Autori N.Stančić Broj stranica Povez Pismo Godina izdanja 2020 ISBN13 Broj odluke Ministarstva Broj izdanja Status izdanja Format Oblik Štampani Razred 7 Predmet Fizika Jezik nastave Srpski jezik Šifra kompleta 357SRP7FIZ Udžbenička jedinica Izdavač Preduzeće za izdavaštvo, proizvodnju i trgovinu Eduka d.o.o. Beograd

Fizika – Udžbenik sa zbirkom zadataka za 7 razred osnovne škole | Eduka Autor: Nada Stančić

Опис Додатне информације Опис Уџбеник са збирком задатака и приручником за лабораторијске вежбе за седми разред основне школе. Додатне информације Аутор Нада Станчић Формат Штампано издање Предмет Физика Образовање Основна школа Разред 7. разред основне школе

Fizika 7, udzbenik i zbirka zadataka Potpuno nov komplet. NOVO izdanje 2020. Novi LOgos Pogledajte i ostale moje oglase, potpuno novi i polovni udzbenici za osnovnu I srednju skolu po povoljnim cena!

Šifra proizvoda: 9788660134563 ISBN: 9788660134563EAN: 8660134563Tip robe: TrgovaćkaAutor: Nada Stančić, Jasna IgnjatovićGodina izdanja: 2020Izdavač: EDUKA DOOJezik: SRLPismo: Kategorije: Fizika, Sedmi razred, Udžbenici - osnovna škola Oznaka: include feed Dostupno: Knjižara Centar, 27.marta 43, 11000 Beograd WEB SHOP

Edukin udžbenik sa zbirkom zadataka i priručnikom za laboratorijske vežbe iz fizike za sedmi razred osnovne škole. Udžbenik je namenjen učenicima sedmog razreda osnovne škole i u skladu je sa Nastavnim planom i programom učenja.

N.Stančić, D.Milosavljević

Opis Udžbenik iz fizike sa zbirkom zadataka i priručnikom za laboratorijske vežbe za sedmi razred osnovne škole

Biblioteka Atlasi znanja, 10 knjiga komplet , izdanje Vuk Karadžić .Tvrd povez, u odličnom stanju, nekorišćeno! 1.Anatomija životinja 2.Botanika 3.Geologija 4.Zoologija 5.Opšta biologija 6.Fizika 7.Anatomija čoveka 8.Hemija 9.Astronomija 10.Mineralogija

Veljko Georgijevic - Tehnicka fizika + Zbirka zadataka iz tehnicke fizike malo veci format, dobro ocuvane POLICA 7

Informacije SKU 0134563 Kategorije Udžbenici za 7. razred Proizvođač EDUKA Predmet Predmet Fizika Autori Jasna Ignjatović, Nada Stančić

Šifra proizvoda: 9781107614888 ISBN: 9781107614888 EAN: 1107614888 Izdavač: Cambridge University Press Autor: Sang Godina izdanja: 2014 Pismo: Mesec izdanja: 7 Kategorije: Fizika i astronomija, Prirodne i tehničke nauke Oznake: include feed, Strana izdanja Dostupno: Knjižara Centar, 27.marta 43, 11000 Beograd WEB SHOP

FIZIKA ATOMA - Univerzitetska izdanja - Fizički fakultet 1. izdanje - 2013. god. Ovaj udžbenik je nastao na temelju višedecenijskog iskustva u držanju nastave iz predmeta Fizika atoma na smeru Teorijska i eksperimentalna fizika Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Udžbenik se grubo može podeliti u dva dela. U prvom delu data je fizika atoma zasnovana na rezultatima klasične fizike, uključujući Borov model atoma (prva tri poglavlja), a u drugom delu je opisana fizika atoma zasnovana na kvantnoj mehanici, uključujući i Dirakovu formulu fine strukture. U četvrtom poglavlju dat je kratak uvod u kvantnu mehaniku, sa naglaskom na formalizmu koji se direktno koristi u fizici atoma. Struktura energetskih nivoa atoma vodonika i vodoniku sličnih atoma i jona opisana je na nivou grube i fine strukture i data zajedno sa kratkim opisom radijativnih prelaza u atomu (poglavlja od 5. do 7). U osmom poglavlju opis drugih atoma počinje sa helijumom, koji se ujedno može posmatrati kao predstavnik atomskih sistema sa dva elektrona. Kako je za višeelektronske sisteme (poglavlje 9) kvantnomehanički račun izuzetno komplikovan, dat je pregled metoda izračunavanja energetskih nivoa i određivanje momenata impulsa, odnosno opis strukture preko sistema termova. Poslednja tri poglavlja opisuju interakciju atoma sa spoljašnjim poljima, magnetnim i električnim (poglavlja 10 i 11), kao i uticaj jezgra na energetske nivoe atoma (poglavlje 12). Na kraju udžbenika nalazi se dodatak, kao i spisak literature. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-17991-3 Povez Broširan Godina izdanja 2013 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 343 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

FIZIKA ATOMA - Univerzitetska izdanja - Fizički fakultet 1. izdanje - 2013. god. Ovaj udžbenik je nastao na temelju višedecenijskog iskustva u držanju nastave iz predmeta Fizika atoma na smeru Teorijska i eksperimentalna fizika Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Udžbenik se grubo može podeliti u dva dela. U prvom delu data je fizika atoma zasnovana na rezultatima klasične fizike, uključujući Borov model atoma (prva tri poglavlja), a u drugom delu je opisana fizika atoma zasnovana na kvantnoj mehanici, uključujući i Dirakovu formulu fine strukture. U četvrtom poglavlju dat je kratak uvod u kvantnu mehaniku, sa naglaskom na formalizmu koji se direktno koristi u fizici atoma. Struktura energetskih nivoa atoma vodonika i vodoniku sličnih atoma i jona opisana je na nivou grube i fine strukture i data zajedno sa kratkim opisom radijativnih prelaza u atomu (poglavlja od 5. do 7). U osmom poglavlju opis drugih atoma počinje sa helijumom, koji se ujedno može posmatrati kao predstavnik atomskih sistema sa dva elektrona. Kako je za višeelektronske sisteme (poglavlje 9) kvantnomehanički račun izuzetno komplikovan, dat je pregled metoda izračunavanja energetskih nivoa i određivanje momenata impulsa, odnosno opis strukture preko sistema termova. Poslednja tri poglavlja opisuju interakciju atoma sa spoljašnjim poljima, magnetnim i električnim (poglavlja 10 i 11), kao i uticaj jezgra na energetske nivoe atoma (poglavlje 12). Na kraju udžbenika nalazi se dodatak, kao i spisak literature. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-17991-3 Povez Broširan Godina izdanja 2013 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 343 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

