Knjiga je potpuno nova, necitana, kao iz knjizare. Malaparte : životi i legende - Mauricio Sera Izdavač: Službeni glasnik Godina izdanja: 2019 Broj strana: 630 Format: 20 cm Povez: Tvrdi Mogu se naći brojni i to sve odlični razlozi da ga ne volite. Kurcio Zukert, zvani Malaparte (1898–1957), taj prokleti Toskanac, komedijant i mučenik, tipičan je primer prvoklasnog pisca koji svoj talenat plaća ljudskim nedostacima, čak i manama: mitoman, egzibicionista, lakom na novac i zadovoljstva, „kameleon“ spreman da služi svim vlastima i da ih upotrebi za svoje ciljeve, poput nekog Kaljostra moderne književnosti. U ovom delu n amera nam je da odbacimo te stereotipe koliko god je moguće i da pokažemo ličnu doslednost i modernost ovog proročkog tumača dekadentnosti Evrope u suočavanju s novim globalnim silama (SSSR-om, Sjedinjenim Državama, Kinom) i ideologijama mase: fašizmom, komunizmom, maoizmom. (…) Gde pronaći ključ za uverljivo tumačenje kod pisca koji će sve učiniti da zametne tragove? Vraćamo se tako na misteriju Malaparte. Hipertrofirani kult njegovog Ja otkriva pažljivom posmatraču previše pukotina a da one ne bi pomračile zvaničnu sliku o njemu i da je, u neku ruku, ne bi razmalapartizovale, jer će ovaj čovek isključen iz istorije učiniti previše toga, često i lošeg, da bi dokazao da u svim prilikama ostaje gospodar sopstvene istorije. Ostajem pri uverenju da se njemu ova knjiga ne bi dopala, ali u nadi da bi cenio brigu za nepristrasnošću. Poricanjem očiglednog i ulepšavanjem izmišljotina koje ne mogu izdržati malo dublju analizu, Malaparte će na kraju ostaviti o sebi sliku još dalju od stvarnosti, i utoliko gore ako je nepovoljnija po njega od ove. Da, upravo od toga treba da počnemo, tu se on upravo otkriva, uprkos onolikoj spretnosti. Kao i svaki veliki pisac, on neće nadživeti samo svoje mane i svoje suprotnosti, već isto tako i svoje zamke i „trikove“. Jer, imao je snažnu a nepriznatu sklonost ka neuspehu: Malaparte ili Narcisove nedaće.

kca posveta autora Uvođenje u Hilandar je izuzetna i znalački napisana knjiga koja će služiti na korist svima, bez obzira da li zahvaljujući njoj stupaju u imaginarno, ili pomoću nje započinju realno putovanje u jedinstveno „carstvo bez krune,“ na Svetu Goru Atonsku i u manastir Hilandar. Njen autor, Vladeta Janković, poznat je širokoj srpskoj akademskoj i čitalačkoj javnosti i televizijskoj publici. Pouzdan je tumač izvora duhovne i kulturne baštine evropske civilizacije, koji nas uvek nagrađuje svojim temeljnim znanjem i erudiciom, a neizostavno i lepim stilom pripovedanja. Veštinom pobrojanih spisateljskih vrlina i simfonijom dinamičnog teksta sa preko 400 biranih ilustracija, starih i savremnih fotografija, od kojih su mnoge nastale kao monaška rukodelja, Uvođenje u Hilandar čitaocu pruža zadovoljstvo koje se prelazi u jednom dahu i kome se on ponovo vraća, kao što i sam Hilandar uvek iznova privlači svoje poklonike. Predstavljajući nam istoriju i znamenitosti svetogorskih manastira, njenu „prestonicu“ Kareju, skromne pustinjačke kolibe na Karulji, i na kraju sam Hilandar, biser srpskog duha unutar čudesnog sveta Bogorodičinog vrta, Vladeta Janković nas ne vodi samo kroz događaje, umetnička i graditeljska dela, monaški život i povest o čudotvornim ikonama. Iako nam pomaže da sve to obuhvatimo i primimo sa razumevanjem, dočaravajući nam čudesnu privlačnost Hilandara za savremenog čoveka, od nebrojenih i bezimenih poklonika pa sve do naslednika engleskog prestola, autor nam nenametljivo otrkiva i sopstveni opit. Pripovedanje je začinjeno kada treba i taman koliko treba autentičnim sećanjima iz četrdesetogodišnjeg iskustva hilandarskog i svetogorskog putnika i poklonika. Završavajući knjigu autor nam svedoči da „dotakavši hilandarsko tle, mnogi se kući vraćaju ozareni, neki zamišljeni, malo ko ravnodušan, a valjda niko sasvim isti kakav je došao. Tu su mnogi okrepili dušu, a uvek će biti i onih koji su je, ne znajući to ni sami, zapravo našli.“ Tajna ovog odnosa, davanja i primanja, svakako je najbolja preporuka da se Uvođenje u Hilandar, kompozicija bogate reči, slike i utisaka, učini sopstvenim iskustvom. Prikaži više

Autor: Grupa autora Povez: tvrd Br. strana: 874+783+694 Format: 13 x 20 Savremena nemačka drama 1945-1968 - I Savremena nemačka drama 1968-1989 - II Savremena nemačka drama 1989-2008 - III Priredile: Bojana Denić, Drinka Gojković i Jelena Kostić Tomović Nemačko pozorište tradicionalno je veoma značajno i u nemačkoj umetnosti i u nemačkom društvu. Ono se oduvek zanimalo za filozofsko-psihološka pitanja svojstvena odgovarajućoj epohi, ali je na drugoj strani uvek bilo i posebno osetljivo na probleme socijalno-političke stvarnosti. Ta svojstva ono je zadržalo sve do danas. Ova antologija savremene nemačke drame predstavlja čitaocima dramsku produkciju na nemačkom govornom području – dakle u Austriji, Nemačkoj Demokratskoj Republici, Saveznoj Republici Nemačkoj i Švajcarskoj – od 1945. do 2008. godine. Taj period odabran je iz dva razloga: dramsko stvaralaštvo na nemačkom jeziku tog perioda za nas je danas i tematski i formalno posebno aktuelno, ali, uprkos tome, ono našoj pozorišnoj i čitalačkoj publici još nije dovoljno poznato. Antologija se sastoji od tri toma, a svaki od njih posvećen je specifičnom periodu političke i društvene istorije germanofonih zemalja, pa i čitave zapadne hemisfere, u skladu s jednim od osnovnih ontoloških svojstava pozorišta i dramskog teksta – da osvetljavaju, preispituju i dovode u pitanje aktuelnu realnost. Shodno tome, kao granice između svezaka poslužili su upravo prelomni istorijski trenuci. Prvi tom antologije otpočinje tekstovima koji su nastali neposredno po završetku Drugog svetskog rata, 1945, a okončava se previranjima koja su obeležila 1968. godinu, pa i čitavo razdoblje koje je potom usledilo. Drugi tom obuhvata dramsko stvaralaštvo od 1968. do 1989, dakle do pada Berlinskog zida, događaja koji je suštinski preusmerio tokove nemačke i evropske istorije. Završni, treći tom predstavlja čitaocima period od 1989. do 2008. godine, kada izbija aktuelna svetska ekonomska kriza, čije se posledice, koliko se za sada može sagledati, neće svesti na relativno kratkotrajne potrese, nego će veoma ozbiljno i dugoročno izmeniti lice planete. Iz perioda 1945–1968. u antologiju je uvršteno dvanaest autora i dela: Volfgang Borhert, Napolju, ispred vrata; Bertolt Breht, Sofoklova Antigona; Fric Hohvelder, Javni tužilac; Elijas Kaneti, Oročeni; Hajner Miler, Ispravka I; Maks Friš, Biderman i palikuće; Fridrih Direnmat, Fizičari; Peter Haks, Brige i moć; Peter Vajs, Mara/Sad; Hajnar Kiphart, Slučaj Roberta Openhajmera; Karl Cukmajer, Đavolov general i Volfgang Bauer, Magic Afternoon. Dramski tekstovi u ovom tomu tematizuju nekoliko međusobno povezanih problema: pacifizam i antifašizam (Borhert, Breht i Cukmajer), opasnost od novih katastrofalnih sukoba, pre svega od nuklearnog rata (Kiphart i Friš), totalitarizam i problem ljudske slobode (Kaneti), izigrane ideje revolucije (Vajs i Hohvelder), izgradnju socijalizma u Istočnoj Nemačkoj i borbu ideologija tokom Hladnog rata (Miler, Haks, čak i Direnmat), a najavljuju i novu osećajnost, koja će obeležiti naredni period (Bauer).

I - Savremena nemačka drama 1945-1968 II - Savremena nemačka drama 1968-1989 III - Savremena nemačka drama 1989-2008 Priredile: Bojana Denić, Drinka Gojković i Jelena Kostić Tomović Izdavač: ZEPTER Godina: 2015, 2017, 2017 Broj strana: 874+783+694 Povez: Tvrdi Format: 20 x 13 cm Nemačko pozorište tradicionalno je veoma značajno i u nemačkoj umetnosti i u nemačkom društvu. Ono se oduvek zanimalo za filozofsko-psihološka pitanja svojstvena odgovarajućoj epohi, ali je na drugoj strani uvek bilo i posebno osetljivo na probleme socijalno-političke stvarnosti. Ta svojstva ono je zadržalo sve do danas. Ova antologija savremene nemačke drame predstavlja čitaocima dramsku produkciju na nemačkom govornom području – dakle u Austriji, Nemačkoj Demokratskoj Republici, Saveznoj Republici Nemačkoj i Švajcarskoj – od 1945. do 2008. godine. Taj period odabran je iz dva razloga: dramsko stvaralaštvo na nemačkom jeziku tog perioda za nas je danas i tematski i formalno posebno aktuelno, ali, uprkos tome, ono našoj pozorišnoj i čitalačkoj publici još nije dovoljno poznato. Antologija se sastoji od tri toma, a svaki od njih posvećen je specifičnom periodu političke i društvene istorije germanofonih zemalja, pa i čitave zapadne hemisfere, u skladu s jednim od osnovnih ontoloških svojstava pozorišta i dramskog teksta – da osvetljavaju, preispituju i dovode u pitanje aktuelnu realnost. Shodno tome, kao granice između svezaka poslužili su upravo prelomni istorijski trenuci. Prvi tom antologije otpočinje tekstovima koji su nastali neposredno po završetku Drugog svetskog rata, 1945, a okončava se previranjima koja su obeležila 1968. godinu, pa i čitavo razdoblje koje je potom usledilo. Drugi tom obuhvata dramsko stvaralaštvo od 1968. do 1989, dakle do pada Berlinskog zida, događaja koji je suštinski preusmerio tokove nemačke i evropske istorije. Završni, treći tom predstavlja čitaocima period od 1989. do 2008. godine, kada izbija aktuelna svetska ekonomska kriza, čije se posledice, koliko se za sada može sagledati, neće svesti na relativno kratkotrajne potrese, nego će veoma ozbiljno i dugoročno izmeniti lice planete. Iz perioda 1945–1968. u antologiju je uvršteno dvanaest autora i dela: Volfgang Borhert, Napolju, ispred vrata; Bertolt Breht, Sofoklova Antigona; Fric Hohvelder, Javni tužilac; Elijas Kaneti, Oročeni; Hajner Miler, Ispravka I; Maks Friš, Biderman i palikuće; Fridrih Direnmat, Fizičari; Peter Haks, Brige i moć; Peter Vajs, Mara/Sad; Hajnar Kiphart, Slučaj Roberta Openhajmera; Karl Cukmajer, Đavolov general i Volfgang Bauer, Magic Afternoon. Dramski tekstovi u ovom tomu tematizuju nekoliko međusobno povezanih problema: pacifizam i antifašizam (Borhert, Breht i Cukmajer), opasnost od novih katastrofalnih sukoba, pre svega od nuklearnog rata (Kiphart i Friš), totalitarizam i problem ljudske slobode (Kaneti), izigrane ideje revolucije (Vajs i Hohvelder), izgradnju socijalizma u Istočnoj Nemačkoj i borbu ideologija tokom Hladnog rata (Miler, Haks, čak i Direnmat), a najavljuju i novu osećajnost, koja će obeležiti naredni period (Bauer).

