Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sumska vegetacija i fitocenoze Fruske Gora - Milorad M. Jankovic, Vojislav Misic Fruška Gora, šume, šuma, bukva, grab, kitnjakove šume sa festukom, festuka, sladun, cer, floristički sastav, lipa...

Beskičmenjaci Fruške Gore III (Invertebrata) Matica Srpska Novi Sad 2013g./181 str. Mek povez,veoma očuvana vr377

3. TOM -GEOFIZIČKA ISTRAŽIVANJA FRUŠKE GORE ....-preko 513.strana TEKSTA,ILUSTRACIJA CB I U BOJI,MAPE I.-deo-GEOFIZIČKA ISTRAŽIVANJA FRUŠKE GORE -Živojin Ćulum ,Miodrag Aleksić .Bogdan Stepančić ,Divko Ćirić ,Budimir Dunjić, Nenad Radišić 83.strane II.deo-ANTROPOLOŠKE KARAKTERISTIKE STANOVNIŠTVA FRUŠKE GORE - dr.Živojin Gavrilović -86.strana III.-ORNITOFAUNA FRUŠKE GORE I NJENOG PODNOŽJA U OKVIRIMA POSTOJEĆIH STANIŠTA Dr.Božidar Pekić - 65.strana IV,-deo -RETKE I RELIKTNE BILJKE FRUŠKE GORE SA BILJNOM GEOGRAFSKOM ANALIZOM -Melanija Obradović -103.strane V.-deo- LEKOVITO BILJE FRUŠKE GORE Akad.Jovan Tucakov -160.strana +16.strana u boji-sa 29.slika bilja str., tvrdi povez,24cm, odlično stanje, š v13

Stanovništvo, Šumska vegetacija, Vinogradarstvo i vinarstvo, str., tvrdi povez,24cm, korica min. izbledela, odlično stanje tabaka, š x28

"Kosmos" nije samo knjiga, već i fascinantno putovanje koje nas vodi kroz dubine svemira i ljudskog znanja. Karl Segan, jedan od najcenjenijih naučnika i popularizatora nauke, nas vodi na istraživanje koje prevazilazi granice našeg svakodnevnog iskustva. U ovoj knjizi, Segan razotkriva raskoš kosmičkog pejzaža i postavlja pitanja koja su odjekivala kroz vekove: Odakle dolazimo? Kuda idemo? Kako se uklapamo u beskrajni tok vremena i prostora? Kroz Seganovu jedinstvenu sposobnost da složene naučne koncepte prenese na razumljiv i inspirativan način, "Kosmos" nas vodi kroz istoriju čovekove potrage za razumevanjem sveta oko nas. Od drevnih mitova i kosmoloških pitanja do modernih naučnih saznanja, Segan nas vodi kroz epohe i ideje koje su oblikovale naš pogled na svemir. Ova knjiga nam otkriva da nauka nije samo hladan skup činjenica, već i duboka i uzbudljiva avantura spoznaje. Svojim bogatstvom reči i slikama, Segan nam pokazuje kako je nauka otvorila vrata nepreglednim prostranstvima kosmosa, približavajući nam zvezde, planete i tajne svemira na način koji je ranije bio nezamisliv. "Kosmos" nas podseća da smo mi deo toga, da smo povezani sa zvezdama, da smo usidreni u svemiru, i da je nauka ono što nam omogućava da razumemo taj odnos. Sagan nas poziva da istražimo kosmičku perspektivu, da se suočimo sa čudima i pitanjima koja nas okružuju, da budemo radoznali i zahvalni na darovima koje nam pruža nauka. Ova knjiga nas inspiriše da istražujemo dalje, da postavljamo pitanja, da tragamo za istinom, i da se divimo čudesima svemira. "Kosmos" je ne samo knjiga, već i vodič koji nas podseća da je svemir naš dom, a nauka način da ga bolje razumemo. Povez knjige : mek Strana : 335 Format : 145 x 205 mm Pismo : latinica

U dobrom stanju Rad JAZU U ovoj knjizi Rada objavili su radove ovi autori: I. Albu, B. Banović, B. Borac, U. Bego, N, Carević, K, Cermak, R. Gcorgia, T. Giurgiu. J. Hančcvić, M. Hudec, P. Keros, S, Kovačić, J. Krmpotić-Nemanić, B. Kummer, A. M. Lutfi, V, Mandič, S. Manev, O. Muftić, V. Nikolić, M. Pećina, V. Pop, F. W. Ral like, V. Rudei, I. Ruszkoicski, M. Sakka, Lj. Serafimov, E. Stoica, N. Sipui, J. Vincze, J. Zergollern, M. SADRŽAJ Govor predsjednika Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti akademika Grge Novaka ... 3 The Speech of Academician Grga Novak President of ithe Yugoslav Academy of Sciences and Arts ....4 BENNO KUMMER Bone Remodeling as a Function of Mechanical Stress .... 5 Pregradnja kosti kaio funkcija mehaničkih naprezanja ... 18 Knocbenumbau ads Funktion der mechanischen Beanspruchung .... 19 L ALBU, R. GEORGIA, E. STOICA, J. VINCZE, T. GIURGIU, V. POP On t`he Gorrelation between the Havers Ghannels Diiaimeter of the Long Human Bones in the Shaft Campactia and the bone Architecture .... 21 O korelaciji između promjera haverzovi`h kanala dijafize dugih kostiju i koštane arhitekture ....35 JELENA KRMPOTIĆ-NEMANIĆ Current Approach to the Investigaition on Mechanical Faotors in the Con- figuration of the Base of the Skull 37 Suvremeni pristup istraživanju mehaničkih faktora u formiranju baze lubanje 41 MICHELE SAKKA Influence des Facteurs Meeaniques sur l’Adaptation Fonotionnelle de l’Ecaille Occipitale (Squama occipitalis) ohez l’Homme et les Antbro- poides .... 43 Utjecaj mehaničkih čimbenika na funkcionalnu adaptaciju ljuske zatiljne kosti u čovjeka i antropoidnih majmuna 48 SRBOLJUB ŽIVANOVIĆ A Note on Artificial Cranial Deformation in Rikuyu (East African Bantu) Women .... 49 Opaska o umjetnim deformitetima lubanje u Kikuyu (istočnoafričkih Bantu) žena .... 54 r KRSO&, J. KRMFOTIĆ-NEMANIĆ, V. MANDIĆ, V. RUBEŽ, B. BARAC Certain Morpbcdogkal Changes in the Spine Duc to Biomechanical Factors Neke morfoloSlic promjene kralježnice uvjetovane biomehaničkim čini-ocem* ..........59 J. ZERGOLLERN, O. Mi’mć, P. KEROS Change of Farm in Scolrotk Spine Due to Increased Stiffness Falio wing Some Fuuting Operations . 