FIZIKA ATOMA - Univerzitetska izdanja - Fizički fakultet 1. izdanje - 2013. god. Ovaj udžbenik je nastao na temelju višedecenijskog iskustva u držanju nastave iz predmeta Fizika atoma na smeru Teorijska i eksperimentalna fizika Fizičkog fakulteta Univerziteta u Beogradu. Udžbenik se grubo može podeliti u dva dela. U prvom delu data je fizika atoma zasnovana na rezultatima klasične fizike, uključujući Borov model atoma (prva tri poglavlja), a u drugom delu je opisana fizika atoma zasnovana na kvantnoj mehanici, uključujući i Dirakovu formulu fine strukture. U četvrtom poglavlju dat je kratak uvod u kvantnu mehaniku, sa naglaskom na formalizmu koji se direktno koristi u fizici atoma. Struktura energetskih nivoa atoma vodonika i vodoniku sličnih atoma i jona opisana je na nivou grube i fine strukture i data zajedno sa kratkim opisom radijativnih prelaza u atomu (poglavlja od 5. do 7). U osmom poglavlju opis drugih atoma počinje sa helijumom, koji se ujedno može posmatrati kao predstavnik atomskih sistema sa dva elektrona. Kako je za višeelektronske sisteme (poglavlje 9) kvantnomehanički račun izuzetno komplikovan, dat je pregled metoda izračunavanja energetskih nivoa i određivanje momenata impulsa, odnosno opis strukture preko sistema termova. Poslednja tri poglavlja opisuju interakciju atoma sa spoljašnjim poljima, magnetnim i električnim (poglavlja 10 i 11), kao i uticaj jezgra na energetske nivoe atoma (poglavlje 12). Na kraju udžbenika nalazi se dodatak, kao i spisak literature. Dodatne informacije ISBN 978-86-17-17991-3 Povez Broširan Godina izdanja 2013 Broj izdanja 1 Status izdanja Novo Stranica 343 Pismo Ćirilica Napišite Recenziju Please login or register to review

Šifra proizvoda: 9781785785467 ISBN: 9781785785467 EAN: 1785785467 Autor: Iwan Rhys Morus Godina izdanja: 2019 Jezik: ENG Pismo: Latin Broj strana: 240 Format i povez: Tvrdi | 129 x198 Mesec izdanja: 7 Kategorije: Fizika i astronomija, Prirodne i tehničke nauke Oznake: include feed, Strana izdanja Dostupno: Knjižara Akademija, Knez Mihailova 35, 11000 Beograd WEB SHOP

Oпис Уџбеник са збирком задатака и приручником за лабораторијске вежбе за седми разред основне школе Број и датум решења министра: 650-02-00485/2019 -07 од 17.1.2020. Наслов: ФИЗИКА, УЏБЕНИК СА ЗБИРКОМ ЗАДАТАКА И ПРИРУЧНИКОМ ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ Издавач: Eduka Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: cm Година издања: 2020 ИСБН: 978-86-6013-456-3

OGLEDI FIZIKA– kutija sa priborom i radnim listovima Kutija sadrži: • Pribor za izvođenje ogleda sadrži: dinamometar, solarni autić, menzuru, metalne tegove i matice, vagu, plastične polukugle, eksere, medicinski špric, lopticu za ping pong, plastične čaše, bočice… • Radne listove sa uputstvom za izvođenje ogleda iz fizike za osnovnu školu SPISAK OGLEDA ZA 6. RAZRED: Ispitivanje istezanja opruge Оdređivanje površine Оdređivanje zapremine pravilnog tela Оdređivanje zapremine nepravilnog tela Оdređivanje gustine matice Uticaj atmosferskog pritiska SPISAK OGLEDA ZA 7. RAZRED: Istražujemo trenje Istraživanje ravnoteže tela Istraživanje ravnoteže poluge Istraživanje sile potiska Pretvaranje energije Toplotno širenje tela SPISAK OGLEDA ZA 8. RAZRED: Oscilacije Istraživanje svetlosnih pojava Električna struja Istraživanje magnetnog polja

ФИЗИКА УЏБЕНИК СА ЗБИРКОМ ЗАДАТАКА И ПРИРУЧНИКОМ ЗА ЛАБОРАТОРИЈСКЕ ВЕЖБЕ За други разред средњих медицинских школа – сви образовни профили 1. издање – 2019. год. Аутори: Милан Распоповић Татјана Бобић Ово је уџбеник физике за други разред средње школе, који припада подручју рада Здравство , фармација и социјална заштита (сви образовни профили). Нисмо одустали од оригиналног концепцијског приступа (интегрални уџбеник) какав смо подржавали и у уџбенику физике за први разред медицинских школа. Наиме, објединили смо све елементе наставе физике на једном месту: теоријска предавања, квалитативне и квантитативне задатке и лабораторијске вежбе. Интегрисали смо три целине: тематски обрађене наставне јединице, збирку задатака, која обухвата решене и нерешене задатке, и приручник за лабораторијске вежбе. Поштујући континуитет у начину презентовања наставног градива, настојали смо да овај уџбеник и структурно прати уџбеник за први разред, па тако свако тематско поглавље садржи наставне јединице , сажети преглед поглавља и питања за утврђивање пређеног наставног градива . Уџбеник је написан у складу са одговарајућим, актуелним Наставним планом и програмом физике. Обрађено је седам тематских поглавља: 1. Гравитација, 2. Електрично поље и електрична струја, 3. Електромагнетизам, 4. Осцилације, 5. Таласи, 6. Оптика и 7. Елементи атомске, нуклеарне и савремене физике. Наслов: Физика уџбеник са збирком задатака и приручником за лабораторијске вежбе - 2. разред средњих медицинских школа Издавач: Завод за уџбенике Страна: 310 (cb) Povez: meki Писмо: ћирилица Формат: cm Година издања: 2019 ИСБН: 978-86-17-20113-3