Reč i misao Komplet 1 - Meki povez Izdavač Izdavačka organizacija Rad **** Knjige su generalno u dobrom stanju,kompletne ,zaljuštene korice na rikni **** 1 Herman Melvil Bili Bed / Benito Sereno 2 Marks Engels O književnosti 3 Oskar Vajls Zločin lora Artura Sevila 4 Hauptman Čuvar pruge Til 5 Nikolaj Gogolj Taras Buljba 6 Ivo Andrić Priča o Vezirovom slonu 7 Eshil Persijanci / Okovani Prometej 8 Šamiso Čudnovata povest Petra Šlemila 9 Prosper Merime Kolomba 10 Džek London Glas dilvjine 11 Vašington Irvin Rip Van Vinkl 12 Saltikov - Ščedrin Gospoda Goovljovi 13 Ivan Cankar Pripovetke 14 Edgar Alan Po Avanture Gordona Pima 15 Volter Kandid 16 Migel de Servantes Uzorne priče 17 Džozef Konrad Tajfun / Mladost 18 Anatol Frans Taida 19 Dante Aligijeri Pakao 20 Lirske narodne pesme 21 Sergej Jesenjin Pesme 22 Mering Prilozi istoriji književnosti 23 Alber Kami Stranac 24 Deni Didro O poreklu u prirodi lepoga 25 Merike Mocartovo putovanje u Prag 26 Tomas de Kvinsi Ispovesti jednog uživaoca opijuma 27 Molijer Tartif / Don Žuan 28 Stefan Cvajg Fantastična noć 29 Strindberg Gospođica Julija / Otac 30 Fjodor M. Dostojevski Bedni ljudi 31 Perl Bak Mati 32 Fransoa Rable Gargantua 33 Frensis Skot Ficdžerald Veliki Getsbi 34 Lenjin O književnosti 35 Tomas Man Tonio Kreger 36 Ekerman Razgovori sa Geteom 37 Ibzen Stubovi društva 38 Stendal O ljubavi 39 Mark Tven Tajanstveni stranac 40 Petar Petrović Njegoš Gorki vijenac 41 Lav Nikolajevič Tolstoj Hadži Murat 42 Luiđi Pirandelo Novele 43 Henri Džejms Okretaj zavrtnja 44 Gotfrid Keler Ljudi iz Seldvile 45 Plehanov Umetnost i društveni život 46 Kevedo Životopis lupeža 47 Anton Pavlovič Čehov Stepa 48 Sinkler Luis Čovek koji je poznavao Kulidža 49 Rudnjicki Zlatni prozori 50 Stern Sentimentalno putovanje 51 Opat Prevo Manon Lesko 52 Džonatan Svift Guliverova putovanja 53 Huismans Pripovetke 54 Čarls Dikens Cvrčak na ognjištu 55 Ljermontov Junak našeg doba 56 Dombrovska Znaci života 57 Emil Zola Tereza Raken 58 Simo Matavulj Bakonja Fra Brne 59 Seneka O gnevu 60 Akutagava Kapa 61 Džon Golsvordi Tamni cvet 62 Maksim Gorki Mati 63 Radoje Domanović Danga 64 Svetozar Marković Pevanje i mišjenje 65 Pesma o kralju Nalu 66 D. H. Lorens Pruski oficir 67 A. N.Tolstoj Pripovetke 68 Federiko Garsija Lorka Pesme 69 Alfons Dode Tartaren Taroskanac 70 Hajnrih Hajne Florentinske noći 71 Miroslav Krleža Hrvatski Bog Mars 72 L. N. Andrejev Priča o sedmorici obešenih 73 E. T. A. Hofman Gospođica Skideri 74 Andre Žid Uska vrata 75 Emili Bronte Orkanski visovi 76 J. V. Gete Jadi mladoga Vertera 77 Gistav Flober Gospođa Bovari 78 Ivan Turgenjev Očevi i deca 79 Daniel Defo Mol Flanders 80 Klajst Mihael Kolhas 81 Kineska lirika 82 Bret Hart Izgnanici iz Poker Fleta 83 Aleksandar Fadejev Poraz

George Orwell ODABRANA DJELA KOMPLET 1 - 6 August Cesarec Zagreb, 1984. godine, tvrd povez, prošiveno, zaštitni omot. Komplet se sastoji od sledećih naslova: 1. TISUĆU DEVETSTO OSAMDESET ČETVRTA 2. NITKO I NIŠTA U PARIZU I LONDONU 3. ZAŠTO PIŠEM I DRUGI ESEJI 4. BURMANSKI DANI 5. KATALONIJI U ČAST 6. ŽIVOTINJSKA FARMA U dobrom stanju, neznatno oštećenje zaštitnog omota. Komplet jeste hrvatsko izdanje, ali je potrebno imati u vidu da je hrvatski jezik, sve do polovine devedesetih godina, bio umnogome sličan srpskom jeziku, nije bilo u većem broju novih reči i kovanica - dok se danas čak i prosečni hrvatski čitalac nađe u problemu sa novohrvatskim izrazima. Džordž Orvel, čije je pravo ime Erik Artur Bler (1903 — 1950), engleski književnik i publicista. Svetsku slavu je stekao svojim čuvenim romanima 1984 i ŽIVOTINJSKA FARMA, kritikama, političkim i književnim radovima. Orvel se smatra jednim od najpoznatijih engleskih esejista XX veka. U romanu ŽIVOTINJSKA FARMA, Orvel uranja u metaforu. Naima, grupa životinja iz seoskog dvorišta pobunila se i prognala ljudske gospodare, uspostavljajući sopstvenu vlast. Na kraju, svinje koje i inače važe za inteligentne životinje, željne moći, ruše revoluciju i revolucionarne tekovine svojih akcija i stvaraju oblik diktature čiji lanci su gori i bezdušniji nego ljudski! Prema nekim podacima, CIA je, posle Orvelove smrti, od njegove udovice otkupila prava na ovaj roman, kako bi organizovala snimanje filma, sa antikomunističkom porukom. Međutim, moralna poruka ovog romana nije bila isključivo usmerena protiv komunizma, nego protiv svih režima koji guše prava i slobode svojih građana. U svakom slučaju, CIA je angažovala izvesnog umetnika koji je, po motivima ŽIVOTINJSKE FARME, snimio animirani film. Kada je reč o romanu 1984, može se reći da je ovo priča o režimu koji održava svoju vlast sistemskim izvrtanjem istine i neprestanim prepravljanjem istorije radi svojih ciljeva. Ovaj roman Orvel je pisao kada je već bio bolestan i dodatno iscrpljen klimom jednog malog škotskog ostrva, na koje se povukao posle smrti svoje žene. U životu Džordža Orvela značajnu ulogu je imao Oldus Haksli (VRLI NOVI SVET), koji mu je predavao francuski na koledžu i, veruje se, ostvario određen uticaj na način razmišljanja mladog Orvela. Ako se za književnika može reći da je angažovani književnik - onda je to, svakako, Džordž Orvel. Izvanredan.

Aldous Huxley ODABRANA DELA 1–10 Odlično očuvano! August Cesarec Zagreb i Svjetlost Sarajevo Godina: 1980. tvrd povez, zaštitni omot, 1) DIVNI NOVI SVIJET, 275 str. 2) OTOK, 358 str. 3) MAJMUN I BIT, 226 str. 4) VRIJEME MORA JEDNOM STATI, 320 str. 5) SLIJEP U GAZI, 466 str. 6) ESEJI, 208 str. 7) PRIPOVIJETKE, 390 str. 8) GENIJ I BOGINJA, 150 str. 9) POSLIJE MNOGIH LJETA, 314 str. 10) KONTRAPUNKT, 524 str. Oldus Haksli (engl. Aldous Huxley; Godalming, 26. jul 1894 — Los Anđeles, 22. novembar 1963) je bio engleski pisac i jedan od najistaknutijih evropskih esejista 20. veka. Njegovi „romani ideja“ zasnovani na esejističkim modelima rasprava i sukoba načela. Napisao je čuveno delo „Vrli novi svet“. U tome delu opisuje društvo, koje funkcioniše po principima masovne proizvodnje i pomoću Pavlovljevih refleksa. Ljudi se stvaraju u epruvetama i unapred se određuje ko će pripadati kojoj klasi ljudi po inteligenciji. Oldos Haksli uživa poštovanje poznavalaca i ljubitelja kako tzv. „glavnotokovske” tako i žanrovske – naučnofantastične književnosti, što je svakako veliki kuriozum, s obzirom da se ova literarna usmerenja najčešće isključuju, posebno u drugoj polovini 20. veka. Haksli je uspeo da svojim pripovetkama, romanima i esejima sagleda savremeno društveno okruženja, uz satirično-ironijski pomak, dok je naučnofantastičnim delima neprestano balansirao između utopijskog i antiutopijskog razrešenja ljudske budućnosti. Njegovo svakako najpoznatije žanrovsko delo je roman „Vrli, novi svet” (1932) u kome je opisano društvo koje je po zamisli njegovih tvoraca idealno; stubovi društva su kastinska podela, brisanje individualiteta i upotreba droge. Svako novorođenče biva genetskim manipulacijama proizvedeno za pripadnika određene kaste, od Alfe do Epsilda, i potpuno je intelektualno spremno za poslove koji mu prema podeli rada pripadaju. Otuda je svako zadovoljan svojom ulogom, živi „punim životom” koji mu je zadat i ne zavidi drugim kastama. Čudovišnost ovakve društvene organizacije biće sagledana iz vizije divljaka, čoveka rođenog u rezervatu koji još uvek jeste ljudsko biće kakvim ga je priroda stvorila. Haksli se antiutopiji vratio u romanu „Posle mnogo leta” (1939) dok je roman „Vreme mora jednom stati” (1944) na sasvim drugom polu – reč je o utopiji. Utopijsko je i društvo na ostrvu Pala u Indijskom okeanu iz romana „Ostrvo” (1962), a ovo stanje postignuto je redovnim upražnjavanjem droge i tantrizma. (Problemima uticaja droga na ljudsku psihu Haksli se bavio u svojim esejima “Vrata percepcije”). Roman „Majmun i bit” (1948) je postapokaliptička priča o zajednici koja je preživela atomski rat i potonula u paganstvo. „Vrli, novi svet” je postao primer za potonja dela u kojima se pod znak pitanja stavljaju blagodeti tehnološkog razvoja, odnosno otkrivaju mogućnosti zloupotrebe nauke; po ovoj vizuri se „Vrli, novi svet” razlikuje od klasičnih SF antiutopija „Mi” Zamjatina i „1984” Orvela u kojima je težište na političkoj organizaciji država. Najnovija otkrića na polju genetike i kloniranja, nažalost, potvrđuju dalekosežnost Hakslijevih sumnji u čovekovu doraslost etičkim dilema koje nauka svojim dostignućima otvara, jer su sva otkrića neutralna i mogu se, po nahođenju vlastodržaca, upotrebiti na dobrobit ili propast čovečanstva. MG (N)