1i|| Promjerea oblika skoKotiČne kralježnice uslijed povećanja krutosti pri nekim fiksacionim operacijama ....68 F. W. RATHKE Zur Tedutik der aktiv-passiven Korrektur von juvenilen Kyphosen (M. Schcuermann) ............ 69 Tehnika aktivne i pasivne korekture juvenilnih kifoza (M. Schcurmann) . 78 A. M. Ltrm The Mechanics of Longitudinal Growth of Long Boneš .... . .. 79 Mehanizam uzdužnog rasta dugih kostiju ... . 89 UROŠ BEGO. Ivo RUSZKOWSKI, MLADEN ZOBUNDŽIJA, KRUNOSLAV ČERMAK Ezperimental Investigation of the Fuoctional Reaction of Terminal Femoral Parts In Dogs ... ... 91 Eksperimentalna istraživanja funkcionalne neaktivnosti okrajaka bedrene kosti u psa ....98 MLADEN ZOBUNDŽIJA. UROŠ BEGO, KRUNOSLAV ČERMAK The Effect of the Myotomy of the Pelvico-Femoral Muscles on the Prozirnal Part of Femur in Chickens . . . . . . . 99 Utjecaj miotomije zdjelićno-bedrenih mišića na proksimalni okrajak bedrene kosti pilića ....104 Ivo RUSZKOVTSKI, OSMAK MUFTIĆ, MARKO PEĆINA Analysis of Position of the Femoral Head Centre in Relation to Epiphy- seal Cartilage in Different Periode of Growth 105 Analiza odnosa položaja središta glave bedrene kosti prema epifiznoj hrskavici u raznim razdobljima rasta 112 VELJKO MA.VDIĆ, ŠAŠA MANEV, NIKOLA SIPUŠ Changes in the BeJow Staup Growth Knee in Children 113 Promjene rasta amputacionog bataljka potkoljenice u djece uzrokovane mehaničkim čimbenicima 122 V. NIKOLIĆ, B. BANOVIĆ, J. HANĆEVIĆ, O. MUFTIĆ Spectral Vibration Analysis of Certain Structurcs of the Proximal Por- tion of the Tbigh Bone 123 Spektralna analiza vibracija nekih struktura proksimalnog dijela bedrene kosti . . ... . . 136 Ivo RUSZKOWSKI, OSMAN MUFTIĆ, STANKA KOVAČIĆ On Torsional Stififncss of the Femoral Neck 137 O ■torzionoj krutosti vrata femura 143 JANKO HANČEVIĆ, MLADEN HUDEC, VASILIJE NIKOLIĆ Ccntain Obscrvations on the Manner and Dynamics of Loco Typico Ra- dius F-raoturcs 145 Neka zapažanja 0 načinu i dinamici prijeloma palčane kosti u području tipične zone 152 NIKO CAREVIĆ Our Clindcal Expcriences About Functional Adaptation in the Cases of Femoral Neck Fractures 153 Naša klinička iskustva 0 funkcionalnoj adaptaciji prijeloma vrata bedrene kosti ... 166 OSMAN MUFTIĆ, IVO RUSZKOWSKI, STANKA KOVAĆIĆ Non-Isotropic Charactcristics of Bones in the Anaiysis of Etiopathogene- s)is of Bone Apposition of the Femoral Neck in Coxarthrosis 167 Neizotnopna svojstva koštanog materijala u analizi patogeneze koštane apozicije na vratu femura kod koksartroze ...177 Lj. SERAFIMOV Eccentricity in CDH and Its Relation to the Antero-Lateral Deformity of the Upper Part of the Fcmur ...179 Ekscentricitct kod kongenijalne displazijc kuka i njegov utjecaj na an- tcro-lateralnu deformaciju proksimalnog dijela femura ...187 Lj. SERAFIMOV Biomechanical Effects of Innominate Osteotomy in the Growth of the U-pper Part of the Femur 189 Biomehanički utjecaji osteotomije inom inate na rast proksimalnog dijela femura 198

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prednja korica malo ostecena, sve ostalo uredno! The Psychology of Learning Mathematics Richard R. Skemp Ovaj klasični tekst predstavlja probleme učenja i podučavanja matematike i sa psihološke i sa matematičke perspektive. Psihologija učenja matematike, koja je već prevedena na šest jezika (uključujući kineski i japanski), revidirana je za ovo američko izdanje kako bi uključila najnovija otkrića autora o formiranju matematičkih koncepata, različitih vrsta slika, međuljudskih i emocionalnih faktora, i novi model inteligencije. Autor smatra da se napredak u oblastima učenja i podučavanja matematike može ostvariti samo kada se uzmu u obzir i uspostave faktori kao što su apstraktna i hijerarhijska priroda matematike, odnos prema matematičkom simbolizmu i razlika između inteligentnog učenja i pamćenja napamet. učionica. Richard Skemp bio je glavni pionir u matematičkom obrazovanju koji je prvi integrirao discipline matematike, obrazovanja i psihologije. Rođen je u Bristolu 10. ožujka 1919., sin profesora A. R. Skempa sa Sveučilišta u Bristolu, školovan kao stipendist Zaklade na koledžu Wellington, Berkshire (1932–7), s otvorenom stipendijom za matematiku na koledžu Hertford, Oxford, (1937–1939, 1945–1947). Rat je intervenirao i on je služio u Royal Signals u Indiji, postigavši čin kapetana. Nakon što je diplomirao na Hertford Collegeu, postao je učitelj matematike, dvije godine u Oundle School i dvije godine u Rye St Antony, Oxford. Njegovo sve veće zanimanje za to kako djeca uče natjeralo ga je da se 1952. godine, u dobi od 33 godine, ponovno vrati na koledž Hertford kako bi studirao za drugu diplomu iz psihologije. Doktorirao je psihologiju na Sveučilištu Manchester 1959., gdje je prvo bio predavač psihologije (1955. – 1962.), a zatim i viši predavač (1962. – 1973.), vodeći Jedinicu za proučavanje djece. Godine 1973., u dobi od 54 godine, postao je profesor teorije obrazovanja na Sveučilištu Warwick, gdje je ostao do umirovljenja 1986. Izabran je za predsjednika Međunarodne grupe za psihologiju matematičkog obrazovanja (PME) 1980. i , u njegovu uspomenu, Skemp Memorial Fund je stvoren za pružanje podrške za sudjelovanje na PME konferencijama.