PREDGOVOR Fizika i ostale prirodne znanosti Početci fizike kao i ostalih prirodnih znanosti sadržani su u „prirodnoj filozofiji" te Aristotela smatramo osnivačem niza prirodnih disciplina. Taj se naziv dugo zadržao i nalazimo ga i u naslovu, po mnogima, najvažnijega djela iz fizike, Newtonove Philosophiae Naturalis Principia Mathematica. Kako se ukupno znanje, pogotovo nakon renesanše, dosta naglo povećavalo, tako su i današnja znanstvena područja postajala sve diferenciranija, no još početkom 19. stoljeća bilo je moguće jednoj osobi, iznimnih sposobnosti, da ima uvid u cjelokupno dotadašnje znanje o prirodi. Do kraja 19. stoljeća fizika se razvila u mnogim područjima tako da su dotad postavljene temeljne teorije u svim područjima tadašnje fizike, znanje je bilo sistematizirano i zaokruženo i nije se očekivao neki bitno novi prodor. Kemija je u tom dugom razvoju bila sasvim odvojena disciplina, vrlo kompleksno područje koje nije sadržavalo onu egzaktnost na koju su fizičari navikli. Do manjega preklapanja dviju struka došlo je samo u području fizikalne kemije. Biologija, kao studij svih živih objekata, bila je tad uglavnom puka deskriptivna i sistematizirajuća disciplina i uopće se nije razmatrala mogućnost da se zakoni kemije i fizike primijene na žive sisteme, pogotovo ne na čovjeka. Veza s kemijom i u maloj mjeri s fizikom postojala je samo preko biokemije. Kako su se te tri znanosti razvijale odvojeno, u njima su se oblikovali različiti koncepti o pristupu tješavanju problema, kao i različiti jezici. Dobra ilustracija te razlike jest usporedba dviju bazičnih teorija iz fizike i biologije: zakon opće gravitacije i zakon evolucije prirodnom selekcijom. SADRŽAJ 1. STRUKTURA MATERIJE 1 1.1. Energija i sila 2 1.2. Struktura atoma 5 1.3. Struktura molekula 11 1.3.1. Načini vezanja atoma u molekulama 12 1.3.2. Veze između molekula ili manjih skupina atoma unutar velike biološke molekule 15 1.3.3. Energija molekule 16 2. MEHANIKA 19 2.1. Djelovanje sila na Ijudski organizam 19 2.2. Statika i dinamika Ijudskog organizma 21 2.2.1. Rotacijska gibanja -poluge 22 2.2.2. Translacijska gibanja 25 2.3. Elastične deformacije 27 2.3.1. Lineame elastične deformacije 29 2.3.2. Nelineame elastične deformacije 31 2.4. Viskoelastična svojstva tvari 34 2.4.1. Maxwellov model 35 2.4.2. Kelvinov model 36 2.4.3. Kombinirani model za poprečnoprugaste mišiće 37 3. MEHANIKATEKUĆINA 39 3.1. Hidrostatika 39 3.2. Hidrodinamika 41 3.2.1. Model idealne tekućine 41 3.2.2. Model realnih tekućina 42 3.2.3. Vrtloženje (turbulencija) 46 3.2.4. Nenjutnovske tekućine 47 3.3. Površinska svojstva tekućine 47 3.3.1. Zakrivljenost slobodne površine 49 3.3.2. Pojavepovezanesnapetošćupovršine 50 3.4. Reološka svojstva krvi 53 3.4.1. Krv - model idealne tekućine 54 3.4.2. Krv - model realne njutnovske tekućine 55 3.4.3. Osobitosti pri protjecanju krvi 57 4. TERMODINAMIKA 61 4.1. Zakoni termodinamike 62 4.1.1. Nulti zakon termodinamike 62 4.1.2. I. zakon termodinamike 63 4.1.3. II. zakon termodinamike 63 4.1.4. III. zakon termodinamike 65 4.2. Mehaničke interakcije 65 4.3. Toplinske interakcije 66 4.3.1. I. zakon termodinamike u opisu različitih oblika toplinskih interakcija....67 4.3.2. II. zakon termodinamike u opisu toplinskih interakcija 69 4.4. Gibbsova energija i kemijski potencijal 70 4.4.1. Mehaničke interakcije i Gibbsova energija 71 4.5. Stacionamo stanje biološkog sistema 73 4.6. Transportni procesi 75 4.6.1. Transport topline - spontani ireverzibilni procesi 75 4.6.2. Transport u gradijentu koncentracije 78 5. ELEKTRICITETI MAGNETIZAM 5.1. Električna sila i električno polje 5.2. Električni potencijal 5.3. Energija pohranjena u električnom polju 5.4. Magnetsko polje 5.5. Elektromagnetska indukcija 5.6. Tvari u stalnom električnom polju 5.6.1. Slobodni naboji u električnom polju 5.6.2. Vezani naboji u električnom polju 5.6.3. Polarizacija tvari u električnom polju 5.6.4. Polarizacija u izmjeničnom električnom polju 102 5.7. Kratkovalna dijatermija 103 5.8. Tvari u magnetskom polju 104 5.8.1. Dijamagnetizam 105 5.8.2. Paramagnetizam 106 5.8.3. Feromagnetizam 106 5.8.4. Tkivo u promjenljivu magnetskom polju 107 5.9. Elektromagnetski valovi 108 5.9.1. Maxwellova teorija elektromagnetizma 108 5.9.2. Mikrovalna dijatermija 111 5.10. Električna struja 112 5.10.1. Prolazak izmjenične električne struje kroz tkivo 114 5.10.2. Impedancija tkiva 116 5.10.3. Model za promatranje impedancije biološkoga tkiva 118 5.10.4. Opći efekti pri prolasku električne struje kroz biološki organizam 120 5.10.5. Reografija 121 6. ELEKTRODIJAGNOSTIKAI MAGNETODIJAGNOSTIKA 123 6.1. Akcijski potencijal 124 6.2. Elektromiografija 128 6.3. Elektrokardiografija 128 6.4. Elektroencefalografija 132 6.5. Magnetodijagnostika 132 6.5.1. Magnetokardiografija..132 6.5.2. Magnetoencefalografija 133 7. OPTIKA .135 7.1. Geometrijska optika 135 7.1.1. Ravni dioptar 138 7.1.2. Prizma 139 7.1.3. Sfemi dioptar 140 7.1.4. Leće 143 7.2. Optički instrumenti 145 Lupa 145 7.2.2. Mikroskop 7.2.2.1. Povećanjemikroskopa 147 7.2.2.2. Razlučivanje (rezolucija) optičkog mikroskopa 148 7.3. Pogreške centriranih sustava 152 7.3.1. Sfeme aberacije 152 7.3.2. Kromatske sfeme aberacije 153 7.3.3. Astigmatizam 154 7.4. Vrste mikroskopa 155 7.4.1. Optički mikroskopi u biologiji i medicini 155 7.4.2. Elektronski mikroskopi 160 7.4.3. Mikroskopi s pretraživačkom sondom 162 7.5. Optika oka 165 7.5.1. Optički model oka 167 7.5.2. Pogreške oka 168 8. AKUSTIKA 173 8.1. Titranje 174 8.1.1. Slobodno titranje 174 8.1.2. Slobodno prigušeno titranje 176 8.1.3. Prisilno harmonijsko titranje 177 8.1.4. Neharmonijsko titranje 179 8.2. Zvučnival 180 8.2.1. Razina intenziteta 182 8.3. Odnos osjeta i fizikalnih veličina zvuka 184 8.3.1. Frekvencija zvuka - visina tona 184 8.3.2. Razina intenziteta - glasnoća 185 8.3.3. Frekventni spektar - boja tona 187 8.4. Pojave kojima se koristimo pri uporabi zvuka u medicini 187 8.4.1. Odbijanje i lom zvučnih valova 188 8.4.2. Apsorpcija zvuka 189 8.4.3. Dopplerov efekt 190 DODATAK A - MATEMATIČKE OSNOVE 193 LITERATURA 203 POJMOVNIK 205 ****

