Dragoslav S. Mitrinović Matematika u obliku metodičke zbirke zadataka sa rešenjima 3 deo Izdavač: Građevinska knjiga, 1976, Beograd Štampa : Štamparija Bor Broj stranica: 252 meke korice, latinica dimenzije: 17cm x 24cm x 1,6cm 2 izmenjeno izdanje težina 400 grama Stanje knjige: 5-- u knjizi nije pisano (osim datuma na zadnjem listu gore uz rub)

Dragoslav S. Mitrinović Matematika u obliku metodičke zbirke zadataka sa rešenjima 1 deo Izdavač: Građevinska knjiga, 1982, Beograd Štampa : Štamparija Bor Broj stranica: 341 meke korice, latinica dimenzije: 17cm x 24cm x 2cm 6 dopunjeno izdanje težina 590 grama Stanje knjige: 5-- u knjizi nigde nije pisano (osim datuma na zadnjem listu gore uz rub)

Dragoslav S. Mitrinović Matematika u obliku metodičke zbirke zadataka sa rešenjima 2 deo Izdavač: Građevinska knjiga, 1982, Beograd Štampa : Štamparija Bor Broj stranica: 342 meke korice, latinica dimenzije: 17cm x 24cm x 2,1cm 5 dopunjeno izdanje težina 520 grama Stanje knjige: 5-- u knjizi nigde nije pisano (osim datuma na zadnjem listu gore uz rub)

Zlatko P. Mamuzić Elementi teorije determinanata, teorije vektora i analitičke geometrije, za studente tehničkih fakulteta Izdavač: Građevinska kniga, 1962, Beograd Štampa : Radiša Timotić, Beograd Broj stranica: 340 meke korice, ćirilica, dimenzije: 17,4cm x 24,2cm x 2cm težina 530 grama Stanje knjige: 4- fali deo hrbata gore 2cm, takođe isrzani i izguljeni rubovi korica uz hrbat, požutela sa nekoliko žutih fleka, potpis na najavnom listu - inače čista bez pisanja ili podvlačenja

Stjepan Mintaković Zbirka zadataka iz algebre - I dio : sa uputima i rezultatima ; prema programu I razreda škola drugog stepena Izdavač: Zavod za izdavanje udžbenika, 1965, Sarajevo Štampa: Grafički zavod `Rade Bitanga`, Mostar 228 strana, meke korice, latinica, dim. ↕24cm x ↔16,5cm x 1cm 5 prerađeno izdanje težina knjige: 340 grama Stanje knjige: 4- potpis na najavnom listu i na zadnjoj korici, zacepljen hrbat gore 1cm, tragovi presavijanja i zaprljanosti vidljivi na koricama, u knjizi nigde nije pisano

Izdavač: Srpska akademija nauka i umetnosti, Beograd Odeljenje prirodno-matematičkih nauka, knjiga V Grupa autora. Urednik: Zlatibor Petrović Povez: broširan Broj strana: 180 Ilustrovano. Sadržaj priložen na slikama. Pečatirana, odlično očuvana. S A D R Ž A J: 1. Prilog poznavanju faune Anostraca (Crustacea) u Srbiji 2. Revizija taksonomskih karakteristika Conchostraca (Phyllopoda, Crustacea), I 3. Rezultati dosadašnjih istraživanja faune Conchostraca (Crustacea) Jugoslavije 4. Ispitivanje ektoparazitske protozoofaune ribnjačkog šarana (Cyprinus carpio L.) ribnjaka Uzdin 5. Bodorka (Rutilus rutilus L.) novi domaćin za parazitsku larvu Raphidascaris acus juv. 6. Prilog poznavanju faune parazitskih muva tahina (Diptera, Tachinidae) Kopaonika 7. Prilog poznavanju viših dvokrilaca (Diptera: Calliphoridae, Sarcophagidae, Rhinophoridae) Kopaonika 8. Prilog poznavanju faune parazitskih muva tahina (Diptera, Tachinidae) Fruške Gore 9. Prilog poznavanju faune Tachinidae (Diptera) Velikog Jastrepca 10. Fauna Chironomidae Velike Morave 11. Fauna Collembola podunavskih peskova Srbije 12. Prilozi za faunu slepih miševa (Chiroptera, Mammalia) jugoistočne Srbije 13. Belorubi slepi mišić - Pipistrellus kuhlli Kuhl, 1817 (Chiroptera, Vespertilionidae) - nova vrsta u fauni sisara Srbije (K-143)

"Kosmos" nije samo knjiga, već i fascinantno putovanje koje nas vodi kroz dubine svemira i ljudskog znanja. Karl Segan, jedan od najcenjenijih naučnika i popularizatora nauke, nas vodi na istraživanje koje prevazilazi granice našeg svakodnevnog iskustva. U ovoj knjizi, Segan razotkriva raskoš kosmičkog pejzaža i postavlja pitanja koja su odjekivala kroz vekove: Odakle dolazimo? Kuda idemo? Kako se uklapamo u beskrajni tok vremena i prostora? Kroz Seganovu jedinstvenu sposobnost da složene naučne koncepte prenese na razumljiv i inspirativan način, "Kosmos" nas vodi kroz istoriju čovekove potrage za razumevanjem sveta oko nas. Od drevnih mitova i kosmoloških pitanja do modernih naučnih saznanja, Segan nas vodi kroz epohe i ideje koje su oblikovale naš pogled na svemir. Ova knjiga nam otkriva da nauka nije samo hladan skup činjenica, već i duboka i uzbudljiva avantura spoznaje. Svojim bogatstvom reči i slikama, Segan nam pokazuje kako je nauka otvorila vrata nepreglednim prostranstvima kosmosa, približavajući nam zvezde, planete i tajne svemira na način koji je ranije bio nezamisliv. "Kosmos" nas podseća da smo mi deo toga, da smo povezani sa zvezdama, da smo usidreni u svemiru, i da je nauka ono što nam omogućava da razumemo taj odnos. Sagan nas poziva da istražimo kosmičku perspektivu, da se suočimo sa čudima i pitanjima koja nas okružuju, da budemo radoznali i zahvalni na darovima koje nam pruža nauka. Ova knjiga nas inspiriše da istražujemo dalje, da postavljamo pitanja, da tragamo za istinom, i da se divimo čudesima svemira. "Kosmos" je ne samo knjiga, već i vodič koji nas podseća da je svemir naš dom, a nauka način da ga bolje razumemo. Povez knjige : mek Strana : 335 Format : 145 x 205 mm Pismo : latinica

-Izdavač: `Vulkan` -Povez: Mek -Pismo: Latinica -Broj strana: 335 -Stanje: odlično očuvano `Kosmos` nije samo knjiga, već i fascinantno putovanje koje nas vodi kroz dubine svemira i ljudskog znanja. Karl Segan, jedan od najcenjenijih naučnika i popularizatora nauke, nas vodi na istraživanje koje prevazilazi granice našeg svakodnevnog iskustva. U ovoj knjizi, Segan razotkriva raskoš kosmičkog pejzaža i postavlja pitanja koja su odjekivala kroz vekove: Odakle dolazimo? Kuda idemo? Kako se uklapamo u beskrajni tok vremena i prostora? Kroz Seganovu jedinstvenu sposobnost da složene naučne koncepte prenese na razumljiv i inspirativan način, `Kosmos` nas vodi kroz istoriju čovekove potrage za razumevanjem sveta oko nas. Od drevnih mitova i kosmoloških pitanja do modernih naučnih saznanja, Segan nas vodi kroz epohe i ideje koje su oblikovale naš pogled na svemir. Ova knjiga nam otkriva da nauka nije samo hladan skup činjenica, već i duboka i uzbudljiva avantura spoznaje. Svojim bogatstvom reči i slikama, Segan nam pokazuje kako je nauka otvorila vrata nepreglednim prostranstvima kosmosa, približavajući nam zvezde, planete i tajne svemira na način koji je ranije bio nezamisliv. `Kosmos` nas podseća da smo mi deo toga, da smo povezani sa zvezdama, da smo usidreni u svemiru, i da je nauka ono što nam omogućava da razumemo taj odnos. Sagan nas poziva da istražimo kosmičku perspektivu, da se suočimo sa čudima i pitanjima koja nas okružuju, da budemo radoznali i zahvalni na darovima koje nam pruža nauka. Ova knjiga nas inspiriše da istražujemo dalje, da postavljamo pitanja, da tragamo za istinom, i da se divimo čudesima svemira. `Kosmos` je ne samo knjiga, već i vodič koji nas podseća da je svemir naš dom, a nauka način da ga bolje razumemo.

Knjiga je dobro očuvana.Ima posvetu.Ima fleku naprvih nekoliko strana pri dnu i malo odozdo(kao na slikama). ,,Kako će nauka uticati na ljudsku sudbinu i naš svakodnevni život u 2100. godini Fizika budućnosti je razgaljujuća, čudesna vožnja kroz čitav vek naučne revolucije od koje će vam zastati dah. Na osnovu razgovora sa više od tri stotine vrhunskih svetskih naučnika koji već otkrivaju budućnost u svojim laboratorijama, dr Mičio Kaku na lucidan i zanimljiv način predstavlja revolucionarni razvoj medicine, kompjutera, kvantne fizike i putovanja u svemir koji će zauvek izmeniti naš život i budućnost same civilizacije. Njegova neverovatna otkrića obuhvataju sledeće: – internet u kontaktnom sočivu koji će prepoznavati ljudima lice, prikazivati njihove biografije i čak prevoditi njihove reči u vidu titlova; – kontrolisaćemo kompjutere i kućne uređaje preko sićušnih senzora koji reaguju na naše misli; – senzori u odeći, kupatilu i kućnim uređajima pratiće naše zdravstveno stanje, a nanoboti će nam skenirati DNK i ćelije u potrazi za znacima opasnosti, što će omogućiti drastičan produžetak životnog veka; – radikalno novi svemirski brodovi koji koriste laserski pogon moći će da zamene današnje skupe hemijske rakete. Imaćemo priliku da se popnemo liftom stotinama kilometara u svemir jednostavnim pritiskom na dugme za „gore“.``

