potpuno uklanjanje teških ugljovodonika 224 7.2.12.10.3. Regenerativni sistem 224 7.2.12.10.4. Sposobnost obrade sirovina sa različitim sastavom 224 7.2.12.10.5. Pouzdanost 224 7.2.12.10.6. Efikasnost 225 7.2.12.11. Prednosti membranskih sistema 225 7.2.12.11.1. Niži kapitalni troškovi (CAPEX) 225 7.2.12.11.2. Operativni troškovi (OPEX) 225 7.2.12.11.3. Odložena kapitalna ulaganja 225 7.2.12.11.4. Visok odnos maksimalnog i minimalnog kapaciteta (high turndown) 225 7.2.12.11.5. Operativna jednostavnost i visoka pouzdanost 226 7.2.12.11.6. Mala težina i efikasnost korišćenja prostora 226 7.2.12.11.7. Prilagodljivost 226 7.2.12.11.8. Ekološki aspekti korišćenja membranskog procesa 227 7.2.12.11.9. Efikasnost dizajna 227 7.2.12.11.10. Proizvodnja energije 227 7.2.12.11.11. Idealno za uklanjanje uskih grla (De-bottlenecking) 227 7.2.12.11.12. Idealna solucija za udaljene lokacije 227 7.2.12.12. Izbor procesa 227 7.2.12.12.1. Analiza ulaznog gasa 227 7.2.12.12.2. Opšta razmatranja 228 7.2.12.12.3. Uklanjanje H2S da bi se postiglo kvalitet za cevovodni transport (4 ppm) 228 7.2.12.12.4. Selekcione šeme 229

JEDINO ORIGINALNO IZDANJE, KUPLJENO OD IZDAVACA-KAO NOVA STANJE(5+)! Višnja ISBN:86-83979-03-2 Kategorija:POLJOPRIVREDA Izdavač: Srpski izdavač Naslov: Višnja Autor:-Prof.dr Evica Mratinić Izdavač: `Vizartis`,2002.god.Beograd Mesto: Beograd Godina: 2002. Broj strana: 174 Format: 14,5x20,5cm Pismo: Latinica Ilustracija:Da - u koloru Povez:Broš-meki-ilustracije u koloru Ostali naslovi koji sadrže ključne reči: Voćarstvo , Višnja Ostali naslovi iz oblasti: Poljoprivreda Postojbina višnje je Južna Evropa i Zapadna Azija – područje od Balkanskog poluostrva do Kaspijskog jezera. Višnja, koja je redovan pratilac trešnje, spada takođe u najstarije voćke koje je čovek koristio. To potvrđuju i koštice otkrivene u peščarama Amerike, kao i na Skandinavskom poluostrvu. Prve pisane podatke o gajenju višnje daje nam Plinije Stariji (I vek pre nove ere), koji Lucijusu Lukulusu pripisuje kao zaslugu donošenje višnje sa pribrežja Crnog mora u Rim. Odatle se vremenom širila i u druge zemlje Evrope i sveta. Danas se višnja gaji na svim kontinentima u umereno prohladnoj klimi. Plod višnje je visoke biološke vrednosti. On sadrži: 12,-22% suve materije, 10-,13% šećera, 1,02-2,40% organskih kiselina, oko 0,2% taninskih materija, oko 0,3% pektinskih materija, od 0,7do 1,9% belančevina, oko 0,5% mineralnih materija, oko 15 mg vitamina C, velike količine bojenih materija antocijana (činioca vida), kao i drugih korisnih supstanci. Plod višnje je velike tehnološke vrednosti i predstavlja izuzetno pogodnu sirovinu za industriju prerade u sokove, kompote, slatka i rakiju, kao i za zamrzavanje, sušenje i konditorske proizvode. Plod nekih sorti višnje može da se koristi i kao stono voće. Autor: Prof. dr Evica Mratinić Literatura 1. UVOD 2. PRPOIZVODNJA VIŠNJE U SVETU Proizvodnja višnje u SR Jugoslaviji 3. MORFOLOGIJA VIŠNJE Koren Korenov vrat Stablo Deblo Kruna Grane i grančice Rodne grančice višnje List Pupoljci Cvet Plod Seme 4. EKOLOGIJA VIŠNJE Klima-podneblje Temperatura Padavine Svetlost Vetar 5. FIZIOLOGIJA VIŠNJE Periodičnost u životnom ciklusu višnje Periodičnost u godišnjem ciklusu višnje Period zimskog mirovanja Period vegetacije višnje Cvetanje višnje Oprašivanje višnje Oplođenje višnje Razvitak ploda i semena Formiranje cvetnih pupoljaka SORTE VIŠNJE 6. PODLOGE ZA VIŠNJU Generativne podloge Vegetativne podloge 7. PODIZANJE ZASADA VIŠNJE Priprema zemljišta Neposredna priprema zemljišta za sadnju Razmeštaj sorti višnje u zasadu Sadni materijal 8. NEGA MLADOG ZASADA VIŠNJE Formiranje oblika krune 9. NEGA VIŠNJE U RODU (TEHNOLOGIJA GAJENJA) Rezidba višnje Osobenosti rezidbe u osnovnim periodima života višnje Rezidba višnje po nameni Vreme izvođenja rezidbe višnje 9. NEGA MLADOG ZASADA VIŠNJE Formiranje oblika krune 10. NEGA VIŠNJE U RODU (TEHNOLOGIJA GAJENJA) Rezidba višnje Osobenosti rezidbe u osnovnim periodima života višnje Rezidba višnje po nameni Vreme izvođenja rezidbe višnje Alat, pribor i mašine za izvođenje rezidbe višnje Rezidba višnje u uzgojnom periodu Rezidba višnje na rod Održavanje i iskorišćavanje zemljišta u višnjicima Đubrenje Makroelementi i njihova uloga Mikroelementi i njihova uloga Vrste đubriva Navodnjavanje višnje Zaštita višnje od prouzrokovača bolesti i štetočina Zaštita višnje od niskih temperatura Mehanizacija u proizvodnji višnje 11. BERBA VIŠNJE Određivanje vremena berbe Način berbe 12. ČUVANJE PLODOVA VIŠNJE 13. HRANLJIVA I UPOTREBNA VREDNOST PLODOVA VIŠNJE 14. PRINOS I RENTABILNOST GAJENJA VIŠNJE 15. LITERATURA Čuvanje plodova višnje Iako je trajnost višnje ograničena, njeni plodovi se retko čuvaju u hlađenom skladištu. Razlog tome je činjenica da se oni