Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! I. izdanje ! Prvo izdanje! Fra Augustin Kristić (Kreševo, 26. kolovoza 1892. – Travnik, 13. kolovoza 1960.), rimokatolički svećenik, hrvatski zavičajni i crkveni povjesničar, etnolog, etnomuzikolog, pisac za djecu, leksikograf iz Bosne.[1] Životopis Rodio se 1892. godine u Kreševu. 1915. se godine zaredio za svećenika. Službovao je u više mjesta. Bio je franjevac, a od 1935. je dijecezanski svećenik. Ostavio je iza sebe bogat znanstveni i književni opus. Najplodniji je pisac kreševskog područja. Intenzivno je proučavao crkvenu i narodnu povijest Hrvata kreševskog kraja ali i cijele BiH svog vremena. Brojni vrijedni radovi iz povijesti, etnologije i etnomuzikologije su iza njega. Umro je u bolnici u Travniku 13. kolovoza 1960. godine.[1] Djela Napisao je više knjiga te brojnih studija, članaka, reportaža i ost. priloga. Neka djela još mu nisu objavljena i u rukopisnoj su formi: zbirka dječjih pripovjedaka Put pisanice kroz tri carstva i kraljevstva, Dnevnik`, te Rječnik Kreševa i okolice. Svi mu se rukopisi čuvaju se u arhivu Franjevačkog samostana u Kreševu.[1] Časopisu u kojima je objavio djela su Glasnik Hrvatskih zemaljskih muzeja u Sarajevu, Glasnik zemaljskog muzeja u Sarajevu, Kalendar Napredak, Dobri pastir

DETALJNIJE Ikona Petra i Pavla se nalazi u ramu Dimenzije: 41x33 Sadrži sertifikat Riznice nacionalnog blaga 24-karatna pozlata metalnih delova Ikone nisu osveštane! kona se prema Hrišćanstvu treba držati na istočnom zidu kuće! Petrovdan je praznik kada se slave i Petar i Pavle, jer su postradali na isti dan crkveni i narodni praznik posvećen svetim apostolima Petru i Pavlu, koji se slavi 29. juna po julijanskom kalendaru (12. jul po gregorijanskom). Petrovdan je jedan od 15 najvećih hrišćanskih praznika a posvećen je svetim apostolima Petru i Pavlu, prvim propovednicima hrišćanstva i najbližim učenicima Isusa Hrista. Kod Srba postoji običaj da se uoči ovog velikog praznika pale lile, koje se prave od mlade kore divlje trešnje ili breze. Obično se to radi na mestima gde se narod okuplja, na trgovima, raskršćima i u tome učestvuju deca i omladina. Paljenje vatre i lila simboliše na ona vremena kada su hristoborni carevi progonili i mučili hrišćane, vezujući ih za drvene stubove, natapajući ih smolom i paleći ih. Njihova tela su tada gorela kao buktinje, osvetljavajući trgove kao danas simbolične vatre i lile.

DETALJNIJE Ikona Sveti Arsenije Sremac se nalazi u ramu Dolazi u kvalitetnom, luksuznom pakovanju Dimenzije: 42x36 Sadrži sertifikat Riznice nacionalnog blaga 24-karatna pozlata metalnih delova i posrebrnina srebrom finoće 999 Ikone nisu osveštane! Ikona se prema Hrišćanstvu treba držati na istočnom zidu kuće! Sveti Arsenije I Sremac bio je drugi arhiepiskop srpski, od 1233. do 1263. godine. Navodi se da je poreklom „od sremske zemlje“. Međutim, treba imati u vidu da su u 13. i 14. veku prostor današnje Mačve i sliv Kolubare nazivani Sremom. Zamonašio se u mladosti i kad je čuo za delatnost Svetog Save otišao je njemu u Žiču. Sveti Sava ga je ubrzo postavio za igumana Žiče. Arsenije je za arhiepiskopa izabran voljom svog prethodnika Svetog Save koji se 1233. povukao sa trona pred drugi polazak za Jerusalim. U vreme njegove uprave 1253. godine je sedište arhiepiskopije prebačeno iz manastira Žiče u manastir Pećka patrijaršija. Srpska pravoslavna crkva ga proslavlja kao svetitelja 28. oktobra po crkvenom tj. 10. novembra po građanskom kalendaru. Srpska crkva u Zeti, knjaževini i kraljevini Crnoj Gori, kao i danas, ga je zajedno sa Svetim Savom oduvek proslavljala.

SRPSKE SLAVE I PRAZNICI U ovom pravom leksikonskom delu, nalaze se svi praznici koje srpski narod, njegova sela, gradovi i crkva slave, proslavljaju ili praznuju određenog dana u godini kao svoju krsnu slavu, zavetinu, crkvenu slavu, porodični praznik, slavu zanimanja… Ovaj azbučnik od 790 odrednica i 428 uputnica je do sada najpotpuniji spisak slava i praznika koji se uz slavu vezuju ili samostalno praznuju, i namenjen je kao priručnik studentima i učenicima bogoslovije i veronauke, ali i čitaocima koji žele da upoznaju deo tradicije srpskog naroda. Leksikon je opremljen je sa 244 fotografije. U prilogu sadrži i Kalendar srpskih slava i praznika, vašara, panađura i sajmova. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-16305-9 Povez Broširan Godina izdanja 2009 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 352 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

SRPSKE SLAVE I PRAZNICI U ovom pravom leksikonskom delu, nalaze se svi praznici koje srpski narod, njegova sela, gradovi i crkva slave, proslavljaju ili praznuju određenog dana u godini kao svoju krsnu slavu, zavetinu, crkvenu slavu, porodični praznik, slavu zanimanja… Ovaj azbučnik od 790 odrednica i 428 uputnica je do sada najpotpuniji spisak slava i praznika koji se uz slavu vezuju ili samostalno praznuju, i namenjen je kao priručnik studentima i učenicima bogoslovije i veronauke, ali i čitaocima koji žele da upoznaju deo tradicije srpskog naroda. Leksikon je opremljen je sa 244 fotografije. U prilogu sadrži i Kalendar srpskih slava i praznika, vašara, panađura i sajmova. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-16305-9 Povez Broširan Godina izdanja 2009 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 352 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

SRPSKE SLAVE I PRAZNICI U ovom pravom leksikonskom delu, nalaze se svi praznici koje srpski narod, njegova sela, gradovi i crkva slave, proslavljaju ili praznuju određenog dana u godini kao svoju krsnu slavu, zavetinu, crkvenu slavu, porodični praznik, slavu zanimanja… Ovaj azbučnik od 790 odrednica i 428 uputnica je do sada najpotpuniji spisak slava i praznika koji se uz slavu vezuju ili samostalno praznuju, i namenjen je kao priručnik studentima i učenicima bogoslovije i veronauke, ali i čitaocima koji žele da upoznaju deo tradicije srpskog naroda. Leksikon je opremljen je sa 244 fotografije. U prilogu sadrži i Kalendar srpskih slava i praznika, vašara, panađura i sajmova. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-16305-9 Povez Broširan Godina izdanja 2009 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 352 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

SRPSKE SLAVE I PRAZNICI U ovom pravom leksikonskom delu, nalaze se svi praznici koje srpski narod, njegova sela, gradovi i crkva slave, proslavljaju ili praznuju određenog dana u godini kao svoju krsnu slavu, zavetinu, crkvenu slavu, porodični praznik, slavu zanimanja… Ovaj azbučnik od 790 odrednica i 428 uputnica je do sada najpotpuniji spisak slava i praznika koji se uz slavu vezuju ili samostalno praznuju, i namenjen je kao priručnik studentima i učenicima bogoslovije i veronauke, ali i čitaocima koji žele da upoznaju deo tradicije srpskog naroda. Leksikon je opremljen je sa 244 fotografije. U prilogu sadrži i Kalendar srpskih slava i praznika, vašara, panađura i sajmova. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-16305-9 Povez Broširan Godina izdanja 2009 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 352 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Praznik Preobraženja Gospodnjeg posvećen je sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor, kada on najavljuje svoje stradanje i slavu. Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao ljetnje Bogojavljenje, jer su se i tada, kako piše u Jevanđelju, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca - "Ovo je Sin moj ljubezni... njega poslušajte". Isus, koji se preobrazio na Gori u prisustvu Mojsija i proroka Ilije, najavio je nebesku snagu nove vere i svoju ulogu Cara nad carevima koja nadilazi starozavetne zakone i proroke. Na ikonama Preobraženja, koje se nalaze na svakom ikonostasu pravoslavnih hramova, slika se Gospod Isus Hristos na Gori okružen svetlošću, sa Ilijom, Mojsijem i trojicom apostola koji uplašeni leže na zemlji. Preobraženje Gospodnje je jedan od najvažnijih crkvenih praznika. Slavi se 19. avgusta (6. avgusta po starom kalendaru). Taj dan se proslavlja trenutak kada se prvi put Hristova božanska priroda učinila vidljivom.