Упркос многим неслагањима, постоји дубока сличност проблема са којима се сусрећемо у теорији релативности и оних на које наилазимо у квантној теорији. У оба случаја ради се о уочавању физичких закона који леже с ону страну нашег свакодневног искуства, стварајући проблеме формама опажања које уобичајено користимо. Увиђамо да су те форме, у ствари, идеализације, чија подесност з ауређивање нашег свакодневног искуства зависи од практично бесконачне брзине светлости и сићушности кванта дејства. Ипак, не смемо заборавити да, упркос њиховој ограничености, ми никако не можемо да их се ослободимо, те да оне боје наш језик и да њиховим терминима описујемо читаво наше искуство. Управо овакво стање ствари даје проблему и филозофску димензију. И док су резултати до којије је теорија релативности дошла већ прихваћени у научној свести, тешко да можемо да кажемо да се то у истој мери односи на оне видове проблема које је осветлила квантна теорија. САДРЖАЈ ПРЕДГОВОР ПОНОВЉЕНОМ ИЗДАЊУ ИЗ 1961., 7 УВОДНО РАЗМАТРАЊЕ, 9 I АТОМСКА ТЕОРИЈА И МЕХАНИКА (1925.), 31 Класичне теорије, 31 Квантна теорија атомског састава, 34 Принцип кореспонденције, 41 Веза између елемената, 45 Мањкавост механичких слика, 48 Развој рационалне квантне механике, 53 II КВАНТНИ ПОСТУЛАТ И СКОРАШЊИ РАЗВОЈ АТОМСКЕ ТЕОРИЈЕ, 57 Квантни постулат и узрочност, 58 Квант дејства и кинематика, 62 Мерења у квантној теорији, 67 Принцип кореспонденције и теорија матрица, 73 Таласна механика и квантни постулат, 78 Стварност стационарних стања, 84 Проблем елементарних честица, 91 III КВАНТ ДЕЈСТВА И ОПИС ПРИРОДЕ (1929.), 95 IV АТОМСКА ТЕОРИЈА И ОСНОВНИ ПРИНЦИПИ КОЈИ СТОЈЕ У ТЕМЕЉУ ОПИСА ПРИРОДЕ (1929.), 105 Наслов: Атомска физика и опис природе Издавач: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Страна: 125 (cb) Povez: тврди Писмо: ћирилица Формат: 20.5 x 14.5 cm Година издања: 2009 ИСБН: 978-86-7543-188-6

The essential David Bohm Edited by Lee Nichol Routledge, London, 2003. Mek povez, korice kao na slici, 349 strana. Nazalost, zadnja korica i poslednjih desetak listova su bili u dodiru s vodom, pa je ostala fleka, vidi se na jednoj od slika. Nema nikakvih neprijatnih mirisa. RETKO! Дејвид Бом (20. децембар 1917 — 27. октобар 1992) био је амерички научник који се сматра једним од најзначајнијих теоријских физичара 20. века [1] и који је допринео нестандардним идејама у квантној механици, неуропсихологији и филозофији ума. Добитник је награде Краљевског друштва у Лондону.[2] Бом је сматрао да квантна физика сугерише да је стари дуалистички модел реалности, у коме постоје две врсте супстанце, ментална и физичка које међусобно интерагују, превише ограничен. Да би допунио овај модел, развио је математичку и физичку теорију „имплицитног“ и „експлицитног“ редоследа.[3] Сматрао је да мозак, на ћелијском нивоу, ради у складу са математиком неког квантног ефекта, и постулирао је да је мисао нелокализована баш као и квантни ентитети. Бомово главно интерсовање је било разумевање природе реалности уопште, а посебно свести као кохерентне целине, која, по Бому, никада није статична и завршена већ процес који се одвија.[4] David Joseph Bohm FRS[1] (/boʊm/; 20 December 1917 – 27 October 1992) was an American-Brazilian-British scientist who has been described as one of the most significant theoretical physicists of the 20th century[2] and who contributed unorthodox ideas to quantum theory, neuropsychology and the philosophy of mind. Among his many contributions to physics is his causal and deterministic interpretation of quantum theory, now known as De Broglie–Bohm theory. Bohm advanced the view that quantum physics meant that the old Cartesian model of reality—that there are two kinds of substance, the mental and the physical, that somehow interact—was too limited. To complement it, he developed a mathematical and physical theory of `implicate` and `explicate` order.[3] He also believed that the brain, at the cellular level, works according to the mathematics of some quantum effects, and postulated that thought is distributed and non-localised just as quantum entities are.[4][failed verification] Bohm`s main concern was with understanding the nature of reality in general and of consciousness in particular as a coherent whole, which according to Bohm is never static or complete.[5] Bohm warned of the dangers of rampant reason and technology, advocating instead the need for genuine supportive dialogue, which he claimed could broaden and unify conflicting and troublesome divisions in the social world. In this, his epistemology mirrored his ontology.[6] Born in the United States, Bohm obtained his Ph.D. under J. Robert Oppenheimer at the University of California, Berkeley. Due to his Communist affiliations, he was the subject of a federal government investigation in 1949, prompting him to leave the U.S. He pursued his career in several countries, becoming first a Brazilian and then a British citizen. He abandoned Marxism in the wake of the Hungarian Uprising in 1956.[7][8] kvantna fizika

Bigzov komplet iz fizike za starije razrede osnovne škole (šesti, sedmi i osmi). Kutija sadrži: • Pribor za izvođenje ogleda sadrži: dinamometar, solarni autić, menzuru, metalne tegove i matice, vagu, plastične polukugle, eksere, medicinski špric, lopticu za ping pong, plastične čaše, bočice… • Radne listove sa uputstvom za izvođenje ogleda iz fizike za osnovnu školu SPISAK OGLEDA ZA 6. RAZRED: Ispitivanje istezanja opruge Оdređivanje površine Оdređivanje zapremine pravilnog tela Оdređivanje zapremine nepravilnog tela Оdređivanje gustine matice Uticaj atmosferskog pritiska SPISAK OGLEDA ZA 7. RAZRED: Istražujemo trenje Istraživanje ravnoteže tela Istraživanje ravnoteže poluge Istraživanje sile potiska Pretvaranje energije Toplotno širenje tela SPISAK OGLEDA ZA 8. RAZRED: Oscilacije Istraživanje svetlosnih pojava Električna struja Istraživanje magnetnog polja