Klikni i pozovi +381 65 899 88 00 Primetili ste čudne izrasline na nezgodnim mestima? Genitalne bradavice. I sam naziv zvuči zastrašujuće! A tek njihovo prisustvo... Čak i nekoliko kondiloma dovoljno je da razbije vaše samopouzdanje pred suprotnim polom u paramparčad. A tek kada pomislite da se bradavice, osim u genitalnoj regiji mogu javiti i na usnama, po jeziku i grlu... Papiloma kremu šaljemo u diskretnom pakovanju, kako bi očuvali vašu privatnost. Takođe, možete je preuzeti lično u Beogradu. Iako se procenjuje da se 50% seksualno aktivnih ljudi u toku života zarazi nekom od vrsta Humanog papiloma virusa (HPV), kondilomi su i dalje obavijeni famom stida. To, uz nedovoljnu obaveštenost, najčešće rezultuje kasnim početkom lečenja, što otežava borbu protiv genitalnih bradavica i može dovesti do komplikacija. Delovanje Papiloma kreme je u najvećem broju slučajeva uočljivo već nakon prvog tretmana. Frustrirani ste zbog genitalnih bradavica? Razumljivo. Većina ljudi suočila se sa njima u jednom trenutku svog života, bilo lično ili podržavajući nekog bliskog u borbi s njima. Čak i ako nisu vidljivo izražene, bradavice mogu izazvati neki od simptoma Svrab Pečenje Krvarenje Iscedak Ako se povećaju ili prošire, genitalne bradavice mogu biti praćene i bolom. Izuzetno je važno da se oba partnera istovremeno bore protiv kondiloma! Genitalne bradavice su neprijatnost, ali sa mogućim komplikacijama. Estetski, a ako se zapostavi, i zdravstveni problem. Njihov uzročnik, Humani papiloma virus (HPV) se povezuje sa raznim vrstama raka genitalnog područja, kako kod žena, tako i kod muškaraca. Zato je neophodno blagovremeno otpočeti lečenje. Upravo ovaj trenutak najbolji je da započnete borbu protiv kondiloma! Kako se rešiti bradavica? Genitalne, kao i sve ostale bradavice, otklanjaju se hirurškim putem, laserom, spaljivanjem strujom, kiselinom i smrzavanjem tečnim azotom, ili se možete odlučiti za neivanzivne metode. Ove, često bolne metode, deluju samo na kondilome na površini kože, te se ovi često vraćaju. Papiloma krema potpuno bezbolno uklanja kondilome, bez ikakvih tragova i ožiljaka. Prirodni sastojci kreme prodiru u sam koren bradavica i efikasno deaktiviraju i neutrališu virus. Krema je načinjena od specijalne kombinacije lekovitog bilja rastvorene u hladno ceđenom maslinovom ulju, uz dodatak pčelinjeg voska. Blagotvorna i efikasna, ne izaziva pečenje i bol, te se može nanositi na sluzokožu, za razliku od sličnih preparata. Potpuno prirodni sastav, specifična biljna formula i efikasno delovanje čine Papiloma kremu jedinstvenom na tržištu. Kako se koristi Papiloma krema? Krema se nanosi u tankom sloju dva puta u toku dana i jednom uveče, pred spavanje. Mesto nanošenja kreme treba prethodno temeljno oprati i osušiti. Osim vidljivih kondiloma, moguće je da u blizini postoje i potkožne, još uvek nevidljive bradavice. Papiloma kremu je najbolje nanositi na šire područje od zahvaćenog vidljivim kondilomima. Nakon što se vidljivi kondilomi povuku i nestanu, potrebno je nastaviti tretman Papiloma kremom još minimum dve nedelje. Na taj način osiguraćete da su svi potkožni kondilomi koji nisu izbili na površinu neutralisani. Za uklanjanje kondiloma koji nisu stariji od 3 meseca, obično je dovoljno jedno pakovanje Papiloma kreme. Sastav Ekstrakt lekovitih 12 biljaka (rastavić, virak, kičica, kantarion, hajdučka trava, matičnjak, čajno drvo) Hladno ceđeno maslinovo ulje Eterična ulja Pčelinji vosak Papiloma krema ne sadrži konzervans. Veliki promet u našoj onlajn prodavnici garancija je da ćete dobiti svežu, savršeno delotvornu kremu! Indikacije Spoljne (HPV bradavice) na polnim organima Genitalni herpes Trajanje terapije Dužina trajanja terapije varira u zavisnosti od vremena izloženosti virusu, kao i od tipa virusa koji je uzročnik oboljenja. Za uklanjanje kondiloma koji nisu stariji od 3 meseca, najčešće je potrebno jedno pakovanje Papiloma kreme, odnosno 20 - 30 dana, u zavisnosti od veličine regije pokrivene kondilomima. Sertifikat Papiloma krema je testirana u laboratoriji Anahem broj 34051514-4. Do sada je preko 75.000 osoba uspešno koristilo ovu kremu i bilo zadovoljno njenim efektima. Preparat je ispitan u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd. Preporučujemo uz Papiloma kremu Najbolje rezultate Papiloma krema postiže u kombinaciji sa Čajem za jačanje imuniteta. Za saniranje unutrašnjih kondiloma koristite Papiloma vagitorije za unutrašnju upotrebu. Papiloma krema nema poznatih neželjenih efekata Isporuka za inostranstvo Papiloma kremu šaljemo tamo gde vam je potrebna. Poručite je e-mailom ili telefonom i u najkraćem roku biće kod vas, da vam olakša probleme i vrati samopouzdanje. Cene za zemlje u regionu su sledeće: BiH - 26 KM Hrvatska - 110 Kuna Makedonija - 840 Denara Još malo o kondilomima Do danas je otkriveno preko 100 tipova HPV-a. Procenjuje se da će se oko 50% seksualno aktivnih ljudi zaraziti nekom vrstom ovog virusa tokom svog života Simptomi HPV infekcije mogu izostati dosta dugo, ponekad i godinama, ali u većini slučajeva ćete u naredna tri meseca nakon seksualnog kontakta sa obolelom osobom primetiti simptome Da bi se dokazalo postojanje HPV virusa potrebno je obaviti urološki ili ginekološki pregled, i po potrebi koristiti molekularno biološki pregled. Muškarcima se za dokazivanje HPV-a uzima bris mokraćne cevi, dok se kod žena uzima bris vrata materice i radi se posebna pretraga na prisustvo HPV-a. Takođe, potrebno je uraditi i PAPA test koji pokazuje eventualne promene u ćelijama, a po potrebi i kolposkopiju Prema istraživanjima kondilomi su se kod 25% osoba vratili u roku od godinu dana nakon uklanjanja Molimo Vas da prilikom prilikom poručivanja unesete i mejl adresu kako bismo Vam poslali fiskalni račun. Ukoliko nemate mejl adresu, račun ćemo Vam