САДРЖАЈ Уводна реч – Протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић, 5 ТРАДИЦИЈА И ЕТИКА ЖИВОТА Непромењивост канона и живот савременог човека у Цркви, 9 Шта је акривија а шта икономија, 21 Став Српске Православне Цркве о старом и новом календару, 51 Став Православне Цркве према слободи воље и предестинацији, 79 Треба ли жене да покривају главу у храму за време богослужења - жена у хришћанству, 89 Став Православне Цркве о употреби контрацептивних средстава и побачају, 110 Који дух се јавља спиритистима, 127 УЧЕСТВОВАЊЕ У МОЛИТВАМА Ко може бити кум на венчању и Крштењу, 145 Промена имена приликом Крштења одрасле особе, 156 Крштење лица које је хируршком интервенцијом променило пол, 164 Венање уз пост, 170 Треба ли одрастао син да у своме домаћинству слави Крсну славу, 172 Начин и редослед целивања икона у храму, 185 О кађењу цркве и крсти ли се верник у току кађења, 189 ОПИС Књига Православље у савременом свету обухвата две, основне, тематске целине. Прва – Традиција и етика живота сабрана је од неколико проблемских сфера. Полази од принципијелног проблема: на који начин треба и може да буде примењено свештено канонско предање Цркве на живот савремених хришћана? Обрадивши по том узајамни однос акривије и икономије у црквеном расуђивању Свјатјејши аутор разматра вечна (однос слободне воље и предестинације), актуелна (питање старог и новог календара) и социоетичка (црквеног разумевања међусобног односа полова) питања која се пред њега и Цркву коју пастирству је постављају. Друга тематска целина овог зборника – Учествовање у молитвама бави се конкретнијим – али, самим тим, не мање важним питањима. Ако их само, на брзу руку, прелистамо: Ко може бити кум на крштењу, да ли се може мењати име крштаваног при Крштавању, да ли одрасли син треба да слави у свом домаћинству Крсну славу, да ли се сме венчавати уз пост – виде ћемо да су то проблеми са којима се сви ми – и клир и народ Божији, скоро свакодневно сусрећемо. Патријархово благорасудно мишљење о њима резимира и сажима свештено предање Цркве и, слободно како од мртвог формализма тако и од површног човекоугађања, надахнуто указује на правилно поступање у оваквим ситуацијама. Када је Митрополит црногорско-приморски Амфилохије писао Уводну реч за књигу његове Светости Пост и Свето Причешће у Српској Православној Цркви, више пута је подвукао хармонични однос црквеног Предања и личног опита у искуству и изразу Свјатјејшега писца управо као главну карактеристику његовог богословља. Дубока лична уроњеност у свештене воде Предања оставила је снажан печат и на овој књизи. Друга драгоцена одлика овог штива је благодат на усклађеност црквене акривије и икономије у Патријарховом начину мишљења и расуђивања. Из свих одговора које је његова Светост дао на овим страницама просијава њему карактеристична озбиљност, потпуна верност и доследност црквеним правилима и прописи макоја, истовремено, никада не губи из вида конкретног човека кога сагледава очима пастирског расуђивања и очинске љубави. Овде ваља додати и Патријархову хвале вредну спремност да, ходећи увелико испред свога времена и своје средине, богословску пажњу посвети болним питањима биоетике која се данас на најозбиљнији начин постављају пред све нас. То што није бежао од појединих тема нити их је почаствовао тишином – показује једну од основних црта његове теологије:пастирску бригу за добробит словеснога стада. А без ње – теологије нема! Због свега тога су одговори Свјатјејшег Патријарха Павла драгоцени не само на плану сазнавања и разумевања феномена о којима говоре – они представљају својеврстан образац односно начин богословствовања који треба следити и усвајати. А то и јесте основни идеал сваке озбиљне теологије: повратак на отачки начин мишљења и постојања. Протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић Наслов: Православље у савременом свету Издавач: Издавачка фондација СПЦ Страна: 204 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 20 cm Година издања: 2011 ИСБН: 978-86-84799-31-1

Ikona Preobraženje Hristovo Izrađena je tehnikom kaširanjana u zlatotisku na medijapan ploči. Dimenzije: 33cm x 23cm x 1cm Praznik Preobraženja Gospodnjeg posvećen je sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor, kada on najavljuje svoje stradanje i slavu. Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao ljetnje Bogojavljenje, jer su se i tada, kako piše u Jevanđelju, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca - "Ovo je Sin moj ljubezni... njega poslušajte". Isus, koji se preobrazio na Gori u prisustvu Mojsija i proroka Ilije, najavio je nebesku snagu nove vere i svoju ulogu Cara nad carevima koja nadilazi starozavetne zakone i proroke. Na ikonama Preobraženja, koje se nalaze na svakom ikonostasu pravoslavnih hramova, slika se Gospod Isus Hristos na Gori okružen svetlošću, sa Ilijom, Mojsijem i trojicom apostola koji uplašeni leže na zemlji. Preobraženje Gospodnje je jedan od najvažnijih crkvenih praznika. Slavi se 19. avgusta (6. avgusta po starom kalendaru). Taj dan se proslavlja trenutak kada se prvi put Hristova božanska priroda učinila vidljivom.

Ikona je izrađena tehnikom kaširanja na medijapan ploči. Dimenzije: 16 x 11 x 0,5 cm Praznik Preobraženja Gospodnjeg posvećen je sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor, kada on najavljuje svoje stradanje i slavu. Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao ljetnje Bogojavljenje, jer su se i tada, kako piše u Jevanđelju, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca - "Ovo je Sin moj ljubezni... njega poslušajte". Isus, koji se preobrazio na Gori u prisustvu Mojsija i proroka Ilije, najavio je nebesku snagu nove vere i svoju ulogu Cara nad carevima koja nadilazi starozavetne zakone i proroke. Na ikonama Preobraženja, koje se nalaze na svakom ikonostasu pravoslavnih hramova, slika se Gospod Isus Hristos na Gori okružen svetlošću, sa Ilijom, Mojsijem i trojicom apostola koji uplašeni leže na zemlji. Preobraženje Gospodnje je jedan od najvažnijih crkvenih praznika. Slavi se 19. avgusta (6. avgusta po starom kalendaru). Taj dan se proslavlja trenutak kada se prvi put Hristova božanska priroda učinila vidljivom.

Beli duks sa štampom preko skoro cele prednje strane na kojoj je Preobraženje Gospodnje. Praznik Preobraženja Gospodnjeg posvećen je sećanju na događaj Hristovog preobraženja na gori Tavor, kada on najavljuje svoje stradanje i slavu. Preobraženje Gospodnje je u pravoslavlju poznato i kao ljetnje Bogojavljenje, jer su se i tada, kako piše u Jevanđelju, otvorila nebesa i začuo glas Boga Oca - "Ovo je Sin moj ljubezni... njega poslušajte". Isus, koji se preobrazio na Gori u prisustvu Mojsija i proroka Ilije, najavio je nebesku snagu nove vere i svoju ulogu Cara nad carevima koja nadilazi starozavetne zakone i proroke. Na ikonama Preobraženja, koje se nalaze na svakom ikonostasu pravoslavnih hramova, slika se Gospod Isus Hristos na Gori okružen svetlošću, sa Ilijom, Mojsijem i trojicom apostola koji uplašeni leže na zemlji. Preobraženje Gospodnje je jedan od najvažnijih crkvenih praznika. Slavi se 19. avgusta (6. avgusta po starom kalendaru). Taj dan se proslavlja trenutak kada se prvi put Hristova božanska priroda učinila vidljivom.