Ernest Hemingvej IZABRANA DELA KOMPLET 1-6 RETKO IZDANJE Matica srpska Novi Sad, 1985. godine, tvrd kožni povez, zlatotisak, obeleživač za stranice, široke margine, krupniji font. Knjige su izvanredno očuvane, čiste i uredne, moguće da nisu čitane - neke svakako nisu. Komplet sadrži sledeće naslove: 01. SUNCE SE PONOVO RAĐA 02. PRIPOVETKE 03. IMATI I NEMATI * STARAC I MORE 04. ZA KIM ZVONO ZVONI 05. PREKO REKE I U ŠUMU 06. ZBOGOM ORUŽJE Na knjizi ZA KIM ZVONO ZVONI, na predlistu je pečat ex libris. Ernest Miler Hemingvej (1899 — 1961), američki književnik i novinar, pripadnik pariskog udruženja izgnanika dvadesetih godina XX veka i jedan od veterana Prvog svetskog rata, koji su kasnije bili poznati kao `izgubljena generacija`, kako ih je nazvala Gertruda Stajn. Za roman STARAC I MORE, 1953. godine, dobio je prestižnu Pulicerovu nagradu, a već naredne, 1954. godine i Nobelovu nagradu za književnost. Svojim posebnim načinom pisanja koji karakterišu kratke rečenice, nasuprot stilu njegovog književnog suparnika Vilijama Foknera, Hemingvej je značajno uticao na razvoj beletristike u vremenu u kome je živeo i stvarao. Mnogi njegovi romani se danas smatraju klasičnim delima američke i svetske književnosti. Ribolov i lov su mu bili omiljeni hobi. Tako, kad god bi putovao, a bio je strastveni putnik, obavezno je nosio tri stvari: udice, pušku i pisaću mašinu. Fizički snažan, radoznao i žedan života, obišao je Evropu, Ameriku, Kinu, Afriku, a živeo je u Parizu, Ki Vestu i Havani, gde su i nastala njegova najbolja književna dela. Prvog svetskog rata, iako još uvek dečak, sećao se i po tome što je za izuzetnu hrabrost, po cenu sopstvenog života, spasavao italijanske vojnike od sigurne smrti, za šta je dobio visoko italijansko odlikovanje: `Kad kao dečak odete u rat imate veliku iluziju besmrtnosti. Drugi ljudi stradaju, ne vi... Onda kada bivate teško ranjeni tad prvi put izgubite tu iluziju i saznate šta vam se može dogoditi.` Tokom Prvog svetskog rata, otkada datira i ova njegova rečenica, vozio je sanitet Crvenog krsta. Bio je teško ranjen, a iz njegovog tela izvukli su 237 delova šrapnela. A evo i par zanimljivih podataka o slavnom piscu: Počeo je da lovi kada je imao tri godine. Tom prilikom je ulovio bodljikavo prase i pojeo ga! Dok je pecao na Ki Vestu, uspeo je samog sebe da upuca u obe noge. Uspeo je da ulovi ajkulu, što govori o njegovim ribolovačkim sposobnostima. Voleo je da piše stojeći. Svakoj od svojih supruga, a ženio se više puta, posvetio je knjigu. Jednom prilikom, srušio je sebi luster na glavu, povlačeći lanac za koji je mislio da je od vodokotlića?! Desilo mu se i da slomi stopalo šutiranjem vrata. U samo dva dana, preživeo je dve avionske nesreće. Preležao je antraks, malariju, tešku upalu pluća, rak kože, hepatitis i dizenteriju. Nikada nije pisao scenarije za filmove koji su snimani po motivima njegovih romana. Kada je osetio da ne može da živi kako želi, okončao je svoj život lovačkom puškom.

GEORGE ORWELL ODABRANA DJELA KOMPLET 1 - 6 IZVANREDNO OČUVAN BIBILIOFILSKI / KOLEKCIONARSKI KOMPLET AUGUST CESAREC ZAGREB, 1983/84. GODINE, TVRD POVEZ, PROŠIVENO, ZAŠTITNI OMOT. KNJIGE SU ODLIČNO OČUVANE PRETPOSTAVLJAM DA NISU ČITANE ALI IH IPAK POSTAVLJAM KAO POLOVNE, NIJEDAN OMOT NIJE ISKRZAN. KNJIGE SU FANTASTIČNE KOMPLET SE SASTOJI OD SLEDEĆIH NASLOVA 1. TISUĆU DEVETSTO OSAMDESET ČETVRTA 2. NITKO I NIŠTA U PARIZU I LONDONU 3. ZAŠTO PIŠEM I DRUGI ESEJI 4. BURMANSKI DANI 5. KATALONIJI U ČAST 6. ŽIVOTINJSKA FARMA KOMPLET JESTE HRVATSKO IZDANJE, ALI JE POTREBNO IMATI U VIDU DA JE HRVATSKI JEZIK, SVE DO POLOVINE DEVEDESETIH GODINA, BIO UMNOGOME SLIČAN SRPSKOM JEZIKU, NIJE BILO U VEĆEM BROJU NOVIH REČI I KOVANICA - DOK SE DANAS ČAK I PROSEČNI HRVATSKI ČITALAC NAĐE U PROBLEMU SA NOVOHRVATSKIM IZRAZIMA. DŽORDŽ ORVEL, ČIJE JE PRAVO IME ERIK ARTUR BLER (1903 — 1950), ENGLESKI KNJIŽEVNIK I PUBLICISTA. SVETSKU SLAVU JE STEKAO SVOJIM ČUVENIM ROMANIMA 1984 I ŽIVOTINJSKA FARMA, KRITIKAMA, POLITIČKIM I KNJIŽEVNIM RADOVIMA. ORVEL SE SMATRA JEDNIM OD NAJPOZNATIJIH ENGLESKIH ESEJISTA XX VEKA. U ROMANU ŽIVOTINJSKA FARMA, ORVEL URANJA U METAFORU. NAIMA, GRUPA ŽIVOTINJA IZ SEOSKOG DVORIŠTA POBUNILA SE I PROGNALA LJUDSKE GOSPODARE, USPOSTAVLJAJUĆI SOPSTVENU VLAST. NA KRAJU, SVINJE KOJE I INAČE VAŽE ZA INTELIGENTNE ŽIVOTINJE, ŽELJNE MOĆI, RUŠE REVOLUCIJU I REVOLUCIONARNE TEKOVINE SVOJIH AKCIJA I STVARAJU OBLIK DIKTATURE ČIJI LANCI SU GORI I BEZDUŠNIJI NEGO LJUDSKI! PREMA NEKIM PODACIMA, CIA JE, POSLE ORVELOVE SMRTI, OD NJEGOVE UDOVICE OTKUPILA PRAVA NA OVAJ ROMAN, KAKO BI ORGANIZOVALA SNIMANJE FILMA, SA ANTIKOMUNISTIČKOM PORUKOM. MEĐUTIM, MORALNA PORUKA OVOG ROMANA NIJE BILA ISKLJUČIVO USMERENA PROTIV KOMUNIZMA, NEGO PROTIV SVIH REŽIMA KOJI GUŠE PRAVA I SLOBODE SVOJIH GRAĐANA. U SVAKOM SLUČAJU, CIA JE ANGAŽOVALA IZVESNOG UMETNIKA KOJI JE, PO MOTIVIMA ŽIVOTINJSKE FARME, SNIMIO ANIMIRANI FILM. KADA JE REČ O ROMANU 1984, MOŽE SE REĆI DA JE OVO PRIČA O REŽIMU KOJI ODRŽAVA SVOJU VLAST SISTEMSKIM IZVRTANJEM ISTINE I NEPRESTANIM PREPRAVLJANJEM ISTORIJE RADI SVOJIH CILJEVA. OVAJ ROMAN ORVEL JE PISAO KADA JE VEĆ BIO BOLESTAN I DODATNO ISCRPLJEN KLIMOM JEDNOG MALOG ŠKOTSKOG OSTRVA, NA KOJE SE POVUKAO POSLE SMRTI SVOJE ŽENE. U ŽIVOTU DŽORDŽA ORVELA ZNAČAJNU ULOGU JE IMAO OLDUS HAKSLI (VRLI NOVI SVET), KOJI MU JE PREDAVAO FRANCUSKI NA KOLEDŽU I, VERUJE SE, OSTVARIO ODREĐEN UTICAJ NA NAČIN RAZMIŠLJANJA MLADOG ORVELA. AKO SE ZA KNJIŽEVNIKA MOŽE REĆI DA JE ANGAŽOVANI KNJIŽEVNIK - ONDA JE TO, SVAKAKO, DŽORDŽ ORVEL. IZVANREDAN. #28

приредио и превео Аћин Јовица, прво издање, 2022, 3,5 х 20 цм, тврд повез, ћирилица НЕСТАЛА ОСОБА ПРОЦЕС ЗАМАК САБРАНЕ ПРИЧЕ 1 САБРАНЕ ПРИЧЕ 2 САБРАНЕ ПРИЧЕ 3 САБРАНИ ЦРТЕЖИ РАЗГОВОРИ СА КАФКОМ / О КАФКИ У јединственом издавачком подухвату први пут имамо све што је, до последњег фрагмента, у свом кратком животу, у креативној прози написао горостас светске књижевности. Превод је урађен са ослонцем на факсимилна издања аутентичних рукописних изворника. Ништа није мењано, додавано нити одузимано. Композиција и редослед поглавља у романима пренесени су у најверодостојнијој верзији. У корпусу свих прича и приповедних одломака и нацрта, необјављених за пишчевог живота, приличан је број до данас нама незнаних и код нас непревођених. У овој колекцији је и збирка свих његових цртежа, међу којима су и новооткривени. Најзад, колекцији је приложен и једини аутентичан разговор с писцем, као и сабрани записи Валтера Бенјамина о Кафки, који су од њиховог настанка до данас остали најподстицајнији увиди у тешко решиву и болну загонетку о моћном и универзалном смислу који је прашки књижевник уткао, као мало ко други, у своје незаборавно дело. Књиге су опремљене допунским објашњењима, подацима о тексту и његовим изворницима, хронологијом, књижевним коментарима цртежа, као и драгоценим поговорима, који потичу од Јовице Аћина, једног од наших најупућенијих познавалаца и вишедеценијског преводиоца веледела Франца Кафке. Ово издање је повратак извору, јер и пишчево дело као да жели да нас са странпутица нашег времена врати изворима и избави из лавиринта у којем себе опасно залуђујемо. Са Кафком нам понешто у свету бива јасније, а онда није све изгубљено.

