Opis Piter Bruk Clio 2006

Opis Aleksandar Tišma Nolit 1989

Opis Miroslav Aćimović Zapis 1980

Opis Andre Žid Naprijed 1974

Opis Vidan Nikolic Slobodan Masic, Vidan Nikolic 1992

Opis Miroslav Aćimović Bata Beograd 1991

Opis Vojislava Vuković-Terzić Savez društava muzičkih i baletskih pedagoga Srbije UDŽBENIK JE POLOVAN U ODLIČNOM STANJU. UDŽBENIK JE POLOVAN U ODLIČNOM STANJU.

Opis Albin Fakin Državna založba Slovenije UDŽBENIK JE POLOVAN U ODLIČNOM STANJU.

Opis Albin Fakin Državna založba Slovenije UDŽBENIK JE POLOVAN U ODLIČNOM STANJU.

Opis Albin Fakin Državna založba Slovenije UDŽBENIK JE POLOVAN U ODLIČNOM STANJU.

Opis Vojislava Vuković-Terzić Nota UDŽBENIK JE POLOVAN U ODLIČNOM STANJU. UDŽBENIK JE POLOVAN U ODLIČNOM STANJU.

Opis Albin Fakin Državna založba Slovenije UDŽBENIK JE POLOVAN U ODLIČNOM STANJU

Opis Vojislava Vuković-Terzić Nota UDŽBENIK JE POLOVAN U ODLIČNOM STANJU.

Aleksandar Fotic Sveta Gora i Hilandar u Osmanskom carstvu 15 - 17 vek Izdavac - Balkanoloski institut SANU, Beograd Godina - 2000. Atos, Istorija Hilandara, Sveta Gora, Hilandar Knjiga u odlicnom stanju,bez podvlacenja ili ostecenja,bez ispisane posvete,mek povez,ilustracije,format 27 cm,498 str. (67)

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Drenica se prvi put pominje 1413, kada je Đorđe Branković, s majkom Marom i braćom Đurđem i Lazarom, poklonio selo Dobroševce manastiru Svetog Pavla na Svetoj Gori. Despot Đurađ Branković (1427—1456) je na reci Vlasi, koja je pritoka Kline, podigao manastir Devič. Pored Deviča u ovoj oblasti je bio veliki broj manastira koji su u kasnijim dobima uništeni. Zato se često moglo čuti da je Drenica „druga srpska Sveta Gora”, o čemu je napisana i knjiga.[3][4] U Drenici je posle Prvog svetskog rata vladala anarhija, zbog mnogih arnautskih kačaka, ali je ona, posle pogibije kačačkog vođe Azema Bejte u Galici 1924, i njegove pratilje Šote Galice, presečena. Slična situacija je bila i u doba komunizma, kada su Srbi retko zalazili u albanska sela, i uglavnom se ograničavali u većim naseljima. Krajem 20. veka ovde je bilo veliko uporište terorista i tu su počeli bitke albanske OVK sa srpskim snagama.[5] U međuratnom periodu je isečeno mnogo šume, naseljavani su ljudi iz drugih krajeva, npr. Bosanske krajine.

Naslov: Sveta Gora i epirski Anđeli Autor: Božidar Ferjančić Izdavač: Beograd : Srpska akademija nauka i umetnosti - SANU, Hilandarski odbor Pismo: ćirilica Br. strana: 19-35 Format: 27 x 20 cm - veći format Povez: meki Separat iz Hilandarskog zbornika (Knj. 8, 1991, str. 19-35) veoma lepo očuvan: korice su kao na slici a listovi su potpuno čisti i ravni, nigde nema podvlačenja, obeležavanja, dopisivanja, `magarećih ušiju` i sl., i odlično su povezani međusobno i sa koricama; u vrhu prve strane sitno ispisana posveta sa potpisom autora. O autoru možete da pročitate više na Vikipediji: https://sr.wikipedia.org/sr-el/%D0%91%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D0%B4%D0%B0%D1%80_%D0%A4%D0%B5%D1%80%D1%98%D0%B0%D0%BD%D1%87%D0%B8%D1%9B Božidar Ferjančić (Beograd, 17. februar 1929 — Beograd, 28. jun 1998) bio je srpski istoričar i akademik SANU.

k4 SVETA GORA I HILANDAR U OSMANSKOM CARSTVU XV-XVII VEK ALEKSANDAR FOTIĆ Balkanski institut SANU Manastir Hilandar Sveti Arhijerejski sinod SPC Beograd

Opis Vladimir Ćorović Manastir Hilandar 1985

izd 1985g, odlično očuvana autor Istorija Srba istorija hilandara istorija SPC

Stanje kao na slikama Izdavač: Prosvjeta Zagreb Informativno-historijski vodič nečitano

tvrd povez, nekorišćena, Hilandar autor Velike Srbije Istorija Srba

odlično stanje, 103str.,tvrdi povez,35cm, š g77

mek povez dobro ocuvano 606

vrlo dobro stanje , 28 x 25 , 370 strana

Ravna Gora: Zablude i samouništenje - o političkim stavovima ravnogorskog pokreta / protojerej dr Dimitrije Najdanović Beograd 2010. Mek povez, ćirilica, 60 strana. Knjiga je nekorišćena (nova). S1 Protojerej dr Dimitrije Najdanović, profesor dogmatike na Bogoslovskom fakultetu SPC, koji je pre rata bio vrlo angažovan na polju političke analitike, kako bi se danas reklo, (bio je urednik nekoliko časopisa, član starešinstva Bogomoljačkog pokreta i starešinstva pokreta Zbor) latio se pera i napisao ovu izuzetnu kritičku studiju o ravnogorskom pokretu sa nacionalnog i pravoslavnog stanovišta. Istorijski događaji koji su ubrzo usledili krajem 1944 . godine omeli su druge moguće kritičare i analitičare da tako nešto urade. Uslovi života, prvo u izbegličkim logorima, a kasnije u emigraciji takođe nisu pogodovali pokretanju jedne takve rasprave i kritike. Politički emigranti, okupljeni oko Iskre iz Minhena, smatrali su da bi jedna takva polemika još više zagorčala i inače težak život političkih emigranata. Samo su povremeno odgovarali na teške klevete kojima su povremeno bili izloženi uglavnom od predstavnika takozvane „zarobljeničke emigracije“. Tako je studija dr Dimitrija Najdanovića ostala jedina ozbiljna kritička studija ravnogorskog pokreta. Kada su stege komunizma počele popuštati sredinom osamdesetih godina prošlog veka, naša domaća sredina bila je potpuno „zagađena” na stotine puta ponovljenim klevetama i poluistinama komunističke propagande tako da je u prvo vreme bilo skoro nemoguće odvojiti laž od istine. Potrebno je bilo da prođe vreme i mi danas još uvek čekamo na na jednu takvu studiju. Ovome treba dodati i još uvek otežanu dostupnost istorijski relevantnih dokumenata, ali i nespremnost, ili nedostatak hrabrosti, kod mladih istoričara i straživača. Danas, više od pola veka kasnije, a posebno sa iskustvom koje, kao narod, imamo o delovanju liberalne demokratije, na osnovu događaja od poslednjih dvadesetak godina, mnogo će nagi lakše biti da razumemo ovu izuzetno zanimljivu studiju dr Dimitrija Najdanovića. Izdavač Iz predgovora