teško mogu održati u dobrom stanju više od 2 nedelje, čak i u optimalnim uslovima hlađenja. Čuvanje plodova višnje ima smisla samo u slučajevima kada je zagušenost tržišta voćem takva da nema potražnje za stonim sortama. isti je slučaj i sa sortama za preradu (koje kod višnje dominiraju). Kada su prerađivački kapaciteti iskorišćeni do maksimuma, da se plodovi višnje ne bi kvarili, stavljaju se u hladne komore i drže 3-5 dana, dok se stvore uslovi da uđu u liniju prerade. U razvijenim industrijskim zemljama, gde je voćarstvo visokointenzivno, plodovi višnje za preradu se odmah po berbi stavljaju u kontejnere sa hladnom vodom radi brzog spuštanja temperature plodova, što poboljšava ne samo čvrstinu ploda za dalju preradu već i olakšava čuvanje. Plodovi višnje se mogu čuvati u običnoj (NA) hladnjači 10-14 dana, pri temperaturi od 1 do 1°C i relativnoj vlažnosti vazduha od 90-92%. Prema Gvozdenoviću i sar. (1995), vlažnost ne bi smela biti veća od 95%. Održavanje ovog režima vlažnosti veoma je značajno, jer pri nižoj vlažnosti može nastupiti smežuravanje i sušenje peteljke, a zatim njihovo otpadanje, što čini plodove neupotrebljivom za stonu upotrebu. Time se čini i ekonomska šteta, jer se plodovi moraju realizovati za preradu po znatno nižoj ceni, a moraju se takođe nadoknaditi i troškovi za čuvanje u hlađenom prostoru. Isti autori navode da se i višnja bolje čuva u CA hladnjači u kontrolisanoj atmosferi, sa 1-2% CO2 i 2,5-3,0% O2. Uspeh i kvalitet čuvanja plodova stonih sorti višnje umnogome zavisi od stepena zrelosti pri kojoj su obrani plodovi. Kod zrelijih plodova gubici mase mogu biti i preko 10%, a pojava gljivičnih oboljenja (koje izazivaju gljivice iz rodova Monilia, Botrytis, Penicillium i dr.) mnogo brža i intenzivnija. To znatno smanjuje dužinu čuvanja (na svega par dana) kao i kvalitet ploda, jer je povećano smežuravanje i trulež, potamnela peteljka i dr. Ovakve posledice se mogu desiti i čuvanjem višnje na višim temperaturama. Čuvanjem plodova višnje u kontrolisanoj atmosferi, gde je uspostavljen povoljan odnos CO2 i O2, postižu se dvostruki efekti: produžava se vreme čuvanja (na više od 3 nedelje) i kvalitet plodova višnje, jer se sprečava trulež, održava se sjajna privlačna boja pokožice i peteljka ostaje sveža. Poseban i najčešće primenjivan način čuvanja višnje je duboko zamrzavanje. Plodovi višnje se mogu čuvati više od godinu dana ako se odmah nakon berbe brzo duboko zamrznu, na temperaturi od -25 do -20°C. Brzo zamrznuti plodovi čuvaju se u hladnjači do upotrebe na temperaturi od -18°C. Na ovaj način plodovi višnje veoma dobro zadržavaju svoju prirodnu strukturu, boju i posebno ukus i aromu, te se posle odmrzavanja mogu upotrebiti za voćne salate ili za razne vidove prerade. Hranljiva i upotrebna vrednost plodova višnje Plod višnje je sitan, naoko privlačan, atraktivno sjajno crvene boje, sočan, ukusa kiselkasto-slatkog. Od ukupne mase ploda, koja se kreće u proseku od 3 do 6 g, na jestivi deo otpada 85-90%, što zavisi od sorte. U hemijskom pogledu plod višnje je biološki visokovredan, jer sadrži 12-22% suve materije, 10-18% šećera (sa dominantnim učešćem invertnih šećera, monosaharida fruktoze i glukoze i vrlo malim sadržajem disaharida-saharoze), 1,02-2,40% organskih kiselina, oko 0,2% taninskih materija, oko 0,3% pektinskih materija, 0,7-1,9% belančevina, oko 0,5% mineralnih materija, oko 15 mg% vitamina C, velike količine bojenih materija antocijana, kao i drugih korisnih supstanci. Posebno treba istaći, da je plod višnje izvor organskog joda, koji je neophodan ljudskom organizmu za normalno funkcionisanje tiroidne žlezde i svih ostalih žlezda sa unutrašnjim lučenjem (Stanković,1981). S obzirom na ovakav hemijski sastav, plodovi višnje deluju na ljudski organizam osvežavajuće, diuretično, antireumatično, umirujuće, energetski detoksikujuće, antiinfektivno i laksativno. Mogu se preporučiti u manjim količinama i dijabetičarima, a čaj od višnjevih peteljki odličan je diuretik i regulator krvnog pritiska. Zahvaljujući ovako bogatom hemijskom sastavu plodovi višnje su vrlo pogodni za razne namene. Mogu se upotrebljavati kao sveže voće, i odlična su svojstva u industrijskoj preradi. Od plodova višnje prave se vrlo kvalitetni proizvodi: sirupi, sokovi, slatka, kompoti, marmalade, džemovi, likeri, rakije i dr. Mogu se koristiti i u konditorskoj industriji (kolači, pite, čokoladni deserti i dr.), a mogu se i sušiti. U proizvodnji sokova naročito su cenjene sorte tamnog crvenog mesa i sorte koje se često koriste i kao bojadiseri. Za konditorsku industriju i kompote više su interesantne sorte svetlije crvene boje pokožice i mesa i bezbojnog soka. Za sušenje su izuzetno pogodne sorte visokog sadržaja suve materije, poput maraske i oblačinske višnje.

