Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Drenica se prvi put pominje 1413, kada je Đorđe Branković, s majkom Marom i braćom Đurđem i Lazarom, poklonio selo Dobroševce manastiru Svetog Pavla na Svetoj Gori. Despot Đurađ Branković (1427—1456) je na reci Vlasi, koja je pritoka Kline, podigao manastir Devič. Pored Deviča u ovoj oblasti je bio veliki broj manastira koji su u kasnijim dobima uništeni. Zato se često moglo čuti da je Drenica „druga srpska Sveta Gora”, o čemu je napisana i knjiga.[3][4] U Drenici je posle Prvog svetskog rata vladala anarhija, zbog mnogih arnautskih kačaka, ali je ona, posle pogibije kačačkog vođe Azema Bejte u Galici 1924, i njegove pratilje Šote Galice, presečena. Slična situacija je bila i u doba komunizma, kada su Srbi retko zalazili u albanska sela, i uglavnom se ograničavali u većim naseljima. Krajem 20. veka ovde je bilo veliko uporište terorista i tu su počeli bitke albanske OVK sa srpskim snagama.[5] U međuratnom periodu je isečeno mnogo šume, naseljavani su ljudi iz drugih krajeva, npr. Bosanske krajine.