Opis Krsne slave – crkveni praznici, srpske slave, zdravice, posni kuvar na vodi Iz sadržaja knjige Krsne slave: Nepokretni Gospodnji praznici Pokretni Gospodnji praznici Bogorodičini praznici Srpske slave Zdravice Posni kuvar na vodi Iz uvoda knjige Krsne slave: Naša je dužnost da propovedamo svima nauku Hristovu, nenaturajući je. Najpre u svojoj najbližoj sredini, svojoj porodici, pa onda redom, dalje, nikada ne naturajući nauku Božju. Mi svedočimo u ovom svetu Sina Božijega i nauku Njegovu i rečima i svojim životom. „Da vide vaša dobra djela, i proslave Oca vašega koji je na nebesima“. (Mt. 5, 16) Čuvati se mnogogovorljivosti. Pogotvu od nametanja vere ljudima rečima svojim, kao što rade oni sektanti. Životom svojim svedočiti da je živ Gospod Bog naš i da je nauka Njegova moguća da se njome živi i da se ona u život uvodi. Jer ljudima, pa i nama ovakvi kakvi smo, mi smo već navikli na greh i nauka Božja, zapovesti Božje izgledaju teške. A one su u stvari nesravnjivo lakše nego greh. Ali kada se navikne na ono što je greh, onda je zapovest Božja teška, a greh je lak, jer je čovek stekao grešnu naviku. Čovek je slobodno biće. Može da živi i bez greha, može i da ne greši. Uz pomoć blagodati Božje može. Šta će onu činiti, na koju će stranu okrenuti, da li da ide od Oca Nebeskog u suprotnom pravcu ili da ide Ocu Nebeskom, Domu Njegovom i Carstvu Nebeskom, to će on odlučiti. Mi, dakle, da svojom verom, životom po veri, svedočimo Sina Božijeg i Njegovu nauku u ovome svetu. Trudimo se da reč Božija, istina Božija, uvek ima mesta u nama, pa ćemo i mi imati mesta u Carstvu Nebeskom, u blaženstvu toga Carstva. „Ko ima uši da čuje, neka čuje“, što kaže Gospod naš Isus Hristos. Patrijarh srpski Pavle (delovi beseda iz knjige „Život po Jevanđelju“, Beograd, 1998.) CRKVENI PRAZNICI Crkva je određene dane u godini posvetila najznačajnijim događajima iz života Gospoda našeg Isusa Hrista, Njegove Presvete Majke Marije i Svetiteljima koji su svojim životom na zemlji ugodili Bogu i koji su sada naši zastupnici i molitvenici pred Njim. Crkveni praznici dele se na Gospodnje, Bogorodičine i Svetiteljske. Nekim Svetiteljima posvećeno je više dana u godini. Praznici mogu biti nepokretni i pokretni. Nepokretni se slave uvek istog dana, a pokretni zavise od datuma Vaskrsa (Pashe). Srpska Pravoslavna Crkva vreme računa po starom kalendaru. U ovoj knjizi datumi će biti i po starom, julijanskom, koji kasni trinaest dana, i po novom, grigorijanskom, koji je u upotrebi u svakodnevnom životu.

Prosveta, 1984. Edicija Baština Urednica Svetlana Velmar Janković Iako Milana Đ. Milićevića većina etnografskih stručnjaka iz njegovog vremena nije ozbiljno shvatala, on je, pišući delo Život Srba seljaka, uspešno i vrlo revnosno obavio glavni zadatak koji je sebi i postavio – zabeležio je mnogo karakeristika vezanih za život Srba u seoskoj sredini. Ova knjiga je još jedna dokaz da entuzijazam, želja i cilj koji neko oseća kao duhovni poziv predstavljaju mnogo više nego puki rad za novac ili titulu. U ovoj knjizi Milićević se ponaša kao pravi zapisivač, kao neko ko beleži ono što vidi, čuje, u pravom smislu reči istražuje, ističe sličnosti i razlike između različitih krajeva i čitaocima nudi vrhunski kvalitetnu, sređenu građu koja je naučna, dokumentarna i izneta jasnim jezikom koji svako razume. Svoje jezičke i književne sposobnosti koristi sa željom da ovo delo ne bude samo skup informacija za naučnike, nego delo za širu publiku, zanimljivo kako savremenicima, tako i potomcima. I zaista, Život Srba seljaka je interesantno čitljivo štivo, koje nam danas nudi odgovor na pitanje kako su živeli naši preci. knjiga „Život Srba seljaka”Knjiga Život Srba seljaka je podeljena u tematska poglavlja koja obrađuju različite aspekte života. Najzanimljiviji su svakako opisi različitih nošnji, gde se imena određenih odevnih predmeta više i ne koriste. Na izvestan način on dokazuje da je naš narod imao dosta estetičkih kriterijuma, kao i želju da se bude čist, dostojanstven, da se izgleda lepo, da devojke na svojim odevnim predmetima imaju interesantne šare, detalje, ali da istovremeno ta garderoba bude praktična i usklađena sa stilom seoskog života. Opisani su i seoski radovi u kući i u polju, pa se tu posebno ističu objašnjenja vezana za pravljenje tkanina, koje danas gotovo da i ne postoji. Milan Đ. Milićević detaljno objašnjava svaki deo razboja i, uopšte, svake god sprave ili alata koji su se za ovu namenu koristi, i u tom smislu čuvar je kako etnografskih detalja, tako i jezika, reči koje se sve više zaboravljaju. Život Srba seljaka u sebi nosi i zanimljive priče i verovanja o intrigantnim temama vezanim za plodnost, začeće, rađanje dece, ženski ciklus. U tome se vidi isprepletenost narodnih verovanja, travarskih znanja, ali se tu otkriva i filozofija života u kojoj je rađanje kao produženje vrste svetinja, kao i ostvarenje svakog pojedinca u ulozi roditelja. Neobični su i delovi knjige Život Srba seljaka koji govore o proricanju, o neobičnim ljudima iz naroda koji su imali dar ili veštinu da nekome naslute buduće događaje. U tom poštovanju prema takvim pojedincima oseća se odnos prema onostranom, nada da će se, kada se zna budućnost, neko spasti od nečega, pripremiti se itd. Kroz priče o načinima obrade zemlje vidi se jaka zavisnost seoskog življa od prirode, vremenskih nepogoda… U tom smislu spominju se i verovanja, rituali, ostaci rodoverja, ali se, kao deo svakodnevice prikazuju i odnosi u zajednici. One situacije kada komšije jedan drugom pritiču u pomoć, kada zajedno nešto rade, itd. Dečija igra je još jedna tema kojom se Milan Đ. Milićević bavi u knjizi Život Srba seljaka. On prikazuje mnoge zanimljive zanimacije za različite uzraste dece, koje ih okupljaju i kroz koje se oni nadmeću i upoznaju svet. Najčešće su u pitanju igre koje zahtevaju jako malo igračaka i uopšte nekih materijalnih sprava. Uglavnom su to neki drveni predmeti koje deca sama prave. Igre se svode na pesmu, zadirkivanje, takmičenje, mudrost, sposobnost da neko pre drugih nešto uradi, seti se nečeg itd. Ove igre su povezane sa životom u prirodi, pa zahtevaju i da deca tu prirodu poznaju, razumeju… Kroz sve segmente svakidašnjice opisane u knjizi Život Srba seljaka prožimaju se crkveni praznici, običaji, uopšte tim životom vlada crkveni kalendar, a koji je opet povezan sa pređašnjim, godišnjim ciklusom iz slovenske religije, koji nije ništa drugo nego poštovanje prirodnih mogućnosti i nekih bioloških potreba ljudi. Striktno se zna kada su postovi, a kada mesojeđe, kada se radi, a kada odmara, koji se praznici kako obeležavaju. A cilj je neretko ispunjenje telesnih i duhovnih potreba. Pa je jasno da je post dovodio do zdravog pročišćenja organizma, da su slave i silni praznici imali za cilj da ispune socijalne potrebe, posebno stanovnika u raštrkanim planinskim selima gde se čak i komšije retko sreću. I na kraju, verovatno najinteresantniji je materijal o partnerskim odnosima, o devojkama koje sanjaju suđenika, o venčanjima, običajima vezanim za sve to, a kroz koje nam Milan Đ. Milićević pripoveda priču o mladalačkom iščekivanju, o težnji ka skladnom porodičnom životu, o roditeljskoj tuzi kada udaju ćerku, o radosti kada se sluti rađanje potomaka. I to je ona suštinska sila koja je preneta kroz vekove, onaj sistem vrednosti i važnih životnih ciljeva koji je, iako potekao iz patrijarhalnog sela u prošlosti i dalje ostao nešto što se ničim zaista boljim ne može suštinski zameniti. I tako je Život Srba seljaka ne samo etnografski zbornik informacija već delo zanimljivo za psihologe, antropologe, sociologe i sve ljude koji tragaju za odgovorom šta je život i da li su naši preci, sudeći po tome što su opstali i odolevali mnogim istorijskim izazovima i opasnostima, zapravo, znali nešto što mi danas ne umemo da vidimo, a što je možda najvažnija civilizacijska mudrost, koja je potekla od ruralnog čoveka. Milan Đ. Milićević (Ripanj, 4. jun 1831 — Beograd, 4/17. novembar 1908) bio je srpski književnik, publicista, etnograf i akademik.[1] Bio je redovni član Srpskog učenog društva, član Akademije nauka u Petrogradu, Jugoslovenske akademije znanosti i umjetnosti u Zagrebu, član Srpske kraljevske akademije u Beogradu, predsednik Srpskog arheološkog društva i jedan od osnivača Srpske književne zadruge. Biografija Milan Milićević Milan Đ. Milićević sa suprugom na kalemegdanskoj klupi Portret Milićevića iz 1866, rad Stevana Todorovića Milan je rođen u Ripnju kod Beograda, od roditelja Jovana i Mitre 1831. godine. Milićevići potiču iz Starog Vlaha, odakle su se doselili pre tri veka. Pohađao je osnovnu školu u rodnom selu, a školovanje nastavio u Beogradu.[2] Posle gimnazije završio je Bogosloviju u Beogradu i zatim radio kao državni činovnik u raznim zvanjima: kao učitelj osnovne škole u Lešnici, pa u Topoli, sudski praktikant u Valjevu, a zatim je bio premešten u Beograd gde je službovao do kraja života i kao pisar. Mnogo je putovao po Srbiji, staroj i novooslobođenim krajevima, uz srpsko-bugarsku granicu, po Crnoj Gori i Rusiji. Bio je sekretar srpskog Ministarstva prosvete 1861-1874. godine[3], kada vrši svoja opsežna ispitivanja u narodu. Proputovao je gotovo celu Srbiju i kao školski nadzornik, i skupio građu za svoja dela. Objavio je preko 100 književnih naslova, različite tematike.[4] Glavno mu je delo `Kneževina Srbija` iz 1876. godine. Javlja se 1867. godine i kao sekretar Srpskog učenog društva u Beogradu. Bio je i jedan od članova osnivača i član prve Uprave Srpskog arheološkog društva 1883. godine.[5] Bio je i osnivač i član Odbora Društva Svetog Save 1886. godine.[6] Kraće vreme uređivao je službene Srpske novine, bio je bibliotekar Narodne biblioteke[7] i državni savetnik. Uređivao je časopis „Škola“. Bio je jedan od sekretara Skupštine 1864. i Skupštine 1867. u Beogradu. Dodeljen mu je Orden Takovskog krsta i Orden Svetog Save.[8] Po njemu je nazvana osnovna škola u Beogradu. Odabrana dela Putnička pisma Beleške kroz put pet okružja po Srbiji Iz svojih uspomena Život Srba seljaka Slave u Srba Iz svojih uspomena Zadružna kuća na selu Manastiri u Srbiji Pedagogijske pouke Kako se uči knjiga Školska higijena, 1870. Školska disciplina Pogled na narodno školovanje u Srbiji Moralna žena Zimnje večeri Selo Zloselica i učitelj Milivoje Jurmus i Fatima Omer Čelebija Pomenik znamenitih ljudi u srpskog naroda novijega doba, 1888. Dodatak pomeniku od 1888. Znameniti ljudi u srpskoga naroda koji su preminuli do kraja 1900. g. Pomenik znamenitih ljudi u srpskom narodu, Beograd 1901. Knez Miloš u pričama, 1891. Knez Miloš u pričama II. 1900. Knez Miliš u spomenicima svog nekadašnjeg sekretara, Beograd 1896. Žena XX veka, napisala Žil SImon i Gustav Simon, Beograd 1894. Kneževina Srbija, Beograd, 1876. Kraljevina Srbija Čupić Stojan i Nikola, Beograd 1875. Život i dela veikih ljudi iz svih naroda I, Beograd 1877. Život i dela veikih ljudi iz svih naroda II, Beograd 1877. Život i dela veikih ljudi iz svih naroda III, Beograd 1879. Karađorđe u govori u stvoru, Beograd 1904.