poslati sa porudžbinom. Primetili ste čudne izrasline na nezgodnim mestima? Genitalne bradavice. I sam naziv zvuči zastrašujuće! A tek njihovo prisustvo... Čak i nekoliko kondiloma dovoljno je da razbije vaše samopouzdanje pred suprotnim polom u paramparčad. A tek kada pomislite da se bradavice, osim u genitalnoj regiji mogu javiti i na usnama, po jeziku i grlu... Papiloma kremu šaljemo u diskretnom pakovanju, kako bi očuvali vašu privatnost. Takođe, možete je preuzeti lično u Beogradu. Iako se procenjuje da se 50% seksualno aktivnih ljudi u toku života zarazi nekom od vrsta Humanog papiloma virusa (HPV), kondilomi su i dalje obavijeni famom stida. To, uz nedovoljnu obaveštenost, najčešće rezultuje kasnim početkom lečenja, što otežava borbu protiv genitalnih bradavica i može dovesti do komplikacija. Delovanje Papiloma kreme je u najvećem broju slučajeva uočljivo već nakon prvog tretmana. Frustrirani ste zbog genitalnih bradavica? Razumljivo. Većina ljudi suočila se sa njima u jednom trenutku svog života, bilo lično ili podržavajući nekog bliskog u borbi s njima. Čak i ako nisu vidljivo izražene, bradavice mogu izazvati neki od simptoma Svrab Pečenje Krvarenje Iscedak Ako se povećaju ili prošire, genitalne bradavice mogu biti praćene i bolom. Izuzetno je važno da se oba partnera istovremeno bore protiv kondiloma! Genitalne bradavice su neprijatnost, ali sa mogućim komplikacijama. Estetski, a ako se zapostavi, i zdravstveni problem. Njihov uzročnik, Humani papiloma virus (HPV) se povezuje sa raznim vrstama raka genitalnog područja, kako kod žena, tako i kod muškaraca. Zato je neophodno blagovremeno otpočeti lečenje. Upravo ovaj trenutak najbolji je da započnete borbu protiv kondiloma! Kako se rešiti bradavica? Genitalne, kao i sve ostale bradavice, otklanjaju se hirurškim putem, laserom, spaljivanjem strujom, kiselinom i smrzavanjem tečnim azotom, ili se možete odlučiti za neivanzivne metode. Ove, često bolne metode, deluju samo na kondilome na površini kože, te se ovi često vraćaju. Papiloma krema potpuno bezbolno uklanja kondilome, bez ikakvih tragova i ožiljaka. Prirodni sastojci kreme prodiru u sam koren bradavica i efikasno deaktiviraju i neutrališu virus. Krema je načinjena od specijalne kombinacije lekovitog bilja rastvorene u hladno ceđenom maslinovom ulju, uz dodatak pčelinjeg voska. Blagotvorna i efikasna, ne izaziva pečenje i bol, te se može nanositi na sluzokožu, za razliku od sličnih preparata. Potpuno prirodni sastav, specifična biljna formula i efikasno delovanje čine Papiloma kremu jedinstvenom na tržištu. Kako se koristi Papiloma krema? Krema se nanosi u tankom sloju dva puta u toku dana i jednom uveče, pred spavanje. Mesto nanošenja kreme treba prethodno temeljno oprati i osušiti. Osim vidljivih kondiloma, moguće je da u blizini postoje i potkožne, još uvek nevidljive bradavice. Papiloma kremu je najbolje nanositi na šire područje od zahvaćenog vidljivim kondilomima. Nakon što se vidljivi kondilomi povuku i nestanu, potrebno je nastaviti tretman Papiloma kremom još minimum dve nedelje. Na taj način osiguraćete da su svi potkožni kondilomi koji nisu izbili na površinu neutralisani. Za uklanjanje kondiloma koji nisu stariji od 3 meseca, obično je dovoljno jedno pakovanje Papiloma kreme. Sastav Ekstrakt lekovitih 12 biljaka (rastavić, virak, kičica, kantarion, hajdučka trava, matičnjak, čajno drvo) Hladno ceđeno maslinovo ulje Eterična ulja Pčelinji vosak Papiloma krema ne sadrži konzervans. Veliki promet u našoj onlajn prodavnici garancija je da ćete dobiti svežu, savršeno delotvornu kremu! Indikacije Spoljne (HPV bradavice) na polnim organima Genitalni herpes Trajanje terapije Dužina trajanja terapije varira u zavisnosti od vremena izloženosti virusu, kao i od tipa virusa koji je uzročnik oboljenja. Za uklanjanje kondiloma koji nisu stariji od 3 meseca, najčešće je potrebno jedno pakovanje Papiloma kreme, odnosno 20 - 30 dana, u zavisnosti od veličine regije pokrivene kondilomima. Sertifikat Papiloma krema je testirana u laboratoriji Anahem broj 34051514-4. Do sada je preko 75.000 osoba uspešno koristilo ovu kremu i bilo zadovoljno njenim efektima. Preparat je ispitan u Gradskom zavodu za javno zdravlje Beograd. Preporučujemo uz Papiloma kremu Najbolje rezultate Papiloma krema postiže u kombinaciji sa Čajem za jačanje imuniteta. Za saniranje unutrašnjih kondiloma koristite Papiloma vagitorije za unutrašnju upotrebu. Papiloma krema nema poznatih neželjenih efekata Isporuka za inostranstvo Papiloma kremu šaljemo tamo gde vam je potrebna. Poručite je e-mailom ili telefonom i u najkraćem roku biće kod vas, da vam olakša probleme i vrati samopouzdanje. Cene za zemlje u regionu su sledeće: BiH - 26 KM Hrvatska - 110 Kuna Makedonija - 840 Denara Još malo o kondilomima Do danas je otkriveno preko 100 tipova HPV-a. Procenjuje se da će se oko 50% seksualno aktivnih ljudi zaraziti nekom vrstom ovog virusa tokom svog života Simptomi HPV infekcije mogu izostati dosta dugo, ponekad i godinama, ali u većini slučajeva ćete u naredna tri meseca nakon seksualnog kontakta sa obolelom osobom primetiti simptome Da bi se dokazalo postojanje HPV virusa potrebno je obaviti urološki ili ginekološki pregled, i po potrebi koristiti molekularno biološki pregled. Muškarcima se za dokazivanje HPV-a uzima bris mokraćne cevi, dok se kod žena uzima bris vrata materice i radi se posebna pretraga na prisustvo HPV-a. Takođe, potrebno je uraditi i PAPA test koji pokazuje eventualne promene u ćelijama, a po potrebi i kolposkopiju Prema istraživanjima kondilomi su se kod 25% osoba vratili u roku od godinu dana nakon uklanjanja Molimo Vas da prilikom prilikom poručivanja unesete i mejl adresu kako bismo Vam poslali fiskalni račun. Ukoliko nemate mejl adresu, račun ćemo Vam poslati sa porudžbinom.