Potpuno novo, nečitano, kao iz knjižare. Srbi i Sveta zemlja - Željko Perović Godina izdanja: 2019 Broj strana: 302 Povez: Tvrd Putujte sa srpskim hadžijama kroz biblijske predele i događaje. Doživite njihove svečane ispraćaje i dirljive rastanke, odlaske na rizična putovanja gde su ih vrebali drumski razbojnici, vodene stihije i skrivene galije gusara. Neka se i vaša duša s njima razneži pred Svetom Zemljom i zadrhti pred praznim grobom Hristovim u Jerusalimu. Neka oseti svu srpsku radost i tugu što se vekovima već razleže po ovim drevnim naseljima, gorama i pustinjama koje su ugostile Hrista – istinitog Boga i najdivnijeg Čoveka koji je ikada rođen na ovoj planeti. Ovo je knjiga o čudesnoj ljubavi Srba ka Svetoj Zemlji, koja od 13. veka do današnjeg dana ne gasne niti jenjava uprkos dugom robovanju, ustancima i ratovima, vladavini tirana i bezbožnika...Srpski hadžiluk predstavlja jedan od najlepših izdanaka Svetosavlja, te naše narodne vere koju nam je Hristos blagoslovio kroz Svetog Savu, a sa kojom ćemo mi kao narod i izaći pred Njega o Drugom dolasku Njegovom (Mt. 25, 32). Ovo izdanje predstavlja jedan skromni pokušaj da se taj izdanak oslika, da se na jednom mestu opiše kako su Srbi krotko osvajali Svetu Zemlju koja, sama po sebi, predstavlja jedan ogromni hram pod vedrim nebom u kome je Bogočovek samim svojim životom održao prvo i najvažnije pravoslavno bogosluženje; kako su Srbi sebe ugrađivali u to nevidljivo zdanje, kako se u njemu pričešćivali blagodaću i lepotom Hristovom.Pišući o domaćem pokloništvu Sveti vladika Nikolaj kaže da se srpski hadžija u starini dugo i mukotrpno pripremao za ovaj sveti put: „Prvo posti i usiljeno se moli Bogu dan i noć; posećuje crkvu i pričešćuje. Pa onda čini milostinju, pomažući bedne i nevoljne. Pa onda ide po selu od kuće do kuće i prašta se sa svima, moleći prijatelje da ga pominju u molitvama, i neprijatelje da se odobrovolje prema njemu i oproste mu sve uvrede i nepravde. Pored toga on izbegava sujetna veselja i zabave, izbegava smeh i mnogorečivost. I, pri samom polasku, oblači se u sasvim novo odelo, blagosilja sve, koji ostaju u selu, i srodnike i nesrodnike i prijatelje i neprijatelje, i prosi blagoslov od sviju. Jer, gle, polazi grešan čovek u Svetu Zemlju, kao u bliže prisustvo Božje, pa ispunjen strahom i trepetom stara se, da se preporodi, očisti i obnovi, da bi se udostojio prisustva Božjeg. Sve to što poklonik čini pred polazak u Svetu Zemlju može se izraziti jednom jedinom rečju – pokajanje.“

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Predsmrtni dnevnik - Igor Mandić Izdavač: VBZ Godina izdanja: 2017 Broj strana: 352 Format: 20 cm Povez: Broširani Došlo neko takvo vrijeme, da se smrt „vrati u život“ – tako će, paradoksalnom morbidnosti, vjerojatno odgovoriti Igor Mandić na pitanje što ga je ponukalo na pisanje „Predsmrtnog dnevnika“. Ako se uzme u obzir da su promišljanja o velikim, ali prešutno zataškanim temama moderne civilizacije – tj. o starosti, samoubojstvu i smrti – danas ponajviše u domeni medicinskih znanosti ili da ih se razvlači po novinama u paušalnom dajdžestiranju, onda se naglašava jedinstvenost ovoga dnevnika sročenoga iz literarnoga konteksta. Propuštajući te velike teme kroz filtar osobne i obiteljske sudbine, Mandić je ovdje čitateljima izručio istovremeno opis svojih (netočno predviđenih) posljednjih dana i sukus ponajboljih ideja koje su o istim temama kroz povijest već sročili neki od najoštroumnijih filozofa, sociologa, antropologa… Dakako, na impuls pisanja u prvom je redu utjecalo osobno iskustvo starenja i možda previše naglašena patetična svijest – formulirana prema J. Améryju kao „nagnuće prema smrti“ – kako su njegova životna putanja i djelovanje dokrajčeni (I. M. rođen je 1939. g.). Srećom, nije pogodio, pa kako se taj slućeni kraj nije dogodio ni tijekom pisanja ni po zapisivanju (IV./2014. – VIII./2015.), umjesto loših vijesti dobili smo ovakav dnevnik, prvi i jedini takav u povijesti hrvatske (i šire) tekstualnosti. Nasuprot mogućoj sumnji kako je biološko klonuće prouzročilo i slabljenje pisma, ovdje se čita kako se iskazano „nagnuće prema smrti“ često samo od sebe pobija. Stoga ovdje zatječemo i onoga „staroga“ (tj. mlađega) Mandića, poznatog nam desetljećima po polemičkim knjigama (npr. „Nježno srce“; „Policajci duha“; „Sloboda lajanja“; „Za našu stvar“; „Hitna služba“; „Bijela vrana“ itd.). Dakle i u predsmrtnom ozračju – koje se priviđa autoru – njegov intelektualno-biološki nerv tome se opire. Možda hoće reći kako se smrti najbolje može napakostiti tako da joj, makar i u posljednji čas – opalimo pljusku.

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Suoči se - Debi Hari Izdavač: IPC Media Godina izdanja: 2022 Broj strana: 352 Format: 21 cm Povez: Broširani Muzičarka, glumica, aktivistkinja i ikoničko lice njujorškog poimanja reči „kul“, Debi Hari je predvodnica sastava Blondie, benda koji je stvorio novi zvuk prožimanjem svetova roka, panka, diska, regea i hip-hopa u nekim od najomiljenijih pop pesama svih vremena. Bila je i muza i saradnica nekih od najodvažnijih i najvažnijih umetnika u protekle četiri decenije. U Suoči se pratimo hronologiju Debinog života od detinjstva, preko mladosti i odlaska u Njujork, slave i komercijalnog uspeha, heroinske zavisnosti i bankrota, životnog i umetničkog partnerstva sa Krison Stajnom, raspada benda, raznovrsne i plodne glumačke i solističke karijere, trijumfalnog kambeka benda, respektabilnog aktivističkog angažmana. Suoči se je filmska priča o ženi koja se sama probila u životu sledeći svoj put i postavila standarde za naraštaje umetnika koji su išli njenim stopama – memoari su koji su živopisni kao i ona čiji su. U zadivljujućoj mešavini visceralnog, produhovljenog pripovedanja i zapanjujućih vizuala, Suoči se prevazilazi standarde muzičkih memoara pružajući svestran portret. Suoči se kroz intimne detalje oslikava žestinu, oporu ustreptalost i slavne dane njujorške scene iz 1970-ih, na kojoj su Blondie nastupali rame uz rame sa Ramonsima, sastavima Television i Talking Heads, Igijem Popom i Dejvidom Bouijem…. Estetski zasenjujuća, sa obiljem prvi put viđenih fotografija, ilustracija i fan arta, Suoči se otelovljuje lični svet i umetnički senzibilitet Debi Hari. Igrala sam se idejom da budem izrazito ženstvena žena koja predvodi muški rok sastav u pretežno mačo igri. U pesmama sam govorila ono što pevačice u to vreme zaista nisu izgovarale. Nisam se pokoravala ili ga molila da se vrati, razbijala sam ga, šutirala, sebe samu razbijala. Moj lik Blondi bio je lutka na naduvavanje, ali s mračnom, provokativnom i agresivnom stranom. Preigravala sam ga, a opet sam bila ozbiljna.

HARUKI MURAKAMI 1Q84 Prevod - Nataša Tomić Izdavač - Geopoetika izdavaštvo, Beograd Godina - 2011 2013 2014 398 + 358 + 438 strana 21 cm Edicija - Svet proze ISBN - 978-86-6145-037-2 978-86-6145-038-9 978-86-6145-071-6 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja `U japanskom jeziku slovo Q i broj 9 isto se izgovaraju. Kada se 1Q84 izgovori na japanskom, dobije se 1984, što je direktna aluzija na poznati roman Džordža Orvela koji se više puta i pominje i citira na ovim stranicama.Čitalac zajedno sa glavnim likovima lebdi između 1984. godine i paralelnog vremena u godini 1Q84. Prvi tom ovog kapitalnog romana pokriva period od aprila do juna i kroz poglavlja koja se naizmenično smenjuju pratimo priče dvoje glavnih junaka - Aomame i Tenga. Ona je instruktorka borilačkih veština, član misteriozne organizacije koja sprovodi pravdu ubijajući nasilnike ... Tengo je profesor matematike u pripremnoj školi, tipičan murakamijevski muški lik - pasivan, bez inicijative, talentovan bez ostvarenja, jednostavno on je „deo slagalice koji se nigde ne uklapa`. Nerealni elementi, tako prepoznatljivi za Murakamija, ipak ne vode ovaj roman u žanr SF-a. Autor je ovde angažovaniji nego ikad, s namerom da mnoge važne teme modernog sveta dovede u fokus - političke zločine, tumačenje istorije, nasilje, religiozni fanatizam, slobodu, ali i nastanak književnog dela, granicu između laži i istine, realnosti i fikcije... U 1Q84 svet je pun zlostavljanja, napuštanja, nasilja, gotovo svi likovi su otuđeni, usamljeni, izolovani, ostavljeni, nesposobni za istinsko vezivanje, željni ljubavi, a neretki opisi seksa, od mehaničkog do divljeg, tek ponekad imaju blagu naznaku površne emocije. Pišući u trećem licu (za razliku od svih prethodnih romana), pisac nas vešto vodi kroz vrlo kompleksnu strukturu i brojne slojeve, zahvaljujući umeću zavođenja nepoznatim i postepenim otkrivanjem, koje čitaoca mami da ne ispušta ovaj roman. Novi murakamijevski humor, kao i pominjanje najznačajnijih muzičkih, filmskih i književnih imena, unose vedre boje u ovaj naizgled mračan roman. U ovom drugom tomu, Aomame i Tengo, sticajem neobičnih događaja, potvrđuju svoje sumnje da se nalaze u drugom vremenu – u godini 1Q84 – iz kojeg ne mogu da se vrate natrag u 1984. godinu i svoje realno vreme. Njihova ljubav, iako je čini samo stisak ruke u detinjstvu, jedina je istinska i prava u ovom romanu. Ona je pokretač svih dešavanja i jača uprkos njihovoj razdvojenosti, a oni se sve više približavaju jedno drugom. Murakami se u ovom nastavku produbljeno bavi filozofskim temama, odnosom dobra i zla, krivice i kazne i, pre svega, smislom života, stavom prema smrti, žrtvovanjem, ali i porodičnim vezama i, neizostavno, ljubavlju. „Ako u svetu nema ljubavi, sve je iluzija i imitacija.“ Autor nas upozorava da ljubav jeste glavni pokretač, ali je u modernom svetu često nema onde gde najviše treba da je bude – između muža i žene i roditelja i dece. Poznat, i zbog toga u Japanu često kritikovan, kao pisac koji unosi previše zapadnjačke tradicije u svoje romane, Murakami je ovu priču o univerzalnim temama zajedničkim za ceo svet, obojio više no ikad pre istočnjačkom filozofijom i japanskim načinom života, naročito kuhinjom, čiji nas sastojci omamljuju sa stranica ove knjige. Nastaviće se u trećem delu... „Ovo je sasvim čudan svet. Iz dana u dan sve je nejasnija granica dokle seže teorija, a odakle počinje stvaran svet. Šta kažeš, Tengo, kako ti, kao pisac, definišeš ono što nazivamo stvarnošću?“ – „Tamo gde zabodeš iglu i poteče crvena krv, to je stvarni svet.“ Proticanje krvi, kao jedini dokaz stvarnog sveta, pravi je murakamijevski slojeviti odgovor na Veliko pitanje. Roman 1Q84 je, pored ostalog, i kritika ubrzanog tempa života, tehnološkog razvoja, nasilja, pohlepe i večite težnje za sticanjem na globalnom i ličnom nivou. Nasuprot samorazarajućoj brzini napretka, postoji i onaj najvažniji segment ljudskog života gde, kako to autor ističe, protok vremena gubi značaj. Izobilje tema i događaja iz prva dva toma, svodi se u ovom trećem na ljubavnu priču u kojoj, nerealno, a ipak moguće, samo jedan dodir ruke ne gubi intenzitet užitka ni posle dvadeset godina odvojenosti. Ljubav u okviru porodice zauzima posebno mesto u ovom romanu o otuđenosti, te treći tom donosi i motiv pomirenja sa ocem, koji je tako dosledno izostajao iz dosadašnjih Murakamijevih dela. Na kraju, bez odgovora baš na sva pitanja, autor nas znalački ostavlja u dilemi da li je u pitanju klasična otvorena naracija, u kojoj se tumačenje prepušta čitaocima, ili su ipak ostavljena odškrinuta vrata za razotkrivanja u nekim budućim delima… „Upravo je Murakamijeva odvažnost da zakorači u nešto još neimenovano ono zbog čega je toliko čitan širom sveta.“ Jomiuri šimbun` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Ichi kew hachi yon 1984