Veliki duhovni otac patrijarh Pavle upokojio se pre više od jedne decenije, ali njegove poruke i pouke i danas zvuče sveže, aktuelno, ovdašnje. One su – trajne i nezaboravne. To se uverljivo vidi u ovoj knjizi, pod naslovom “Izdržimo na uzanom putu”. Veliki znalac patrijarhovog života dr Jovan Janjić, u ovoj knjizi je sakupio oko 400 zlatoustih poruka još uvek neproglašenog sveca, četrdeset četvrtog patrijarha srpskog. U poglavljima “Na putu vere”, “Sloboda – prvo lice čoveka”, “Uvek i svuda ljudski”, “Večna borba dobra i zla”, odmotava se jedna neprekidna brojanica mudrosti, poruka, saveta, ukazivanja – neophodna svakom hrišćaninu. Knjiga nije zbir crkvenih propovedi i beseda. Zahvaljujući ogromnom životnom iskustvu i iskušenjima kroz koja je prošao, patrijarh Pavle govori i o slobodi, pravdi, ljubavi, toleranciji, poštovanju, miru... O temama koje su i sada u našem svakodnevnom kalendaru poslova i razmišljanja. Čitaj dalje

Veliki duhovni otac patrijarh Pavle upokojio se pre više od jedne decenije, ali njegove poruke i pouke i danas zvuče sveže, aktuelno, ovdašnje. One su – trajne i nezaboravne. To se uverljivo vidi u ovoj knjizi, pod naslovom “Izdržimo na uzanom putu”. Veliki znalac patrijarhovog života dr Jovan Janjić, u ovoj knjizi je sakupio oko 400 zlatoustih poruka još uvek neproglašenog sveca, četrdeset četvrtog patrijarha srpskog. U poglavljima “Na putu vere”, “Sloboda – prvo lice čoveka”, “Uvek i svuda ljudski”, “Večna borba dobra i zla”, odmotava se jedna neprekidna brojanica mudrosti, poruka, saveta, ukazivanja – neophodna svakom hrišćaninu. Knjiga nije zbir crkvenih propovedi i beseda. Zahvaljujući ogromnom životnom iskustvu i iskušenjima kroz koja je prošao, patrijarh Pavle govori i o slobodi, pravdi, ljubavi, toleranciji, poštovanju, miru... O temama koje su i sada u našem svakodnevnom kalendaru poslova i razmišljanja.

Veliki duhovni otac patrijarh Pavle upokojio se pre više od jedne decenije, ali njegove poruke i pouke i danas zvuče sveže, aktuelno, ovdašnje. One su – trajne i nezaboravne. To se uverljivo vidi u ovoj knjizi, pod naslovom “Izdržimo na uzanom putu”. Veliki znalac patrijarhovog života dr Jovan Janjić, u ovoj knjizi je sakupio oko 400 zlatoustih poruka još uvek neproglašenog sveca, četrdeset četvrtog patrijarha srpskog. U poglavljima “Na putu vere”, “Sloboda – prvo lice čoveka”, “Uvek i svuda ljudski”, “Večna borba dobra i zla”, odmotava se jedna neprekidna brojanica mudrosti, poruka, saveta, ukazivanja – neophodna svakom hrišćaninu. Knjiga nije zbir crkvenih propovedi i beseda. Zahvaljujući ogromnom životnom iskustvu i iskušenjima kroz koja je prošao, patrijarh Pavle govori i o slobodi, pravdi, ljubavi, toleranciji, poštovanju, miru... O temama koje su i sada u našem svakodnevnom kalendaru poslova i razmišljanja.

IZDRŽIMO NA UZANOM PUTU - Jovan Janjić Veliki duhovni otac patrijarh Pavle upokojio se pre više od jedne decenije, ali njegove poruke i pouke i danas zvuče sveže, aktuelno, ovdašnje. One su – trajne i nezaboravne. To se uverljivo vidi u ovoj knjizi, pod naslovom „Izdržimo na uzanom putu“. Veliki znalac patrijarhovog života dr Jovan Janjić, u ovoj knjizi je sakupio oko 400 zlatoustih poruka još uvek neproglašenog sveca, četrdeset četvrtog patrijarha srpskog. U poglavljima „Na putu vere“, „Sloboda – prvo lice čoveka“, „Uvek i svuda ljudski“, „Večna borba dobra i zla“, odmotava se jedna neprekidna brojanica mudrosti, poruka, saveta, ukazivanja – neophodna svakom hrišćaninu. Knjiga nije zbir crkvenih propovedi i beseda. Zahvaljujući ogromnom životnom iskustvu i iskušenjima kroz koja je prošao, patrijarh Pavle govori i o slobodi, pravdi, ljubavi, toleranciji, poštovanju, miru… O temama koje su i sada u našem svakodnevnom kalendaru poslova i razmišljanja. k15+

Veliki duhovni otac patrijarh Pavle upokojio se pre više od jedne decenije, ali njegove poruke i pouke i danas zvuče sveže, aktuelno, ovdašnje. One su – trajne i nezaboravne. To se uverljivo vidi u ovoj knjizi, pod naslovom “Izdržimo na uzanom putu”. Veliki znalac patrijarhovog života dr Jovan Janjić, u ovoj knjizi je sakupio oko 400 zlatoustih poruka još uvek neproglašenog sveca, četrdeset četvrtog patrijarha srpskog. U poglavljima “Na putu vere”, “Sloboda – prvo lice čoveka”, “Uvek i svuda ljudski”, “Večna borba dobra i zla”, odmotava se jedna neprekidna brojanica mudrosti, poruka, saveta, ukazivanja – neophodna svakom hrišćaninu. Knjiga nije zbir crkvenih propovedi i beseda. Zahvaljujući ogromnom životnom iskustvu i iskušenjima kroz koja je prošao, patrijarh Pavle govori i o slobodi, pravdi, ljubavi, toleranciji, poštovanju, miru... O temama koje su i sada u našem svakodnevnom kalendaru poslova i razmišljanja.