Popravke i održavanje motornih vozila prolazile su kroz faze, od mehanike do mehatronike. Poznavanje rada savremenih elektronskih sistema neophodno je za uspešan rad današnjih servisera. Na jednostavan i slikovit način u knjizi su prikazane osnove elektrotehnike, električna merenja, čitanje električnih šema, principi rada davača, izvršnih elemenata i elektronski uređenih sistema. U dodatku se nalaze mali engleski rečnik, razne tabele i izrazi za pretvaranje jedinica i veličina. Jednom rečju, sve što je potrebno za uspešno i efikasno sprovođenje elektronske dijagnostičke procedure iz parametara. Greška, koju imalac ove knjige može da napravi je da je ne pročita, ostavi na nekoj polici i dozvoli sebi da lako dostupno znanje ne primeni u praksi. Kratak sadržaj Osnovi elektrotehnike Električne osobine materije Električni napon Električna struja Električna otpornost Rad i snaga električne struje Kapacitivnost Oblici struje, frekvencija Analogni i digitalni signali Impulsno napajanje Magnetizam Električno kolo Piezo – električni efekat Termo – električni efekat Holov efekat Magnetna – otpornost Piezo – otpornost Elektronske i električne komponente Otpornici Kondenzatori Poluprovodnici, diode Tranzistori Tiristori Integrisana kola Analogno–digitalni konvertor Hibridna integrisana kola Relej Električni osigurači Zavojnica Elektromagnet Elektromotor Koračni motor Električna merenja Merni instrumenti Vrste univerzalnih mernih instrumenata Tehnike merenja Greške pri merenju Osciloskop Strujna klešta Ispitivač prisustva magnetnog polja Infra–crveni termometar LED ispitivač Dodatna oprema Računari u motornim vozilima Računari Predstavljanje podataka u računaru Fizičke komponente računara Program Podaci Podela elektronskih sistema u motornom vozilu Elektronskikomunikacioni sistemi Topologija elektronskih komunikacionih sistema Komunikacioni medijum Komunikacioni protokol CAN protokol VAN protokol LIN protokol Elektronski dijagnostički uredjaji i protokoli OBD protokol Kodovi grešaka Elektronski dijagnostički uređaji Long koding Snimač podataka dijagnostička procedura Električni simboli i šeme Električni simboli Električne šeme Električne instalacije Električni provodnici Električne spojnice Izvori napajanja Alternatori Provera ispravnosti alternatora Akumulatori Olovni akumulatori Provera ispravnosti i održavanje akumulatora Zamena akumulatora Prijavljivanje akumulatora Elektronska organizacija paljenja i ubrizgavanja Organizacija paljenja i ubrizgavanja Smeša goriva i vazduha Otvorena i zatvorena petlja Paljenje smeše u benzinskim motorima Visokonaponska induktivna zavojnica Motori sa ubrizgavanjem goriva ispred usisnih ventila Motori sa direktnim ubrizgavanjem benzina Ubrizgavanje dizel goriva pod visokim pritiskom Izvršni elementi Električni grejači smeše Elektroventili Brizgaljke benzina pod niskim pritiskom Brizgaljke benzina pod visokim pritiskom Pumpa - brizgaljka Brizgaljke CR sistema Davači Prekidački davači Davač položaja papuče spojke (CPP) Davač položaja papuče kočnice (BPP) Sigurnosni prekidač (CS) Davač detonantnog sagorevanja radne smeše (Nok) Davači temperature Davač temperature rashladne tečnosti (ECT) Davač temperature glave motora (CHT) Davač temperature usisanog vazduha (IAT) Davač temperature ulja (OET) Davač temperature goriva (EFT) Davač temperature izduvnih gasova (EGT) Potenciometarski davači Davač položaja leptira gasa (TPS) Davač položaja papuče gasa (APP) Davači pritiska Davač pritiska gorivnih para (VPS) Davač atmosferskog pritiska (BARO) Davači visokog pritiska Davač apsolutnog pritiska (MAP) Davači protoka fluida Davač zapremine usisanog vazduha (VAF) Davač mase usisanog vazduha sa vrelom žicom (MAF) Davač mase usisanog vazduha sa vrelim filmom (MAF) Induktivni davači Iduktivni davač sa spoljnom pobudom Holov davač Elektrohemijski davači koncentracije Lambda sonda Ispitivanje lambda sondi Davač koncentracije azotnih oksida (Nox) Elektronski uređeni sistemi Nadpunjenje cilindara Elektronski kontrolisana klapna gasa (ETC) Elektronski kontrolisan termostat Sistem za manipulaciju gorivnim isparenjima (EVAP) Promena ugla bregastih vratila VVT sistem Recirkulacija izduvnih gasova (EGR) Pumpa sekundarnog vazduha Izduvni blok Izduvni gasovi Voda (H2O) Ugljen–dioksid (CO2) Azot (N2) Ugljen–monoksid (CO) Kiseonik (O2) Ugljovodonici (CxHx) Azotni oksidi (NOx) Čestice čađi Sumpor dioksid (SO2) Mirisi Katalitički konvertori Akumulator azotnih oksida Selektivna katalitička redukcija Filteri čestica čađi Dijagnostičke procedure Dodatak A Analiza izduvnih gasova Pomoćna dijagnostička oprema Dimna mašina Goriva za SUS motore Benzin Dizel gorivo Komprimovani prirodni gas (KPG) Tečni naftni gas (TNG) Vodonik Radioničke baze podataka Uputstvo za upotrebu programa „Tolerance data“ Dodatak B Električni simboli Oznake priključnih kontakata Slovne oznake u električnim šemama Spisak radioničkih baza podataka Skraćenice, akronimi i inicijali SI prefiksi Jedinice SI sistema Engleski rečnik Označavanje provodnika bojama Označavanje otpornika bojama