U dobrom stanju Rad JAZU U ovoj knjizi Rada objavili su radove ovi autori: I. Albu, B. Banović, B. Borac, U. Bego, N, Carević, K, Cermak, R. Gcorgia, T. Giurgiu. J. Hančcvić, M. Hudec, P. Keros, S, Kovačić, J. Krmpotić-Nemanić, B. Kummer, A. M. Lutfi, V, Mandič, S. Manev, O. Muftić, V. Nikolić, M. Pećina, V. Pop, F. W. Ral like, V. Rudei, I. Ruszkoicski, M. Sakka, Lj. Serafimov, E. Stoica, N. Sipui, J. Vincze, J. Zergollern, M. SADRŽAJ Govor predsjednika Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti akademika Grge Novaka ... 3 The Speech of Academician Grga Novak President of ithe Yugoslav Academy of Sciences and Arts ....4 BENNO KUMMER Bone Remodeling as a Function of Mechanical Stress .... 5 Pregradnja kosti kaio funkcija mehaničkih naprezanja ... 18 Knocbenumbau ads Funktion der mechanischen Beanspruchung .... 19 L ALBU, R. GEORGIA, E. STOICA, J. VINCZE, T. GIURGIU, V. POP On t`he Gorrelation between the Havers Ghannels Diiaimeter of the Long Human Bones in the Shaft Campactia and the bone Architecture .... 21 O korelaciji između promjera haverzovi`h kanala dijafize dugih kostiju i koštane arhitekture ....35 JELENA KRMPOTIĆ-NEMANIĆ Current Approach to the Investigaition on Mechanical Faotors in the Con- figuration of the Base of the Skull 37 Suvremeni pristup istraživanju mehaničkih faktora u formiranju baze lubanje 41 MICHELE SAKKA Influence des Facteurs Meeaniques sur l’Adaptation Fonotionnelle de l’Ecaille Occipitale (Squama occipitalis) ohez l’Homme et les Antbro- poides .... 43 Utjecaj mehaničkih čimbenika na funkcionalnu adaptaciju ljuske zatiljne kosti u čovjeka i antropoidnih majmuna 48 SRBOLJUB ŽIVANOVIĆ A Note on Artificial Cranial Deformation in Rikuyu (East African Bantu) Women .... 49 Opaska o umjetnim deformitetima lubanje u Kikuyu (istočnoafričkih Bantu) žena .... 54 r KRSO&, J. KRMFOTIĆ-NEMANIĆ, V. MANDIĆ, V. RUBEŽ, B. BARAC Certain Morpbcdogkal Changes in the Spine Duc to Biomechanical Factors Neke morfoloSlic promjene kralježnice uvjetovane biomehaničkim čini-ocem* ..........59 J. ZERGOLLERN, O. Mi’mć, P. KEROS Change of Farm in Scolrotk Spine Due to Increased Stiffness Falio wing Some Fuuting Operations . 1i|| Promjerea oblika skoKotiČne kralježnice uslijed povećanja krutosti pri nekim fiksacionim operacijama ....68 F. W. RATHKE Zur Tedutik der aktiv-passiven Korrektur von juvenilen Kyphosen (M. Schcuermann) ............ 69 Tehnika aktivne i pasivne korekture juvenilnih kifoza (M. Schcurmann) . 78 A. M. Ltrm The Mechanics of Longitudinal Growth of Long Boneš .... . .. 79 Mehanizam uzdužnog rasta dugih kostiju ... . 89 UROŠ BEGO. Ivo RUSZKOWSKI, MLADEN ZOBUNDŽIJA, KRUNOSLAV ČERMAK Ezperimental Investigation of the Fuoctional Reaction of Terminal Femoral Parts In Dogs ... ... 91 Eksperimentalna istraživanja funkcionalne neaktivnosti okrajaka bedrene kosti u psa ....98 MLADEN ZOBUNDŽIJA. UROŠ BEGO, KRUNOSLAV ČERMAK The Effect of the Myotomy of the Pelvico-Femoral Muscles on the Prozirnal Part of Femur in Chickens . . . . . . . 99 Utjecaj miotomije zdjelićno-bedrenih mišića na proksimalni okrajak bedrene kosti pilića ....104 Ivo RUSZKOVTSKI, OSMAK MUFTIĆ, MARKO PEĆINA Analysis of Position of the Femoral Head Centre in Relation to Epiphy- seal Cartilage in Different Periode of Growth 105 Analiza odnosa položaja središta glave bedrene kosti prema epifiznoj hrskavici u raznim razdobljima rasta 112 VELJKO MA.VDIĆ, ŠAŠA MANEV, NIKOLA SIPUŠ Changes in the BeJow Staup Growth Knee in Children 113 Promjene rasta amputacionog bataljka potkoljenice u djece uzrokovane mehaničkim čimbenicima 122 V. NIKOLIĆ, B. BANOVIĆ, J. HANĆEVIĆ, O. MUFTIĆ Spectral Vibration Analysis of Certain Structurcs of the Proximal Por- tion of the Tbigh Bone 123 Spektralna analiza vibracija nekih struktura proksimalnog dijela bedrene kosti . . ... . . 136 Ivo RUSZKOWSKI, OSMAN MUFTIĆ, STANKA KOVAČIĆ On Torsional Stififncss of the Femoral Neck 137 O ■torzionoj krutosti vrata femura 143 JANKO HANČEVIĆ, MLADEN HUDEC, VASILIJE NIKOLIĆ Ccntain Obscrvations on the Manner and Dynamics of Loco Typico Ra- dius F-raoturcs 145 Neka zapažanja 0 načinu i dinamici prijeloma palčane kosti u području tipične zone 152 NIKO CAREVIĆ Our Clindcal Expcriences About Functional Adaptation in the Cases of Femoral Neck Fractures 153 Naša klinička iskustva 0 funkcionalnoj adaptaciji prijeloma vrata bedrene kosti ... 166 OSMAN MUFTIĆ, IVO RUSZKOWSKI, STANKA KOVAĆIĆ Non-Isotropic Charactcristics of Bones in the Anaiysis of Etiopathogene- s)is of Bone Apposition of the Femoral Neck in Coxarthrosis 167 Neizotnopna svojstva koštanog materijala u analizi patogeneze koštane apozicije na vratu femura kod koksartroze ...177 Lj. SERAFIMOV Eccentricity in CDH and Its Relation to the Antero-Lateral Deformity of the Upper Part of the Fcmur ...179 Ekscentricitct kod kongenijalne displazijc kuka i njegov utjecaj na an- tcro-lateralnu deformaciju proksimalnog dijela femura ...187 Lj. SERAFIMOV Biomechanical Effects of Innominate Osteotomy in the Growth of the U-pper Part of the Femur 189 Biomehanički utjecaji osteotomije inom inate na rast proksimalnog dijela femura 198

Kao nova knjiga. Kit Devlin - Nedovrsena igra Prica o radjanju verovatnoce Paskal, Ferma i pismo iz sedamnaestog veka koje je promenilo svet Centar za promociju nauke, Matematicki institut SANU, Beograd,2015. Mek povez, 170 strana. Dva velika francuska matematičara koji se nikada nisu sreli i njihova kratka, tek delimično sačuvana korespondencija koja je zauvek promenila svet! Matematika 17. veka koja uveliko oblikuje doba u kome živimo, ali i vreme koje je pred nama. Knjiga o verovatnoći – naizgled toliko složenoj i nepredvidivoj, a suštinski racionalnoj i matematički sasvim jasnoj. „Verovatnoća je takva. Svakodnevni problemi, svima jasni i zanimljivi, često u praksi veoma važni, ali začinjeni neizvesnošću koja zna da zavrti mozak i najgenijalnijim matematičarima. Jedan od njih, Devlin, stavlja čuveno pismo na početak puta koji vodi do Hajzenbergovog principa neodređenosti u kvantnoj mehanici i do čuvene Blek-Šouls jednačine kojom se određuju cene opcija na berzi. Popularnim jezikom Devlin nas, poput majstora krimi romana, vodi ovim putem. Knjiga neće ostaviti ravnodušnim ni profesionalne matematičare ni potpune matematičke laike. Možete je videti kao istorijski pregled nastanka jedne od najvažnijih naučnih teorija današnjice, ili kao popularni priručnik tipa „Verovatnoća za svakoga“. Zbog svoje velike primenjivosti, kako u svakodnevnom životu, tako i u svim naukama, verovatnoća je danas deo nastave matematike u najnižim razredima u većini država u svetu. Ali nije samo velika primena razlog učenja verovatnoće. Razvoj koncepta neizvesnosti i matematičkog pristupa procene šansi i rizika je prepoznat kao veoma važan za razvoj mišljenja. Prevod Devlinove knjige je ugledao svetlost dana baš u momentu kada ova matematička teorija i kod nas ulazi u škole na velika vrata. U tom smislu, ova knjiga može biti veoma korisna učiteljima i nastavnicima matematike, kako zbog lične motivacije, tako i kao pomoć da zajedno sa svojim đacima uplove u svet neizvesnosti, svet rizika i šansi, mogućeg i nemogućeg. ” (Izvod iz recenzije dr Ivana Anića) Kit Devlin je briljantni britanski matematičar, profesor Univerziteta Stenford i pisac brojnih naučnih i naučnopopularnih knjiga studija i članaka. Od 1987. trajno je nastanjen u Sjedinjenim Američkim Državama gde na Nacionalnom radiju vodi subotnju emisiju posvećenu, pre svega, matematičkim temama. Zahvaljujući ovom angažmanu, u američkoj javnosti je postao poznat kao The Math Guy.

Kit Devlin - Nedovrsena igra Prica o radjanju verovatnoce Paskal, Ferma i pismo iz sedamnaestog veka koje je promenilo svet Centar za promociju nauke, Matematicki institut SANU, Beograd,2015. Mek povez, 170 strana, nedostaje beli predlist, na kome je verovatno bila posveta. Dva velika francuska matematičara koji se nikada nisu sreli i njihova kratka, tek delimično sačuvana korespondencija koja je zauvek promenila svet! Matematika 17. veka koja uveliko oblikuje doba u kome živimo, ali i vreme koje je pred nama. Knjiga o verovatnoći – naizgled toliko složenoj i nepredvidivoj, a suštinski racionalnoj i matematički sasvim jasnoj. „Verovatnoća je takva. Svakodnevni problemi, svima jasni i zanimljivi, često u praksi veoma važni, ali začinjeni neizvesnošću koja zna da zavrti mozak i najgenijalnijim matematičarima. Jedan od njih, Devlin, stavlja čuveno pismo na početak puta koji vodi do Hajzenbergovog principa neodređenosti u kvantnoj mehanici i do čuvene Blek-Šouls jednačine kojom se određuju cene opcija na berzi. Popularnim jezikom Devlin nas, poput majstora krimi romana, vodi ovim putem. Knjiga neće ostaviti ravnodušnim ni profesionalne matematičare ni potpune matematičke laike. Možete je videti kao istorijski pregled nastanka jedne od najvažnijih naučnih teorija današnjice, ili kao popularni priručnik tipa „Verovatnoća za svakoga“. Zbog svoje velike primenjivosti, kako u svakodnevnom životu, tako i u svim naukama, verovatnoća je danas deo nastave matematike u najnižim razredima u većini država u svetu. Ali nije samo velika primena razlog učenja verovatnoće. Razvoj koncepta neizvesnosti i matematičkog pristupa procene šansi i rizika je prepoznat kao veoma važan za razvoj mišljenja. Prevod Devlinove knjige je ugledao svetlost dana baš u momentu kada ova matematička teorija i kod nas ulazi u škole na velika vrata. U tom smislu, ova knjiga može biti veoma korisna učiteljima i nastavnicima matematike, kako zbog lične motivacije, tako i kao pomoć da zajedno sa svojim đacima uplove u svet neizvesnosti, svet rizika i šansi, mogućeg i nemogućeg. ” (Izvod iz recenzije dr Ivana Anića) Kit Devlin je briljantni britanski matematičar, profesor Univerziteta Stenford i pisac brojnih naučnih i naučnopopularnih knjiga studija i članaka. Od 1987. trajno je nastanjen u Sjedinjenim Američkim Državama gde na Nacionalnom radiju vodi subotnju emisiju posvećenu, pre svega, matematičkim temama. Zahvaljujući ovom angažmanu, u američkoj javnosti je postao poznat kao The Math Guy.