MEMOARI-Tomislav Karađorđević, posveta Autora Autor: Tomislav Karađorđević Izdavač: Zdužbina kralja Petra I, Topola-Oplenac Godina izdanja: 1999. Broj strana: 799 Pismo: ćirilica Povez: tvrd sa zaštitnim omotom Format: 25x16 Bogato ilustrovano. Stanje kao na slici, Odlično očuvana. Prvo izdanje izuzetnih memoara princa Tomislava koji spadaju u prvorazredne istorijske izvore i mogu se nazvati životopisom Karađorđevića. Bogato ilustrovano crno-belim fotografijama, odlično izdanje za ljubitelje istorije srbije i kolekcionare. Iz sadržaja: 1. PONOVO NA OPLENCU 2. DETINJSTVO 3. ŠKOLOVANJE U ENGLESKOJ 4. GODINE RATA 5. ZBRINJAVANJE PORDCE 6. GODINE PUTOVANJA 7. CRKVENI RASKOL 8. JUGOSLOVENSKI POLITIČARI 9. ODBRANA ISTINE O SRBIMA 1O. KA JEDINSTVU I SLOBODI 11. NA OGNJIŠTU PREDAKA 12. OBIČAJI - ZNAK NARODNOSTI 13. PRAVOSLAVLJE I SRPSKA PRAVOSLAVNA CRKVA 14. OBNOVA HILANDARA 15. MANASTIRI 16. S PUTA PO OTADŽBINI 17. STVARALAŠTVO I SPORT 18. PO RATIŠTIMA U ZEMLJI 19. DOM KARAĐORĐEVIĆA 2O. NAŠE LJUBAVI 21. IMOVINA KARAĐORĐEVIĆA 22. ZAVRŠAVAJUĆI MEMOARE BIOGRAFIJA: Tomislav Karađorđević (Beograd, 19. januar 1928 — Topola, 12. jul 2000) je bio jugoslovenski princ, drugi sin kralja Aleksandra I Karađorđevića i kraljice Marije, brat poslednjeg jugoslovenskog kralja Petra II Karađorđevića. Rođen je 19. januara, 1928. godine u Beogradu, na Bogojavljenje po julijanskom kalendaru, u 1 sat, kao drugi sin kralja tadašnje Kraljevine Srba, Hrvata i Slovena

Drugo prošireno i dopunjeno izdanje. U prvom delu knjige nalazi se kratki vodič kroz praistoriju Srba. Srpska pravoslavna crkva praktično je jedina evropska crkva koja čuva narodnu prethrišćansku baštinu. Ona to čini upravo kroz sistem narodnih običaja i narodni kalendar. Međutim, sve više se kao problem javlja prevaga i uticaj grčkih đaka, sveštenika, teologa (Srba koji završavaju teološke škole u Grčkoj). Njihov cilj je čišćenje pravoslavne crkve od narodnih običaja. Naše istraživanje pokazuje da srpski narodni običaji i Hristova reč čine jednu organsku celinu. Hristova reč i propoved izrastaju upravo iz etike i društvenog uređenja formiranog u neolitu Balkana. Otkidanje Hristove reči i Hristovog dela od narodnih običaja i narodnog kalendara, bio bi čin anticivilizacijske destrukcije. Zato SPC ne treba da naseda na tu propagandu o „čistoti vere“. Cilj takve propagande je ukidanje sećanja na daleku prošlost, na detinjstvo čovečanstva, na njegovu mladost i na neprolazne etičke vrednosti koje u njima uspavane leže. Zato je važno, bez straha od optužbi za nekakvo neznaboštvo ili paganstvo, pokrenuti reverzibilan proces: zaštitu i obnovu narodnih običaja. Ovi običaji su nacionalno, narodno i crkveno dobro. Kroz proces zaštite i obnove naših starih običaja, videće se da je srpska veza sa Hristovom reči, kao i Njegova veza sa našom praistorijom, veoma duboka. Hrišćanstvo je baštinilo dogmatiku stare srpske, staroevropske religije. Staroevropski, starosrpski pogled na svet ima svoj odsjaj u vedskoj hinduističkoj religiji, pa čak i u religiji starog Egipta. Hristova reč dolazi nam kao otkrovenje jer se odnosi na zabranu ljudskih žrtava, što je poruka sa dalekosežnom posledicom. Hristos poziva da se jede njegova krv i njegovo telo, koji su žrtvovani za celo čovečanstvo - a to suštinski znači zabranu ubijanja. Značaj Hristove poruke se ne može ukinuti istraživanjem prethrišćanskog porekla hrišćanskog kalendara. Hristova propoved je priča o bratstvu i jednakosti među ljudima. Tu nije reč o veštačkoj, takozvanoj komunističkoj jednakosti, gde se nekom oduzima da bi se dalo nekom drugom, već o jednom sistemu budnosti i odgovornosti gde ljudi nemaju želju da poseduju više od onoga što im je neophodno. Zato možemo reći da Hristova reč predstavlja povratak na neolitske vrednosti. Neolit, pogotovo njegova početna faza, pre ubrzanog razvoja topljenja bakra i uopšte obrade metala, smatra se zlatnim dobom čovečanstva. Ono, prema različitim izvorima, traje od 500 do 2000 godina. U neolitu žive „poslednji dobri ljudi“, kako ih naziva Svetozar Nani Stanković, legendarni srpski arheolog, istražujući nalazište u Blagotinu. Zato se istorijski koren Hristove reči mora sagledavati upravo u tom ključu, kao povratak izvornim neolitskim vrednostima, kao povratak vrednostima koje smo nekada imali. Isus Hrist nije bio meteorolog, niti se bavio izradom kalendara. Ako se pogleda Novi zavet i događaji opisani u njemu, apsolutno nema nikakvog traga koji bi upućivao na to da se Isus, na bilo koji način, interesovao za kalendarske pojave. Život po kalendaru bio je mnogo više od bilo kakve konfesionalne pripadnosti. Život po kalendaru bio je pogled na svet i način života. Iz njega su proistekli životni rituali, običaji toliko snažni i jaki da se nisu promenili do današnjeg dana. LJudi koji su činili crkvenu administraciju, u pradavnoj prošlosti, shvatili su da Hristovu reč i poruku treba inkorporirati u narodni kalendar. Ovime nije izvršena prevara čovečanstva, a jedina loša stvar, u ovoj simbiozi, jeste upravo prikrivanje simbioze, odnosno pravog porekla kalendarskih običaja. Našom analizom i proučavanjem prave suštine pojedinih „bogova“ stare srpske religije, nije izvršena njihova dekonstrukcija. Perun, Jarilo, Svarožić, odraz su prirodne teologije našh predaka. Ovi likovi nisu Bog stvoritelj, već predstavljaju poetsko prenošenje znanja o tajnama prirode, kao i o prepletu prirodnog i natprirodnog. U poetskim slikama Jarila i Peruna, sadržan je narodni uvid u božansku ideju, odnosno u principe božanske inteligencije koja je utkana u prirodu. Priro^ sama po sebi, ne može biti inteligentna ukoliko ne postoji lično inteligentnog Tvorca, Um koji je tu inteligenciju preneo nj materiju. S druge strane, verovanje u sveprisutnu ulogu preda porodičnih i rodovskih vaspitača, verovanje u prožimanje sg mrtvih i sveta živih, takođe je ključan sloj narodne teologije. Nag istraživanje je to dokazalo. Činjenica da Srbi žive na lepenskim i vinčanskim ognjištima, daje nam nešto više šansi da budemo direktni baštinici praevropskog jezika i običaja. Zato, treba da budemo ponosni na privilegiju koja nam je rođenjem data. U eri globalizma i zatiranja sećanja, Srbi, svojim običajima, kalendarom i jezikom, čuvaju posebnost i originalnost. Istraživanjem se ispostavljada da originalnost zapravo predstavlja sećanje na detinjstvo čovečanstva.1 Uz sve nevolje i prepreke, Srpska pravoslavna crkva, do dana današnjeg, čuva krsnu slavu sa svim elementima iz stare narodne vere, čuva Badnji dan (badnjak), Božić, položajnika, kao i pregršt drugih običaja mezolitske i neolitske Evrope. Ovo treba da shvatimo! kao bogatstvo i prednost, a ne kao hendikep paganstva, kako nam se predstavlja.