Klikni i pozovi +381 65 899 88 00 Staroplaninski melem protiv hemoroida 15 000 korisnika videlo su učinkovitost Staroplaninskog melema protiv hemoroida, preparata od prirodnih sirovina, na otklanjanju simptoma hemoroida. Simptomi hemoroida kao što su svrab,upala i bol bivaju eliminisani i za 4 dana mazanja i kvalitet života se vraća u normalu. Ukoliko iz nekog razloga niste zadovoljni ovim proizvodom mi ćemo vam vratiti novac Koje su prednosti u odnosu na druge preparate i metode? ✔ Bezbolna terapija efikasno otklanja bol i svrab, najčešće već nakon 4 dana! ✔ Prirodni preparat Atestiran u centru za javno zdravlje u Nišu - broj N-1126 od 08.04.2008.god. ✔ 15 000 zadovoljnih korisnika do sada! ✔ Lako se apsorbuje i olakšava probavu. ✔ Zaustavlja krvarenje i poseduje jako antiseptičko dejstvo. ✔ U toku tretmana nije potrebno držati nikakvu dijetu u ishrani ali je preporuka da se izbegava upotreba alkohola, ljutih i začinjenih namirnica i kafe. ✔ Kontraindikacija nema. ✔ Paket dobijate u neutralnom pakovanju na kućnu adresu. Od čega se sastoji Staroplaninski Melem protiv Hemoroida? U proizvodnji se koriste samo prirodne sirovine. Osnova preparata je Lanolyn, masnoća životinjskog porekla koja i samostalno ima osvedočeno blagotvorno dejstvo na oštećeno i bolno tkivo. Pored Lanolyna, koji je nosilac melema, Staroplaninski melem protiv hemoroida sadrži i eterična ulja: Nevena (Calendula officinalis), Kantariona (Hypericum perforatum) i Hajdučke trave (Achillea millefolium). Kako je najbolje upotrebljavati Staroplaninski melem protiv hemoroida? Mazanje jednom dnevno se preporučuje ukoliko NEMA obilnijeg krvarenja, upale praćene izuzetno jakim bolom ili jakog i nepodnošljivog svraba. Najbolje je mazati pred spavanje na čistu i suvu kožu, a nanosi se kako spolja tako i unutra. Ukoliko su gore pomenuti simptomi izraženiji treba povećati broj korišćenja. Najveći broj korisnika već nakon 4 dana vidi učinkovitost i oseti veliko poboljšanje i olakšanje, ali u svakom slučaju treba tretman nastaviti minimum od trajanja dve nedelje. Nakon dve nedelje možete nastaviti sa tretmanom ukoliko smatrate da ima potrebe, jer ne postoji vremensko ograničenje. Takođe, Staroplaninski melem za hemoroide mogu koristiti i trudnice kao i osobe svih uzrasta i ova pola. Delovanje Staroplaninskog melema za hemoroide na analne fisture. Analna fistura je rascep mišića analnog sfingera, mišića koji se nalazi na završetku analnog otvora a obzirom da zbog svog sastava melem intenzivno deluje na skupljanje krvnih sudova, njihovo sužavanje i povlačenje, a takođe poseduje i jako antiinflamatorno i analgetsko dejstvo, korisnici koji Staroplaninskim melemom tretiraju akutne analne fisture vide poboljšanje već i nakon par dana. Međutim,za korisnike kod kojih su analne fisture hroničnog tipa, hiruška intervencija je jedina opcija. Zahvalnost korisnika Milan, Novi Sad, Želim da vam se zahvalim što ste me rešili odvratnog svraba koji sam svakodnevno osećao, nisam mogao da se skoncentrišem ni na šta drugo! Ovaj melem je velika pomoć za sve nas kancelarijske osuđenike! Hvala! Nataša, Loznica Mučila sam muku sa spoljnim hemoroidima od trudnoće i unazad 8 godina, imala sam strašne bolove i krvarenje u stolici. Krvave pantalone i velika potrošnja higijenskih uložaka su mi bili svakodnevica. Trebalo je samo 5 dana mazanja ovog melema da sva ta muka nestane. 5 dana! Tužno je koliko nam je lakše da se mučimo i nerviramo a spas je na dohvat ruke. Hvala vam! BITNO! Glavni simptomi hemoroida su: -Krvarenje (sveža krv na stolici ili wc školjki) -Tragovi krvi na toaletnom papiru -Pojačano vlaženje na čmaru -„Prljanje“ veša -Osećaj pritiska na čmaru -Svrab -Bolni otok i bolna izraslina oko anusa, nastala od zgrušane krvi. Celo područje je osjetljivo, bolno i svrbi. Ovakvi simptomi mogu biti izazvani i drugim bolestima, kao što je upala sluznice debelog creva ili tumorozni proces. Upravo zbog toga je bitno da se javite lekaru i precizno utvrdite razlog javljanja ovih simptoma. Važno je da pre upotrebe melema obavezno se konsultovati sa Vašim lekarom ili farmaceutom. Ostale napomene: Rok trajanja 12 meseci od datuma isporuke. Samo za spoljnu upotrebu isključivo po priloženom uputstvu. Melem čuvati na tamnom i suvom mestu van domašaja dece, na temperaturi do 20 C. Pakovanje melema: 60 ml Molimo Vas da prilikom prilikom poručivanja unesete i mejl adresu kako bismo Vam poslali fiskalni račun. Ukoliko nemate mejl adresu, račun ćemo Vam poslati sa porudžbinom.

Kao na slikama retko u ponudi prelepe ilustracije iz doba ex yu Гмизавци (лат. Reptilia — Рептили) су одиграли изузетно значајну улогу у историји развоја животињског света, јер је то прва група кичмењака која је у потпуности изашла на копно. Ова еволуција омогућена је захваљујући развитку јаја са амнионом: опна (амнион) је обавијала ембрион који се налазио у течној средини, па је ембрион могао да се развија лебдећи у течности, а није било потребно да се јаја полажу у води. Рептили су тетраподна животињска класа која се састоји од корњача, крокодила, змија, водених гуштера, гуштера, туатара, и њихових изумрлих сродника. Изучавање тих традиционалних рептилских редова, историјски комбинованих са модерним водоземцима, се назива херпетологија. Пошто су неки рептили сроднији са птицама него са другима рептилима (нпр., крокодили су сроднији са птицама него са гуштерима), традиционалне групе „рептила” које су горе наведене не сачињавају монофилетску групу (или кладу). Из тог разлога, многи модерни научници преферирају да уврсте и птице као део рептила, чиме Reptilia постаје монофилетска класа.[1][2][3][4] Најранији познати проторептили су се појавили пре око 312 милиона година током карбонског периода, тако што су еволуирали из напредних рептилиоморфних тетрапода који су почели да се у све већој мери адаптирају на живот на сувом тлу. Неки рани примери обухватају гуштерима сличне Hylonomus и Casineria. Осим садашњих рептила, постојало је мноштво различитих група које су сад изумрле, део којих је изумро услед масовних изумирања. Посебно је значајно кредно-терцијарно изумирање услед кога су нестали птеросаури, плесиосаури, Ornithischia, и сауроподи, као и многе тероподне врсте, укључујући трудонтиде, дромеосауриде, тираносауриде, и абелисауриде, заједно са многим припадницима кладе Crocodyliformes, и реда љускаша (нпр. мосасаури). Модерни неавијански рептили насељавају све континенте изузев Антарктика. (Ако се птице класификују као рептили, онда су сви континенти насељени рептилима.) Неколико постојећих подгрупа је препознато: корњаче (Testudines и Testudinidae), око 400 врста;[5] Rhynchocephalia (туатара са Новог Зеланда), 1 врста;[5][6] Squamata (гуштери, змије, и Amphisbaenia), преко 9.600 врста;[5] Crocodilia (крокодили, гавијали, кајмани, и алигатори), 25 врста;[5] и Aves (птице), 10.000 врста.