Besede o geometriji Lobačevskog - V. D. Čistjakov Prvi koji je pokazao (ali još nije dokazao) nedokazivost petog postulata, bio je veliki proučavalac geometrije N. I. Lobačevski. On je rasuđivao otprilike ovako: ako se peti postulat ne može dokazati (izvesti iz ostalih aksioma euklidske geometrije), onda, negirajući ga, uz pomoć ostalih aksioma Euklidovih `Elemenata` izrečenih jasno ili nejasno, nikada nećemo doći do protivrečnosti. Na taj način, na osnovi upravo navedene aksiomatike moguća je druga geometrija, geometrija u neeuklidskom smislu... Ako neeklidsku geometriju predstavimo u obliku velikog drveta, onda koren tog drveta predstavljaju istraživanja Gausa, grane istraživanja Boljaja, a drvo u celini istraživanja Lobačevskog... Još je Lobačevski utvrdio da njegova neeuklidska geoometrija ima neposrednu primenu kod izučavanja kosmičkih prostranstava. U okvirima običnih zemaljskih dimenzija kod svih proračunavanja ljudi koriste euklidsku geometriju kao geometriju koja je najjednostavnija i najrealnije odražava stvarnost. Stvar se iz korena menja ako se od zemaljskih prelazi na prevelike dimenzije makrosveta ili preterano male dimenzije mikrosveta... Za njihovo izučavanje potrebne su neeuklidsko geometrije. Jedna od njih je geometrija Lobačevskog... Sadržaj: Dramatičan prevrat u istoriji nauke (prof. dr Zoran Lučić) Predgovor autora Beseda prva Autori prvih teorema Beseda druga U geometriji nema carskih puteva Beseda treća I na Suncu postoje mrlje Beseda četvrta Euklid, očišćen od svih mrlja Beseda peta Kako su ljudi pokušavali da dokažu nedokazivo (iz istorije petog postulata). Beseda šesta Naučnici koji su odškrinuli vrata u novi svet (Sakeri, Lamberš, Švajkart, Taurinus) Beseda sedma Nosioci ideje neeuklidske geometrije (Lobačevski, Gaus, Boljaj) Beseda osma Šša nas očekuje u ravni Lobačevskog Beseda deveta U prostoru Lobačevskog Beseda deseta Da li je realna geometrija Lobačevskog? Beseda jedanaesta Da li je moguća geometrija bez paralelnih linija Prilog - Sistem aksioma euklidske geometrije (po akad. A. D. Aleksandrovu) Preporučena literatura. Nekoliko važnih datuma iz života N.I. Lobačevskog (R.Ivanković) Indeks imena Izdavač: Klub NT, Beograd Godina: 1996 Broj strana: 154 Meki povez Biblioteka: Popularna nauka Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: 4780/1 Težina: 260 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Besede o geometriji Lobačevskog - V. D. Čistjakov Prvi koji je pokazao (ali još nije dokazao) nedokazivost petog postulata, bio je veliki proučavalac geometrije N. I. Lobačevski. On je rasuđivao otprilike ovako: ako se peti postulat ne može dokazati (izvesti iz ostalih aksioma euklidske geometrije), onda, negirajući ga, uz pomoć ostalih aksioma Euklidovih `Elemenata` izrečenih jasno ili nejasno, nikada nećemo doći do protivrečnosti. Na taj način, na osnovi upravo navedene aksiomatike moguća je druga geometrija, geometrija u neeuklidskom smislu... Ako neeklidsku geometriju predstavimo u obliku velikog drveta, onda koren tog drveta predstavljaju istraživanja Gausa, grane istraživanja Boljaja, a drvo u celini istraživanja Lobačevskog... Još je Lobačevski utvrdio da njegova neeuklidska geoometrija ima neposrednu primenu kod izučavanja kosmičkih prostranstava. U okvirima običnih zemaljskih dimenzija kod svih proračunavanja ljudi koriste euklidsku geometriju kao geometriju koja je najjednostavnija i najrealnije odražava stvarnost. Stvar se iz korena menja ako se od zemaljskih prelazi na prevelike dimenzije makrosveta ili preterano male dimenzije mikrosveta... Za njihovo izučavanje potrebne su neeuklidsko geometrije. Jedna od njih je geometrija Lobačevskog... Sadržaj: Dramatičan prevrat u istoriji nauke (prof. dr Zoran Lučić) Predgovor autora Beseda prva Autori prvih teorema Beseda druga U geometriji nema carskih puteva Beseda treća I na Suncu postoje mrlje Beseda četvrta Euklid, očišćen od svih mrlja Beseda peta Kako su ljudi pokušavali da dokažu nedokazivo (iz istorije petog postulata). Beseda šesta Naučnici koji su odškrinuli vrata u novi svet (Sakeri, Lamberš, Švajkart, Taurinus) Beseda sedma Nosioci ideje neeuklidske geometrije (Lobačevski, Gaus, Boljaj) Beseda osma Šša nas očekuje u ravni Lobačevskog Beseda deveta U prostoru Lobačevskog Beseda deseta Da li je realna geometrija Lobačevskog? Beseda jedanaesta Da li je moguća geometrija bez paralelnih linija Prilog - Sistem aksioma euklidske geometrije (po akad. A. D. Aleksandrovu) Preporučena literatura. Nekoliko važnih datuma iz života N.I. Lobačevskog (R.Ivanković) Indeks imena Izdavač: Klub NT, Beograd Godina: 1996 Broj strana: 154 Meki povez Biblioteka: Popularna nauka Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: 4780/1 Težina: 260 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Besede o geometriji Lobačevskog - V. D. Čistjakov Prvi koji je pokazao (ali još nije dokazao) nedokazivost petog postulata, bio je veliki proučavalac geometrije N. I. Lobačevski. On je rasuđivao otprilike ovako: ako se peti postulat ne može dokazati (izvesti iz ostalih aksioma euklidske geometrije), onda, negirajući ga, uz pomoć ostalih aksioma Euklidovih `Elemenata` izrečenih jasno ili nejasno, nikada nećemo doći do protivrečnosti. Na taj način, na osnovi upravo navedene aksiomatike moguća je druga geometrija, geometrija u neeuklidskom smislu... Ako neeklidsku geometriju predstavimo u obliku velikog drveta, onda koren tog drveta predstavljaju istraživanja Gausa, grane istraživanja Boljaja, a drvo u celini istraživanja Lobačevskog... Još je Lobačevski utvrdio da njegova neeuklidska geoometrija ima neposrednu primenu kod izučavanja kosmičkih prostranstava. U okvirima običnih zemaljskih dimenzija kod svih proračunavanja ljudi koriste euklidsku geometriju kao geometriju koja je najjednostavnija i najrealnije odražava stvarnost. Stvar se iz korena menja ako se od zemaljskih prelazi na prevelike dimenzije makrosveta ili preterano male dimenzije mikrosveta... Za njihovo izučavanje potrebne su neeuklidsko geometrije. Jedna od njih je geometrija Lobačevskog... Sadržaj: Dramatičan prevrat u istoriji nauke (prof. dr Zoran Lučić) Predgovor autora Beseda prva Autori prvih teorema Beseda druga U geometriji nema carskih puteva Beseda treća I na Suncu postoje mrlje Beseda četvrta Euklid, očišćen od svih mrlja Beseda peta Kako su ljudi pokušavali da dokažu nedokazivo (iz istorije petog postulata). Beseda šesta Naučnici koji su odškrinuli vrata u novi svet (Sakeri, Lamberš, Švajkart, Taurinus) Beseda sedma Nosioci ideje neeuklidske geometrije (Lobačevski, Gaus, Boljaj) Beseda osma Šša nas očekuje u ravni Lobačevskog Beseda deveta U prostoru Lobačevskog Beseda deseta Da li je realna geometrija Lobačevskog? Beseda jedanaesta Da li je moguća geometrija bez paralelnih linija Prilog - Sistem aksioma euklidske geometrije (po akad. A. D. Aleksandrovu) Preporučena literatura. Nekoliko važnih datuma iz života N.I. Lobačevskog (R.Ivanković) Indeks imena Izdavač: Klub NT, Beograd Godina: 1996 Broj strana: 154 Meki povez Biblioteka: Popularna nauka Ocena: 5-. Vidi slike. Skladište: 4780/1 Težina: 260 grama NOVI CENOVNIK pošte za preporučenu tiskovinu od 01.04.2023. godine. 21-100 gr-137 dinara 101-250 gr - 138 dinara 251-500 gr – 169 dinara 501-1000gr - 180 dinara 1001-2000 gr - 211 dinara U SLUČAJU KUPOVINE VIŠE ARTIKLA MOGUĆ POPUST OD 10 DO 20 POSTO. DOGOVOR PUTEM PORUKE NA KUPINDO. Pogledajte ostale moje aukcije na Kupindo http://www.kupindo.com/Clan/Ljubab/SpisakPredmeta Pogledajte ostale moje aukcije na Limundo http://www.limundo.com/Clan/Ljubab/SpisakAukcija

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! I izdanje ! Među mineralima i stijenama - Fran Tućan Izdavač: Luča, Beograd Godina: 1934 Broj strana: 295 Meki povez Biblioteka: zadruge profesorskog društva Fran Tućan (Divuša, 26. rujna 1878. – Zagreb, 22. srpnja 1954.), hrvatski mineralog i petrograf. Osnovnu školu završio je u Divuši. Srednju školu i studij prirodnih znanosti na Filozofskom fakultetu završio je u Zagrebu. Doktorirao je 1905. godine pod vodstvom profesora Mije Kišpatića, svog znanstvenog uzora, disertacijom Pegmatiti u kristaličinom kamenju Moslavačke gore.[1] Iste godine postaje kustos Mineraloško-petrografskog odjela Narodnog muzeja u Zagrebu. Po odlasku profesora Kišpatića u mirovinu 1918. godine, postaje profesorom na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gdje predaje predmete iz petrografije i petrologije. Sljedeće godine dobiva zvanje redovitog profesora te povjerenika za prosvjetu i vjeru u Hrvatskoj. Godine 1930. izabran je za stalnog člana Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti. Rad prof. Tućana prekinut je za vrijeme Drugog svjetskog rata, od 1942. do 1945. godine, kada biva umirovljen i zatočen u logoru. Po završetku rata vraća se na sveučilište i postaje prvim dekanom novoosnovanog Prirodoslovno-matematičkog fakulteta u Zagrebu.[1] Znanstveni rad i doprinos Veliki dio svoje karijere posvetio je proučavanju boksita, vapnenca i zemlje crvenice. Na temelju svojih istraživanja crvenice Tućan je iznio teoriju o podrijetlu crvenice. Prema toj teoriji crvenica je netopivi ostatak karbonatnih stijena, a boksit je fosilna crvenica. Istraživao je i vapnence i dolomite Hrvatske. Svoja istraživanja objavio je u knjizi Die Kalk-steino und Dolomite des Kroat. Karstgebietes objavljenoj 1911. godine. Zbog doprinosa prof. Tućana geologiji prof. Karšulin je prema njemu nazvao mineral tućanit. Od 1987. godine Republički komitet za znanost Hrvatske dodjeljuje nagradu Fran Tućan za popularizaciju znanosti. Od 1915. do 1919. godine i od 1945. pa do smrti 1954. godine uređuje časopis Priroda.[2] Autor je i pjesme Na Uni objavljenoj u časopisu Pobratim 1898. godine, te zbirke novela Sa sela, koju je izdao pod pseudonimom F. Borivoj.

U VRLO DOBROM STANJU.POSEBNO UNUTRAŠNJOST Ptice Srbije : sa kartama distribucija = Birds of Serbia : with distribution maps / Javor Rašajski ; ilustracije = drawings Javor Rašajski ; [prevod na engleski jezik Angelina Čanković-Popović, Zoran Paunović, prevod na nemački jezik Zoran Velikić] Novi Sad : Prometej, 1997 (Užice : Rujno) 273 str. : ilustr. ; 35 cm Predgovor / Gaj Bazard ; Foreword / Gui Buzzard: str. 6-10 Registar srpskih imena ptica: str. 249-251 ; Registar - index latinskih imena ptica: str. 252-255 Bibliografija: str. 256-257 Summary: str. 258 ; Zusammenfassung: str. 259. knjige knjiga o pticama ptice sve ptice srbije ... All the birds of Serbia includes Gui Buzzard`s foreword in English as well as the names of every bird species in the English, German and Latin language. Knjiga koju držite u rukama jedinstvena je i dragocena za svakoga ko voli čudesni svet prirode. Ovaj sveobuhvatni vodič predstavlja kompletnu sliku o divnom svetu ptica Srbije. U njemu je preko 1200 crteža u boji, rezultat višedecenijskog rada akademskog slikara i vrhunskog poznavaoca ptica Javora Rašajskog. Date su i precizne UTM karte za svaku vrstu tako da lako možete videti njihovu rasprostranjenost, doba godine kada su prisutne, kao i njihovu učestalost. Posebni simboli označavaju da li je prikazana ptica stanarica, selica, zimski gost. Priručnik se lako pretražuje i može poslužiti kao ključ za prepoznavanje vrsta. Koncipiran je tako da ga mogu koristiti svi – od školaraca do profesionalaca. „Knjiga Javora Rašajskog zaslužuje aplauz kao izvanredno delo.“ Gaj Bazard Javor Rašajski - slikar rođen u Vršcu 1946. godine. Akademiju za likovne umetnosti završava u Beogradu 1975. godine u klasi profesora Zorana Petrovića. Crtanje uči kod profesora Aleksandra Lukovića, a crtež specijalizira na postiplomskim studijama kod prof. Z. Petrovića. Aktivno izlaže od 1982. godine. Uradio je ili ilustrovao preko osamdeset knjiga, od kojih su šest autorskih iz oblasti orintologije. Iz iste oblasti ima preko dvadeset naučnih radova. Radeći na knjigama, nagrađen je dva puta prvom nagradom na Međunarodnom sajmu knjiga u Beogradu 2002. i 2004. godine, a 2007. dobija visoku nagradu rumunske Akademije nauka i umetnosti za autorsku knjigu PTICE BANATA. 2012. godine izdao je knjigu pod nazivom ’’Ptice Svete Gore’’ u izdanju Matice srpske. Grad Vršac dodeljuje mu Oktobarsku nagradu 1988. i 2004. godine. Član je Matice srpske i ULUS-a. Kolektivno je izlagao na svojim izložbama ULUS-a kao i na brojnim samostalnim izložbama.