Autor - osoba Aristoteles, 384pne-322pne = Aristotel, 384pne-322pne Naslov Fizika / Aristotel ; predgovor, prijevod s izvornika i sedmojezični tumač temeljnih pojmova (grčki, latinski, engleski, francuski, njemački, talijanski, ruski) Tomislav Ladan Vrsta građe knjiga Jezik hrvatski Godina 1987 Izdavanje i proizvodnja Zagreb : ǂSveučilišna naklada ǂLiber, 1987 Fizički opis XXXIV, 258 str. ; 22 cm Drugi autori - osoba Ladan, Tomislav Zbirka Djela : Aristotel Napomene Prevod dela: Aristoteloys physike akroasis / Aristoteles Str. V-XXXIV: Sadržaj i izričaj Aristotelove Fizike / Tomislav Ladan Indeksi. Predmetne odrednice Aristoteles, 384-322 pne -- `Fizika` Filozofija prirode Fizika Stanje: potpis u vrhu predlista i na 7. i 8. stranici predgovora uredno podvučeno nekoliko reči (v. sliku), inače odlično očuvano. Temeljno Aristotelovo delo iz ontologije prirode koje daje pojmovni okvir za svaku potonju artikulaciju nauke o prirodi. Nećemo ništa pogrešiti ako kažemo da je Aristotel zaslužan za konstituciju fizike kao opšte prirodne nauke. Od njega potiče ne samo naziv („fizika“) nego i dobar deo pojmovnog, terminološkog i problematskog sadržaja ove nauke. Aristotel (grč. Αριστοτέλης; 384. p. n. e. – 322. p. n. e.) bio je starogrčki filozof i besednik, Platonov učenik i jedna od najuticajnijih ličnosti u istoriji evropske misli. Aristotel je bio grčki filozof i naučnik koji je rođen makedonskom gradu Stagira, Halkidiki, na severnoj periferiji klasične Grčke. Njegov otac, Nikomah, je umro kad je Aristotel bio dete, nakon čega je Proksenus od Atarneusa postao njegov staratelj. U svojoj osamnaestoj godini, pošao je na Platonovu akademiju u Atini i ostao je tamo do svoje 37. godine (c. 347 p. n. e.). Njegovi rukopisi pokrivaju mnoge teme – uključujući fiziku, biologiju, zoologiju, metafiziku, logiku, etiku, estetiku, poetiku, pozorište, muziku, retoriku, lingvistiku, politiku i vladu – i čine prvi sveobuhvatni sistem zapadne filozofije. Ubrzo nakon Platonove smrti, Aristotel je napustio Atinu i, na zahtev Filipa Makedonskog, podučavao je Aleksandara Velikog počevši od 343 p. n. e. Prema pisanju Encyclopædia Britannica, „Aristotel je bio prvi istinski naučnik u istoriji ... [i] svaki naučnik mu duguje.“ Podučavanje Aleksandra Velikog je pružilo Aristotelu mnoge mogućnosti i obilje materijala. On je osnovao biblioteku u Liceju koja je pomagala u produkciji mnogih od njegovih stotina knjiga. Činjenica da je Aristotel bio Platonov učenik je doprinela njegovom ranom gledištu platonizma, međutim nakon Platonove smrti, Aristotel se uronio u empirijska izučavanja i udaljio se od platonizma u korist empirizma.[8] On je verovao da svi ljudski koncepti i svo njihovo znanje ultimativno bazirani na percepciji. Aristotelovo gledište na prirodne nauke predstavlja podlogu u osnovi mnogih njegovih radova. Aristotelovi pogledi na fizičke nauke temeljno je oblikovalo gledište srednovekovnih učenjaka. Njegov uticaj doseže do renesanse i nije bio sistematski zamenjen do prosvetiteljstva i teorija kao što je klasična mehanika. Neka od Aristotelovih zooloških opažanja, kao što je hectocotyl (reproduktivna) ruka oktopusa, nisu potvrđena, niti osporena do 19. veka. Njegovi radovi sadrže najraniju poznatu studiju logike, koja je inkorporirana u kasnom 19. veku u modernu formalnu logiku. Aristotel je rođen u Stagiri, grčkoj koloniji na makedonskom poluostrvu. Njegov otac, Nikomah, radio je kao dvorski lekar kod kralja Amintasa III Makedonskog, dede Aleksandra Velikog. Veruje se da su Aristotelovi preci bili na ovoj dužnosti i kod ranijih makedonskih kraljeva. Pretpostavlja sa da je, kada je otišao u Atinu sa 18 godina, Aristotel imao i neka znanja iz medicine koja je dobio od oca. Od 18. do 37. godine pohađa Akademiju kao Platonov učenik. Razlike u filozofskim stavovima bile su osnova za stvaranje raznih legendi o odnosima Platona i Aristotela. Evidentno je da su neslaganja u stavovima postojala, pošto Aristotel vrlo rano pokazuje interesovanje za prirodne činjenice i zakone za razliku od Platonovih idealističkih stavova. Bilo kako bilo, nema nikakvih dokaza da su za vreme Aristotelovog boravka na Akademiji odnosi između dvojice filozofa bili zategnuti ili prekinuti. Zapravo, Aristotelovo ponašanje posle Platonove smrti, njegova stalna saradnja sa Ksenokratom i ostalim platonistima, te reference na Platonovo učenje u njegovim delima dokazuju da je, iako je i bilo sukoba mišljenja između Aristotela i Platona, među njima postojalo duboko razumevanje i tolerancija. Takođe, priče kažu da je Aristotel najviše neslaganja imao sa epikurejcima, koji su bili poznati i kao „klevetnici“. Iako se ovakve legende često nalaze kod ranih hrišćanskih pisaca kao što su Justin Isposnik i Grigorije Nazijazin, razlog leži najviše u čvrstom sistemu vrednosti koji su Aristotelu usadili rani hrišćanski jeretici, a ponajmanje u nekom dobro utemeljenom istorijskom verovanju. Posle Platonove smrti (346. p. n. e.), Aristotel sa Ksenokratom odlazi na dvor Hermijasa, vladara Atarnije u Maloj Aziji i ženi se sa Pitijom, vladarevom nećakinjom i pokćerkom. Godine 344. p. n. e., Hermijas gine u pobuni i Aristotel sa porodicom odlazi u Mitilenu. Posle godinu-dve, na poziv kralja Filipa II Makedonskog odlazi u rodnu Stagiru da bi postao tutor Aleksandra Velikog, koji je tad imao 13 godina. Plutarh piše da Aristotel Aleksandra nije poučavao samo etici i politici već ga je