[5] Рептили су тетраподни кичмењаци, створења која било имају четири уда или су, попут змија, проистекли из предака са четири уда. За разлику од водоземаца, рептили немају акватични стадијум ларве. Већина рептила носи јаја, мада је неколико врста Squamata вивипарна, као што су биле и неке од изумрлих акватичних клада[7] — фетус се развије унутар мајке, у постељици уместо у кори јајета. Код амниота, јаја су окружена мембранама ради заштите и транспорта. Постојање мембране омогућава репродукцију на копну. Многе вивипарне врсте хране своје фетусе путем разних форми постељица, које су аналогне оним код сисара. Неке врсте се иницијално старају о својим младунцима. Изумрли рептили су у опсегу величина од малог гека, Sphaerodactylus ariasae, који може да нарасте до 17 mm (0,7 in), до естуарских крокодила, Crocodylus porosus, који могу да досегну дужину од 6 m и тежину од преко 1000 kg. Опште особине[уреди | уреди извор] Гмизавци су животиње чија телесна температура зависи од температуре околине. Са падом температуре спољашње средине, пада и њихова телесна температура. Зато се често могу видети како се сунчају. На тај начин се греју. Ноћу мирују на скровитом месту. Када у јесен захлади, закопавају се у земљу и падају у зимски сан све до пролећа. Због тога су у неповољном положају у оним областима где облачно и хладно време умањује такве могућности. То је разлог што гмизавци углавном пребивају у топлијим крајевима. Релативно мали број врста настањује пределе велике географске ширине. Тело им је заштићено рожним крљуштима (код неких група, то су плоче), које их штите од губитка течности. На прстима имају канџице, које олакшавају кретање по копну, такође од рожне материје. То је, наиме материја, која се среће у различитим органима, још и код птица и сисара, што еволутивно повезује све три класе. Наука која се бави гмизавцима назива се херпетологија. Развојна историја[уреди | уреди извор] Гмизавци су се појавили средином карбона, а развили су се из водоземаца. Разликовали су се од водоземаца првенствено по амниотском јајету с љуском која служи за заштиту од исушивања, што им је омогућило да у потпуности воде копнени живот, за разлику од водоземаца. То се показало великом предношћу јер су тадашња мора била пуна опасних грабљивица. Остали копнени кичмењаци се према том обележју називају амниотима. За разлику од водоземаца, амниоти више нису везани у размножавању за воду, а и уопштено су боље прилагођени животу у сувој околини. Амниоти се раздвајају на две гране које се разликују према броју бочних отвора на лобањи у пределу сљепоочнице (темпорални отвор). Амниоти с једним бочним отвором називају се синапсида (један отвор), а с два диапсида. Праамниоти нису имали ниједан отвор, па их се назива анапсида. Од диапсида потичу диносаури као и данас изумрли птеросаури. Према најновијим сазнањима, као једини и данас живи представници диносаура сматрају се птице. До данас није недвосмислено утврђено место које у систематици припада корњачама. Њихова лобања нема бочних отвора, па се због тога ова група сврстава у анапсиде. Неки палеонтолози сматрају, да су се корњаче развиле од диапсида које су накнадно редуковале ове отворе. Према положају њихове вратне артерије и постојању аорте, данас се сврставају у гмизавце као сестринска група. Но до сад нађени фосили не омогућују дефинитивно објашњење. Разноврсност гмизаваца[уреди | уреди извор] Таксономија[уреди | уреди извор] Види још: Класификација гмизаваца и Класификација змија Класификација гмизаваца по Бентону, 2014.[8][9] Класа Reptilia †Поткласа Parareptilia †Ред Pareiasauromorpha Поткласа Eureptilia Инфракласа Diapsida †Ред Younginiformes Инфракласа Neodiapsida Ред Testudinata (корњаче) Инфракласа Lepidosauromorpha Неименована инфрапоткласа †Инфракласа Ichthyosauria †Ред Thalattosauria Надред Lepidosauriformes Ред Rhynchocephalia Ред Squamata (гуштери & змије) †Инфракласа Sauropterygia †Ред Placodontia †Ред Eosauropterygia †Ред Plesiosauria Инфракласа Archosauromorpha †Ред Rhynchosauria †Ред Protorosauria †Ред Phytosauria Подела Archosauriformes Потподела Archosauria Надред Crocodylomorpha Ред Crocodilia Инфраподела Avemetatarsalia Инфрапотподела Ornithodira †Ред Pterosauria Надред Dinosauria Ред Saurischia (садржи кладу Aves) †Ред Ornithischia Филогенија[уреди | уреди извор] Кладограм који је овде представљен илуструје „породично стабло” рептила, и следи поједностављену верзију односа коју је објавио M.S. Lee 2013. године[10] Све генетичке студије су подржале хипотезу да су корњаче диапсиди; неки стављају корњаче међу Archosauriformes,[10][11][12][13][14][15] док по неким радовима оне спадају у Lepidosauromorpha.[16] Приказани кладограм користи комбинацију генетичких (молекуларних) и фосилних (морфолошких) података за успостављање односа.[10] Amniota Synapsida (сисари и њихови изумрли сродници) Целокупна група Reptilia †Parareptilia †Millerettidae unnamed †Eunotosaurus †Hallucicrania †Lanthanosuchidae †Procolophonia †Procolophonoidea †Pareiasauromorpha Eureptilia †Captorhinidae Romeriida †Paleothyris Diapsida †Araeoscelidia Neodiapsida †Claudiosaurus †Younginiformes Крунска група Reptilia Lepidosauromorpha †Kuehneosauridae Lepidosauria Rhynchocephalia (туатаре и њихови изумрли сродници) Squamata (гуштери и змије) Archosauromorpha †Choristodera †Prolacertiformes †{{Trilophosaurus}} †Rhynchosauria Archosauriformes (крокодили, птице, диносауруси и изумрли преци) Pantestudines †Eosauropterygia †Placodontia †Sinosaurosphargis †Odontochelys Testudinata †Proganochelys Testudines (корњаче) Гуштери[уреди | уреди извор] Тело гуштера прекривено је рожним крљуштима које су поређане као црепови на крову. Повремено се рожни слој одбацује у парчићима и ствара се нови. Гуштери имају кратке ноге са пет дугачких прстију који се завршавају оштрим канџама. Њима се гуштер придржава док се вере уз дрво или камен. У устима гуштери имају много зубића. Њима само придржавају храну, пошто они гутају цео плен. Ове животиње врло добро виде и чују. Велики значај за њихово сналажење у простору има посебно чуло мириса. Хемијске материје се дугим рачвастим језиком допремају до тог чула, које се налази испод носних органа. Гуштери немају сталну температуру тела (зависи од температуре спољашње средине). Када су у опасности, одбацују свој реп. И док збуњени нападач остане са парчетом репа, гуштер се спасава бекством. Касније му израсте нови реп. У нашим крајевима чести су ливадски и зидни гуштер. Има их готово на сваком кораку, па и у људским насељима. Чести су и гуштери зелембаћи. Мужјаци су обично живљих боја од женки. Змије[уреди | уреди извор] Наше најпознатије неотровне змије су белоушка и смук. Белоушку је лако препознати по шарама иза главе. Она живи поред воде. Смукови живе на ливадама и у проређеним шумама. Отровне змије наших крајева су шарка и поскок. Поскок се може препознати по једном израштају - рошчићу на врху њушке. Живи на каменитим местима. Шарка свој назив није добила по `цикцак