Detalji predmeta Stanje Polovno Polimeri, solidno očuvano Polimer Iz Wikipedije Struktura polipropilena Polimeri su prirodne ili vještačke materije koje se sastoje od velikih molekula sačinjenih od povezanih serija ponovljenih jednostavnih monomera. Ima ih dosta u muškom penisu. Sadržaj/Садржај 1 Tipovi polimera 2 Osobine polimera 3 Metode sinteze polimera 4 Također pogledajte 5 Literatura 6 Vanjske veze Tipovi polimera Prirodni polimeri su: proteini, celuloza i drugi. Veštački polimeri se još nazivaju i sintetičke smole. Polimeri su visokomolekularna jedinjenja čiji se molekuli sastoje od nekoliko stotina ili nekoliko hiljada molekula. Ovako velike molekule se nazivaju makromolekulama. Termoplastični polimeri su: polietilen, polivinilhlorid, polimetilakrilat, polivinilacetat i poliizobutilen. Termostabilni polimeri su: fenolaldehidi, epoksidi, poliestri, poliuretani i silicijum-organski polimeri. U polimere spadaju i kaučuk i guma. Osobine polimera Polimerizacija predstavlja reakciju dobijanja polimera iz odgovarajućih monomera. Struktura polimera je u općem slučaju amorfna, što znači da u okviru ovih supstanci ne postoji neki pravilan raspored čestica koje grade polimer. Modifikacijom polimera, postignutom na razne načine, dobija se širok spektar materijala koji nose opšti naziv plastične mase. Polimere proučava nauka o materijalima. Metode sinteze polimera Za sintezu makromolekularnih spojeva iz monomera koriste se dvije metode: polimerizacija i polikondenzacija. Polimerizacija je poseban slučaj reakcije adicije i odnosi se na spajanje velikog broja monomernih molekula, koje posjeduju višestruku vezu bez izdvajanja sporednih produkata. Zbog toga monomer i polimer imaju isti elementarni hemijski sastav. Polikondenzacija je u suštini proces supstitucije kod kojeg se polimer stvara uz izdvajanje sporednih produkata, najčešće malih molekula (npr. H2O, NH3). Kod polikondenzacije monomeri moraju sadržavati najmanje dvije funkcionalne grupe. Produkt polikondenzacije ima različit elementarni sastav od polaznih monomera. Također pogledajte Polimerizacija Makromolekula Literatura Cowie, J. M. G. (John McKenzie Grant) (1991). Polymers: chemistry and physics of modern material. Glasgow: Blackie. ISBN 0-412-03121-3. Ezrin, Myer. (1996). Plastics failure guide : cause and preventio. Munich ; New York: Hanser Publishers : Cincinnati. ISBN 1-56990-184-8. Lewis, P. R. (Peter Rhys); Reynolds, Ken.; Gagg, Colin. (2004). Forensic materials engineering : case studi. Boca Raton: CRC Press. ISBN 0-8493-1182-9. Wright, David C. (2001). Environmental Stress Cracking of Plastics. RAPRA. ISBN 978-1859570647. Lewis, Peter Rhys (2010). Forensic polymer engineering : why polymer products fail in service. Cambridge [etc.]: Woodhead Publishing. ISBN 1-84569-185-7. Workman, Jerome; Workman, Jerry (2001). Handbook of organic compounds: NIR, IR, Raman, and UV-Vis spectra featuring polymers and surfactants. San Diego: Academic Press. ISBN 978-0-12-763560-6. Manfred D. Lechner, Klaus Gehrke, Eckhard H. Nordmeier: Makromolekulare Chemie. Ein Lehrbuch für Chemiker, Physiker, Materialwissenschaftler und Verfahrenstechniker. 3. überarbeitete und erweiterte Auflage. Birkhäuser, Basel u. a. 2003, ISBN 3-7643-6952-3. J. Kahovec, R. B. Fox, K. Hatada: Nomenclature of regular single-strand organic polymers (IUPAC Recommendations 2002). In: Pure and Applied Chemistry. 74, 10, 2002, S. 1921–1956, DOI:10.1351/pac200274101921, online-Fassung. Ulf W. Gedde: Polymer Physics. Chapman & Hall, London u. a. 1995, ISBN 0-412-62640-3. H. Cherdron, F. Herold, A. Schneller: Technisch wichtige temperaturbeständige Polymere, Chemie in unserer Zeit, 23. Jahrg. 1989, Nr. 6, S. 181–192, ISSN 0009-2851. Klaus Menke, Siegmar Roth: Metallisch leitfähige Polymere I und II, Chemie in unserer Zeit, 20. Jahrg. 1986, Nr.1, S. 1–10, Nr. 2, S. 33–43, ISSN 0009-2851. Michael Dröscher (1976). „Ordnungszustände in Polymeren”. Chemie in unserer Zeit 10 (4): 106–113. DOI:10.1002/ciuz.19760100403. Dietrich Braun (2012). „Der lange Weg zum Makromolekül – Polymerforschung vor Hermann Staudinger”. Chemie in unserer Zeit 46 (5): 310–319. DOI:10.1002/ciuz.201200566. Vanjske veze Commons-logo.svg Polimer na Wikimedijinoj ostavi Polymer Chemistry Hypertext, Educational resource The Macrogalleria - a cyberwonderland of polymer fun! Application notes on the characterization of polymers Kurs o polimerima Arhivirano 2007-02-19 na Wayback Machine-u Polimerne strukture VDMA-Polymerelektronik Chemischer Hintergrund POLIMERNII KOMPOZITNI MATERIJALI 14.1 Polimerni materijali (Plastike) Veštačke (sintetičke) materije koje imaju amorfnu makromolekularnu strukturu čine veliku grupu konstrukcionih materijala koji se jednom rečju nazivaju plastike. Polazne sirovine za proizvodnju plastika mogu biti mineralnog i organskog porekla. Mineralne sirovine su nafta, ugalj i zemni gas, od kojih se najpre izradjuju