Novo, nečitano, nema posvete. Kaldrma i asfalt - Dubravka Stojanović Izdavač: Udruženje za društvenu istoriju Godina izdanja: 2020 Broj strana: 406 Format: 21 cm Povez: Broširani Dubravka Stojanović je profesorka na Odeljenju za istoriju Filozof­skog fakulteta u Beogradu. Objavila je sledeće knjige: Iskušavanje načela. Srpska socijaldemokratska partija i ratni program Srbije 1912-1918, (1994); Srbija i demokratija 1903-1914. Istorijska studija o” zlat­nom dobu srpske demokratije”, Beograd 2003; Kaldrma i asfalt. Ur­banizacija i evropeizacija Beograda 1890-1914, (2008); Ulje na vodi. Ogledi iz istorije sadašnjosti Srbije, (2010); Noga u vratima. Prilozi za političku biografiju Biblioteke XX vek, (2011); Iza zavese. Ogledi iz društvene istorije Srbije, (2013). Dubina podela i snaga političkih strasti mučila je i stanovnike Beograda u vremenu kojim se bavi ova knjiga. U poglavljima u prvom delu knjige, pod nazivom „Grad“ pokazano je da je takva situacija često kočila donošenje odluka koje su bile od vitalnog značaja za grad. Te šizme između političkih stranaka, između bivše i sadašnje vlasti, između beogradske i državne vlasti, dovodile su, kao što je pokazano, do toga da su i u prošlosti sva pitanja stalno ostajala otvorena. Čak i u slučajevima u kojima bi se donelo neko rešenje, brzo se pokazalo da ono ni iz daleka nije bilo shvatano kao konačno i neopozivo. Odluke su se retroaktivno poništavale, a ceo proces odlučivanja vraćao na početak. Svaka nova vlast poništavala je rezultate one prethodne, uključujući tu i stručne analize koje su izradili eksperti koje je angažovala prethodna vlast. To je dovodilo do toga da se problemi nisu rešavali, već da su se u svakoj novoj prilici dodatno komplikovali, sve dok sukobi u okviru uske prestoničke elite ne bi postali toliko užareni da se više nijedan problem nije mogao rešiti. To je proizvodilo višegodišnje blokade u radu institucija, koje, zavađene, nisu bile funkcionalne. Javni interes gubio se u zađevicama i prepirkama, a unutrašnji sukobi bili su preči od opšteg dobra.

Knjige iz serijala TUĐINKA Izdavač: Nova knjiga, Podgorica Tuđinka, knjige I-II, Godina je 1945. Kler Rendal, bivša ratna bolničarka, vratila se kući i sa muћem krenula na drugi medeni mesec – a onda je prošla kroz uspravne kamene ploče u jednom od prastarih kamenih krugova koji su razbacani svuda po britanskim ostrvima. Neočekivano, ona je Sasenah – tuđinka – u Škotskoj koju razdiru ratovi između klanova godine gospodnje 1743. Vraćena kroz istoriju silama koje ne razume, Kler uleće u intrige i opasnosti koje joj ugrožavaju život, ali i slamaju srce. Jer ona upoznaje Džejmsa Frejzera, galantnog mladog škotskog ratnika i biva rastrzana između dva veoma različita čoveka u dva nezamislivo drugačija života. PUTNIK, knjige I-II, Nastavak avantura Kler Rendal. Kler veruje da je Džejmi poginuo u tragičnoj bici kod Kalodena. Ali sećanje na njega ostalo je u njenom umu i njenom telu. Zatim Kler otkriva da je Džejmi ipak preživeo. Rastrzana između želje da se vrati njemu i da ostane u svom dobu s njihovom ćerkom, Kler mora da izabere svoju sudbinu. I kada vreme i prostor okrenu ceo krug, ona mora da smogne hrabrosti da se suoči sa strašću i bolom koji je čekaju... smrtonosnim intrigama koje haraju podeljenom Škotskom... i odvažnim putovanjem u tamu nepoznatog koje može ponovo spojiti – ili zauvek uništiti – njenu bezgraničnu ljubav. Vilin konjic u ćilibaru, knjige I-II, Vilin konjic u ćilibaru je drugi roman serijala TUĐINKA. Ta knjiga nastavlja priču započetu u Tuđinki, i počinje kratkom pričom o zbivanjima 1968, kada Kler Rendal u Invernesu posjećuje mladog oksfordskog profesora po imenu Rodžer Makenzi, u potrazi za odgovorima za svoju ćerku Brajanu. Njen zahtjev je neobičan; ona ima spisak imena, jakobitskih vojnika koji su se borili u vojsci princa Čarlsa Edvarda Stjuarta kada je učestvovala u fatalnoj bici kod Kalodena 1746. Ona ga pita šta se desilo sa tim muškarcima posle bitke? Rodžer je iznenađen njenim energičnim insistiranjem, ali i zaintrigiran njenim pitanjem - i još više njenom riđokosom ćerkom. Rodžerovo istraživanje vodi sve troje do jednog neočekivanog groba - i otkrića koje će njihove živote okrenuti naglavačke. trp

Translated by / prevod: Zeljana Zovko, Cathy Porter Luka, Greg and Bili grew up together in the small town of Osijek in the former Yugoslavia, getting drunk together, playing in a mediocre band, fighting and flirting with their girlfriends. Now it is 1991. Bili has just returned from national service and it looks like the young men can get back to their crates of beer but as the creaking sounds of tanks reach earshot and neighbours hurry down to their basements in their pyjamas it is clear that the town is changing irrevocably. Luka defiantly tries to carry on as normal as his Croatian girlfriend Maria rails at his indifference. But soon the young men must take sides and slowly each one is drawn back to a heritage that never used to matter much to them. He finds himself on the Serb side on a smallholding filled with looted televisions and a variety of crazy soldiers. Luka watches in resigned despair, as tragedy approaches. In stark and vivid prose, Jokanovic has created a hugely important work of fiction that exposes the emotions of people reluctantly fighting a very real war. Luka, Greg i Bili odrasli su zajedno u malom gradu Osijeku u bivšoj Jugoslaviji, opijajući se, svirajući u osrednjem bendu, svađajući se i flertujući sa svojim devojkama. Sada je 1991. Bili se upravo vratio iz državne službe i izgleda da mladići mogu da se vrate svojim gajbama piva, ali kako škripe tenkova dopiru do uha, a komšije u pidžamama žure u podrum, jasno je da se varoš nepovratno menja. Luka prkosno pokušava da nastavi normalno dok njegova hrvatska devojka Marija kritikuje njegovu ravnodušnost. Ali uskoro mladići moraju da zauzmu stranu i polako se svaki od njih vraća nasleđu koje im nikada nije bilo važno. On se nalazi na srpskoj strani na malom imanju punom opljačkanih televizora i raznih ludih vojnika. Luka u rezigniranom očaju posmatra kako se tragedija približava. U oštroj i živopisnoj prozi, Jokanović je stvorio izuzetno važno beletristično delo koje razotkriva emocije ljudi koji se nerado bore u stvarnom ratu. Nekorišćena, korica ima oštećenje od etikete, 312 str, mek povez NAPOMENA: Za lično preuzimanje poslati upit.

Džordž Orvel ODABRANA DELA KOMPLET 1-6 August Cesarec Zagreb, 1983. godine, tvrd povez, zaštitni omot. Knjige su nove. Komplet sadrži sledeće naslove: 01. KATALONIJI U ČAST 02. TISUĆU DEVETSTO OSAMDESET ČETVRTA 03. NITKO I NIŠTA U PARIZU I LONDONU 04. BURMANSKI DANI 05. ŽIVOTINJSIA FARMA 06. ZAŠTO PIŠEM I DRUGI ESEJI Erik Artur Bler, poznat po pseudonimu Džordž Orvel - Orvel je bila njegova omiljena reka na čijim obalama je provodio mnogo vremena, engleski književnik, esejista, novinar i kritičar (1903 - 1950). Lucidna proza, društvena kritika, opozicija totalitarizmu i podrška demokratiji, glavne su odlike Orvelovog književnog opusa. Dve knjige su posebno doprinele njegovoj popularnosti planetarnih razmera: ŽIVOTINJSKA FARMA i 1984. U ŽIVOTINJSKOJ FARMI Orvel duboko uranja u alegoriju. Životinje na jednoj seoskoj farmi su se pobunile, prognale ljude i uspostavile sopstveni sistem vrednosti i vlasti. Međutim, svinje, koje i inače važe za inteligentne životinje, gladne vlasti i moći, nametanjem svoje volje, poništavaju tekovine revolucije na farmi i uspostavljaju tako čudovišan oblik diktature koji je gori nego što je bio ljudski, protiv koga su se životinje i pobunile. Tipično orvelovski. U 1984. Orvel anticipira budućnost u još jačem i drastičnijem vidu, i to tako što prikazuje imaginarni režim koji svoje postojanje i vlast uspostavlja i održava sistemskim izvrtanjem istine (spinovanjem - noviji izraz!), prekrajanjem istorije, zarad ostvarenja sopstvenih ciljeva. Takođe orvelovski. Potrebno je napomenuti da je u romanu KATALONIJI U ČAST, Orvel zapravo pisao o Španskom građanskom ratu u kome je učestvovao i u kome je ranjen, čime je značajno oštećeno njegovo i inače krhko zdravlje. Ovo je, na određen način, oda španskim borcima za Republiku. Orvel je, sudeći po svojim publicističkim i novinarskim tekstovima, kao i po celokupnom književnom stvaralaštvu, bio oponent vlastima, što bi se reklo komunističkim jezikom - disident, večito na strani potlačenih i obespravljenih. Ta socijalna nota ne promiče pažljivom oku čitalaca i time je njegova popularnost veća i delo značajnije, jer, ako se za ikoga može reći da je angažovani pisac - ma šta to značilo - to je upravo bio Džordž Orvel. Orvelovo delo ostaje uticajno i u popularnoj i u političkoj kulturi, a pridev `orvelovski` koji opisuje totalitarne i autoritarne društvene prakse i režime, i drugi izrazi - `veliki brat`, `policija misli`, `rupa u pamćenju`, `dvorazmišljanje`, `misaoni zločin`, deo su engleskog jezika, kao i mnogi njegovi neologizmi. Džordž Orvel i Oldus Haksli bili su savremenici, tačnije, Haksli je Orvelu predavao francuski jezik na koledžu. Mnogi danas porede Orvela i Hakslija, praveći paralele između njihovih teza i razmišljanja. Recimo, Stjuart Makmilan je napravio duhovito, ali i malo gorko poređenje između dva književnika i njihovih promišljanja, analizirajući Hakslijev VRLI NOVI SVET i Orvelovu 1984: U romanu 1984 ljude kontrolišu nanošenjem bola. U romanu VRLI NOVI SVET ljude kontrolišu preko zadovoljstva. Orvel se plašio da će nas uništiti ono što mrzimo (oružje, bombe, ratovi). Haksli se plašio da će nas uništiti ono što volimo (danas smo svedoci robovanja mobilnim telefonima, kompjuterima). Orvel je strahovao od onih koji bi hteli da zabrane knjige (cenzura i slično). Haksli je strahovao da neće biti razloga za zabranu knjiga, jer niko neće hteti da ih čita. (!) Orvel je strahovao da će istinu skrivati od nas. Haksli je strahovao da će istinu ugušiti u moru nebitnih podataka i bespotrebnih informacija. Orvel se bojao da ćemo se pretvoriti u kulturu zatočenika. Haksli se bojao da ćemo postati trivijalna kultura, preokupirana igrama i raznim medijskim programima. # 89