шари`. Змије имају дуго ваљкасто тело без ногу, па их је лако препознати. Крећу се вијугањем тела помоћу снажних мишића. За разлику од гуштера, свој рожни слој одбацују цео одједанпут. `Пресвлаче` се из своје коже и остављају змијску кошуљицу. Очни капци змија су срасли и провидни. Отуда хладан змијски поглед. Због тога змије слабо виде. Змије имају дуг рачвасти језик. Као и гуштери, и оне језиком уносе хемијске материје из спољашње средине до посебног чула мириса. Све змије су грабљивице. Хране се разним другим животињама: мишевима птицама гуштерима жабама рибама инсектима другим змијама Могу да прогутају веома крупан плен. Неке врсте змија имају отровне жлезде које се изливају на врху два дуга зуба. Помоћу тих зуба змија убија плен, али се и брани од непријатеља. Неке змије свој плен убијају тако што се обавију око њега и удаве га снажним мишићима. Те змије се зову удави. Змије су најчешће таквих боја да се тешко могу разазнати од своје околине. Али неке од њих имају и јарке боје. Обично су отровне змије јарких боја или имају упадљиве шаре. Међутим, има и оних које бојом имитирају опасну змију. Већина живи на копну. Сакривају се у трави, жбуњу, под камењем, неке живе и на дрвећу. А има и водених змија (слатководне и морске). Како разликовати отровне од неотровних змија наших крајева[уреди | уреди извор] Отровне змије је лако препознати. Разлике између отровних и неотровних змија можете видети у следећој табели. ОТРОВНЕ НЕОТРОВНЕ ГЛАВА троугласта јајаста ВРАТ наглашен ненаглашен ТЕЛО кратко, здепасто дуго, витко ОБОЈЕНОСТ са шарама најчешће без шара Корњаче[уреди | уреди извор] Корњача Корњаче немају зубе. Њихове вилице су обложене рожном навлаком која им омогућује да откидају плен. Живе на копну, у слатким водама и у морима. Копнене се углавном хране сочним биљним деловима, мада радо једу и мање животиње (глисте и пужеве). Водене корњаче су месоједи. Све корњаче полажу јаја на копну. У нашим крајевима живе шумска и барска корњача. Најмање корњаче не нарасту више од 11 cm, а највеће могу да имају преко 2 м и да буду тешке око 500 kg. Највећа је зелена корњача или голема желва, која живи у топлим морима. Највеће копнене корњаче живе на неким острвима Индијског океана и на острву Галапагос. Ове џиновске корњаче често су дуже од 1,5 м и тешке око 270 kg. Крокодили[уреди | уреди извор] Крокодил Тело крокодила прекривено је великим рожним плочама. Крокодили имају дугачак пљоснат реп, који им служи за пливање, и издужене вилице у којима се налазе бројни шиљати зуби. Крокодили живе у слатким водама топлијих крајева. Добри су пливачи и велике грабљивице. Највише лове рибе, али нападају и друге животиње, понекад и човека. Када крокодили мирују и вребају плен, из воде им вире само очи и носни отвори. Код крокодила се први пут јавља потпуно преграђено срце(две коморе и две преткоморе), што значи да имају сталну телесну температуру. Крокодили су данас највећи гмизавци. Њихова величина се креће од 1 до 10 м. Највећи је индомалајски крокодил. Изумрли гмизавци[уреди | уреди извор] Некада их је на Земљи живело много различитих врста гмизаваца. Међу њима су били и диносауруси. Неки гмизавци су били мали, величине гуштера, а неки - прави џинови. Највећи међу њима био је дуг 25 m и тежак 50 тона. То је највећа копнена животиња која је икада живела на Земљи. Изумрли гмизавци су се и по изгледу веома разликовали. Неки су се кретали на четири, а неки на две ноге, неки су имали крила и могли да лете, док су неки подсећали на рибе и живели у води. Било је и биљоједа и месождера. Велики број гмизаваца ишчезао је за кратко време. Занимљивости[уреди | уреди извор] Најмањи гуштер има само 1,5 cm, а највећи (варан) дужи је од 3 м. Код нас у најмањи мацаклини (гекони), дуги 8-10 cm, а највећи је блавор, који може да буде и дужи од 1 м. Блавор Слепић Немају сви гуштери добро развијене ноге. Код неких су добро развијене ноге. Код неких су мале и танке, па су они спори. Али када су у опасности, они подигну своје ножице и `пливају` по сувом јер су тако много бржи. А неки гуштери немају ноге, па подсећају на змије. Такви су блавор и слепић. Неки гуштери су необичног облика. Имају дугачак савитљив реп помоћу којег се придржавају за гране. То су камелеони. Свако око камелеона покреће се самостално. Тако они истовремено могу да гледају у различитим правцима. По боји тела слични су средини у којој живе, али боју свога тела могу и да мењају. Змије су дугачке од 15 cm до 11,5 м. Највећа змија је анаконда (на слици), која живи у прашумама Јужне Америке. А највећа змија наших крајева је четворопругасти смук, који може да буде дужи од 2 м. Највећа отровница је царска кобра - дугачка је 5,5 м. Гуштери су већином мирне животиње, које уједају да би се одбраниле. Само две врсте имају отровне жлезде. Њихов ујед је врло опасан, па и смртоносан за човека. Те две врсте живе у јужном делу Северне Америке. Змије дуго живе. Чак и мале змије могу да живе до 12 година, а многе живе и дуже од 40 година. Најдужи отровни зуб (5 cm) има габонска отровница. Отров шарке је толико јак да се његово дејство продужава и када се он осуши. Због тога није препоручљиво ићи бос по терену где се може наћи шарка или додиривати зубе већ мртве змије. Змијски цар је животиња која најдуже може да гладује. Он може да издржи и 1400 дана без хране. Изградња све већег броја асфалтних путева један је од фактора који угрожавају гмизавце. Како асфалт упија сунчеву топлоту, представља погодно место на коме гмизавци могу повисити температуру свога тела. Али овим путевима пролази и све већи број аутомобила, те многи од њих на овим местима бивају прегажени.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fran Tućan (Divuša, 26. rujna 1878. – Zagreb, 22. srpnja 1954.), hrvatski mineralog i petrograf. Životopis Osnovnu školu završio je u Divuši. Srednju školu i studij prirodnih znanosti na Filozofskom fakultetu završio je u Zagrebu. Doktorirao je 1905. godine pod vodstvom profesora Mije Kišpatića, svog znanstvenog uzora, disertacijom Pegmatiti u kristaličinom kamenju Moslavačke gore.[1] Iste godine postaje kustos Mineraloško-petrografskog odjela Narodnog muzeja u Zagrebu. Po odlasku profesora Kišpatića u mirovinu 1918. godine, postaje profesorom na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gdje predaje predmete iz petrografije i petrologije. Sljedeće godine dobiva zvanje redovitog profesora te povjerenika za prosvjetu i vjeru u Hrvatskoj. Godine 1930. izabran je za stalnog člana Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti. Rad prof. Tućana prekinut je za vrijeme Drugog svjetskog rata, od 1942. do 1945. godine, kada biva umirovljen i zatočen u logoru. Po završetku rata vraća se na sveučilište i postaje prvim dekanom novoosnovanog Prirodoslovno-matematičkog fakulteta u Zagrebu.