Архимандрит Рафаил Карелин вели да живимо у веома тешком времену. Тешко је не сложити се с том констатацијом. Ово је тешко време због тога што се свет нагло мења. Стално слушамо о такозваном новом поретку и свеопштем благостању које ће сваког тренутка да постане део наше свакодневице. Али уместо тога видимо страшну неправду и крв и страдање невиних људи. Ово време је тешко и због тога што је православним хришћанима постало веома тешко да у њему живе, али не само хришћанима него и свима онима који имају моралних вредности и желе их сачувати. Много је саблазни и биће их још више, а оне, нажалост, постају преовлађујући фон нашег живота. Тако их је много да нам се понекад чини као да је данашњица саткана искључиво од њих. Примера побожности и праведности је, напротив, све мање и мање, или су пак тако скривени од наших очију да их, могло би се рећи, у овом свету, у друштвеном животу, просто и нема. Ово време је тешко и зато што постоји неутољива жеђ за променама и реформама која насрће на врата Цркве, упада у њу и тежи да и у њој све изокрене по своме, по новом, по световном. То је заиста страшно, али не за Цркву, јер њу ни врата пакла неће надвладати (види Мт. 16, 18) и она и јесте и биће стуб и тврђава истине (1. Тим. 3,15), него је страшно за људе који се у тој истини још увек нису учврстили. Време друштвених и политичких потреса, светских катаклизми и катастрофа увек је било време кад је овај свет устајао на Цркву, и то преко непријатеља рода људскога, ђавола. Знаци тога су јачање такозваних либералних струја, покретање разговорâ о неопходности измене црквеног Устава, и то тако да наводно буде блажи, о преласку на нови календар, о преводу богослужбених књига на савремени језик. Следећа фаза је порицање значаја институције монаштва у Цркви и покушај увођења ожењеног епископата. Све то заједно и јесте оно што се данас у Православљу обично назива модернизмом, али у најнегативнијем значењу те речи. У таквом времену заиста је веома тешко ономе који није укорењен у православном црквеном предању и који није од детињства задојен духом црквеног живота. Разна мишљења и разне тенденције колебају неутврђену душу, сеју сумњу, односно коров лукавога, час кроз једну, час кроз другу спасоносну истину, збуњују људе и одводе их са спасоносног пута покајања. Апостол је то унапред видео кроз далеке векове и зато је у својој Посланици Тимотеју, а у суштини свим православним хришћанима, рекао: Као образац здраве науке имај оно што си чуо од мене (2. Тим. 1, 13) и на другом месту додаје: јер ће доћи вријеме када здраве науке неће подносити, него ће по својим жељама окупити себи учитеље да их чешу по ушима; и одвратиће уши од истине, а окренути се бајкама (2. Тим. 4, 3-4). Данас је, као никад до сада, неопходно да се сви они који желе да душу своју спасу држе оног учења Цркве које су прихватили и осветили како древни свети Оци тако и праведници последњих времена. Оцу Рафаилу је то потпуно јасно и зато тежи да испуни завет апостолâ Павла: Проповиједај ријеч, настој у вријеме и невријеме, покарај, запријети, утјеши са сваком стрпљивошћу и поуком (2. Тим. 4, 2). Његове беседе и чланци, од којих је саткана ова књига, плод су пажљиво вођеног духовног живота и резултат размишљања о процесима који се одвијају у савременом свету и у Цркви, анализе тих процеса и тражења пута којим у наше дане, као и пре хиљаду година, треба да иде хришћанин који тежи ка спасењу. Ова књига је по свом садржају разнолика исто као и човеков живот и зато и захтева да се о њој нешто више каже. Зашто човек верује или зашто не верује? Зашто неко бира пут који га сигурно води у погибао кад му је откривен онај који води ка спасењу? Какав је невидљиви свет духова злобе и који је узрок њиховог непријатељства према нама? Зашто је молитва највећа драгоценост коју човек може да има у овом животу? То су само нека од питања на које отац Рафаил покушава да одговори у првом делу књиге. У другом делу он говори о празницима Цркве, о слици Неба на Земљи, о блиставој слави светитеља и о томе како су нам они близу. Овде посебно треба истаћи поглавље о икони „Слава Грузијске Цркве“. То је чудесна поема, написана језиком блиским литургијском, поглавље које, у неким својим деловима, садржи целокупну историју Цркве многострадалне земље Иверске, земље у којој отац Рафаил живи, служи Богу и људима и проповеда. У том поглављу је приказано како хришћанин може и треба да воли Цркву, да је воли као своју дивну и мудру Мајку, да је њоме усхићен, да је од срца опева и да се труди да сазна све о њеном дугом и славном животу. Ту је веома јасно речено да су све националне, територијалне, историјске или политичке поделе вештачке, да су их људи сачинили, а да је Црква једна. Она је једна и јединствена по благодати и по својим светитељима. Тако је у истој тој Грузији најпоштованији светитељ војсковођа римске војске, рођени Кападокијац, свети великомученик Георгије Победоносац, а не, на пример, грузијска царица Тамара. Црква је јединствена и кад је реч о светим тајнама и обредима, јединствена у вери, нади и љубави људи, а пре свега јединствена у Господу Исусу Христу, који и јесте глава Цркве. Трећи део је најопширнији и посвећен је проблемима савременог доба, ономе што би се могло назвати модернизмом или, како сâм аутор каже, секуларизацијом Цркве. Кроз поглавља овог дела књиге дати су одговори на питања какви све видови агресије света против Цркве постоје и чиме им се можемо супротставити. У овом делу књиге отац Рафаил говори и о тежњама да се пређе на нови календар, о реформи језика црквеног богослужења, о такозваној модернизацији иконописа, о појавама као што су фанатизам и национална искључивост и о још много чему другоме о чему се данас говори. Но, оно што је заиста важно јесте то што отац Рафаил говори о томе како верујући православни човек да се односи према свему томе и како да избегне крајности и заблуде. У четвртом делу књиге отац Рафаил пише о томе шта у овом животу узрокује ако не неверовање, а оно погрешан избор духовних оријентира, жељу да се у духовни живот уђе не кроз покајање, него на „споредни улаз“, односно кроз заједничарење са такозваним тајним знањима и некаквим загонетним мистеријама. Модернизам се на крају свог развоја завршава окултизмом и јавним демонизмом. Овај свет не тежи да се сâм промени, да се преобрази и да на крају постане црквен, него да промени и преуреди саму Цркву онако како то одговара његовим хировима и страстима. Кад човек прочита ову књигу, сигурно ће другачије гледати не само на оно што га окружује него и на себе самога. Могуће је да ће решити многе своје недоумице и да ће добити одговор на многа питања. Но ипак, најважније је то што ће у њој видети и препознати образац оног здравог учења који су апостоли предавали својим ученицима и које јесте и биће учење Цркве у све векове. САДРЖАЈ Предговор, 5 I Вера, 13 Изгнање Адама из раја, 20 Молитва, 29 Пост и његов значај, 51 Монаштво је трагање за божанском лепотом, 64 Грех блуда, 75 Демони и човекова гордост, 85 Прелест, 96 Може ли се веровати сновима?, 101 Одлике религијског начина размишљања Истока и Запада, 103 Одговори на питања, 109 II Рођење Пресвете Богородице, 123 Воздвижење Часног и Животворног Крста Господњег,132 Вазведење у храм Пресвете Богородице, 140 Вазнесење Господње, 148 Педесетница, 153 Преображење Господње, 161 Успење Пресвете Богородице, 171 Мучење светог великомученика Георгија Победоносца, 180 Икона "Слава Грузијске Цркве", 189 III Секуларизација Цркве, 255 Хришћанство и савремена култура, 265 Венерин храм на Голготи, 277 Хришћанство и националност, 282 Фанатизам, 291 Психологија раскола, 298 Икона, 307 Хришћанство и модернизам, 322 Црквени језик, 329 Црква и наука, 333 Дарвинизам, 339 Еволуција и кумрански календар, 347 Питање календара, 357 IV Окултна агресија, 389 Антропософија (штајнеризам) као јело од отпадака, 396 Астрологија и Православље, 405 Грех клетве, 412 Друге цивилизације и летећи тањири, 417 Наслов: Хришћанство и модернизам Издавач: Манастир Подмаине Страна: 424 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 140 x 205 cm Година издања: 2013 ИСБН: 978-9940-644-01-7