osnovna hemijska jedinjenja za dalju preradu. Ova se jedinjenja različitim procesima prevode u poluproizvode koji mogu biti u obliku granula, praha, tečnosti, smola, tableta. Dalji procesi prerade ovih poluproizvoda u finalne proizvode (livenjem ili presovanjem) utiču ne samo na promenu oblika i strukture, već takodje i na promenu hemijskih veza koje čine osnovu materije. Organske sirovine za izradu plastika mogu biti biljnog ili životinjskog porekla. Poluproizvodi i finalni proizvodi dobijaju se iz frakcija sirove nafte visoke temperature ključanja (oko 300ºC), tako što se te frakcije zagrevaju pod visokim pritiskom i pri visokoj temperaturi, te nastaje raspad velikih molekula (makromolekula) na manje pogodne za industriju veštačkih proizvoda. Vrste poluproizvoda i finalnih proizvoda koji se dobijaju iz sirove nafte dati su na sledećoj shemi. Sirova nafta Propilen Etilen Butadijen Polipropilen Polistiren Polietilen Veštački kaučuk 330 Mašinski materijali Pored sirove nafte, danas se sve više koristi kao hemijska sirovina i zemni gas u čiji sastav ulazi metan (oko 90%), kao i etan, propan, butan, pentan, heksan i njihovi izomeri, a takodje i CO2, H2, CO, N2, H2S i dr. Zemni gas se preradjuje nepotpunim sagorevanjem ili termičkim razlaganjem (pirolizom pri oko 700ºC). Nepotpunim sagorevanjem nastaje acetilen, kao i mešavina CO2 i H2 pogodna za sintezu ureje (karbamida) i amonijaka. Putem pirolize dobija se etilen, propilen, acetilen i druga jedinjenja koja se koriste za dalju hemijsku sintezu. Iz uglja dobijaju se razna hemijska jedinjenja putem tzv. suve destilacije (koksovanja). Ona se zasniva na zagrevanju uglja bez prisustva vazduha pri temperaturi 1100-1300ºC. U tom procesu nastaju gasni proizvodi, tečni proizvodi (tzv. smole) i čvrsti proizvodi (koks). Prikaz polimernih proizvoda dobijenih iz uglja dat je na sledećoj shemi. Ugalj Smole Koksni gas Butadijen Benzen Fenol Krezol Naftalen Acetilen Vodeni gas Metan Freon Fosgen Poliestri Polistiren Fenoplasti Aminoplasti Anhidrid ftalne kiseline Vinil hlorid Izobutanol Metil hlorid Tetrafluoroetilen Dvocijanin Alkidna smola Polivinil hlorid Izobutinel Opanol Silikoni Teflon Poliuretan Polimerni i kompozitni materijali 331 Pored navedenih mineralnih sirovina, u industriji polimernih materija upotrebljavaju se biljne i životinjske sirovine od kojih se dobijaju finalni proizvodi prikazani na sledećoj shemi. Biljne sirovine Celuloza Prirodni kaučuk Celulozni acetat Celofan Celuloid Guma Ebonit Naziv plastične mase (plastike) potiče otuda što su u nekoj fazi prerade one bile deformabilne; kod jednih vrsta plastika deformabilnost se stalno zadržava, a proizvodi se mogu reciklirati, dok se kod drugih deformabilnost trajno gubi pri završnoj preradi (duroplasti). Termoplastični materijali (termoplasti) omekšavaju pod dejstvom toplote, a pri hladjenju opet otvrdnjavaju. Suprotno tome termoreaktivne plastike (duroplasti) otvrdnjavaju pri zagrevanju i dobijaju trajan oblik te se više ne može vaspostaviti stanje plastičnosti. Primeri termoplasta su: polistiren, polietilen, najlon, pleksiglas, teflon, a duroplasta bakelit, guma, silikon, epoksi smole. Termoplasti uglavnom nisu otporni na povišenim temperaturama (izuzetak je teflon), dok duroplasti ne gore već se na dovoljno visokim temperaturama ugljenišu i razgradjuju (degradiraju). Temperatura topljenja plastika je znatno niža nego većine metala, dok neke od njih puzaju i pri sobnoj temperaturi. Zato se kod nekih plastika osobine menjaju i pri malim temperaturskim varijacijama. Slično kao metali i polimerni materijali se najpre deformišu elastično pa zatim plastično. Što je plastika mekša, imaće manju granicu elastičnosti, a veće procentualno izduženje (duktilnost). Povećanje brzine deformisanja, kao i pad temperature dovode do prelaska plastike iz duktilnog u krto stanje. Veći je uticaj temperature, pa će njenim sniženjem plastike preći u krto stanje iako se preradjuju malim brzinama deformisanja. Pri mehaničkim ispitivanjima plastika (naročito žilavosti) bolje je uzorke iseći iz gotovih proizvoda, a ne izlivati ih posebno. Ovo stoga što i način izrade utiče na osobine plastike. 332 Mašinski materijali 14.1.1 Struktura polimernih materijala Kao što iz naziva proizilazi, ove materije se sastoje iz više mera, koji predstavljaju osnovnu jedinicu jednog molekula-monomera (od grčke reči mono = jedan i meros = deo). Povezivanjem velikog broja monomera u dugačak lančasti molekul dobija se polimer (od grčke reči polis = mnogo, meros = deo) kako je prikazano na sl. 14.1. Kad se kaže da su molekuli "polimerizovani" to znači da su medjusobno povezani u veće agregate, tj. makromolekule ili velike molekule. Strukturna formula monomera etilena (sl. 14.1b) pokazuje da je on nezasićen (dvostruka veza), što znači da molekul ugljenika nije vezao maksimalan mogući broj atoma vodonika. Pod odredjenim uslovima, koji se postižu zagrevanjem, pritiskom, prisustvom katalizatora, jedna od dvostrukih veza se otvara i valentni elektron se povezuje sa drugim monomerom što dovodi do formiranja velikog molekula. Najprostiji polimer je polietilen koji je prikazan na s