Odlično kao na slikama Retko u ponudi Prvo izdanje!!! Luka Marić – Minerali, stene i rudna ležišta u našoj zemlji od prehistorije do danas Luka Marić (Papići, 24. veljače 1899. - Tisno, 17. lipnja 1979.) bio je hrvatski mineralog i petrolog Osnovnu školu završio je u Meminskoj, nižu gimnaziju u Petrinji, a višu u Karlovcu 1918. Pohađao Filozofski fakultet u Zagrebu, grupu prirodopis i kemija, te diplomirao i položio profesorski ispit 1922. godine. Zatim predaje u gimnazijama u Srbobranu i Ogulinu do 1924. godine. Zahvaljujući svojim sposobnostima dobiva dvogodišnju stipendiju za specijalizaciju u Francuskoj, u Parizu i Nancyu. Za vrijeme svog boravka u Francuskoj uči od svjetski poznatih mineraloga i geokemičara Lacroixa i Vernadskog. Od 1925. do 1931. godine radi kao kustos Mineraloško-petrografskog muzeja u Zagrebu[2]. Doktorirao je 1928. godine na Sveučilištu u Beogradu. Od 1931. godine pa sve do umirovljenja 1969. godine radi kao docent, izvanredni te na kraju i redovni profesor mineralogije, petrologije i nauka o rudnim ležištima na Rudarsko-geološko-naftnom fakultetu u Zagrebu. Osim ovih predavao je i niz predmeta iz područja geoznanosti na odjelima nekadašnjeg Tehnološkog fakulteta, arhitektonskom, građevinskom, geodetskom i kemijskom, koji su kasnije postali samostalni fakulteti. Usporedno svemu navedenome bio je i predstojnik Zavoda za mineralogiju, petrologiju te ekonomsku geologiju 41 godinu. U vrijeme Drugog svjetskog rata bježi od ustaškog režima u Ljubljanu gdje radi kao honorarni nastavnik od 1941. do 1945. godine. Tijekom svoje duge i bogate znanstvene i stručne karijere putuje diljem Europe, te jednim dijelom Azije i Afrike [3]. Znansveni rad i doprinos Svoje prvo djelo pod nazivom objavio je 1928. godine. Ovim radom započeo je razvoj petrologije na području bivše Jugoslavije. Prvi je na ovim prostorima upotrijebio kemijski sastav stijene kako bi izradio varijacijske dijagrame pomoću kojih bi opisao genezu stijena. Veliki dio njegove karijere se odnosio na magmatske stijene [3] . Među bitnijima se svakako ističu petrografska istraživanja magmatskih stijena u Staroj Raški te ofiolitna zona iz doline rijeke Lim gdje je prvi iskoristio kvantitativnu kemijsku analizu i detaljno mikroskopsko istraživanje bazičnih i ultrabazičnih stijena. Treba spomenuti Marićev rad i istraživanje provedeno na efuzivnim magmatskim stijenama između Kratova i Zletova u istočnoj Makedoniji. Uz otkriće rudnih ležišta, Marić je odredio i da se vulkanska aktivnost na području odvijala u tri faze. Ustvrdio je genezu stijena te izradio prvu petrografsku kartu područja. Krajem 40-ih godina prošlog stoljeća istražuje efuzivne magmatske stijene na području grada Bor, poznatog po rudncima bakra. Rezultate svog istraživanja objavljuje u knjizi pod nazivom Magmatiti u užem području rudnika Bor u istočnoj Srbiji. Ovo djelo postalo je temelj za sva daljnja petrografska istraživanja na tom području. Bavio se istraživanjem bazičnih stijena pronađenih u Dinaridima i Tauridima, granitima iz Priplepa i Zagreba, porfirita iz Vratnika. Sintezu svog rada Marić je objavio u časopisu Neues Jahrbuch für Mineralogie pod nazivom Magmatismus und Alkalimetasomatose im jugoslawischen Raum. Brojčano manji, no neupitno jednako bitni su Marićevi radovi vezani za metamorfne stijene. Jedan od njih je dokumentarni rad o metamorfnim stijenama Selečke Planine, temelj za daljnje istraživanje kristalinskih škriljavaca na području. Proučavao je i metamorfite Medvednice. Bavio se i proučavanjem sedimentnih stijena. Profesor Luka Marić je zaslužan za mnoga otkrića iz područja geologije na teritoriju bivše Jugoslavije. Svojim radom pružio je temelj za brojna daljnja istraživanja vezana za mineralogiju, petrologiju, petrografiju, geokemiju i sl. Dobitnik je niza nagrada, spomenica, zahvalnica i diploma. Svakako jedna od najbitnijih nagrada dodijeljenih prof. Mariću je Ruđer Bošković za znanstveni rad 1965. godine. Dobitnik je i nagrade AVNOJ-a 1971. godine. Odlikovan je ordenom rada sa zlatnom zvijezdom 1949. godine, a 1965. godine ordenom rada s crvenom zastavom i ordenom Republike sa srebmim vijencem. Mineral marićit nazvan je po prof. Mariću kako bi se odala počast njemu i njegovim doprinosima geologiji. 1974. godine. Djela Knjige i udžbenici Masiv gabra kod Jablanice (1928.) Koliko je stara naša Zemlja (1931.) Izvori u srednjem dijelu Medvednice: prilog hidrogeologiji Zagrebačke gore (1935.) Sistematska petrografija : za studente prirodnih i tehničkih nauka inženjere i praktične geologe : s 81 slikom u tekstu i kartom rudišta i kamenoloma Jugoslavije u prilogu (1945.) Sistematska petrografija: s 80 slika u tekstu (1951.) Magmatiti u užem području rudnika Bor u istočnoj Srbiji (1957.) Minerali, stijene i rudna ležišta u našoj zemlji od prethistorije do danas (1974.) Važniji znanstveni članci Magmatismus und Alkali-metasomatose im jugoslawischen Raum u časopisu Neues Jahrbuch für Mineralogie. Gabro kod Jablanice n/N u svjetlosti novih istraživanja u časopisu Geološki vjesnik O strukturi kristala u časopisu Mladost Naše građevno i uresno kamenje u časopisu Tehnički list Geološka istraživanja i rudne pojave u Petrovoj gori i široj regiji objavljeno na Simpoziju o Petrovoj gori Toplina naše Zemlje i radioaktivni elementi u časopisu Mladost Kroz kamenolom na otoku Braču u časopisu Novosti Funkcije i članstva Dekan Tehnološkog fakulteta Predsjednik Hrvatskog geološkog društva Predsjednik Nacionalnog i Internacionalnog društva za istraživanje boksita Član Glavnog odbora za dodjelu znanstvenih nagrada Sabora Republike Hrvatske Savjetnik Instituta za građevinstvo Redoviti član Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti Član Srpske akademije znanosti i umjetnosti Član Njemačkog mineraloškog društva Član Američkog geokemijskog društva Član redakcije časopisa Geološki vjesnik Član Nacionalnog i predsjednik Internacionalnog društva za istraživanje boksita (ICSOBE) u okviru JAZU Predsjednik i doživotni počasni predsjednik Srpskog kulturnog društva u Zagrebu Član Europskog društva za kulturu u Veneciji Član Glavnog odbora za dodjelu znanstvenih nagrada Sabora Hrvatske Jedan od trojice osnivača rudarskog odjela na Tehničkom fakultetu u Zagrebu 1939. godine Prvi predsjednik Savjeta RGN fakulteta Mineral je prirodni homogeni kristal, nastao kao rezultat geoloških procesa, sa definisanim hemijskim sastavom, koji ne mora biti stalan. Minerali su osnovna komponenta od koje su izgrađene stijene čvrste Zemljine kore. Pojam mineral se ne odnosi samo na hemijski sastav, već i na strukturu minerala. Dva minerala mogu imati isti hemijski sastav, a različitu kristalnu strukturu. Pravilna unutrašnja građa uvjetuje i pravilnu vanjsku građu minerala. Prema hemijskom sastavu, minerali mogu biti čisti elementi (nazivaju se samorodni elementi), jednostavne soli, složeni silikati, itd. Nauka koja se bavi proučavanjem minerala se naziva mineralogija. Da bi bila svrstana u minerale, supstanca mora biti čvrsta i mora imati kristalnu strukturu. Takođe, mora se javljati u prirodi, kao homogena supstanca i imati određeni hemijski sastav. Tradicionalne definicije ne uključuju organske materije. Ipak, Internacionalna Mineraloška Asocijacija 1995. godine usvojila je novu definiciju: Mineral je element ili hemijski spoj koji je obično kristalan i koji je nastao kao rezultat geoloških procesa.[1] Nove klasifikacije uključuju i organsku klasu (nova Dana i Strunc klasifikaciona shema).[2][3] Hemijski sastav može varirati između konačnih članova mineralnog sistema. Na primer feldspati se sastoje od serije minerala koja se kreće od natrijumom bogatog albita (NaAlSi3O8) do kalcijumom bogatog anortita (CaAl2Si2O8) i četiri prepoznatljiva hemijska sastava između. Mineralne supstance koje ne odgovaraju u potpunosti definiciji minerala ponekad se nazivaju mineraloidima. Mineraloidi su prirodne supstance, čija je struktura parcijalno kristalična. Mogu sadržavati nepravilnu strukturu zajedno sa pravilnom. Neki primjeri mineraloida su opal i ćilibar.[4] Kristalna struktura uveliko utiče na fizičke osobine minerala, a najpoznatiji primjeri su dijamant i grafit, koji imaju isti hemijski sastav (ugljik), a različite osobine. Dijamant je najtvrđi mineral, dok je grafit izuzetno mehak. Ove osobine su posljedica različite unutrašnje građe. Grafit je slojevit, a dijamant ima trodimenzionalnu strukturu. Anatas i rutil su također primjeri minerala sa istim hemijskim sastavom (titanijum dioksid) a različitom strukturom. Klasifikacija[uredi | uredi kod] Klasifikacija po Hugo Strunzu:[4] Klasa I: Samorodni elementi Klasa II: Sulfidi i sulfosoli Klasa III: Halidi Klasa IV: Oksidi i hidroksidi Klasa V: Nitrati karbonati i borati Klasa VI: Sulfati, hromati, molibdati i volframati Klasa VII: Fosfati, arsenati i vanadati Klasa VIII: Silikatni minerali Klasa IX: Organske komponente i mineraloidi Samorodni bakar Klasifikacija po James Dwight Danau: Klasa I: Samorodni elementi Klasa II: Sulfidi i sulfosoli Klasa III: Oksidi i hidroksidi Klasa IV: Halidi Klasa V: Nitrati karbonati i borati Klasa VI: Sulfati, arsenati i hromati Klasa VII: Fosfati, molibdati, vanadati i volframati Klasa VIII: Silikatni minerali Klasa IX: Organski minerali Teoretska hemijska formula minerala je jedinstvena i određuje samo jednu mineralnu vrstu. Praktično, stvarni hemijski sastav je varijabilan, jer su moguće izomorfne zamjene ili prisustvo tragova nečistoća. Relativna atomska masa ili molekularna masa se izračunavaju iz teoretske formule. Geologija