Sadržaj: SVETI NIKIFOR LEPROZNI ČUDOTVORAC – žitije, čuda i akatist Žitije, čuda i akatist Svetom Nikiforu Čudotvorcu. Sveti mučenik Nikifor zaštitnik je svih onih koji nepravedno stradaju kao i onih koji su spremni da zbog prijatelja i pravde „ruku u vatru stave“. Veruje se da je ovo dan (9 februar) kada se posvađani mire i počinju ispočetka svoje prijateljstvo. Zato, oprostite danas i onima koji su vam učinili nepravdu. Pružite im ruku pomirenja i zaboravite sve ono loše što se među vama dogodilo. Videćete, život će vam nakon toga biti lepši i ispunjeniji. Srpska pravoslavna crkva slavi ga 9. februara po crkvenom, a 22. februara po gregorijanskom kalendaru. Sadržaj knjige: Pravednici žive večno Čuda Svetog Nikifora Leproznog Akatist Nikiforu Leproznom Molitva prva Nikiforu Leproznom Molitva druga Nikiforu Leproznom Molitva za sve opterećene svetskim brigama i strahovima Molitva za prepuštanje sbe bolji Božjoj Molitva za sve koji pate, za medicinsko osoblje i sve koji služe bolesnim Tropar Svetom Nikiforu Leproznom Čudotvorcu Kondak Svetom Nikiforu Leproznom Čudotvorcu SVETI MUČENIK NIKIFOR DžELATIMA REČE: I JA SAM HRIŠĆANIN, POSECITE MENE MESTO SAPRIKIJA. Žitije ovoga mučenika pokazuje jasno kako Bog odbacuje oholost i uvenčava slavom smernost i bratoljublje. U Antiohiji življahu dva prisna prijatelja, učeni sveštenik Saprikije i običan, prost građanin Nikifor. Njihovo prijateljstvo nekako se izvrže u strašnu međusobnu mržnju. KAKO SE ČITA AKATIST? – MOLITVE PRE ČITANjA AKATISTA Akatist se može čitati i kod kuće, npr. na kraju jutarnjih ili večernjih molitvi, ali može se čitati i u slobodno vreme. SVETI NIKIFOR LEPROZNI ČUDOTVORAC – žitije, čuda i akatist Pogledajte i našu stranicu online knjižara Vesela knjiga Valjevo na Facebook strani.

Broj strana: 208 Pismo: Ćirilica Format: 20 cm Godina izdanja: 2020. Izdavač: Vukotić media Veliki duhovni otac patrijarh Pavle upokojio se pre više od jedne decenije, ali njegove poruke i pouke i danas zvuče sveže, aktuelno, ovdašnje. One su – trajne i nezaboravne. To se uverljivo vidi u ovoj knjizi, pod naslovom „Izdržimo na uzanom putu“. Veliki znalac patrijarhovog života dr Jovan Janjić, u ovoj knjizi je sakupio oko 400 zlatoustih poruka još uvek neproglašenog sveca, četrdeset četvrtog patrijarha srpskog. U poglavljima „Na putu vere“, „Sloboda – prvo lice čoveka“, „Uvek i svuda ljudski“, „Večna borba dobra i zla“, odmotava se jedna neprekidna brojanica mudrosti, poruka, saveta, ukazivanja – neophodna svakom hrišćaninu. Knjiga nije zbir crkvenih propovedi i beseda. Zahvaljujući ogromnom životnom iskustvu i iskušenjima kroz koja je prošao, patrijarh Pavle govori i o slobodi, pravdi, ljubavi, toleranciji, poštovanju, miru… O temama koje su i sada u našem svakodnevnom kalendaru poslova i razmišljanja.