[1] Znanstveni rad i doprinos Veliki dio svoje karijere posvetio je proučavanju boksita, vapnenca i zemlje crvenice. Na temelju svojih istraživanja crvenice Tućan je iznio teoriju o podrijetlu crvenice. Prema toj teoriji crvenica je netopivi ostatak karbonatnih stijena, a boksit je fosilna crvenica. Istraživao je i vapnence i dolomite Hrvatske. Svoja istraživanja objavio je u knjizi Die Kalk-steino und Dolomite des Kroat. Karstgebietes objavljenoj 1911. godine. Zbog doprinosa prof. Tućana geologiji, prof. Karšulin je prema njemu nazvao mineral tućanit. Od 1987. godine Republički komitet za znanost Hrvatske dodjeljuje nagradu Fran Tućan za popularizaciju znanosti. Od 1915. do 1919. godine i od 1945. pa do smrti 1954. godine uređuje časopis Priroda.[2] Autor je i pjesme Na Uni objavljenoj u časopisu Pobratim 1898. godine, te zbirke novela Sa sela, koju je izdao pod pseudonimom F. Borivoj. Geologija (od grč. γεα [gea] — „zemlja“ i λογος [logos] — „rasprava (diskusija)“[1][2]) je nauka koja se bavi proučavanjem Zemlje, njenog nastanka i procesa koji su je oblikovali, njenog sastava i strukture. Naučnici, koji se tim bave, nazivaju se geolozi. Reč „geologija“, prvi je upotrebio 1778. godine Žan Anri Delik (1727—1817) a terminološki je definisao 1779. godine Horas-Benedikt od Sosura (1740—1799). Istorijski razvoj Glavni članak: Istorija geologije Geologija je, uz astronomiju, jedna od najstarijih nauka. Prva upotreba geologije vezana je za korišćenje tehničkog kamena kao građevinskog materijala. Još u doba neolita, kada se javljaju prva naselja, ljudi su znali koja je vrsta kamena dobra za koju potrebu, pa su za pravljenje alatki koristili opsidijan i kremen, a za gradnju mermer i krečnjak. O tome svedoče arheološki nalazi. Prva znanja o mineralnim sirovinama, njihovom korišćenju i razmeni, javljaju se pre pet hiljada godina. U to doba su u Belgiji i južnoj Engleskoj postojali podzemni rudnici kremena. Najstariji dokumenti u kojima se obrađuju geološke teme vezani su za razvoj civilizacije u dolini Nila. Iz Egipta potiče mapa nastala 1160. p. n. e., na kojoj su prikazani Wadi Hammamat, Wadi Atala i Wadi El-sid, sa okolinom. Na njoj su prikazani kamenolom i rudnik zlata Bir Umm Fawakir, sa brojnim oznakama za pojedine specifične pojave na tom području. Spoznaje o vrlo složenoj problematici postanka i razvitka Zemlje javljale su se postupno, a neke datiraju još iz antičkih vremena. No, tek u 15. veku dolazi do pokušaja sistematizacije znanja o Zemlji, a postupno se javljaju i novi pojmovi kao temelj geologije u nastajanju. Pitagorejci su, još u 6. veku pre nove ere znali oblik i položaj Zemlje. Herodot je, u svojim spisima, opisao deltu Nila i zaključio da se širi u more zbog prinosa mulja. Aristotel je beležio svoja zapažanja o Zemlji i njenom nastanku. Takođe, objašnjavao je i razne pojave, npr. da zemljotresi nastaju kada se mase vazduha u zemlji sukobe zbog razlike u temperaturi i eksplozivno je napuštaju kroz pukotine i pećine. U delu Meteorologica objašnjava nastanak minerala. Uočio je i fosile, ali je smatrao da su to ostaci organizama koji ne žive u moru, već ispod zemlje. Smatrao je da imaju neorgansko poreklo, da su nežive materije, kao i da predstavljaju neuspešne pokušaje nastanka živih bića. Teofrast, koji je bio Aristotelov učenik, napisao je, 314. p. n. e., delo Peri Lithon (O stenama). Ovo delo predstavlja katalog mineralnih supstanci koje su se koristile u tadašnjem svetu i verovatno je prva napisana geološka knjiga uopšte. U njoj se, po prvi put, pominju nazivi velikog broja minerala i stena. Strabon je razmatrao postanak vulkana i zemljotresa, ali se uglavnom oslanjao na ideje Aristotela. Takođe je pominjao mogućnost da su fosilni organizmi tragovi života u stenama. Ovidije je izneo zapažanja o školjkama koje se nalaze u planinama, i zaključio da je zemlja nekada bila prekrivena morem. Zapazio je i da voda svojim delovanjem postepeno snižava uzvišenja u reljefu. Uvideo je da se tako dobija materijal koji se deponuje tokom poplava i zatim suši i očvršćava, čime prelazi u stenu. Plinije Stariji je napisao prvu enciklopediju, u 37 tomova, nazvanu Naturalis Historia. U njoj je dao precizan opis pojedinih minerala, uključujući njihov oblik, kristalne pljosni i druga svojstva. Poredio je i tvrdoću minerala, i zaključio da je dijamant najtvrđi od svih minerala. U Kini je napravljeno dosta instrumenata i sprava za geološka ispitivanja. Stari Kinezi su prvi konstruisali garnituru za bušenje bunara i prvi seizmoskop. U Kini je konstruisan i prvi kompas. Kineski naučnik Šen Ko (1031–1095) postavio je hipotezu o nastanku kopnenih formacija: on je zapazio fosilne ostatke školjki u geološkom stratumu u planinama stotinama kilometara daleko od okeana, na osnovu čega je pretpostavio da je kopno nastalo erozijom planina i taloženjem prašine .[3] U srednjem veku su ostaci izumrlih organizama najčešće smatrani „igrom prirode“ ili dokazima „opšteg potopa“. No, već je Leonardo da Vinči (1452—1519) upozorio da se jednim „potopom“ ne može objasniti rasprostranjenost fosilnih ostataka morskih organizama na kopnu. Osim toga, on je bio svestan dugog trajanja geološke prošlosti, a opisao je i prvi geohemijski ciklus (voda ispire so iz tla i odnosi je u more koje se tako zaslanjuje, a zbog izdizanja morskog dna stvaraju se lagune gde se voda isparuje i taloži novi sloj, koji opet može biti potopljen...). Leonardo da Vinči je shvatio i odnos erozije tla i izdizanja kopna (erozija narušava ravnotežu u litosferi, a ona se ponovno uspostavlja izdizanjem). Širi interes za geološke probleme izazvale su rasprave između tzv. neptunista i plutonista. Plutonisti, na čelu sa Džejms Hatonom (1726—1797) su oživeli zapažanje Strabona (1. vek p. n. e.) držeći da su pojedine stene nastale u vezi s vulkanskim erupcijama. Nazvani su po bogu podzemlja, Plutonu. Neptunisti, na čelu sa Vernerom su oživeli staru ideju Talesa iz Mileta (7/6. vek p. n. e.), pripisujući postanak stena litosfere - vodi. Zbog toga su i dobili naziv prema antičkom bogu okeana Neptunu. Sosur, (18. vek) prvi je shvatio da su nagnuti slojevi posledica kretanja litosfere i prodora starijih stena kroz mlađe. Baumont (19. vek) prvi spoznaje ulogu raseda u postanku doline Rajne, a tvrdi i da tektonske sile nastaju zbog hlađenja Zemlje i stezanja. Žorž Kivje (1769—1832), prirodnjak i zoolog, postavlja temelje naučnog proučavanja fosilnih ostataka organizama. Vilijam Smit (1769. – 1839) primenjuje fosilne ostatke za određivanje relativne starosti stena Zemljine kore .[4] Uočava se i lateralna različitost stena nastalih u isto vreme, pa tako nastaje pojam facija. Pojam geosinklinale kao labilnog sedimentacionog prostora, nastalog lomljenjem i savijanjem Zemljine kore dobija na značenju 1900. godine kada ga je istakao Haug pri postanku ulančanih gorskih sistema a 1908. godine predložio Frenk Bersli Tejlor (1860—1938). Geosinklinala ostaje u središtu interesa geologa sve do 1960-ih, kada ju je delom istisnula koncepcija tektonike ploča.