upućivao i u daleko dublje tajne filozofije. Mnoštvo je dokaza da je Aleksandar mnogo naučio od Aristotela, a i da je Aristotel imao koristi poučavajući mladog princa (iako se Bertrand Rasel ne slaže s ovim navodima). Zahvaljujući ovom uticaju, Aristotel je od Aleksandra dobijao značajna novčana sredstva za nabavku knjiga, a po svemu sudeći, obnovljena moć Aleksandrove vojske posledica je, barem delimično, i Aleksandrovog odnosa sa Aristotelom. Po navodima Plutarha i Diogena, Filip je 340. p. n. e. godine do temelja spalio Stagiru, Aristotelov rodni grad, ali je Aristotel uspeo nagovoriti Aleksandra da ga obnovi. Oko 335. p. n. e., Aleksandar odlazi u pohod na Aziju a Aristotel, koji je od Aleksandrovog dolaska na makedonski tron imao ulogu neslužbenog savetnika, odlazi ponovo u Atinu i otvara sopstvenu filozofsku školu. Moguće je da je Aristotel, po kazivanju Aula Gelijusa, vodio školu retorike za vreme svog prethodnog boravka u Atini; ali, sada, sledeći Platonov primer, on počinje davati redovne časove iz filozofije u gimnazijumu sagrađenom u čast Apolona Likijskog, po kojem je škola dobila ime Licej. (Škola je takođe bila poznata i kao peripatetička škola pošto je Aristotel voleo da raspravlja o filozofskim pitanjima sa svojim učenicima šetajući gore-dole, peripateo (lagana šetnja), peripatoi (oko gimnazijuma). Za vreme trinaestogodišnjeg perioda (335. p. n. e. – 322. p. n. e.) koji je proveo poučavajući u Liceju, Aristotel je napisao većinu svojih dela. Po uzoru na Platona, piše „Dijaloge“ u kojima popularnim jezikom iznosi osnove svog učenja. Takođe je napisao nekoliko studija (o kojima će biti govora kasnije) o fizici, metafizici itd.; u kojima je stil formalniji, a jezik učeniji nego u „Dijalozima“. Ovi tekstovi otkrivaju u kojoj meri su mu bili korisni materijali i pisani izvori koje mu je Aleksandar svojevremeno obezbedio. Oni posebno pokazuju povezanost njegovog učenja sa radovima grčkih filozofa, njegovih prethodnika, te kako je nastavio, lično ili preko drugih filozofa, istraživanja prirodnih pojava. Plinije tvrdi da je Aleksandar stavio pod Aristotelov nadzor sve lovce, ribare i ptičare u svom kraljevstvu te sve nadzornike kraljevskih šuma, jezera, močvara i pašnjaka što je bilo vrlo verovatno uzevši u obzir Aristotelova radove iz zoologije. Aristotel je izuzetno dobro poznavao radove svojih prethodnika tako da Strabon konstatuje da je Aristotel među prvima počeo stvarati veliku biblioteku. U poslednjim godinama Aristotelovog života odnosi između njega i Aleksandra postaju veoma zategnuti zahvaljujući stradanju i kazni Kalistenovoj kojeg je Aristotel svojevremeno preporučio Aleksandru. Bez obzira na sve, u Atini su i dalje smatrali Aristotela Aleksandrovim prijateljem i predstavnikom Makedonije. Naravno, nakon što je u Atinu stigla vest o Aleksandrovoj smrti i nakon što izbili nemiri koji su doveli do Lamijskog rata Aristotel postaje nepopularan kao i svi Makedonci. Atmosferu nepoštovanja i omraženosti, koju su svojevremeno osetili Anaksagora i Sokrat, doživeo je, još bezrazložnije, i sam Aristotel. Napušta Atinu izjavljujući (po svedočenjima mnogih antičkih autoriteta) da neće pružiti Atinjanima šansu da se po treći put ogreše o filozofiju. Nalazi utočište na svom seoskom imanju u Kalkisu u Eubeji gde i umire sledeće godine, 322. p. n. e. od dugogodišnje bolesti. Priče da je njegova smrt posledica trovanja kukutom, kao i legenda da se bacio u more „jer nije mogao objasniti talase“ nemaju istorijske osnove. Vrlo malo se zna o Aristotelovom fizičkom izgledu osim iz njemu nenaklonjenih izvora. Njegove očuvane statue i biste, koje verovatno datiraju iz prvih godina delovanja peripatetičke škole, prikazuju čoveka prosečne visine, oštrih crta lica i pronicljivog pogleda. Na osnovu njegovih tekstova, testamenta (nesumnjivo verodostojnog), odlomaka iz njegovih pisama te svedočenja njegovih objektivnih savremenika zaključujemo da se radilo o visokomoralnom čoveku blage naravi, posvećenog porodici i prijateljima, koji je blago postupao sa svojim robovima, bio milostiv prema svojim neprijateljima i protivnicima i zahvalan svojim dobročiniteljima. Kada je platonizam prestao da dominira svetom hrišćanske misli i kada su se Aristotelovi radovi počeli proučavati objektivno i bez straha, u delima hrišćanskih pisaca 13. veka (isto kao i kod objektivnih pisaca njegovog vremena) Aristotel se opisuje kao čovek blage naravi, dostojanstvene pojave, skroman i bez ijednog moralnog nedostatka, „najveći od onih koji znaju“. Oblici državnog uređenja Aristotel je, za razliku od Platona, više bio orijentisan na istraživanje postojećeg društva. Analizom 158 ustava grčkih polisa, on je podelio državna uređenja na: dobra (monarhija, aristokratija i republika) i loša (tiranija, oligarhija i demokratija). Aristotelovi spisi Glavni članak: Aristotelovi spisi Dela: Organon (sakupljeni Aristotelovi logički spisi), Poetika (O pesničkoj umetnosti), Retorika, Nikomahova etika (Nikomah je bio njegov otac), Politika, Metafizika, Fizika, O duši. Njegovi naslednici su učili po njegovim knjigama i po knjigama koje su pisane na osnovu njegovih dela. A, on je prvi koji je objektivno opisao svo dotadašnje znanje. Naglasak na objektivno, jer drugi filozofi su pisali dela, pesme, dijaloge. Aristotel je pisao udžbenike, u kojima je prvi put uredno pobrojao sva dotadašnja znanja (i, naravno, dopisao otkrića do kojih je i sam došao). MG14 (N)