УВОДНА РЕЧ Пред читаоцем је други том зборника о Православљу и римокатолицизму. Први, под насловом "Истина је једна - Свети Оци Православне Цркве о римокатолицизму" (Лио, Горњи Милановац 2001.), изнео је погледе Отаца и Учитеља Цркве на папизам и западну духовност; овај други наставља у том правцу, доносећи истраживања савремених аутора. У последње време, екуменизам је престао да буде помодарство и постао начин мишљења и живота многих. Догматске разлике између православног Хришћанства и римокатолицизма се минимизирају, а поједини црквени делатници за Ватикан користе појам "цркве сестре" (који је до сада био резервисан само за Помесне Православне Цркве.) Тврди се чак да су Исток и Запад, без обзира на различиту догматику и духопне традиције, "два плућна крила Европе". Да ли је баш тако? Питање није само у догматици (мада је она основа свега). Питање је у начину молитве, општења са Богом, у идеалу светости. Ћакон Андреј Курајев је потпуно у праву кад упозорава на утопичност екуменизма: "Када би се религија сводила на догматику, било би могуће приморати групе стручњака- богослова на сагласности око тумачења текстова Еванђеља. Али начини молитве и ликови "унутрашњих људи" не могу се изменити примањем "експертског консензуса" . Реч се оповргава речју, али шта ће оповргнути живот, питао се Свети Григорије Палама! .. .! Мени није јасно зашто световна штампа даје највише комплименте немачкој црквеној Реформи, немачком протесту против латинства, а сматра скоро срамним аналогну побуну Грка скоро пола миленијума раније? Зашто је устанак Немаца - протестаната против папе нешто "прогресивно" и "демократски", а слична позиција Грка и Руса нешто за осуду? Зашто од протестаната нико не тражи да се сједине с католицима? Зашто се тај унионални притисак врши само на православце? Зашто у свету у коме су речи "независност" и "аутохтоност" у најширој употреби независност православља од Запада изгледа као дефектност? Значи, има неке дволичности у тој секуларној унионистичкој пропаганди" (А. Курајев: "Традиција. Догмат. Обред", Москва - Клин 1995.) Дакле: 1. Православље и римокатолицизам су два различита духовна искуства, две потпуно различите догматике, аскетике, етике; циљ ове књиге је да то покаже; 2. Дијалог између православних и римокатолика може се и мора водити само на основу Истине, Богом откривене и објављене, а не на основу измислица људског разума и узимања жељеног за истину (Енглези би рекли: "wishful1 thinking"); 3. Разлике између Православних и римокатолика нису разлог за верску нетрпељивост и мржњу; истински православни Хришћани таква осећања никад нису гајили ни према коме; 4. Настојавање на томе да је само Православље - Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква коју је Бог основао, и да других цркава нема (осим у социолошком смислу) није плод фанатизма, него Божанског Откривења; 5. За православне је веома битно да друге вере упознају из озбиљних извора, а не да по "чувењу" говоре о томе шта нас спаја, а шта нас раздваја; нарочито је Србима то потребно, јер су они склони "кафанском свезнању” и бусању у прса припите самоуверености ("Шта ће нам те књиге о католицима? Знамо ми ко су католици!" А, У ствари, не знамо.) Пред читаоцем је књига која има један циљ: упознати православног Србина са суштинским разликама између две вере. Ту је и догматика, и еклисиологија (с нарочитим освртом на учење о папи), и схватање загробне судбине душе, и аскетика (нарочито важна, јер се одатле види различитост духа Запада и Истока) ... Ту су и сведочења људи који су из римокатолицизма прешли у Православље (Мађар, Француз, Американац) ... Једном речју, оно што може да занима образованог човека данашњице скупљено је наједно место. Аутори текстова су угледна имена новијег православног богословља: Калист Бер, Јован Романидис, Андреј Курајев, Атанасије Јевтић, Георгије Металинос, Рафаил Карелин, итд. Ко више од православних жели да се сви људи спасу и дођу у познање Истине? Нико. Али, православни не желе компромисе са Истином, јер је она - бескомпромисни Христос, Распети и Васкрсли. Нека би нас Он, који је Љубав и Истина, привео Себи, и дао нам познање Своје вечне славе у Царству Оца и Сина и Светога Духа. Владимир Димитријевић На Cвeтoг Фотија Цариградског 2002. године Садржај УВОДНА РЕЧ, 5 ШТА ЈЕ ХРИШЋАНСКО ЈЕДИНСТВО Архимандрит Плакида Десеј ПРАВОСЛАВНИ ПОГЛЕД НА ХРИШЋАНСКО ЈЕДИНСТВО Светоотачко схватање јединства, 8 Православна црква и екуменски покрет, 11 Дијалог са римокатоличком црквом, 14 Православна црква и "црквеност" римокатоличке цркве, 19 Свештеник Тимотеј Сељски ДУХОВНА ЦЕЛОМУДРЕНОСТ И ОПШТЕЊЕ СА ИНОСЛАВНИМА, 25 БОГОСЛОВЉЕ ИСТОКА И ЗАПАДА: РАЗЛИКЕ У СУШТИНСКОМ Проф. Георгије Галитис ПРАВОСЛАВЉЕ И БОГОСЛОВЉЕ, 32 Протојереј Јован Романидис ОТКРИВЕЊЕ, СВЕТО ПРЕДАЊЕ, СВЕТО ПИСМО И НЕПОГРЕШИВОСТ Залог вере, 41 Нестворена слава Божја и тварни симболи, 44 Свето Писмо и свето Предање, 45 Тајна крста и васкрсења, 49 Обожујућа и огњепална сила Божја, 51 Егоистички евдемонизам и љубав која не тражи своје, 54 Православни синергизам, 55 "Заслужна" дела и несебична обожујућа љубав, 57 Обожење - извор непогрешивости, 59 Предање духовних отаца, 61 Православна уметност и култура, 62 Архимандрит Калист Вер СХОЛАСТИКА И ПРАВОСЛАВЉЕ: ТЕОЛОШКИ МЕТОД КАО ЧИНИЛАЦ РАСКОЛА Распадање нашег заједничког предања, 66 Од монашке до схоластике теологије, 68 Византијске замерке схоластици, 71 Византијски томисти, 74 Ствари будућега века, 75 О ПАПСКОЈ НАЗАБЛУДИВОСТИ И ПРАВОСЛАВНОЈ САБОРНОСТИ BISKUPSКI ZBOR I NJEGOVA GLAVA, РАРА, 80 Др Жарко Видовић ПАПСКА ЦРКВА - СВЕТА ДРЖАВА, 83 Свештеник Максим Козлов ПРЕДМЕТ ВЕРЕ, 104 Александар Каломирос ПРОТИВ УНИЈЕ - КАО ЛАЖНОГ ЈЕДИНСТВА, 109 Ђакон Андреј Курајев ДА ЛИ ЈЕ СКИНУТА АНАТЕМА?, 115 Алексеј Хомјаков О ЗНАЧЕЊУ РЕЧИ: "КАТОЛИЧАНСКИ" И "САБОРНИ", 118 Георгије Паникас Ф. М. ДОСТОЈЕВСКИ И РИМОКАТОЛИЦИЗАМ, 123 ПОДВИЖНИШТВО И СХВАТАЊЕ СВЕТОСТИ Архимандрит Рафаил Карелин ОСОБЕНОСТИ РЕЛИГИОЗНОГ МИШЉЕЊА ИСТОКА И ЗАПАДА, 142 Свештеник Јован Журавски РАЗЛИКА ЗАПАДНОГ ОД ИСТОЧНОГ МОНАШТВА, 146 Свети Јован Шангајски "РЕВНОСТ НЕ ПО РАЗУМУ" (Рим. 10, 2) Изопачење истинског поштоваља Пресвете Богородице и Приснодеве Марије у новоизмишљеном римокатоличком догмату о "непорочном зачећу", 148 О. Георгије Макрис ПОРЕЂЕЉЕ ДУХОВНОСТИ ФРАЊЕ АСИШКОГ И СВЕТОГ СЕРАФИМА САРОВСКОГ, 158 Монах Горазд ЈАВЉАЊА ИЗ НЕВИДИВОГА СВЕТА КОЈА СЕ ДЕШАВАЈУ ВАН ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, 172 Архимандрит Рафаил Карели О МАЈЦИ ТЕРЕЗИ, 181 ЕСХАТОЛОГИЈА Александар Каломирос ОГЉЕНА РЕКА, 186 Чиме се клеветник послужио, 187 Инквизиторска досетка "О увреди Божијег достојанства", 188 Бог је праведан али није правичан, 189 Што су потомци Адамови пали под власт смрти, 191 Израил и мнorобожачко паганство, 193 Јереси, 196 Рај или пакао зависе од човековог става према љубави Божијој, 198 Страшна заблуда - лаж ђавоља, 199 Карања Божија, 201 Књиге наших срдаца ће се отворити за светлост Божију, 202 Огњена река, 203 Бог ве бити све што нам треба, 205 Митрополит Јеротеј Влахос ОЧИШЋУЈУЋИ ОГАЊ, 208 1. Расправа у Ферари - Фиренци о очишћујуhем огњу, 209 2. Учење св. Марка Евгеника (Ефеског) о очишћујућем огњу, 216 3. Латински извори за учење о очишћујућем огњу, 232 БОГОСЛУЖБЕНИ КАЛЕНДАР Архимандрит Рафаил Карелин КАЛЕНДАРСКО ПИТ АЊЕ Икона времена, 238 Укључивање космоса у вечност, 243 Жудња за реформама, 248 Архимандрит Рафаил Карелин О ЦРКВЕНОМ КАЛЕНДАРУ, 257 Свештеник Георгије Металинос ТЕОЛОШКЕ РАЗЛИКЕ УЗРОК ОДВОЈЕНОГ ПРАЗНОВАЊА ВАСКРСА, 263 САВРЕМЕНИ ПАПИЗАМ Николај Каверин ДРУГИ ВАТИКАНСКИ САБОР И БОГОСЛУЖБЕНА РЕФОРМА, 266 Ђакон Андреј Курајев САВРЕМЕНИ РИМОКАТОЛИЦИЗАМ И ЈЕРЕС ХИЛИЈАЗМА, 271 Јеромонах Дамаскин (Кристенсен) НОВО ХРИШЋАНСТВО - НОВОГ СВЕТСКОГ ПОРЕТКА, 274 УНИЈАЋЕЊЕ И ЕКУМЕНИЗАМ Георгије Металинос УНИЈА-МАСКА И ЛИЦЕ 1. Бог као Господар историје, 282 2. Унија, 283 3. Историјски оквири, 284 4. Постанак инквизиције, 286 5. Постанак уније, 287 6. Унијати и хришћански исток, 288 7. Унија у Грчкој, 292 8. Која је реална опасност?, 294 9. Оправдана ћутња Ватикана, 298 10. Како објаснити упорност папе?, 299 11. Не треба се дезоријентисати!, 302 12. Закључак, 303 РУСИЈА И РИМ, 305 О ТЕКСТУ ЂАКОНА АНДРЕЈА КУРАЈЕВА, 308 Ђакон Ануреј Курајев О КАТОЛИЧКОЈ МИСИЈИ У БОЉШЕВИЧКОЈ РУСИЈИ, 309 Јован Олбина УНИЈАЋЕЊЕ ГРУЗИЈЕ, 318 Јован Олбина УНИЈ А ЋЕЊЕ РУМУНА, 321 Епископ Атанасије (Јевтић) О УНИЈАЋЕЊУ НА ПРОСТОРУ СРПСКЕ ПРАВОСЛАВНЕ ЦРКВЕ, 332 Владислав Петрушко КАТОЛИЦИЗАМ О ЕКУМЕНИЗМУ И ПРАВОСЛАВЉУ Други Ватикански концил о екуменском покрету, 347 Баламандски споразум 1993., 350 Енциклика папе Ивана Павла II "Да сви једно буду" ("Ut unum sint"), 353 Др Дuмитрије Станилоје ТЕЖЊА ВАТИКАНА ЗА ЕВХАРИСТИЈСКОМ ЗАЈЕДНИЦОМ СА ПРАВОСЛАВНИМА, 359 НА ПУТУ КА ВЕРИ ОТАЦА о. Алексеј Jaнг ДВА СВЕТИТЕЉА ИЗ РИМА, 364 Јеромонах Гаврило Патачи НИЈЕ СЕ ИГРАТИ СА ВЕЧНОШЋУ, 368 Архимандрит Плакида Десеј ОБРАЋЕЊЕ У ПРАВОСЛАВЉЕ, 390 Мајкл Вилтон ДВА ПУТА, 409 Свети Николај Жички ЈЕДНОМ УЧЕНОМ ПРАВОСЛАВЦУ КОЈИ ПИТА: ЗАШТО ПРАВОСЛАВЉЕ НЕМА СВОГА ПАПУ, 41 Наслов: Православна црква и римокатолицизам: Од догматике до аскетике Издавач: Ризница Страна: 424 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: 14,5 x 20,5 cm Година издања: 2002 ИСБН: 86-83697-04-5