Svetlana Aleksijevič KOMPLET TRI KNJIGE ČERNOBILJSKA MOLITVA POSLEDNJI SVEDOCI LIMENI DEČACI NOBELOVA NAGRADA ZA KNJIŽEVNOST ZA 2015. GODINU Svetlana Aleksandrovna Aleksijevič (1948, Stanislav, Ukrajina), sovjetska i beloruska književnica, novinarka i scenarista dokumentarnih filmova. Piše na ruskom jeziku. Otac joj je bio Belorus, majka Ukrajinka. Završila je studije žurnalistike na Beloruskom državnom univerzitetu 1972. i radila kao vaspitačica, učiteljica istorije i nemačkog jezika u nekoliko škola na jugu Belorusije i kao novinar u lokalnim beloruskim novinama. Primljena u Savez pisaca SSSR 1983. Od 2000. godine živela u Italiji, Francuskoj i Nemačkoj, a od 2013. ponovo u Belorusiji. Njene knjige, pisane u maniru dokumentarističke proze, prevedene su na 20 jezika, dobila je brojne književne nagrade u Sovjetskom Savezu i Rusiji, zatim Herderovu, Remarkovu, američku Nacionalnu nagradu kritike, Srednjoevropsku književnu nagradu „Angelus“, a 2015. godine Nobelovu nagradu za književnost za `višeglasno stvaralaštvo – spomenik stradanju i herojstvu našega vremena`. Posle Černobiljske molitve koja joj je donela svetsku slavu i objavljena u 4 miliona primeraka, objavila je još knjige Poslednji svedoci – nimalo dečje priče u kojoj o Drugom svetskom ratu na području tadašnjeg Sovjetskog Saveza govore svedoci koji su tada bili deca. Napisala je dvadesetak scenarija za dokumentarne filmove i tri drame. Književna kritika ovu sjajnu autorku svrstava među najznačajnije predstavnike dokumentarističke proze, kao što su Truman Kapote i Norman Majler. ČERNOBILJSKA MOLITVA Hronika budućnosti. `I došla je mama. Ona je juče okačila u bolničkoj sobi ikonu. Nešto šapuće tamo u uglu, kleči. Oni svi ćute. Profesor, lekari, medicinske sestre. Misle da ništa ne podozrevam, da ne znam da ću uskoro umreti. A ja svake noći učim da letim... Ko je rekao da je lako leteti? Noć 26. aprila 1986... Za jednu noć smo se premestili na drugo mesto istorije. Skočili smo u novu realnost, a ispostavilo se da je ona, ta realnost, ne samo iznad našeg znanja već i iznad naše mašte. Pokidane su veze vremena... Prošlost je postala bespomoćna, na nju se nije moglo osloniti, u sveznajućem (kako smo verovali) arhivu čovečanstva nije se našao ključ da otvori ta vrata.` Čudesna i potresna knjiga o černobiljskoj katastrofi. Svedočanstvo od kojeg se ježi koža, a opet književno delo biblijskog tona, poput savremenih psalama običnih ljudi koji su posle ove moderne apokalipse našli reči mudrosti, samilosti i utehe. Glavni junaci ove nesvakidašnje dokumentarističke proze su i žrtve i spasioci, i deca i vojnici i žitelji avetinjske ozračene oblasti ograđene tablama upozorenja, i naučnici, psiholozi, lekari, preživeli, evakuisani i povratnici. Oni svi u pero Svetlane Aleksijevič govore reči koje se stapaju u jednu, jedinstvenu Černobiljsku molitvu za postradale i one koji će još dugo snositi teške posledice. POSLEDNJI SVEDOCI Potresna sećanja dece koja su preživela Drugi svetski rat. Knjiga pruža čitaocima nesvakidašnja svedočanstva dece koja su preživela Drugi svetski rat, transponovana u vrhunsku književnu formu. Bombardovanje, nemačka invazija, zločini vojske nad stanovništvom, glad, razaranje, zbegovi i druge ratne strahote poprimaju sasvim drukčije dimenzije gledani očima nedužnih devojčica i dečaka, uzrasta od 4 do 12 godina. Uspomene tih sada zrelih ličnosti na svoje traumatično detinjstvo pretvaraju slike iz njihove bolne prošlosti u metaforu o sunovratu ljudskosti i čovekovom moralnom padu, podsećajući nas još jednom na poznatu misao Dostojevskog da „svi ideali sveta nisu vredni suze jednog deteta“. Kazivanja najmlađih i istovremeno najobjektivnijih i najnesrećnijih svedoka ratne kataklizme na tlu tadašnjeg Sovjetskog saveza pokazuju se kao pravi podvig dečjeg pamćenja, i utoliko su upečatljivija nego mnoga svedočanstva o Drugom svetskom ratu. LIMENI DEČACI Dramatična knjiga o sovjetskom ratu u Avganistanu. U još jednom svom polifonom romanu-ispovesti Svetlana Aleksijevič, kroz književno oblikovana svedočanstva svojih sagovornika, običnih, „malih“ ljudi, iznosi teške i nesrećne sudbine ruskih mladića koji su se sa ratišta u Avganistanu vraćali u limenim sanducima. Taj `pogrešan rat`, kako kaže jedan glas u ovoj uznemirujućoj knjizi, koji je trajao deset godina (1979–1989), odneo je živote 15 hiljada sovjetskih vojnika i preko 150 hiljada mudžahedina, i znatno uticao na raspad Sovjetskog Saveza i kraj vladavine Komunističke partije. Bez ovog svetskog bestselera nemoguće je sebi predstaviti istoriju ovog besmislenog rata. Mnoge neutešne majke, rođaci, prijatelji, pa i preživeli vojnici, užasnuti istinom koja je u punom svetlu izbila posle objavljivanja knjige, pod pritiskom sovjetske vlasti, različitih `grupa za podršku`, sudskih organa i režimske štampe, tužili su Svetlanu Aleksijevič za klevetu. Zamenom teza, oni su odbijali da prihvate da su se `limeni dečaci` uzalud borili, i na sudu su odustali i od sopstvenog svedočenja. Najznačajniji delovi tog sudskog procesa sastavni su deo ove izuzetne knjige, koja je promenila svest ruskog čoveka. Knjige su nove. Laguna, 2016. i 2017. godine. # 108

Nova knjiga, necitana, nema posvete. Feudalno društvo - Mark Blok Izdavač: Izdavačka knjižarnica Zorana Stojanovića Godina izdanja: 2012 Broj strana: 701 Format: 20 cm Povez: Broširani Feudаlno društvo imа već pedeset godinа. Zа jednu knjigu sinteze, to je popriličаn vek, аko se imа u vidu dа od trenutkа njenog pojаvljivаnjа ne prestаju dа se nižu nаučni rаdovi i opšti pregledi koji prekopаvаju po istoj mаteriji. Poslednjih decenijа, moždа ih je čаk i više i pristupаju joj nа mnogo kritičkiji i stroži nаčin, jer se pojаvilа jednа novа generаcijа visprenih istoričаrа društvа, zаinteresovаnih i zа duhovne i zа ekonomske probleme, koji ne štedeći stаre velikаne veomа smelo obrаđuju polje koje je omeđio Blok. Pа ipаk, čuvаju se dа ne potcene ni početne korаke. Dаnаs je ovа oblаst nesumnjivo i širа, i bolje poznаtа i pristupаčnijа. Ali Feudаlno društvo ostаje njenа suštinа; to je prvo štivo koje trebа dа pročitа svаko ko počinje dа se bаvi istrаživаnjem, а nimаlo ne bi trebаlo dа iznenаdi ni аko mu se vrаti i mаlo iskusniji pregаlаc u ovom poslu. Kаdа sudbinа nekome prekine nаučničku ili političku kаrijeru, а pogotovo kаdа se to dogodi nа jedаn surov i brutаlаn nаčin, o poslednjem pokojnikovom delu obično se govori kаo njegovom »testаmentu«. Tаkаv je slučаj i s Feudаlnim društvom, nаstаlim nа krаju onog mrаčnog periodа iz kojeg se Blok nije mogаo izbаviti. Ali pitаm se dа li sаčuvаne strаnice njegovog spisа Poziv istoričаrа nisu nаgoveštаvаle jedno još sveobuhvаtnije delo istorijske filozofije, delo koje bi posvedočilo o jednom u prаvom smislu sаzrelom misliocu. No, u krаjnjoj liniji, to nije ni vаžno, jer već i ono što je postigаo kаo istoričаr feudаlnog društvа, ogromno je dostignuće. Etаpe koje su vodile njegovom ostvаrenju zаpočinju 1911. godine istrаživаnjimа kojа su u Bloku pobudilа veće interesovаnje zа seljаke Il de Frаnsа, zа kmetove pаriskog okrugа i okrugа Ronijа, zа ropski položаj pojedincа i njegovu vezаnost zа zemlju, kolibertije (colliberti) i krаljevske posede, zа rаni srednji vek i nаjezde; tim problemimа Blok je posvetio gotovo dvаdeset godinа rаdа i objаvio desetаk rаdovа o kojimа se čitаlаc može obаvestiti u njegovoj bibliogrаfiji. Potom je usledilа skicа delа, objаvljenа 1931. u Encyclopaedia of the social sciences i još jednа u Cambridge i konаčno, 1934. godine, prijаvа nа kаtedri zа »Opštu istoriju evropskih društаvа« Frаncuskog koledžа (Collège de France) nа kojoj je bio odbijen; reklo bi se pre iz svih drugih rаzlogа nego iz nаučnih.

Novo, nečitano, nema posvete. Nomos zemlje - Karl Šmit Izdavač: Fedon Godina izdanja: 2011 Broj strana: 430 Format: 23 cm Povez: Tvrdi Nomos zemlje je neobičan spoj reči, mešavina starogrčkog nomos (zakon) i nemačkog der Erde (zemlja) i nipošto nije slučajan. Upravo starogrčkoj reči nomos, toj „protoreči“, Karl Šmit hoće da vrati „prvobitnu snagu i veličinu“, jer ona je, po njegovom mišljenju, sačuvala izvorni smisao uprkos iskrivljavanjima kroz prevode i rđavu upotrebu. Na samom početku ona je, u glagolskom obliku nemein, značila „deliti“, odnosno „napasati“, a kao nomos „podela pašnjaka“, zasnivalačko prisvajanje zemlje. Nomos, prema tome, uvek upućuje na prostor. Nijedna institucija, niti bilo kakvo zakonodavstvo, ne može da postoji bez prethodnog razgraničenja na tlu, bez ustanovljavanja osnovnog prava na zemlju. Zakon je vezan za zemlju. No, Šmit ne bi bio to što jeste kada bi se zadržao na, manje ili više, zdravorazumskom uvidu po kojem su stabilnost, nepomerivost, trajnost zemlje, čvrstina tla, potrebne da bi se oformila nekakva institucija. Naravno da ne može bez tla, ali je potrebno još nešto: čin, odluka, odnosno nomos. Tek tada, odlukom o tome da se uspostavi nekakav poredak, da se ustanovi institucija, da se proglasi zakon, prostor zemlje postaje ono do čega je Šmitu stalo: poredak. Tek tada pašnjak postaje politička činjenica. Etimologija je, međutim, samo početak jedne brutalne i, u svojoj brutalnosti, zavodljive teorijske konstrukcije koja će da uroni u evropsku modernost i pokaže da je jus publicum europaeum, evropsko javno pravo, jedan od ključnih momenata deteologizacije rata, ili, u nešto skromnijoj varijanti, izraz izbacivanja teoloških momenata iz rata. Ranije smo se, naime, ubijali i mrzeli, dok se danas fino možemo ubijati i bez mržnje. Potom će Šmit da se upusti u razmatranje problema razgraničenja na moru i vazduhu (kopno je, u međuvremenu, (ne)uspešno podeljeno), da se dotakne krize evropskog javnog prava i oživljavanja pojma pravednog rata (nije, naime, poznato da je iko, ikada, u istoriji vodio nepravedan rat), da se pozabavi aporijom mirotvorca, da još malo provrti svoje omiljene motive teologa, neprijatelja i suverena i usput nam udeli nekoliko korisnih saveta za život u zlom liberalno-demokratskom svetu. Na Šmitovoj se teoriji, naravno, ne može zasnovati parlamentarna demokratija i to je, verovatno, najteži prigovor na koji on nema odgovor. Tome uprkos njegovi uvidi svetlucaju tamnim, opakim, hladnim sjajem, na koje moramo da reagujemo kako nas tama, što ju je i sam Šmit radosno proizvodio, ne bi progutala.