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Slobodan Puzovic Značajna područja za ptice u Srbiji, autora Slobodana Puzovića je knjiga nastala u okviru, i za potrebe međunarodnog projekta izučavanja ptica IBA (engl. Important Bird Areas). Projekat vodi BirdLife International, svetska krovna organizacija ornitologa. Područja od nacionalnog i međunarodnog značaja za ptice određena su na osnovu IBA kriterijuma, prilagođenih lokalnim biogeografskim i ekološkim uslovima. Uspostavljanje mreže IBA područja Srbije pruža velike mogućnosti i daje novi zamah u proučavanju i zaštiti ptica. Inventarisanjem ekološki značajnih područja za ptice popunjava se nedostajuća karika u procesu zaštite prirode kod nas. Knjiga u monografskom smislu sažima taj rad. Strategija očuvanja sve više nestajućeg ptičjeg fonda[1] zahteva pre svega identifikaciju i zaštitu najvažnijih staništa ptica. Svaka zemlja u okviru svog zakonodavstva, a na osnovu mišljenja struke donosi odluke o zaštiti takvih životnih područja, koja su neophodna za opstanak ptica, pre svega retkih i najugroženijih. Knjige i radovi koji definišu zaštitu ptica od velike su važnosti kao ispomoć tog procesa, kako bi donosioci odluka i svi važni subjekti bolje sagledali problem, i dali što konkretniji doprinos zaštiti ptica. Međunarodni Pan-Evropski program `Značajna područja za ptice` (IBA) startovao je zvanično 1987. godine u okviru Međunarodnog saveta za zaštitu ptica ICPB (engl. International Council for Birds Preservation), koji je osnovan 1922. Kasnije je ta organizacija prerasla u BirdLife International (BLI). Razrada IBA kriterijuma i prvi popis značajnih područja za ptice na nivou Evrope priređen je još 1981. Tada je nastao spisak od ukupno 694 IBA područja, ali je rad sproveden samo u okviru 10 zapadnoevropskih zemalja. Podstaknuto rezultatima, i Evropska komisija je prigrlila projekat, te je formirala radnu grupu, što je rezultiralo prvom IBA monografijom 1989. godine. Koncept projekta je identifikacija i specijalno vrednovanje predela prema značaju za ptice, njihovo upisivanje u međunarodne registre i najzad, preduzimanje adekvatnih mera zaštite i unapređenja stanja istih. Nakon što neka zemlja ustanovi broj IBA područja, potrebno je da vodi brigu o njihovoj zaštiti, i o monitoringu njihovog stanja. Do danas je na celom svetu identifikovano preko 10.000 IBA područja u okviru 200 zemalja, a cilj je da se uspostavi svojevrsna mreža tih staništa, koja bi omogućila dugoročno uspešnu međunarodnu zaštitu, nesmetano kretanje, te prirodno mešanje populacija i regularnih migracija ptica. Ovaj projekat je od sveobuhvatnog naučnog značaja, pošto su ptice veoma dobar indikator dešavanja u prirodi i životnoj sredini. Ono što pogodi njih, uskoro pogađa i čoveka. Iako su ptice po tom pogledu veoma dobro proučene, ta znanja nisu adekvatno preneta u praksu, pošto – i zbog naglog propadanja biodiverziteta – gotovo 40% vrsta ptica u Evropi ima nezadovoljavajući status zaštite. Mnoge od tih Evropskih ptica danas su čak već i globalno ugrožene sa opasnošću od izumiranja. Knjiga je studija trećeg, najobimnijeg pokušaja da se definišu IBA područja kod nas. Prva faza odvijala se u Srbiji krajem 1980-ih godina (koordinator je bio mr Boris Garovnikov, ornitolog iz Novog Sada), kada je identifikovano 57 IBA područja u granicama SFRJ, od toga svega 16 u Srbiji. Druga faza projekta odigravala se krajem 1990-ih, kada su ranije identifikovana IBA područja evaluirana po novim kriterijumima, a sastavljen je i novi inventar. Na nivou Srbije to je rezultiralo sa brojem 36 izabranih područja, koja su preliminarno ispunjavala stroge IBA kriterijume, a 1999. stigao je odgovor iz centrale BLI kako su zadovoljni sa kvalitetom obrade teritorije Srbije, i zvanično je potvrđeno čak 35 IBA (nije prihvaćena samo nominacija Rtnja). Zbog izrazitog trenda opadanja brojnosti mnogih vrsta ptica u Evropi tokom poslednjih decenija,[4] doneti su novi, još stroži kriterijumi, te je Srbija ponovo stajala pred zadatkom revidiranja postojeće IBA liste. Radu se pristupilo 2000. godine, na osnovu primene standardizovanih IBA kriterijuma (kao što su: da li područje podržava globalno ugrožene vrste, da li se na tom području ptice koncentrišu u veće skupine, da li područje podržava osetljive vrste vezane za ograničene biome, itd.). Ornitološke procene su date za period 2000-2009, da bi se konačno došlo do 42 zvanična područja i 5 kandidata, koji potencijalno ispunjavaju uslove ali su za njih potrebna dodatna ornitološka istraživanja. Konačno, rad je štampan i u monografiji, atraktivnoj knjizi na 280 strana u izdanju Ministarstva životne sredine i prostornog planiranja, Zavoda za zaštitu prirode Srbije i Pokrajinskog sekretarijata za zaštitu životne sredine i održivi razvoj. Knjiga je štampana u Beogradu, 2009. godine. Taj rad je bio izazov, kojim su domaći ornitolozi dokazali da raspolažu znanjima i veštinama potrebnim za egzaktno utvrđivanje vrednosti naših područja pomoću proverljivih naučnih metoda. Spisak IBA područja Srbije Uredi IBA područja Srbije su ujedno i najlepši i najbolje očuvani predeli Balkana i Srednje Evrope, a to su: Gornje Podunavlje Subotička jezera i pustare Bečejski ribnjak Jegrička Karađorđevo Titelski breg Koviljski rit Pašnjaci velike droplje Slano Kopovo Okanj i Rusanda Carska bara Gornje Potamišje Srednje Potamišje Vršačke planine Deliblatska peščara Labudovo okno Ušće Save u Dunav Dunavski lesni odsek Fruška gora Obedska bara Bosutske šume Zasavica Donje Podrinje Cer Valjevske planine Tara Uvac i Mileševka Pešter Golija Gornje Pomoravlje Ovčarsko-kablarska klisura Kopaonik Sitnica Prokletije Šar-planina Pčinja Vlasina Suva planina Sićevačka klisura Stara planina Đerdap Mala Vrbica Ostala potencijalna područja (budući kandidati): Akumulacija Gruža Resavska klisura Zlotska klisura Rtanj Jerma Ornitologija Slobodan puzović

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Prednja korica malo ostecena, sve ostalo uredno! The Psychology of Learning Mathematics Richard R. Skemp Ovaj klasični tekst predstavlja probleme učenja i podučavanja matematike i sa psihološke i sa matematičke perspektive. Psihologija učenja matematike, koja je već prevedena na šest jezika (uključujući kineski i japanski), revidirana je za ovo američko izdanje kako bi uključila najnovija otkrića autora o formiranju matematičkih koncepata, različitih vrsta slika, međuljudskih i emocionalnih faktora, i novi model inteligencije. Autor smatra da se napredak u oblastima učenja i podučavanja matematike može ostvariti samo kada se uzmu u obzir i uspostave faktori kao što su apstraktna i hijerarhijska priroda matematike, odnos prema matematičkom simbolizmu i razlika između inteligentnog učenja i pamćenja napamet. učionica. Richard Skemp bio je glavni pionir u matematičkom obrazovanju koji je prvi integrirao discipline matematike, obrazovanja i psihologije. Rođen je u Bristolu 10. ožujka 1919., sin profesora A. R. Skempa sa Sveučilišta u Bristolu, školovan kao stipendist Zaklade na koledžu Wellington, Berkshire (1932–7), s otvorenom stipendijom za matematiku na koledžu Hertford, Oxford, (1937–1939, 1945–1947). Rat je intervenirao i on je služio u Royal Signals u Indiji, postigavši čin kapetana. Nakon što je diplomirao na Hertford Collegeu, postao je učitelj matematike, dvije godine u Oundle School i dvije godine u Rye St Antony, Oxford. Njegovo sve veće zanimanje za to kako djeca uče natjeralo ga je da se 1952. godine, u dobi od 33 godine, ponovno vrati na koledž Hertford kako bi studirao za drugu diplomu iz psihologije. Doktorirao je psihologiju na Sveučilištu Manchester 1959., gdje je prvo bio predavač psihologije (1955. – 1962.), a zatim i viši predavač (1962. – 1973.), vodeći Jedinicu za proučavanje djece. Godine 1973., u dobi od 54 godine, postao je profesor teorije obrazovanja na Sveučilištu Warwick, gdje je ostao do umirovljenja 1986. Izabran je za predsjednika Međunarodne grupe za psihologiju matematičkog obrazovanja (PME) 1980. i , u njegovu uspomenu, Skemp Memorial Fund je stvoren za pružanje podrške za sudjelovanje na PME konferencijama.

CARL SAGAN SVIJET PROGONJEN DEMONIMA - znanost kao svijeća u tami Prevod - Rajka Rusan Izdavač - Jesenski i Turk, Zagreb Godina - 2000 432 strana 21 cm Edicija - Biblioteka 42 ISBN - 953-6483-66-1 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor: Moji učitelji 1. Najdragocjenija stvar 2. Znanost i nada 3. Čovjek na Mjesecu i lice na Marsu 4. Izvanzemaljci 5. Prijevara i tajnovitost 6. Halucinacije 7. Svijet progonjen demonima 8. O razlici između pravih i lažnih vizija 9. Terapija 10. Zmaj u mojoj garaži 11. Grad boli 12. O umjetnosti otkrivanja gluposti 13. Opsjednuti stvarnošću 14. Antiznanost 15. Newtonov san 16. Kad znanstvenici upoznaju grijeh 17. Brak skepticizma i čuđenja 18. Vjetar stvara prašinu 19. Nema glupih pitanja 20. Kuća gori 21. Put k slobodi 22. Ovisnici o smislu 23. Maxwell i štreberi 24. Znanost i čarobnjaštvo 25. Pravi domoljubi postavljaju pitanja Zahvale Literatura Kazalo pojmova i imena `Nalazimo li se na rubu novog mračnog doba iracionalnosti i praznovjerja? Međunarodno priznati znanstvenik Carl Sagan u praznovjerja? Medunarodno svoj britkoj, briljantno izloženoj knjizi pokazuje kako je znanstveno mišljenje nužno za očuvanje demokratskih ustanova i naše. tehničke civilizacije. Bojim se, piše Carl Sagan, da će, približavanjem kraja milenija, pseudoznanost i praznovjerje biti sve privlačniji, a sirenska pjesma nerazumlja sve zvonkija i zavodljivija. Uistinu, u našem, u sve većoj mjeri tehnološkom, društvu, većina ljudi znanstveno je nepismena. Prije ili kasnije, piše Sagan, ta će nam zapaljiva smjesa neznanja i moći prasnuti u lice. Protumjera koju on predlaže delikatan je spoj skepticizma i otvorenosti, ključan za znanosti, ali i za demokraciju. Knjiga Svijet progonjen demonima osobnija je i bogatija u poticanju i otkrivanju životnih priča nego ijedno drugo Saganovo djelo. Preko svojih vlastitih iskustava iz djetinjstva pa do priča o znanstvenim otkrićima, Sagan pokazuje kako metoda znanstvene misli može prodrijeti kroz predrasude i histeriju i razvidjeti istinu. Upozoravajući na obmane, on uvjerljivo pokapa priče o `vanzemaljskim otmicama`, `medijima`, nadriliječnicima i još mnogo čemu. Usput opovrgava tvrdnje prema kojima znanost razara duhovnost, pita se zašto se znanstvena istraživanja često stigmatiziraju te nudi alat za prepoznavanje praznih fraza pri promišljanju političkih, društvenih i drugih problema. I konačno, ova kontroverzna, provokativna i uzbudljiva knjiga jedna je od onih knjiga o kojima se priča.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Karl Sagan Segan Svet Progonjen Demonima Nauka Kao Sveća U Tami The Demon Haunted World Thomas Ady Tomas Adi Hose Luis Alvarez Hoze Luis Alvares Aristotel Astrologija Astronomija Buckley Bakli Charles Darwin Čarls Darvin Frederick Douglass Frederik Daglas Ann Druyan En Drujan Drajan Duhovi Albert Einstein Albert Ajnštajn Michael Faraday Majkl Faradej Enrico Fermi Enriko Richard Feynman Ričard Fajnman Fejnman Edward Gibbon Edvard Gibon Betty Barney Hill Beti Barni Hil Horoskop Fred Hoyle Hojl Incubi Isceljivanje Verom Predmeti Vanzemaljci Johannes Kepler Johan Kung San Kvazari Kenneth Lanning Kenet Laning Lening Leteći Tanjiri Lice Marsu Robert Lindner John Mack Džon Mek Charles Mackay Čarls Mekej Makej James Madison Džejms Medison Mars James Clerk Maxwell Džejms Klark Meksvel Maksvel Medicina Franz Mesmer Franc Mezmer Meteorologija Hermann Muller Herman Muler Miler Nepismenost New Age Nju Ejdž Isaac Newton Isak Njutn Nlo William Nolen Viljem Vilijam Paradigma Thomas Paine Tomas Pejn Linus Pauling Poling Platon Pismenost Priroda Proroci Vidovnjaci James Randi Džejms Rendi Ronald Reagan Regan Clinton Rossiter Klinton Andrej Saharov Seti Projekat Skeptičko Mišljenje Specijalna Teorija Relativnosti Succubi Sveti Avgustin Leo Szilard Televizija Edward Teller Edvard Teler Terapeti Harry Truman Heri Hari Harold Urey Herold Urej Vile Vilenjaci Nauka Znanost Naučni Naučnog