Autor - osoba Šild, Erih Kaselman, H. F. Damen, Ginter Polenc, Rajner Naslov Građevinska fizika : projektovanje i primena / Erih Šild ... [et al.] ; preveo Aleksandar Flašar Vrsta građe knjiga Jezik srpski Godina 1985 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Građevinska knjiga, 1985 (Beograd : Savremena administracija) Fizički opis 215 str., [15] listova s tablama : ilustr., graf. prikazi ; 29 cm Drugi autori - osoba Flašar, Aleksandar Napomene Prevod dela: Bauphysik Planung und Anwendung / Erich Schild ... [et al.] Bibliografija: str. 207-213 Registar. Predmetne odrednice Građevinarstvo – Izolacija MG108 (N) Toplotna zaštita, difuzija pare, promene oblika, osvetljenje, zaštita od osunčavanja, prostorna akustika, zaštita od buke... Građevinska fizika-projektovanje i primena Pobude zbog kojih je pisana ova knjiga/1 Sadržina i svrha knjige/1 Izbor materijala/1 Položaj građevinske fizike/1 Građevinsko-fizički obračuni/2 ( odgovornosti – pravna pitanja/3 Uputstvo za upotrebu knjige/4 TOPLOTNA IZOLACIJA Projektni zadaci/5 Osnovna razmatranja 1. Toplotne izolacije pojedinih građevinskih elemenata/5 2. Gubitak toplote spoljnjeg omotača zgrade/7 8. Značaj temperature unutrašnjih površina/8 Poilsetnik-konstrukcije i projektna uputstva/9 Zahtevi i ocena 1. Toplotna izolacija pojedinog građevinskog elementa (najmanja toplotna zaštita)/10 2. Toplotna zaštita spoljnjeg omotača zgrade (povećana toplotna zaštita)/ll 3. Obezbeđenje optimalne temperature unutrašnjih površina (potpuna toplotna zaštita)/ 4. Primedbe uz zahteve 1 ... 3/12 Primer /14 DIFUZIJA VODENE PARE Projektni zadaci/18 Osnovna razmatranja 1. Pojmovi i uticajne veličine/19 1.2. Difuzija pare kroz građevinske elemente/2O 2. Pritisci pare i temperature u preseku građevinskog elementa/21 I. Stvaranje rose u preseku građevinskog elementa/23 VI. Jednoslojni građevinski elementi/23 1.2. Višeslojni građevinski elementi/24 I. Isušivanje rose stvorene tokom leta/25 I I. Jednoslojni građevinski elementi/25 I 2. Višeslojni građevinski elementi/26 S. Uticaj rose na toplotnu izolaciju/28 (>. Rosa na unutrašnjim površinama spoljnjih građevinskih elemenata/29 Konstrukcije i projektna uputstva 1. Sprečavanje površinske robe/31 2. Sprečavanje rose u preseku građevinskog elementa/31 2.1. Opšte/31 2.2. Zidovi/31 2.3. Jednoslojni neprovetreni krov (topli krov)/32 2.4. Dvoslojni provetreni krov (hladni krov)/32 2.5. „Obrnuti krov“/35 Podsetnik/35 Zahtevi i ocena 1. „Postupak gotovih elemenata“ /37 2. Proračun pomoću srednjih mesečnih vrednosti/37 3. Proračun rose na površinama/38 4. Primedbe uz zahteve 1 ... 3/39 Primer Ispitivanje stvaranja rose A Stvaranje rose u preseku krovne konstrukcije/40 В Sprečavanje rose u preseku zidne konstrukcije/45 C Stvaranje rose na unutrašnjim površinama zida/49 DEFORMACIJE Projektni zadaci/51 Osnovna razmatranja 1. Pojmovi i uticajne veličine/52 2. Procena deformacija/53 2.1. Deformacije građevinskih elemenata koji se međusobno graniče/53 2.2. Savijanje armirano-betonskih tavanica/55 Konstrukcije i projektna uputstva 1. Sprečavanje suviše velikih promena dužina/56 1.1. Toplotno izdužen je 1.2. Skupljanje 1.3. Oslonac krovne tavanice 2. Sprečavanje suviše velikih savijanja tavanica Podsetnik/58 Zahtevi i ocena 1. Granični klimatski uslovi/59 2. Dozvoljene razlike izduženja ДЕ i horizontalni ugao pomeranja у tan/59 3. Primedbe uz zahteve 1 ... 2/60 OSUNCAVANJE Ispitivanje deformacija na osloncu krovne tavanice/61 A Razlike izdužen ja između zida i krovne tavanice/62 В Pomeranje između krovne tavanice i sprat- ne tavanice ispod nje/66 DNEVNO SVETLO Projektni zadaci/68 Osnovna razmatranja 1. Pojmovi i uticajne veličine 1.1. Sunčevo zračenje/68 1.2. Dnevna svetlost-veštačka svetlost/68 1.3. Osnovni pojmovi svetlosne tehnike/69 1.4. Ravnomernost/69 1.5. Bleštanje/69 1.6. Senovitost/70 1.7. Meteorološki podaci/70 1.8. Količnik dnevne svetlosti/70 2. Proračun količnika dnevne svetlosti za prostorije sa bočnim prozorima zastakljenim staklom 2.1. Deo svetlosti sa vidnog delà neba Т /71 2.2. Deo refleksije spolja Tv /72 2.3. Deo unutrašnje refleksije Ta /72 2.4. Faktori slabljenja svetlosti/72 3. Prosečno određivanje svetlo-tehničkih zadovoljavajućih dimenzija prozora/73 Projektni zadaci/82 Osnovna razmatranja 1. Dijagram položaja sunca/82 2. Merač ugla senke/83 Konstrukcije i projektna uputstva 1. Orijentisanje zgrade/84 2. Oblikovanje osnove/84 Zahtevi i ocena/85 Primer Procenjivanje uslova osunčavanja odnosno zasenčenja fasade i nekog mesta/86 A Procenjivanje uslova osunčavanja odnosno zasenčenja fasade F/86 В Procenjivanje uslova osunčavanja odnosno zasenčenja mesta P/86 Konstrukcije i projektna uputstva 1. Raspored prozora/74 3. Dimenzije prostorije/74 4. Količnik dnevne svetlosti/75 5. Ravnomernost osvetljenosti/75 6. Nepostojanje bleštanja/75 7. Zasenčenje i pravac pada svetlosti/75 Podsetnik/75 Zahtevi i ocena 1. Veličina količnika dnevne svetlosti/76 2. Ravnomernost/77 Primer Ispitivanje dovoljne