Nečitano, praktično novo. Nema posvete. Nomos zemlje: U međunarodnom pravu Jus Publicum Europaeum - Karl Šmit Godina izdanja: 2011 Broj strana: 430 Povez: Tvrd Nomos zemlje je neobičan spoj reči, mešavina starogrčkog nomos (zakon) i nemačkog der Erde (zemlja) i nipošto nije slučajan. Upravo starogrčkoj reči nomos, toj „protoreči“, Karl Šmit hoće da vrati „prvobitnu snagu i veličinu“, jer ona je, po njegovom mišljenju, sačuvala izvorni smisao uprkos iskrivljavanjima kroz prevode i rđavu upotrebu. Na samom početku ona je, u glagolskom obliku nemein, značila „deliti“, odnosno „napasati“, a kao nomos „podela pašnjaka“, zasnivalačko prisvajanje zemlje. Nomos, prema tome, uvek upućuje na prostor. Nijedna institucija, niti bilo kakvo zakonodavstvo, ne može da postoji bez prethodnog razgraničenja na tlu, bez ustanovljavanja osnovnog prava na zemlju. Zakon je vezan za zemlju. No, Šmit ne bi bio to što jeste kada bi se zadržao na, manje ili više, zdravorazumskom uvidu po kojem su stabilnost, nepomerivost, trajnost zemlje, čvrstina tla, potrebne da bi se oformila nekakva institucija. Naravno da ne može bez tla, ali je potrebno još nešto: čin, odluka, odnosno nomos. Tek tada, odlukom o tome da se uspostavi nekakav poredak, da se ustanovi institucija, da se proglasi zakon, prostor zemlje postaje ono do čega je Šmitu stalo: poredak. Tek tada pašnjak postaje politička činjenica.Etimologija je, međutim, samo početak jedne brutalne i, u svojoj brutalnosti, zavodljive teorijske konstrukcije koja će da uroni u evropsku modernost i pokaže da je jus publicum europaeum, evropsko javno pravo, jedan od ključnih momenata deteologizacije rata, ili, u nešto skromnijoj varijanti, izraz izbacivanja teoloških momenata iz rata. Ranije smo se, naime, ubijali i mrzeli, dok se danas fino možemo ubijati i bez mržnje. Potom će Šmit da se upusti u razmatranje problema razgraničenja na moru i vazduhu (kopno je, u međuvremenu, (ne)uspešno podeljeno), da se dotakne krize evropskog javnog prava i oživljavanja pojma pravednog rata (nije, naime, poznato da je iko, ikada, u istoriji vodio nepravedan rat), da se pozabavi aporijom mirotvorca, da još malo provrti svoje omiljene motive teologa, neprijatelja i suverena i usput nam udeli nekoliko korisnih saveta za život u zlom liberalno-demokratskom svetu. Na Šmitovoj se teoriji, naravno, ne može zasnovati parlamentarna demokratija i to je, verovatno, najteži prigovor na koji on nema odgovor. Tome uprkos njegovi uvidi svetlucaju tamnim, opakim, hladnim sjajem, na koje moramo da reagujemo kako nas tama, što ju je i sam Šmit radosno proizvodio, ne bi progutala.

Lari Loftis - U čeljustima Lava Izdavač: Dereta Br. str.: 341 Povez: broširano Format: 21 cm Pismo: latinica ISBN: 978-86-6457-149-4 Stanje: 5 Očuvanost: 5 Knjiga koja zaslužuje mesto u svačijoj biblioteci. Dragulj istinite priče i knjiga koja će Vam obogatiti Vaš muzejski dragocenu biblioteku. Svaka preporuka o knjizi. Naš Duško, Naš 007, Džejms Bond. Srbin svuda i u svemu Jedne prohladne avgustovske večeri 1941. u kazinu Estoril, želeći da ponizi arogantnog belgijanca, koji je zahtevao igru sa neograničenim ulozima, gospodin srpskog porekla je pred iznenađenim gostima istresao pedeset hiljada dolara na sto. Taj čovek, koji se inače kockao „poput Dostojevskog – gospodski i ne dozvoljavajući da ga savlada strast”, bio je glavom i bradom Duško Popov, dvostruki agent, a novac ‒ sveže ukraden od Nemaca ‒ pripadao je britanskoj obaveštajnoj službi. Ceo događaj budno je pratio niko drugi do Ijan Fleming, čuveni autor tajnog agenta 007. Duško Popov, inspiracija i uzor za Džejmsa Bonda, vodio je buran život – bio je dvostruki agent službi, Abvera, s jedne strane, i MI5, MI6 i FBI-ja s druge. Bio je zavodnik i izlazio sa najlepšim ženama svog vremena, uključujući i slavnu glumicu Simon Simon; neustrašiv, tvrdoglav i iznad svega – odan prijatelj. Špijunska mreža TRICIKL, kojom je rukovodio, imala je zapaženu ulogu u značajnim događajima tokom II svetskog rata: napadu na Perl Harbor, iskrcavanju na Normandiju, operacijama „Morski lav”, „Mleveno meso”, „Hrabrost-Jug”... Knjiga U čeljustima lava jeste biografija koja se čita kao triler: glamur lisabonskih hotela i holivudske glumice, šifrovane poruke i smrt koja diše za vratom činili su svakodnevicu jednog od najvećeg špijuna svih vremena. Prevod s engleskog: Miloš Mitić, Nebojša Todorović *** „Senzacionalna knjiga, donosi nam istinitu priču koju ne zna mnogo ljudi, čak ni oni koji se bave špijunažom. Napisana je u stilu najboljih špijunskih romana i jednostavno se ne ispušta iz ruku. Obavezna literatura.” — Majkl Morel, šef CIA 2011–2013. „Dobro je da je u pitanju dokumentarna knjiga jer, da je roman, bila bi suviše neverovatna.” — Tom Kolgan, proslavljeni urednik dela Toma Klensija „Kome još treba fikcija?! Istina je hiljadu puta bolja, a ova knjiga to i dokazuje: akcija, istorijske činjenice, urote, tajne – neverovatno je da realnost može biti tako zanimljiva.” — Stiv Beri „Inspiracija za Džejmsa Bonda, samo još hrabriji od njega.” — Orlando Sentinel „Ovo je isuviše neverovatno da bi bilo istinito... osim što zaista jeste. Čita se malo kao biografija, a malo više kao triler. Jedna od najneverovatnijih stvari koje sam ikada pročitao. Tačka.” — The Real Book Spy „Četrnaest romana o Džejms Bondu deluju bledo i neuverljivo naspram istinite životne priče Duška Popova.” — Admiral R. Dž. Zlatoper, Američka ratna mornarica #triler #špijun #king #istorija #agent

Sve 3 knjige su potpuno nove. Bez posvete. Težina 2,9 кг Godina izdanja 2019 Pismo latinica Povez tvrd sa omotom Broj stranica 450, 474, 410 Dimenzije 165X240 Roman Arhipelag GULAG umetničko je i istorijsko delo o represiji u Sovjetskom Savezu u periodu od 1918. do 1956. godine, izatkano na pismima, sećanjima i usmenom kazivanju 257 zatvorenika, kao i na ličnom iskustvu autora. Solženjicin je ovo delo tajno pisao od 1958. do 1968. godine (završio ga je 2. juna 1968); prvi tom objavljen je u Parizu decembra 1973. Sam Solženjicin odredio je taj svoj epohalni rad kao književno istraživanje. Na dokumentovan i publicistički način izneo je nebrojene činjenice staljinističke represije. Potkrepljene brutalnim dokazima, one svakom čitaocu omogućuju da se i sam oseti kao sužanj GULaga; sužanj koji bez krivice biva uhapšen, koji je iz noći u noć potom mrcvaren ispitivanjima i podvrgavan sofisticiranim mučenjima sve dok ne potpiše priznanje za neučinjene zločine. Atmosfera totalnog terora s jedne strane i sveproždirućeg straha s druge, kao da prži svest i rađa unutrašnji protest protiv nehumanog sistema što obogaljuje dušu velikog naroda s obe strane bodljikave žice. Roman Arhipelag GULAG sudbonosno je uticao na život autora. Zbog njega, Solženjicina su proterali kao izdajnika, zbog njega su ga, potom, kao da se ništa nije desilo, pozvali da se vrati. Bez obzira na to kako se na ovo delo gledalo tada, ili kako se ono čita u sadašnjem trenutku, svoju građansku dužnost pisac je ispunio. I pred živima i pred mrtvima. Roman Arhipelag GULAG mora se pročitati ako ni zbog čega drugog, onda radi toga da ljudski rod nikad više olako ne dozvoli nešto slično, da svakog trenutka bude svestan koliko čoveku vredi sloboda. „Svi književni pravci imaju svoje periferije i svoje centre, odnosno vrhove. Autora knjige Arhipelag GULAG ja bih nazvao genijem ’socijalističeskog realizma’. Ako sovjetska vlast nije imala svoga Homera, u liku Solženjicina ona ga je dobila. Ova knjiga bezuslovno jeste pisana u prvom redu za ruskog čitaoca, ali uzeti to kao razlog da se ona ne čita bilo bi isto što i odustati od čitanja Ilijade zbog nepoznavanja grčke mitologije i jer se imena njenih junaka teško izgovaraju. Zajednički imenilac za ova dva dela jeste tema razaranja: u prvom slučaju – grada, u drugom – nacije. Moguće je da će za dve hiljade godina čitanje GULAG-a biti jednako prijatno kao i čitanje Ilijade danas. Ali ako GULAG ne pročitamo danas, sasvim je moguće da će se mnogo pre negoli za dve hiljade godina desiti to da neće imati ko da čita ni jednu ni drugu.“ Josif Brodski