Odlično stanje Omotač kao na slikama, zacepljenje se može zakrpiti s unutrašnje strane Isak Istrazivanje Zemlje i kosmosa Isak Asimov (engl. Isaac Asimov), kršteno ime Isak Judovič Ozimov (rus. Исаáк Ю́дович Ози́мов; Petroviči, 2. januar 1920 — Njujork, 6. april 1992), bio je američki pisac naučne fantastike i biohemičar rusko-jevrejskog porekla.[1][2] Rođen je u Petrovičima u Smolenskoj oblasti, SSSR, ali je sa roditeljima emigrirao u SAD kada mu je bilo tri godine[1], naselivši se se u Bruklinu u Njujorku. Isak Asimov je diplomirao hemiju na univerzitetu Kolumbija 1939 koju je i doktorirao 1948. godine. Napisao je veliki broj dela, preko 500 knjiga i preko 90.000 razglednica i pisama iz oblasti nauke, kriminalističke književnosti i naučne fantastike. Njegove knjige su objavljene u 9 od 10 glavnih kategorija Djuijeve decimalne klasifikacije[3]. Pored Roberta A. Hajnlajna i Artura Č. Klarka, Asimov se smatrao jednim od Velike Trojke pisaca naučne fantastike. Najpoznatije delo mu je Zadužbina, pored kojeg su značajna dela i Galaktičko carstvo i Robot.[4] Bio je dugogodišnji član Mense. Asteroid 5020 Asimov, krater Asimov na planeti Mars[5] i jedna osnovna škola u Bruklinu dobili su ime u njegovu čast. Bio je predsednik Američke humanističke asocijacije. Biografija[uredi | uredi izvor] Mladost[uredi | uredi izvor] Asimovi roditelji su bili Ana Rejčel i Džuda Asimov, mlinari jevrejskog porekla. Isak je dobio ime po majčinom ocu Isaku Bermanu. Kada je rođen, njegova porodica je živela u Petrovičima kod Klimoviča u današoj Smolenskoj oblasti u Rusiji. Kao beba 1921. godine Isak Asimov i još 16 dece u Petrovičima su dobili upalu oba plućna krila i samo je on preživeo. Imao je mlađu sestru Marciju (17. jun 1922.- 2. april 2011)[6] i mlađeg brata Stenlija (25. jul 1929. -16. avgust 1995)[7], koji je bio potpredsednik Njujork Njuzdeja. Sa porodicom se preselio u SAD 3. februara 1923, kada je imao tri godine. S obzirom da su njegovi roditelji uvek govorili hebrejskim i engleskim jezikom, nikad nije naučio ruski jezik, ali je i dalje tečno govorio na hebrejskom kao i na engleskom. Sam je naučio da čita u svojoj petoj godini, a u školu je pošao godinu dana ranije pošto mu je majka lažirala datum rođenja. Postao je američki državljanin 1928. godine, kada je imao osam godina. Porodica Asimov je držala prodavnicu slatkiša sa novinama i magazinima, što je Isak označio ključnim za ljubav prema pisanoj reči.[8] Obrazovanje i karijera[uredi | uredi izvor] Asimov je pohađao državne škole u Njujorku sa 5 godina, uključujući Mušku gimnaziju u Bruklinu. Diplomirao je sa 15 godina i započeo je studiranje na Gradskom koledžu u Njujorku. Nakon određenog vremena, prihvatio je stipendiju Kolumbija Univerziteta za mlade Jevreje i prešao na Set Lou Junior Fakultet, Kolumbija Univerziteta. Asimov je posle prvog semestra sa zoologije prešao na hemiju, pošto nije prihvatao `eksperimente na mačkama `. Posle zatvaranja Set Lou koledža, svoje ispite je završio u sklopu univerzitetskih kurseva (kasnije Kolumbijski univerzitet opštih studija) 1938. Nakon dva kruga odbijanja od strane medicinskih škola, 1939. godine, Asimov se prijavio na diplomski program hemije u Kolumbiji. U početku odbačen i potom prihvaćen samo na probnoj osnovi,[9] završio je master studije hemije 1941. godine, a 1948. godine stekao je doktorat iz biohemije.[10] U periodu između sticanja ova dva priznanja, Asimov je proveo tri godine tokom Drugog svetskog rata radeći kao civilni hemičar na eksperimentalnoj postaji mornaričkog vazduhoplovstva u Filadelfiji, živeći u delu Volnut Hil u zapadnoj Filadelfiji od 1942. do 1945. godine.[11][12] Po završetku doktorata, Asimov se zaposlio na Medicinskom fakultetu u Bostonu 1949. godine sa platom od 5.000 dolara (ekvivalentno 51.510 dolara u 2017. godini).[13] Međutim, do 1952. godine, on je zaradio više novca kao pisac nego na univerzitetu, pa je na kraju prestao da radi na istraživanju, ograničavajući svoju univerzitetsku ulogu na predavanje studentima. Godine 1955. godine je unapređen u vanrednog profesora, a 1979. godine univerzitet je pohvalio njegovo pisanje promovišući ga u redovnog profesora biohemije.[14] Lični život[uredi | uredi izvor] Asimov je oženio Gertrudu Blugerman (1917, Toronto, Kanada — 1990, Boston, SAD) 26. jula 1942. godine, koju je upoznao na slepom sastanku iste godine.[15] Par je živeo u stanu u zapadnoj Filadelfiji, dok je Asimov bio zaposlen u Filadelfijskoj mornarici sa dva saradnika (Robert A. Heinlein i L. Sprag de Kamp). Za vreme rata Gertruda se vratila u Bruklun, gde se Isak doselio 1946. godine. Na leto 1948. godine preselili su se na Mehtenu da bi se maja 1949. prebacili u Boston, a zatim u obližnje predgrađe Somervil u julu 1949, te Volthemu u maju 1951, i na kraju Vest Njutonu 1956.[16] Imali su dvoje dece, Davida (rođen 1951) i Robina Joana (rođen 1955. godine).[17] Isak i Gertruda su se razdvojili 1970. a Asimov se preselio nazad u Njujork, ovog puta na Zapadnu stranu Menhetna, gde je živeo do kraja života. Pošto se razveo 1973, njegova druga žena postala je pisac, psihijatar i psihianalitičar Dženet Opal Džepson.[18] Asimov je bio klaustrofil: uživao je u malim, zatvorenim prostorima. Posedovao je štand u podzemnoj stanici u Njujorku u kome je voleo da čita knjige uz zvuk vozova. Asimov je opisao Karla Sajgana kao jednog od dvoje ljudi koje je upoznao i čiji je intelekt nadmašio njegov. Drugi, tvrdi on, bio je stručnjak za računarske nauke i veštačku inteligenciju Marvin Minski. Godine 1984, Američka humanistička asocijacija (AHA) ga je imenovala Humanistom godine.[4] Isak Asimov sa Robertom A. Heinleinom i L. Spragom de Kampom Bolest i smrt[uredi | uredi izvor] Godine 1977. Asimov je pretrpeo srčani udar. Umro je od side, jer je 1983. godine bio zaražen virusom HIV-a preko transfuzije koju je dobio dok je bio na operaciji srca. Ta činjenica je objavljena tek deset godina posle njegove smrti.[19] Književni rad[uredi | uredi izvor] Postoje četiri Asimovljeva zakona robotike koja važe i danas, a glase: 0. Robot ne sme naškoditi čovečanstvu, niti svojom pasivnošću dozvoliti da se naškodi čovečanstvu. 1. Robot ne sme naškoditi čoveku, niti svojom pasivnošću dozvoliti da se naškodi čoveku, osim kada je to u suprotnosti s nultim zakonom. 2. Robot mora slušati ljudske naredbe, osim ako su one u suprotnosti sa nultim ili prvim zakonom. 3. Robot treba štititi svoj integritet, osim kada je to u suprotnosti sa nultim, prvim ili drugim zakonom. Asimov je za svoje najbolje delo smatrao priču Poslednje pitanje iz 1956. godine. Tokom 1964. ponudio je svoje viđenje sveta 2014. godine.[20] Citati[uredi | uredi izvor] „Život je ugodan. Smrt je mirna. Prelaz je taj koji nas brine.” „Nikad nemoj dozvoliti da ti osećaj morala zasmeta da učiniš ono što je ispravno.” „Ne bojim se računara, bojim se njihove odsutnosti.” „Svakakve se računarske greške pojavljuju. Bili biste iznenađeni brojem lekara koji tvrde da leče muške trudnice.” „Ja ne čitam brzo, ja brzo razumem.” „Ne verujem u život posle smrti zato što ne moram provesti celi život bojeći se pakla ili još gore — raja. Ma kakva god je mučenja bila u paklu, mislim da bi do sada u raju bila mnogo gora.” „Pišem zbog istog razloga zbog kojeg i dišem — da to ne činim, umro bih.” „Oni ljudi koji misle da znaju sve veliki su gnjavatori nama koji stvarno sve znamo.” „Kada nekoga uvredimo, nazovemo ga životinjom. Okrutnije bi bilo namerno ga nazvati čovekom.” „Loša ideja dobro napisana će biti bolje prihvaćena od loše napisane ali dobre ideje.” „Nasilje je poslednje utočište nesposobnih.” Bibliografija[uredi | uredi izvor] Ciklus o robotima Čelične pećine (The Caves of Steel) (1954) Sabrani roboti (The complete robot) (1982) Golo Sunce (The Naked Sun) (1957) Roboti zore (The Robots of Dawn) (1983) Roboti i Carstvo (Robots and Empire) (1985) Pozitronski čovek (The Positronic Man) (1992) - zajedno sa Robertom Silverbergom Ciklus o Carstvu Slepa ulica (Blind alley) (1945) Šljunak na nebu (Pebble in the Sky) (1950) Zvezde, prah nebeski (The Stars, Like Dust) (1951) Svemirske struje (The Currents of Space) (1952) Ciklus o Zadužbini Zadužbina (Foundation) (1951) Zadužbina i Carstvo (Foundation and Empire) (1952) Druga Zadužbina (Second Foundation) (1953) Na rubu Zadužbine (Foundation`s Edge) (1982) Zadužbina i Zemlja (Foundation and Earth) (1986) Preludijum za Zadužbinu (Prelude to Foundation) (1988) U susret Zadužbini (Forward the Foundation) (1991) Romani van ciklusa Ja, robot (I, Robot) (1950), zbirka pripovedaka Kraj večnosti (The End of Eternity) (1955) Bogovi lično (The Gods Themselves) (1972) Nemezis (Nemesis) (1989) Spuštanje noći (Nightfall) (1990) The Ugly Little Boy (1992) Popularna nauka Istraživanja Zemlje i Kosmosa (Exploring the Earth and the Cosmos) (1982) Isaac Asimov`s Guide to Earth and Space (1991)