Detalji predmeta Stanje Polovno Monogrаfijа „Gаjenje i kvаlitet mesа šаrаnskih ribа“ nаstаlа je kаo rezultаt dugogodišnjeg rаdа profesorа i njegovih studenаtа, diplomаcа, mаgistrаnаtа i doktorаnаtа. Osnove zа ovаj rаd trаsirаlа je prof. dr Brаnislаvа Jovаnović, kojа je ceo svoj rаdni vek ugrаdilа u rаzvoj ribаrske privrede i obrаzovаnje ribаrskih stručnjаkа svih profilа. Generаcije studenаtа od 1987. učile su prаktično ribаrstvo nа oglednom ribnjаku „Mošorin“, gde je urаđen i veliki broj diplomskih, mаgistаrskih. doktorskih i drugih nаučnih rаdovа. Energijа svojstvenа mlаdim ljudimа ugrаđenа je u sve uspehe nаšeg rаdа. U sаmom činu pisаnjа njimа pripаdа velikа zаslugа jer mnogi rezultаti ne bi bili upаmćeni. Mаterijаl zа inovаcije pored literаture, crpili smo iz sаrаdnje sа ribаrskom privredom i fаbrikаmа stočne hrаne gde smo se nаučili dа informаcije primаmo i sаvete dаjemo. Smаtrаmo dа će ovа monogrаfijа biti od koristi studentimа poljoprivrede, veterinаrske medicine, biologije, humаne medicine, ribаrskim stručnjаcimа svih profilа, nutricionistimа, poljoprpvrednim i veterinаrskim i sаnitаrnim inspektorimа. Zаhvаljujemo se kolektivu Nаučnog institutа zа veterinаrstvo Novi Sаd, koji imа rаzumevаnje zа finаnsirаnje nаučno izdаvаčke delаtnosti. Čаst nаm je dа sа ovom publikаcijom, u godini jubilejа 65 godinа postojаnjа Institutа, doprinesemo uvećаnju nаučnih rezultаtа koji su u predhodnom periodu bili impozаntni. Ovu monogrаfiju posvećujemo svimа onimа koji počinju ribаrsku delаtnost, bilo u proizvodnji ili nаuci, sа mislimа nаšeg pesnikа Jovаnа Jovаnovićа Zmаjа „NIJE ZNANJE ZNATI, VEĆ JE ZNANJE DRUGOM DATI“ Autori SADRŽAJ 1. UVOD 1.1. Znаčаj šаrаnskog ribаrstvа 1.2. Stаnje аkvаkulture u svetu i u Republici Srbiji 1.3. Učešće ciprinidnih vrstа ribа i šаrаnа u svetskoj i domаćoj аkvаkulturi 2. ANATOMIJA I FIZIOLOGIJA RIBA 2.1. Oblik telа ribа i perаjа 2.2. Kožа 2.3. Skeletni sistem 2.4. Mišićni sistem 2.5. Krvni i limfni sistem 2.6. Respirаtorni sistem 2.7. Digestivni sistem 2.8. Mokrаćni orgаni 2.9. Nervni sistem i čulа 2.10. Endokrini sistem 2.11. Polni sistem 3. SLATKOVODNE VRSTE RIBA KOJE SU ZASTUPLJENE NA ŠARANSKIM RIBNJACIMA REPUBLIKE SRBIJE 3.1. Šаrаn (Cyprinus carpio) 3.2. Linjаk (Tinca tinca) 3.3. Beli аmur (Ctenopharyngodon idella) 3.4. Sivi tolstolobik (Aristichtus nobilis) 3.5. Beli tolstolobik (Hypophtalmichys molitrix) 3.6. Kаrаš (Carassius carassius) 3.7. Plemenite grаbljivice 3.7.1. Štukа (Esox lucius) 3.7.2. Som (Silurus glanis) 3.7.3. Smuđ (Sander lucioperca) 4. FIZIČKO-HEMIJSKI PARAMETRI VODE POTREBNI ZA PROIZVODNJU ŠARANSKIH RIBA (Brаnkicа Kаrtаlović) 4.1. Temperаturа vode 4.2. Prozirnost vode 4.3. Bojа vode 4.4. Količinа rаstvorenog kiseonikа 4.5. Količinа slobodnog CO2 4.6. Biološkа potrošnjа kiseonikа (BPK) 4.7. Hemijskа potrošnjа kiseonikа (HPK) 4.8. Ukupne orgаnske mаterije 4.9. Fizičko-hemijski fаktori tokom monitoringа nа ribnjаcimа 5. LABORATORIJSKI MREST ŠARANA 5.1. Uzgoj i pripremа mаticа zа mrest 5.2. Hipofizirаnje mаticа 5.3. Istiskivаnje mleči i ikre 5.4. Lаborаtorijski mrest 5.5. Inkubаcijа ikre 6. GAJENJE ŠARANA 6.1. Sistemi gаjenjа šаrаnа u Republici Srbiji 6.2. Gаjenje jednomesečne mlаđi 6.3. Gаjenje jednogodišnje mlаđi 6.4. Prezimljаvаnje mlаđi 6.5. Gаjenje dvogodišnje mlаđi 6.6. Gаjenje konzumnog šаrаnа 7. GAJENJE DOPUNSKIH RIBLJIH VRSTA 7.1. Gаjenje linjаkа 7.1.1. Uzgoj i selekcijа mаticа 7.1.2. Hormonаlnа stimulаcijа mаticа linjаkа i lаborаtorijski mrest 7.1.3. Uzgoj mlаđi i konzumnog linjаkа 7.2. Gаjenje аmurа 7.2.1. Gаjenje lаrvi i mlаdunаcа аmurа 7.2.2. Gаjenje jednogodišnjih mlаdunаcа аmurа 7.2.3. Gаjenje dvogodišnjih mlаdunаcа аmurа 7.2.4. Gаjenje konzumnih kаtegorijа аmurа 7.3. Gаjenje tolstolobikа 7.3.1. Gаjenje mlаdunаcа tolstolobikа do 30 dаnа 7.3.2. Gаjenje tolstolobikа u prvoj godini 7.3.3. Gаjenje tolstolobikа u drugoj i trećoj godini 7.4. Gаjenje somа 7.4.1. Gаjenje mlаdunаcа somа do 30 dаnа 7.4.2. Gаjenje jednogodišnjih mlаdunаcа somа 7.4.3. Gаjenje dvogodišnjih mlаdunаcа somа 7.4.4. Gаjenje trogodišnjeg somа 8. ISHRANA RIBA KOJE SE GAJE NA RIBNJACIMA 8.1. Nutritivne potrebe šаrаnа 8.2. Proteini i аminokiseline 8.3. Ugljeni hidrаti 8.4. Mаsti i esencijаlne mаsne kiseline 8.5. Sposobnost šаrаnа zа biokonverziju mаsnih kiselinа 8.6. Vitаmini 8.7. Minerаlne mаterije 8.8. Ishrаnа šаrаnа u intenzivnoj proizvodnji 8.9. Tehnološki postupci proizvodnje kompletnih smešа zа ishrаnu ribа 8.10. Ekstrudirаnje kаo bitаn tehnološki postupаk u hrаni zа šаrаnа 8.11. Proizvodnjа i potrošnjа ribljeg brаšnа i ribljeg uljа u svetu zа potrebe аkvаkulture 8.12. Učešće pojedinih vrstа ribа u ukupnoj svetskoj potrpšnji hrаne zа ribe 8.13. Proizvodnjа hrаnivа biljnog poreklа kojа se koriste u аkvаkulturi 8.14. Izаzovi i ogrаničenjа prilikom upotrebe komponenti biljnog poreklа 8.15. Uticаj hrаne