Knjige su potpuno nove. Nema posvete. Zbog vrednosti knjiga moguca je i uplata na rate i slanje nakon zavrsene uplate po dogovoru. Preko 3800 strana, 400 autora, 39 starih geografskih karata u punom koloru, skoro 500 tekstova o srpskom trajanju na verigama sveta! Catena mundi I-II Enciklopedija Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. Knjiga predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu. . U „Kateni“ piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. (Više o prva dva toma ovde) Catena mundi III Treći tom Catena mundi je nastavak prva dva toma, čiji priređivač je bio Predrag Dragić Kijuk i sa njima čini jednu celinu. Treći tom enciklopedije srpskog naroda bavi se porazima i pobedama, zabludama i vizijama srpskog naroda na verigama sveta. Iz pera više od 100 srpskih i svetskih priznatih autora sabrani su radovi o tajni postojanja i trajanja srpskog identiteta na razmeđima imperija, religija i civilizacija. Na jednom mestu sabrani su najznačajniji tekstovi o srpskom nacionalnom identitetu, ali i pozitivnim primerima uspostavljanja kontinuiteta srpske nacionalne misli i politike. Ona nastavlja da demistifikuje političke mehanizme i stereotipe koji se stalno nameću srpskom narodu kao sredstvo identitetskog inženjeringa. Više o trećem tomu OVDE. Catena mundi IV Četiri godine posle objavljivanja trećeg toma enciklopedije srpskog naroda Catena mundi objavljen je četvrti tom jedne od najznačajnijih srpskih knjiga. Catena mundi IV je prirodni nastavak trećeg toma, kompoziciono i tematski kompatibilna sa prva dva, ali sa potpuno novim materijalima. Bavi se proučavanjem društvenog kontinuiteta i nacionalnog identiteta srpskog naroda kroz vekove. Knjigu preporučuju: akademik Kosta Čavoški, prof. dr Milo Lompar, prof. dr Slobodan Antonić i prof. dr Miloš Ković. Više o četvrtom tomu OVDE. Rekli su o Catena mundi… O enciklopediji su govorili ili je preporučili Vladeta Jerotić, Kosta Čavoški, Aca Seltik, Nele Karajlić, Ratko Dmitrović, Slobodan Rakitić, Dejan Tomašević, đakon Nenad Ilić, Dejan Mirović, Ljubomir Protić, Vasilije Krestić, Milo Lompar, Vladimir Dimitrijević… Žanrovi: Enciklopedije, Istorija Izdavač: Catena Mundi Povez: Tvrd, zaštitni omot Format: 31 cm Opis Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. Šta je Catena mundi? Prvo izdanje je objavljeno u vihoru rata 1992. godine. Čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio skoro celokupan tiraž, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. Enciklopedija Catena mundi – srpska hronika na svetskim verigama, čiji je priređivač Predrag Dragić Kijuk, predstavlja sintezu Srba i srpstva dugu dva milenijuma. Knjiga uobličava duhovnu i civilizacijsku tradiciju i najznačajnije domete srpske istorije na Balkanu, sa jasnom porukom da srpski narod treba ozbiljnije da se okrene samospoznaji. Catena mundi je zbirka istorijskih spisa i drugih publikacija koje su napisali različiti autori, a među mnogim poznatim imenima i vrsnim umova uvršteni su radovi: Miloša Crnjanskog, Vladete Jerotića, Radivoja Pešića, Aleksandra Solovjeva, Jovana Dučića, Rastka Petrovića, vladike Nikolaja Velimirovića i mnogih drugih…. Catena mundi je sinteza srpske istorije i duhovnosti u njenom dvomilenijumskom toku. To je „zbornik o srpstvu i Srbima, svemu onome što su činili i, naročito, onom čemu su težili, ujedno i bukvar i sveta knjiga“. U „Kateni“ piše ko smo, šta smo, odakle smo, i kuda idemo. Ko je tvorac Catene mundi? KijukPredrag Dragić Kijuk, tvorac Catene mundi, bio je i ostao remetnik: borio se protiv zaborava, a za trajne vrednosti, neodvojive od uspravnog stajanja pred Bogom i ljudima. U Kembridžovom enciklopedijskom izdanju (Cambridge, England) „2.000 intelektualaca u 21. veku”dobio je odrednicu na urednički poziv. Internacionalni biografski centar (St. Thomas Place, England) proglasio ga je 2010. godine za jednog od 100 slobodnih mislilaca u svetu. Bio je jedan od osnivača „Fonda istine“ (Beograd), Svetskog sabora Srba (Hajdelberg), Crkveno-narodnog sabora (Prizren), „Centra za hrišćanske studije“ (Beograd), udruženja intelektualaca „Srpska nacionalna svest“ (Niš) i izdavačke kuće „Euro Epistel“ (Ašafenbrug). Sva ova udruženja borila su se za istinu o Srbima u doba kada je ta istina, po nalozima Imperije, bila zabranjena, i kada je Vol strit zaratio protiv Kosovskog zaveta. Inicirao je i bio jedan od autora deklaracije na pet jezika („Slovo o srpskom jeziku“, 1998), koja je tražila hitnu obnovu srbistike umesto štetočinske serbokroatistike. Pokrenuo je i uređivao biblioteke – „Srpska dijaspora“ i „Srpska porodična biblioteka“. Enciklopedija Catena mundi nastajala je godinama u Kijukovoj radnoj sobi. Konačno, 1992. godine, ukazala se prilika da se ovako maestralno delo objavi. Iako je enciklopedija trebalo da predstavlja temelj nove srpske društvene, intelektualne i naučne svesti, ona nije u dovoljnoj meri pronikla u javno mnjenje, niti je doživela ozbiljniju promociju i put do čitalaca. Naime, čim je odštampana, veliko interesovanje publike za ovakvim štivom misteriozno je prekinuto nestajanjem enciklopedije Catena mundi sa polica knjižara. Po rečima prodavaca, neko je za nepunih desetak dana kupio preostali tiraž, koji nije unapred prodat u pretplati, tako da se enciklopedija nije mogla nabaviti. Enciklopedija u dva toma, na skoro 2000 strana, 260 autora, na desetine malo poznatih kolornih mapa, daje odgovore na sledeća pitanja: - Šta je istina o Srbima koji su pre deset vekova naselili Italiju? - Šta je istina o Slovenima na Mediteranu? - Ko je i kada podelio Srbe i Hrvate? - Ko je tvorac jugoslovenske ideje? - Da li su Hrvati konvertiti? - Da li Amerika ima kompleks stare Evrope? - Zašto Albanci kriju istinu o svojoj pravoj postojbini? - Zašto istorija prećutkuje srpsku državu u Tesaliji i Srbe na Peloponezu? - Gde su živeli Srbi, prema starim kartama? - Gde su sve u 17. veku naseljeni Srbi u Sloveniji? - Šta je vatikanska ideologija? - Kako se Vatikan odnosio prema srpskom pitanju? - Ko prećutkuje da je vinčansko pismo najstarije pismo na svetu? - Da li će se stvoriti nova Alpe-Adria-Nemačka? - Zašto karte nazivaju Bosnu i Hercegovinu vojvodstvom Svetog Save? - Gde je sakrivena arhiva o masakru nad Srbima? - Šta je istina o povijesnom pravu Hrvata? - Ko su i šta su u stvari bili oficiri NDH? - Da li je ostvariva ideja podunavske federacije? - Zašto je baron Sarkotić početak uspona NDH? - Gde su dečija stratišta u „Svetoj Hrvatskoj“? - Šta je istina o Srbima u Habzburškoj monarhiji? - Ko je odgovoran za podelu Srpske Crkve? - Da li su ustaše porušile 500 ili više srpskih crkava? - Zašto Rimokatolička crkva krije istinu o konkordatu sa Hitlerom? - Gde je arheološko blago Starčeva, Vinče, Banjice? - Je li Balkan kolevka svetske civilizacije? - Šta su Srbi dali mediteranskoj kulturi? - Otkud srpski knezovi na ostrvu Samos? - Kada je srpski istoričar napisao prvu hrvatsku istoriju? - Zašto NDH i HDZ imaju slične planove? - Čemu nas uče Kvaternik, Starčević i Pavelić? - Kako su nestali Srbi katolici? - Ko je federalizovao Drugu Jugoslaviju? - Da li se sudbina Srbije kroji za stolom velikih sila? Po Kijuku, ovo je „prva jedinstvena istorija o fenomenu i sudbini Srba, koja objašnjava istinu o narodu čija se država rasprostirala na istoj teritoriji gde i kolevka svetske civlizacije“, „prva martirijska istorija srpskog naroda i nema veće istine od one na njenim stranicama“; ona „prvi put kod nas progovara o razlozima lažne istoriografije Slovena i Srba i planovima katoličke ideologije“ i „jedina se do sada usuđuje da ponudi odgovore na sva, za Srbe, tragična pitanja – i pomaže vam da razlikujete nametnutu ulogu taoca od prave istine“… To je, istovremeno, i „prva knjiga o srpskim zabludama, istinama, vekovnim stradanjima i nametnutim politikama“, bez koje se, po Kijuku, ostaje u „paklenom rezervatu antislovenske ideologije“, a sa kojom se saznaje da naša „skrivene kulturna istorija nezaustavivo otvara vrata 21. veka“. Ona se bavila i sudbinom Srbije i Jugoslavije, svedočila o tobožnjem „hegemonističkom grehu Srba“ i, kako reče njen autor, o „satanizovanju naroda koji je „jugoslovensku ideju“ platio krvlju“. Po Kijuku, knjiga Catena mundi je kadra da zameni čitave biblioteke, jer pomaže našoj deci da se suoče sa „dostojanstvom istine“. Ona je po prvi put objavila geografske karte koje svedoče o rasprostranjenosti srpskog naroda, njegove Crkve i države, kao i o prapostojbini Albanaca. O tekstovima zbornika Knjiga je riznica izuzetnih, i u vreme ono, a i danas, često prikrivenih tekstova o istorijskoj sudbini Srba. Ona se bavila skrivenom istorijom drevnog srpstva i Slovenstva, u tekstovima poput onog M. Gimbutasa o vinčanskom, kao najstarijem, pismu, ili onom, V. Rudeljeva, o istoriji etničkog imena Srba i Hrvata. Radivoje Pešić bavio se autohtonošću Slovena na Balkanu, a Srboljub Živanović antropološkim dokazima slovenskih drevnosti na ovom prostoru. Tu su bili i prilozi Crnjanskog i Petrovića o našim toponimima u Engleskoj, koji potiču iz drevnosti srpsko-keltske. srpska-oaza-u-italijiKijuk je, kao i Vladika Nikolaj, znao da smo drevnog porekla; nedavno je ruski genetičar Kljosov, modelom praćenja jednog genetskog markera, pokazao da svi Indoevropljani potiču sa Balkana, sa teritorije današnje Srbije, uključujući i Staru Srbiju –Kosmet i Makedoniju (a teza o Srbima na Peloponezu, istaknuta u „Kateni“, dokazana je, ponovo, knjigom, izašlom i kod nas, Grka Dimitrija Petalasa, koji daje reči slovenskog porekla u svom peloponeskom zavičaju, i tvrdi da je tamošnje stanovništvo slovenskog porekla, što grčka država od 19. veka sistematski poriče, menjajući toponime, hidronime i grcizirajući imena.) „Katena“ se, takođe, bavila, i to više nego ozbiljno, stavovima naših neprijatelja prema srpskom nacionalnom pitanju: Kijuk je objavio i Kvaternikov tekst o Hrvatima, tekst Ante Pavelića o konvertitskom narodu, stvorenom od Vatikana i Beča, kome je pripadao, kao i najvažnije stavove Ante Starčevića. U knjizi je i nezaobilazan tekst Artura Evansa o Srbima, Hrvatima i evropskoj politici, kao i tekstovi episkopa Nikodima Milaša, Jovana Olbine, Sime Simića i drugih o prekrštavanju srpskog naroda… Nezaobilazne su analize porekla Albanaca iz pera Hrvata Šuflaja i članak Vladana Đorđevića o albanskom pitanju i odnosu evropskih sila prema njemu. Veliki deo knjige bavio se središtem „hrišćanstva bez Hrista“, Vatikanom, i njegovom srboubilačkom politikom, kao i najbolje čuvanom tajnom Vatikana, Nezavisnom Državom Hrvatskom i Jasenovcem i drugim logorima i jamama kojima se, po ko zna koji put, dokazivalo da je u pravu bio Dostojevski kada je pisao da je rimokatolicizam gori od ateizma jer nameće izopačeni Hristov lik. Srbi u Sloveniji, Srbi u Hrvatskoj, Srbi u Bosni i Hercegovini, Srbi u Vojvodini i na Kosovu i u Metohiji, Srbi u Makedoniji – sve je to bila tema „Katene“. Naravno, Kijuk je želeo da osvetli i zločinačku politiku Komunističke partije prema srpstvu – objavio je niz ogleda na tu temu, među kojima se isticao tekst Koste Čavoškog o KPJ i srpskom pitanju.