osvetljenosti dnevnom svetlošću za prostorije sa prozorima raspoređenim na jednoj strani i providnim zastakljenjem/78 ZAŠTITA OD SUNCA Osnovna razmatranja 1. Pojmovi i uticajne veličine 1.1. Uticaj usmeravanja prozora na uslove temperature u prostorijama/90 1.2. Zaštitne mere/91 2. Propustljivost energije kroz staklo/91 3. Upijanje toplote građevinskih elemenata unutar prostorije/92 Konstrukcije i projektna uputstva 1. Orijentacija zgrade i oblikovanje osnove/94 2. Površine prozora/94 3. Građevinski elementi koji ograđuju prostoriju/94 4. Prozorska propustljivost energije/94 OSUNCAVANJE Ispitivanje deformacija na osloncu krovne ta- vanlce/61 Л Razlike izduženja između zida i krovne ta- vanice/62 В Pomeranje između krovne tavanice i sprat- ne tavanice ispod nje/66 DNEVNO SVETLO Projektni zadaci/68 Osnovna razmatranja 1. Pojmovi i uticajne veličine 1.1. Sunčevo zračenje/68 1.2. Dnevna svetlost-veštačka svetlost/68 1.3. Osnovni pojmovi svetlosne tehnike/69 1.4. Ravnomemost/69 1.5. Bleštanje/69 1.6. Senovitost/70 1.7. Meteorološki podaci/70 1.8. Količnik dnevne shvetlosti/70 2. Proračun količnika dnevne svetlosti za prostorije sa bočnim prozorima zastaklje¬nim staklom 2.1. Deo svetlosti sa vidnog delà neba Тн /71 2.2. Deo refleksije spolja Tv /72 2.3. Deo unutrašnje refleksije Тв, /72 2.4. Faktori slabljenja svetlosti/72 3. Prosečno određivanje svetlo-tehničkih za-dovoljavajućih dimenzija prozora/73 Projektni zadaci/82 Osnovna razmatranja 1. Dij agram p oložaj a sunca/82 2. Merač ugla senke/83 Konstrukcije i projektna uputstva 1. Orijentisanje zgrade/84 2. Oblikovanj e osnove/84 Zahtevi i ocena/85 Primer Procenjivanje uslova osunčavanja odnosno za- senčenja fasade i nekog mesta/86 A Procenjivanje uslova osunčavanja odnosno zasenčenja fasade F/86 В Procenjivanje uslova osunčavanja odnosno zasenčenja mesta P/86 Konstrukcije i projektna uputstva 1. Raspored prozora/74 3. Dimenzije prostorije/74 4. Količnik dnevne svetlosti/75 5. Ravnomernost osvetljenosti/75 6. Nepostojanje bleštanja/75 7. Zasenčenje i pravac pada svetlosti/75 Podsetnik/75 Zahtevi i ocena 1. Veličina količnika dnevne svetlosti/76 2. Ravnomernost/77 ZAŠTITA OD SUNCA Osnovna razmatranja 1. Pojmovi i uticajne veličine 1.1. Uticaj usmeravanja prozora na uslove temperature u prostorijama/90 1.2. Zaštitne mere/91 2. Propustljivost energije kroz staklo/91 3. Upijanje toplote građevinskih elemenata unutar prostorije/92 Konstrukcije i projektna uputstva Primer Ispitivanje dovoljne osvetljenosti dnevnom svetlošću za prostorije sa prozorima raspoređenim na jednoj strani i providnim zastakljenjem/78 1. Orijentacija zgrade i oblikovanje osnove/94 2. Površine prozora/94 3. Građevinski elementi koji ograđuju prostoriju/94 4. Prozorska propustljivost energije/94 5. Zaštitne mere/94 5.1. Opšti zahtevi za zaštitne uređaje/94 5.2. Konstrukciono oblikovanje zaštitnog sistema/94 5.3. Zaštitni uređaji koji su na spoljnoj strani zgrade/95 5.4. Zaštitni uređaji u ravni prozora/97 5.5. Uređaji unutrašnje zaštite od sunca/98 6. Prirodno provetravanje/98 7. Klimatizacija/98 Podsetnik/98 2.1. Reflektori/118 2.2. Difuzori/118 2.3. Apsorberi/118 2.4. Zaštitni zidovi i parcijalne kapsule/120 Konstrukcije-projektna uputstva 1.1. Zapremina prostorije/121 1.2. Oblik prostorije/121 1.3. Površine koje ograničavaju prostoriju/121 2. Prostorije grupe 2/124 Podsetniik/124 Zahtevi i ocena 1. Zagrevanje unutrašnjosti prostorije/99 2. Proračun potrebnih zaštitnih mera/79 Zahtevi i ocena/125 Primer Rešenje jedne male dvorane za predavanje/126 Primer Ispitivanje mera za sprečavanje suviše velikog zagrevanja prostorija tokom leta/101 ZVUČNA IZOLACIJA Projektni zadaci/129 Osnovna razmatranja ZAŠTITA OD ZVUKA Fizika-fiziologija 1. Zvuk kao talasno kretanje/103 2. Zvuk kao prenosilac energije/104 1. Zvuk kao fiziološko-psihološka veličina/107 1. Pojmovi i uticajne veličine/130 2. Zvučna izolacija jednostrukih građevinskih elemenata/132 3. Zvučna izolacija dvostrukih građevinskih elemenata/135 4. Zvučna izolacija višestrukih građevinskih elemenata/137 5. Uticaj spojnica i otvora/138 SPOLJNA BUKA Konstrukcija i projektna uputstva Projektni zadaci/110 Osnovna razmatranja 1. Pojmovi i uticajne veličine/110 2. Izvori buke/110 1. Rasprostiranje buke/111 1.1. Prigušivanje rasprostiranjа/111 1.2. Prepreke prostiranja – zaklonjenosti/111 1. Koncepcija osnove objekta/140 2. Jednostruki zidovi/140 3. Dvoslojnii zidovi/141 4. Spojnice i otvori/143 5. Tavanice/144 6. Prozori/144 7. Vrata/145 Podsetnik/146 Projektni zadaci Zahtevi i ocena/147 1. Zaštitna rastojanja/113 2. Zaštitne mere/113 Podsetnik/113 Primer Predlog rešenja pregradnog zida sa vratima/ 148 AKUSTIKA PROSTORIJE Projektni zadaci/115 Osnovna razmatranja 1. Pojmovi i uticajne veličine/115 Elementi za poboljšanje akustike prostora/118 ZAŠTITA OD ZVUKA UDARA Projektni zadaci/150 Osnovna razmatranja 1. Pojmovi i uticajne veličine/150 2. Izolacija od zvuka udara jednostrukih građevinskih elemenata/153 MG108 (N)