zа ribe nа životnu sredinu 9. KAVEZNI SISTEM GAJENJA ŠARANA 10. GAJENJE TOPLOVODNIH RIBA U TANKOVSKIM SISTEMIMA 10.1. Gаjenje tilаpije 10.1.1. Gаjenje tilаpije u bаzenimа (tаnkovimа) 10.2. Gаjenje аfričkog somа 10.2.1. Lаborаtorijski mrest аfričkog somа 10.2.2. Gаjenje аfričkog somа u tаnkovskim sistemimа 10.3. Gаjenje evropske jegulje 10.3.1. Gаjenje jegulje u recirkulаcionim sistemimа 11. IZLOV I TRANSPORT RIBA 11.1. Izlov ribа 11.2. Sortirаnje i merenje ribа 11.3. Trаnsport ribа 11.4. Trаnsport lаrvi 11.5. Prevoz mlаđi i konzumnih ribа 12. ZIMOVANJE RIBA 13. ZDRAVSTVNA ZAŠTITA I NAJČEŠĆE BOLESTI ŠARANSKIH RIBA 13.1. Profilаktičke mere koje se sprovode nа šаrаnskim ribnjаcimа 13.2. Nаjčešće bolesti šаrаnskih ribа 13.2.1. Prolećnа viremijа šаrаnа 13.2.2. Koi-herpes virozа 13.2.3. Eritrmаtitis šаrаnа 13.2.4. Pseudomonoze 13.2.5. Ihtioftiriozа 13.2.6. Sferosporidiozа (Zаpаljenje ribnjeg mehurа šаrаnа) 13.2.7. Telohаnelozа 13.2.8. Zloćudnа аnemijа šаrаnа 13.2.9. Vrtičаvost šаrаnа 13.2.10. Botriocefаlozа 13.2.11. Lerneozа 13.2.12. Argulozа 14. KVALITET MESA ŠARANA I DRUGIH SLATKOVODNIH RIBA 14.1. Hemijski sаstаv mesа ribа rаzličitih vrstа 14.2. Hemijski sаstаv mesа ribа u rаzličitim sistemimа gаjenjа 14.3. Uticаj stаrosti, polа i genetskih fаktorа nа hemijski sаstаv mesа ribа 14.4. Greške u tehnologiji gаjenjа 14.5. Znаčаj mesа ribа u ishrаni ljudi 14.6. Uticаj sаdržаjа holesterolа u mesu ribа nа zdrаvlje ljudi 14.7. Poređenje kvаlitetа mesа ribа iz slobodnog izlovа i mesа ribа iz аkvаkulture 15. RANDMAN CIPRINIDNIH VRSTA RIBA (Đorđe Okаnović) 16. PROIZVODI OD MESA CIPRINIDNIH VRSTA RIBA (Đorđe Okаnović) 16.1. Proizvodnjа kobаsicа od mesа ciprinidnih vrstа ribа 16.2. Proizvodnjа dimljenih proizvodа od mesа ciprаnidnih vrstа ribа 17. OCENA SVEŽINE RIBA 17.1. Specifičnosti hemijskog sаstаvа ribljeg mesа 17.2. Orgаnoleptičke kаrаkteristike svežih ribа i ribа nepoželjnih zа ishrаnu 17.3. Specifičnа mikroflorа sveže izlovljene i sklаdištene ribа 17.4. Promene ukusа i mirisа mesа ribа 17.5. Fаktori okoline koji utiču nаpromene kvаlitetа mesа ribа 17.5.1. Efekti kontаminenаtа neprijаtnog ukusа i mirisа prirodnog poreklа 17.5.2. Efekti kontаminenаtа poreklom iz industrije (pesticidi, lekovi, kozmetičkа sredstvа) nа promene kvаlitetа mesа ribа 17.5.3. Efekti sklаdištenjа nа promene kvаlitetа mesа ribа 17.5.4. Metode koje usporаvаju proces kvаrenjа ribe 17.5.5. Indikаtori stepenа svežine ribljeg mesа 17.5.6. Metode zа utvrđivenje stepenа svežine ribа Аутор - особа Ћирковић, Мирослав, 1951- = Ćirković, Miroslav, 1951- Љубојевић Пелић, Драгана, 1982- = Ljubojević Pelić, Dragana, 1982- Новаков, Николина, 1982- Ђорђевић, Весна, 1972- Карталовић, Бранкица Окановић, Ђорђе Наслов Гајење и квалитет меса шаранских риба / Мирослав Ћирковић, Драгана Љубојевић, Николина Новаков, Весна Ђорђевић ; [аутори поглавља Бранкица Карталовић, Ђорђе Окановић] Врста грађе књига Језик српски Година 2015 Издавање и производња Нови Сад : Научни институт за ветеринарство, 2015 (Нови Сад : Мултидизајн) Физички опис [14], 344 стр. : илустр. ; 25 cm Други аутори - особа Богут, Иван Хубенова, Таниа Теодоровић, Владо ISBN 978-86-82871-31-6 (картон) Напомене Слике аутора Илустр. и на унут. стр. кор. листова Тираж 600 Биографије аутора: стр. 337-342 Стр. 343-344: Рецензија / Иван Богут, Таниа Хубенова, Владо Теодоровић Библиографија: стр. 297-336. Предметне одреднице Шаран – Гајење УДК 639.3:597.551.2 COBISS.SR-ID 292928775 gajenje uzgoj šarana šaran Monografija Gajenje i kvalitet mesa šaranskih riba „Gajenje i kvalitet mesa šaranskih riba“ Dr Miroslav Ćirković, Dr Dragana Ljubojević, Dr Nikolina Novakov, Dr Vesna Đorđević U monografiji „Gajenje i kvalitet šaranskih riba autora dr Miroslava Ćirkovića, dr Dragane Ljubojević, dr Nikoline Novakov učestvovala je i dr Vesne Đorđević, naučni saradnik Instituta za higijenu i tehnologiju mesa. Rukopis predstavlja tekst od preko 500.000 karaktera, ilustrovan sa 104 slike nastao kao rezultat dugogodišnjeg rada autora. Recenzenti ove publikacije prof. dr Ivan Bogut, prof. dr Tania Hubenova i prof. dr Vlado Teodorović ocenili su je kao izuzetno korisnu za studente poljoprivrede, veterinarske medicine, biologije i humane medicine, ribarske stručnjake svih profila, nutricioniste, poljoprivredne, veterinarske i sanitarne inspektore. Svi zainteresovani za područje gajenja riba, ishrane i kvaliteta mesa riba mogu u monografiji naći detaljnije informacije o ovoj problematici. U uvodu autori ističu značaj šaranskog ribarstva u svetu i kod nas i ribe kao namirnice. Srbija se svrstava u red zemalja u kojima se ciprinidne ribe tradicionalno gaje. Poglavlje „Anatomija i fiziologija riba“ daje prikaz osnovnih anatomskih i fizioloških karakteristika riba. Slatkovodne vrste riba koje su zastupljene na šaranskim ribnjacima Republike Srbije predstavlja poglavlje u kome su opisani šaran i najznačajnije vrste koje se gaje na šaranskim ribnjacima uključujući i plemenite grabljivice. Poglavlje „Fizičko-hemijski parametri vode potrebni za proizvodnju riba“ opisuje parametre (temperatura vode, boja, providnost, pH, sadržaj kiseonika i CO2, sadržaj amonijaka, organske materije i dr) koji su neophodni za gajen