Kao na slikama retko u ponudi prelepe ilustracije iz doba ex yu Гмизавци (лат. Reptilia — Рептили) су одиграли изузетно значајну улогу у историји развоја животињског света, јер је то прва група кичмењака која је у потпуности изашла на копно. Ова еволуција омогућена је захваљујући развитку јаја са амнионом: опна (амнион) је обавијала ембрион који се налазио у течној средини, па је ембрион могао да се развија лебдећи у течности, а није било потребно да се јаја полажу у води. Рептили су тетраподна животињска класа која се састоји од корњача, крокодила, змија, водених гуштера, гуштера, туатара, и њихових изумрлих сродника. Изучавање тих традиционалних рептилских редова, историјски комбинованих са модерним водоземцима, се назива херпетологија. Пошто су неки рептили сроднији са птицама него са другима рептилима (нпр., крокодили су сроднији са птицама него са гуштерима), традиционалне групе „рептила” које су горе наведене не сачињавају монофилетску групу (или кладу). Из тог разлога, многи модерни научници преферирају да уврсте и птице као део рептила, чиме Reptilia постаје монофилетска класа.[1][2][3][4] Најранији познати проторептили су се појавили пре око 312 милиона година током карбонског периода, тако што су еволуирали из напредних рептилиоморфних тетрапода који су почели да се у све већој мери адаптирају на живот на сувом тлу. Неки рани примери обухватају гуштерима сличне Hylonomus и Casineria. Осим садашњих рептила, постојало је мноштво различитих група које су сад изумрле, део којих је изумро услед масовних изумирања. Посебно је значајно кредно-терцијарно изумирање услед кога су нестали птеросаури, плесиосаури, Ornithischia, и сауроподи, као и многе тероподне врсте, укључујући трудонтиде, дромеосауриде, тираносауриде, и абелисауриде, заједно са многим припадницима кладе Crocodyliformes, и реда љускаша (нпр. мосасаури). Модерни неавијански рептили насељавају све континенте изузев Антарктика. (Ако се птице класификују као рептили, онда су сви континенти насељени рептилима.) Неколико постојећих подгрупа је препознато: корњаче (Testudines и Testudinidae), око 400 врста;[5] Rhynchocephalia (туатара са Новог Зеланда), 1 врста;[5][6] Squamata (гуштери, змије, и Amphisbaenia), преко 9.600 врста;[5] Crocodilia (крокодили, гавијали, кајмани, и алигатори), 25 врста;[5] и Aves (птице), 10.000 врста.[5] Рептили су тетраподни кичмењаци, створења која било имају четири уда или су, попут змија, проистекли из предака са четири уда. За разлику од водоземаца, рептили немају акватични стадијум ларве. Већина рептила носи јаја, мада је неколико врста Squamata вивипарна, као што су биле и неке од изумрлих акватичних клада[7] — фетус се развије унутар мајке, у постељици уместо у кори јајета. Код амниота, јаја су окружена мембранама ради заштите и транспорта. Постојање мембране омогућава репродукцију на копну. Многе вивипарне врсте хране своје фетусе путем разних форми постељица, које су аналогне оним код сисара. Неке врсте се иницијално старају о својим младунцима. Изумрли рептили су у опсегу величина од малог гека, Sphaerodactylus ariasae, који може да нарасте до 17 mm (0,7 in), до естуарских крокодила, Crocodylus porosus, који могу да досегну дужину од 6 m и тежину од преко 1000 kg. Опште особине[уреди | уреди извор] Гмизавци су животиње чија телесна температура зависи од температуре околине. Са падом температуре спољашње средине, пада и њихова телесна температура. Зато се често могу видети како се сунчају. На тај начин се греју. Ноћу мирују на скровитом месту. Када у јесен захлади, закопавају се у земљу и падају у зимски сан све до пролећа. Због тога су у неповољном положају у оним областима где облачно и хладно време умањује такве могућности. То је разлог што гмизавци углавном пребивају у топлијим крајевима. Релативно мали број врста настањује пределе велике географске ширине. Тело им је заштићено рожним крљуштима (код неких група, то су плоче), које их штите од губитка течности. На прстима имају канџице, које олакшавају кретање по копну, такође од рожне материје. То је, наиме материја, која се среће у различитим органима, још и код птица и сисара, што еволутивно повезује све три класе. Наука која се бави гмизавцима назива се херпетологија. Развојна историја[уреди | уреди извор] Гмизавци су се појавили средином карбона, а развили су се из водоземаца. Разликовали су се од водоземаца првенствено по амниотском јајету с љуском која служи за заштиту од исушивања, што им је омогућило да у потпуности воде копнени живот, за разлику од водоземаца. То се показало великом предношћу јер су тадашња мора била пуна опасних грабљивица. Остали копнени кичмењаци се према том обележју називају амниотима. За разлику од водоземаца, амниоти више нису везани у размножавању за воду, а и уопштено су боље прилагођени животу у сувој околини. Амниоти се раздвајају на две гране које се разликују према броју бочних отвора на лобањи у пределу сљепоочнице (темпорални отвор). Амниоти с једним бочним отвором називају се синапсида (један отвор), а с два диапсида. Праамниоти нису имали ниједан отвор, па их се назива анапсида. Од диапсида потичу диносаури као и данас изумрли птеросаури. Према најновијим сазнањима, као једини и данас живи представници диносаура сматрају се птице. До данас није недвосмислено утврђено место које у систематици припада корњачама. Њихова лобања нема бочних отвора, па се због тога ова група сврстава у анапсиде. Неки палеонтолози сматрају, да су се корњаче развиле од диапсида које су накнадно редуковале ове отворе. Према положају њихове вратне артерије и постојању аорте, данас се сврставају у гмизавце као сестринска група. Но до сад нађени фосили не омогућују дефинитивно објашњење. Разноврсност гмизаваца[уреди | уреди извор] Таксономија[уреди | уреди извор] Види још: Класификација гмизаваца и Класификација змија Класификација гмизаваца по Бентону, 2014.[8][9] Класа Reptilia †Поткласа Parareptilia †Ред Pareiasauromorpha Поткласа Eureptilia Инфракласа Diapsida †Ред Younginiformes Инфракласа Neodiapsida Ред Testudinata (корњаче) Инфракласа Lepidosauromorpha Неименована инфрапоткласа †Инфракласа Ichthyosauria †Ред Thalattosauria Надред Lepidosauriformes Ред Rhynchocephalia Ред Squamata (гуштери & змије) †Инфракласа Sauropterygia †Ред Placodontia †Ред Eosauropterygia †Ред Plesiosauria Инфракласа Archosauromorpha †Ред Rhynchosauria †Ред Protorosauria †Ред Phytosauria Подела Archosauriformes Потподела Archosauria Надред Crocodylomorpha Ред Crocodilia Инфраподела Avemetatarsalia Инфрапотподела Ornithodira †Ред Pterosauria Надред Dinosauria Ред Saurischia (садржи кладу Aves) †Ред Ornithischia Филогенија[уреди | уреди извор] Кладограм који је овде представљен илуструје „породично стабло” рептила, и следи поједностављену верзију односа коју је објавио M.S. Lee 2013. године[10] Све генетичке студије су подржале хипотезу да су корњаче диапсиди; неки стављају корњаче међу Archosauriformes,[10][11][12][13][14][15] док по неким радовима оне спадају у Lepidosauromorpha.[16] Приказани кладограм користи комбинацију генетичких (молекуларних) и фосилних (морфолошких) података за успостављање односа.[10] Amniota Synapsida (сисари и њихови изумрли сродници) Целокупна група Reptilia †Parareptilia †Millerettidae unnamed †Eunotosaurus †Hallucicrania †Lanthanosuchidae †Procolophonia †Procolophonoidea †Pareiasauromorpha Eureptilia †Captorhinidae Romeriida †Paleothyris Diapsida †Araeoscelidia Neodiapsida †Claudiosaurus †Younginiformes Крунска група Reptilia Lepidosauromorpha †Kuehneosauridae Lepidosauria Rhynchocephalia (туатаре и њихови изумрли сродници) Squamata (гуштери и змије) Archosauromorpha †Choristodera †Prolacertiformes †{{Trilophosaurus}} †Rhynchosauria Archosauriformes (крокодили, птице, диносауруси и изумрли преци) Pantestudines †Eosauropterygia †Placodontia †Sinosaurosphargis †Odontochelys Testudinata †Proganochelys Testudines (корњаче) Гуштери[уреди | уреди извор] Тело гуштера прекривено је рожним крљуштима које су поређане као црепови на крову. Повремено се рожни слој одбацује у парчићима и ствара се нови. Гуштери имају кратке ноге са пет дугачких прстију који се завршавају оштрим канџама. Њима се гуштер придржава док се вере уз дрво или камен. У устима гуштери имају много зубића. Њима само придржавају храну, пошто они гутају цео плен. Ове животиње врло добро виде и чују. Велики значај за њихово сналажење у простору има посебно чуло мириса. Хемијске материје се дугим рачвастим језиком допремају до тог чула, које се налази испод носних органа. Гуштери немају сталну температуру тела (зависи од температуре спољашње средине). Када су у опасности, одбацују свој реп. И док збуњени нападач остане са парчетом репа, гуштер се спасава бекством. Касније му израсте нови реп. У нашим крајевима чести су ливадски и зидни гуштер. Има их готово на сваком кораку, па и у људским насељима. Чести су и гуштери зелембаћи. Мужјаци су обично живљих боја од женки. Змије[уреди | уреди извор] Наше најпознатије неотровне змије су белоушка и смук. Белоушку је лако препознати по шарама иза главе. Она живи поред воде. Смукови живе на ливадама и у проређеним шумама. Отровне змије наших крајева су шарка и поскок. Поскок се може препознати по једном израштају - рошчићу на врху њушке. Живи на каменитим местима. Шарка свој назив није добила по `цикцак шари`. Змије имају дуго ваљкасто тело без ногу, па их је лако препознати. Крећу се вијугањем тела помоћу снажних мишића. За разлику од гуштера, свој рожни слој одбацују цео одједанпут. `Пресвлаче` се из своје коже и остављају змијску кошуљицу. Очни капци змија су срасли и провидни. Отуда хладан змијски поглед. Због тога змије слабо виде. Змије имају дуг рачвасти језик. Као и гуштери, и оне језиком уносе хемијске материје из спољашње средине до посебног чула мириса. Све змије су грабљивице. Хране се разним другим животињама: мишевима птицама гуштерима жабама рибама инсектима другим змијама Могу да прогутају веома крупан плен. Неке врсте змија имају отровне жлезде које се изливају на врху два дуга зуба. Помоћу тих зуба змија убија плен, али се и брани од непријатеља. Неке змије свој плен убијају тако што се обавију око њега и удаве га снажним мишићима. Те змије се зову удави. Змије су најчешће таквих боја да се тешко могу разазнати од своје околине. Али неке од њих имају и јарке боје. Обично су отровне змије јарких боја или имају упадљиве шаре. Међутим, има и оних које бојом имитирају опасну змију. Већина живи на копну. Сакривају се у трави, жбуњу, под камењем, неке живе и на дрвећу. А има и водених змија (слатководне и морске). Како разликовати отровне од неотровних змија наших крајева[уреди | уреди извор] Отровне