The essential David Bohm Edited by Lee Nichol Routledge, London, 2003. Mek povez, korice kao na slici, 349 strana. Nazalost, zadnja korica i poslednjih desetak listova su bili u dodiru s vodom, pa je ostala fleka, vidi se na jednoj od slika. Nema nikakvih neprijatnih mirisa. RETKO! Дејвид Бом (20. децембар 1917 — 27. октобар 1992) био је амерички научник који се сматра једним од најзначајнијих теоријских физичара 20. века [1] и који је допринео нестандардним идејама у квантној механици, неуропсихологији и филозофији ума. Добитник је награде Краљевског друштва у Лондону.[2] Бом је сматрао да квантна физика сугерише да је стари дуалистички модел реалности, у коме постоје две врсте супстанце, ментална и физичка које међусобно интерагују, превише ограничен. Да би допунио овај модел, развио је математичку и физичку теорију „имплицитног“ и „експлицитног“ редоследа.[3] Сматрао је да мозак, на ћелијском нивоу, ради у складу са математиком неког квантног ефекта, и постулирао је да је мисао нелокализована баш као и квантни ентитети. Бомово главно интерсовање је било разумевање природе реалности уопште, а посебно свести као кохерентне целине, која, по Бому, никада није статична и завршена већ процес који се одвија.[4] David Joseph Bohm FRS[1] (/boʊm/; 20 December 1917 – 27 October 1992) was an American-Brazilian-British scientist who has been described as one of the most significant theoretical physicists of the 20th century[2] and who contributed unorthodox ideas to quantum theory, neuropsychology and the philosophy of mind. Among his many contributions to physics is his causal and deterministic interpretation of quantum theory, now known as De Broglie–Bohm theory. Bohm advanced the view that quantum physics meant that the old Cartesian model of reality—that there are two kinds of substance, the mental and the physical, that somehow interact—was too limited. To complement it, he developed a mathematical and physical theory of `implicate` and `explicate` order.[3] He also believed that the brain, at the cellular level, works according to the mathematics of some quantum effects, and postulated that thought is distributed and non-localised just as quantum entities are.[4][failed verification] Bohm`s main concern was with understanding the nature of reality in general and of consciousness in particular as a coherent whole, which according to Bohm is never static or complete.[5] Bohm warned of the dangers of rampant reason and technology, advocating instead the need for genuine supportive dialogue, which he claimed could broaden and unify conflicting and troublesome divisions in the social world. In this, his epistemology mirrored his ontology.[6] Born in the United States, Bohm obtained his Ph.D. under J. Robert Oppenheimer at the University of California, Berkeley. Due to his Communist affiliations, he was the subject of a federal government investigation in 1949, prompting him to leave the U.S. He pursued his career in several countries, becoming first a Brazilian and then a British citizen. He abandoned Marxism in the wake of the Hungarian Uprising in 1956.[7][8] kvantna fizika