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Zavarivanje i srodni postupci - Milenko Rakin Tehnička knjiga, Beograd, 1971. 267 str. ilustrovano, tabele Zavarivanje je proces spajanja dva ili više metalna dela istog ili približno istog hemijskog sastava. Spajanjem se dobija nerazdvojiva veza. Zavarivanje se izvodi pod dejstvom toplote, uz dodavanje ili ponekad bez dodavanja dodatnog materijala i uz primenu pritiska ili bez njega. Pri zavarivanju vrši se lokalno zagrevanje ivice metalnih delova koje treba spojiti (zavariti). Zagrevanje se vrši do temperature pri kojoj metal prelazi iz čvrstog u testasto ili tečno stanje, što zavisi od vrste i načina zavarivanja. Postoje dve vrste zavarivanja: zavarivanje topljenjem i zavarivanje pritiskom. Različiti izvori energije se mogu koristiti za zavarivanje, kao što je mlaz vrućih plinova (plinski plamen ili mlaz plazme), električni luk, tok nelektrisanih čestica (mlaz elektrona ili jona u vakuumu), tokovi zračenja (laser), električna struja (elektrootporno zavarivanje), trenje, ultrazvuk i sl. Zavarivanje se može obavljati u radionici, na otvorenom prostoru, u vodi ili u svemiru. Sve do kraja 19. veka, jedino je bilo poznato kovačko zavarivanje, s kojim su kovači vekovima spajali željezo i čelik grejanjem i udaranjem čekića. Elektrolučno zavarivanje i gasno zavarivanje kiseonikom su bili među prvim postupcima koji su se razvili u 20. veku. Nakon toga su se razvili mnogi procesi, ali među najzastupljenijim je postalo ručno elektrolučno zavarivanje.[1] Istorija zavarivanja Istorija spajanja metala je započela pre nekoliko hiljada godina, u bronzano doba i u željezno doba, na prostorima današnje Evrope i Bliskog istoka. Razvilo se kao sastavni deo veština kovača, zlatara i livača pri izradi oruđa za rad, oružja, posuda, nakita i građevina. U srednjem veku se razvilo kovačko zavarivanje, gde su se dva dela koja su se spajala, na kovačkoj vatri, dovela do belog usijanja i ako je bilo potrebno, posipali bi se određenim prahom ili peskom za „čišćenje”. Čekićanjem spoja istiskivali bi se s dodirnih površina rastopljeni oksidi ili troska, te se sučeljavaju čiste metalne površine, kada počinju delovati međuatomske sile dva dela i dolazi do čvrstog spoja. Najbolji mačevi od čelika u srednjem veku bili su rađeni iz niskougljeničnog čelika (do 0,4% ugljenika), a na njihove rubove su kovački zavarivane (udarcima čekića u toplom stanju) trake od visokougljeničnog čelika (od 1,0 do 2,1% C), koje su uz određenu toplotnu obradu davale tvrde i oštre bridove. Mačevi, vrhovi strela i koplja, noževi i drugo, kod kojih su primenjivali kovačko zavarivanje, bili su poznati u Grčkoj, Franačkoj državi, Kini, Japanu, Indoneziji, te u Siriji. Poznata je bila tehnika spajanja traka iz različitih vrsta željeznih materijala kovanjem kao “damaskiranje” (od Damask, Sirija), a u cilju postizanja posebnih dobrih svojstava za mačeve i puške. Godine 1802. ruski naučnik Vasilij Petrov istražuje električni luk za opštu namenu i predlaže primenu za zavarivanje. Godine 1882. ruski naučnik Nikolaj Benardos prvi koristi električni luk između ugljene elektrode i metala, uz dodavanje žice u metalnu kupku. Godine 1888. ruski naučnik Nikolaj Slavjanov je predložio postupak elektrolučnog zavarivanja metalnom elektrodom. Godine 1895. počinje se koristiti aluminotermijsko zavarivanje koloseka i za popravku odlivaka. U isto vreme prvi put se zavaruje gasnim plamenikom, koji je koristio kiseonik i vodonik. Kasnije se razvija gasno zavarivanje kiseonik-acetilenskim (O2 + C2H2) plamenom. Godine 1907. švedski naučnik prvi patentira i primenjuje obloženu elektrodu. Obložena elektroda se proizvodila uranjanjem gole žice u rastvor minerala, a od 1936. obloga se nanosi ispresivanjem ili ekstrudiranjem. Od 1925. počinje zavarivanje u zaštitnoj atmosferi vodonika, a kasnije se prešlo na argon i helijum. Od 1930. primenjuje se automatsko zavarivanje pod praškom u brodogradnji SAD. Pred, a posebno nakon Drugog svetskog rata, počinje razvoj i primena zavarivanja u zaštitnom gasu - zavarivanje TIG postupkom. Zavarivanje MIG postupkom se počinje primenjivati 1948, a od 1953. u Sovjetskom Savezu se prvi put primenjuje zavarivanje MAG postupkom s CO2 zaštitnim aktivnim plinom. Hladno zavarivanje pod pritiskom se primenjuje od 1948. Nakon 1950. godine se razvijaju mnogi novi postupci kao što su: zavarivanje pod troskom (1951), zavarivanje trenjem (1956), zavarivanje snopom elektrona (1957), zavarivanje ultrazvukom (1960), zavarivanje laserom (1960), zavarivanje plazmom (1961) i drugi. Prvo zavarivanje i toplotno rezanje u svemiru izvedeno je 1969. na sovjetskom svemirskom brodu Sojuz 6. Godine 1932. u Rusiji, Konstantin Hrenov je prvi uspešno primenio podvodno elektrolučno zavarivanje....