змије је лако препознати. Разлике између отровних и неотровних змија можете видети у следећој табели. ОТРОВНЕ НЕОТРОВНЕ ГЛАВА троугласта јајаста ВРАТ наглашен ненаглашен ТЕЛО кратко, здепасто дуго, витко ОБОЈЕНОСТ са шарама најчешће без шара Корњаче[уреди | уреди извор] Корњача Корњаче немају зубе. Њихове вилице су обложене рожном навлаком која им омогућује да откидају плен. Живе на копну, у слатким водама и у морима. Копнене се углавном хране сочним биљним деловима, мада радо једу и мање животиње (глисте и пужеве). Водене корњаче су месоједи. Све корњаче полажу јаја на копну. У нашим крајевима живе шумска и барска корњача. Најмање корњаче не нарасту више од 11 cm, а највеће могу да имају преко 2 м и да буду тешке око 500 kg. Највећа је зелена корњача или голема желва, која живи у топлим морима. Највеће копнене корњаче живе на неким острвима Индијског океана и на острву Галапагос. Ове џиновске корњаче често су дуже од 1,5 м и тешке око 270 kg. Крокодили[уреди | уреди извор] Крокодил Тело крокодила прекривено је великим рожним плочама. Крокодили имају дугачак пљоснат реп, који им служи за пливање, и издужене вилице у којима се налазе бројни шиљати зуби. Крокодили живе у слатким водама топлијих крајева. Добри су пливачи и велике грабљивице. Највише лове рибе, али нападају и друге животиње, понекад и човека. Када крокодили мирују и вребају плен, из воде им вире само очи и носни отвори. Код крокодила се први пут јавља потпуно преграђено срце(две коморе и две преткоморе), што значи да имају сталну телесну температуру. Крокодили су данас највећи гмизавци. Њихова величина се креће од 1 до 10 м. Највећи је индомалајски крокодил. Изумрли гмизавци[уреди | уреди извор] Некада их је на Земљи живело много различитих врста гмизаваца. Међу њима су били и диносауруси. Неки гмизавци су били мали, величине гуштера, а неки - прави џинови. Највећи међу њима био је дуг 25 m и тежак 50 тона. То је највећа копнена животиња која је икада живела на Земљи. Изумрли гмизавци су се и по изгледу веома разликовали. Неки су се кретали на четири, а неки на две ноге, неки су имали крила и могли да лете, док су неки подсећали на рибе и живели у води. Било је и биљоједа и месождера. Велики број гмизаваца ишчезао је за кратко време. Занимљивости[уреди | уреди извор] Најмањи гуштер има само 1,5 cm, а највећи (варан) дужи је од 3 м. Код нас у најмањи мацаклини (гекони), дуги 8-10 cm, а највећи је блавор, који може да буде и дужи од 1 м. Блавор Слепић Немају сви гуштери добро развијене ноге. Код неких су добро развијене ноге. Код неких су мале и танке, па су они спори. Али када су у опасности, они подигну своје ножице и `пливају` по сувом јер су тако много бржи. А неки гуштери немају ноге, па подсећају на змије. Такви су блавор и слепић. Неки гуштери су необичног облика. Имају дугачак савитљив реп помоћу којег се придржавају за гране. То су камелеони. Свако око камелеона покреће се самостално. Тако они истовремено могу да гледају у различитим правцима. По боји тела слични су средини у којој живе, али боју свога тела могу и да мењају. Змије су дугачке од 15 cm до 11,5 м. Највећа змија је анаконда (на слици), која живи у прашумама Јужне Америке. А највећа змија наших крајева је четворопругасти смук, који може да буде дужи од 2 м. Највећа отровница је царска кобра - дугачка је 5,5 м. Гуштери су већином мирне животиње, које уједају да би се одбраниле. Само две врсте имају отровне жлезде. Њихов ујед је врло опасан, па и смртоносан за човека. Те две врсте живе у јужном делу Северне Америке. Змије дуго живе. Чак и мале змије могу да живе до 12 година, а многе живе и дуже од 40 година. Најдужи отровни зуб (5 cm) има габонска отровница. Отров шарке је толико јак да се његово дејство продужава и када се он осуши. Због тога није препоручљиво ићи бос по терену где се може наћи шарка или додиривати зубе већ мртве змије. Змијски цар је животиња која најдуже може да гладује. Он може да издржи и 1400 дана без хране. Изградња све већег броја асфалтних путева један је од фактора који угрожавају гмизавце. Како асфалт упија сунчеву топлоту, представља погодно место на коме гмизавци могу повисити температуру свога тела. Али овим путевима пролази и све већи број аутомобила, те многи од њих на овим местима бивају прегажени.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Fran Tućan (Divuša, 26. rujna 1878. – Zagreb, 22. srpnja 1954.), hrvatski mineralog i petrograf. Životopis Osnovnu školu završio je u Divuši. Srednju školu i studij prirodnih znanosti na Filozofskom fakultetu završio je u Zagrebu. Doktorirao je 1905. godine pod vodstvom profesora Mije Kišpatića, svog znanstvenog uzora, disertacijom Pegmatiti u kristaličinom kamenju Moslavačke gore.[1] Iste godine postaje kustos Mineraloško-petrografskog odjela Narodnog muzeja u Zagrebu. Po odlasku profesora Kišpatića u mirovinu 1918. godine, postaje profesorom na Filozofskom fakultetu u Zagrebu, gdje predaje predmete iz petrografije i petrologije. Sljedeće godine dobiva zvanje redovitog profesora te povjerenika za prosvjetu i vjeru u Hrvatskoj. Godine 1930. izabran je za stalnog člana Jugoslavenske akademije znanosti i umjetnosti. Rad prof. Tućana prekinut je za vrijeme Drugog svjetskog rata, od 1942. do 1945. godine, kada biva umirovljen i zatočen u logoru. Po završetku rata vraća se na sveučilište i postaje prvim dekanom novoosnovanog Prirodoslovno-matematičkog fakulteta u Zagrebu.[1] Znanstveni rad i doprinos Veliki dio svoje karijere posvetio je proučavanju boksita, vapnenca i zemlje crvenice. Na temelju svojih istraživanja crvenice Tućan je iznio teoriju o podrijetlu crvenice. Prema toj teoriji crvenica je netopivi ostatak karbonatnih stijena, a boksit je fosilna crvenica. Istraživao je i vapnence i dolomite Hrvatske. Svoja istraživanja objavio je u knjizi Die Kalk-steino und Dolomite des Kroat. Karstgebietes objavljenoj 1911. godine. Zbog doprinosa prof. Tućana geologiji, prof. Karšulin je prema njemu nazvao mineral tućanit. Od 1987. godine Republički komitet za znanost Hrvatske dodjeljuje nagradu Fran Tućan za popularizaciju znanosti. Od 1915. do 1919. godine i od 1945. pa do smrti 1954. godine uređuje časopis Priroda.[2] Autor je i pjesme Na Uni objavljenoj u časopisu Pobratim 1898. godine, te zbirke novela Sa sela, koju je izdao pod pseudonimom F. Borivoj. Geologija (od grč. γεα [gea] — „zemlja“ i λογος [logos] — „rasprava (diskusija)“[1][2]) je nauka koja se bavi proučavanjem Zemlje, njenog nastanka i procesa koji su je oblikovali, njenog sastava i strukture. Naučnici, koji se tim bave, nazivaju se geolozi. Reč „geologija“, prvi je upotrebio 1778. godine Žan Anri Delik (1727—1817) a terminološki je definisao 1779. godine Horas-Benedikt od Sosura (1740—1799). Istorijski razvoj Glavni članak: Istorija geologije Geologija je, uz astronomiju, jedna od najstarijih nauka. Prva upotreba geologije vezana je za korišćenje tehničkog kamena kao građevinskog materijala. Još u doba neolita, kada se javljaju prva naselja, ljudi su znali koja je vrsta kamena dobra za koju potrebu, pa su za pravljenje alatki koristili opsidijan i kremen, a za gradnju mermer i krečnjak. O tome svedoče arheološki nalazi. Prva znanja o mineralnim sirovinama, njihovom korišćenju i razmeni, javljaju se pre pet hiljada godina. U to doba su u Belgiji i južnoj Engleskoj postojali podzemni rudnici kremena. Najstariji dokumenti u kojima se obrađuju geološke teme vezani su za razvoj civilizacije u dolini Nila. Iz Egipta potiče mapa nastala 1160. p. n. e., na kojoj su prikazani Wadi Hammamat, Wadi Atala i Wadi El-sid, sa okolinom. Na njoj su prikazani kamenolom i rudnik zlata Bir Umm Fawakir, sa brojnim oznakama za pojedine specifične pojave na tom području. Spoznaje o vrlo složenoj problematici postanka i razvitka Zemlje javljale su se postupno, a neke datiraju još iz antičkih vremena. No, tek u 15. veku dolazi do pokušaja sistematizacije znanja o Zemlji, a postupno se javljaju i novi pojmovi kao temelj geologije u nastajanju. Pitagorejci su, još u 6. veku pre nove ere znali oblik i položaj Zemlje. Herodot je, u svojim spisima, opisao deltu Nila i zaključio da se širi u more zbog prinosa mulja. Aristotel je beležio svoja zapažanja o Zemlji i njenom nastanku. Takođe, objašnjavao je i razne pojave, npr. da zemljotresi nastaju kada se mase vazduha u zemlji sukobe zbog razlike u temperaturi i eksplozivno je napuštaju kroz pukotine i pećine. U delu Meteorologica objašnjava nastanak minerala. Uočio je i fosile, ali je smatrao da su to ostaci organizama koji ne žive u moru, već ispod zemlje. Smatrao je da imaju neorgansko poreklo, da su nežive materije, kao i da predstavljaju neuspešne pokušaje nastanka živih bića. Teofrast, koji je bio Aristotelov učenik, napisao je, 314. p. n. e., delo Peri Lithon (O stenama). Ovo delo predstavlja katalog mineralnih supstanci koje su se koristile u tadašnjem svetu i verovatno je prva napisana geološka knjiga uopšte. U njoj se, po prvi put, pominju nazivi velikog broja minerala i stena. Strabon je razmatrao postanak vulkana i zemljotresa, ali se uglavnom oslanjao na ideje Aristotela. Takođe je pominjao mogućnost da su fosilni organizmi tragovi života u stenama. Ovidije je izneo zapažanja o školjkama koje se nalaze u planinama, i zaključio da je zemlja nekada bila prekrivena morem. Zapazio je i da voda svojim delovanjem postepeno snižava uzvišenja u reljefu. Uvideo je da se tako dobija materijal koji se deponuje tokom poplava i zatim suši i očvršćava, čime prelazi u stenu. Plinije Stariji je napisao prvu enciklopediju, u 37 tomova, nazvanu Naturalis Historia. U njoj je dao precizan opis pojedinih minerala, uključujući njihov oblik, kristalne pljosni i druga svojstva. Poredio je i tvrdoću minerala, i zaključio da je dijamant najtvrđi od svih minerala. U Kini je napravljeno dosta instrumenata i sprava za geološka ispitivanja. Stari Kinezi su prvi konstruisali garnituru za bušenje bunara i prvi seizmoskop. U Kini je konstruisan i prvi kompas. Kineski naučnik Šen Ko (1031–1095) postavio je hipotezu o nastanku kopnenih formacija: on je zapazio fosilne ostatke školjki u geološkom stratumu u planinama stotinama kilometara daleko od okeana, na osnovu čega je pretpostavio da je kopno nastalo erozijom planina i taloženjem prašine .[3] U srednjem veku su ostaci izumrlih organizama najčešće smatrani „igrom prirode“ ili dokazima „opšteg potopa“. No, već je Leonardo da Vinči (1452—1519) upozorio da se jednim „potopom“ ne može objasniti rasprostranjenost fosilnih ostataka morskih organizama na kopnu. Osim toga, on je bio svestan dugog trajanja geološke prošlosti, a opisao je i prvi geohemijski ciklus (voda ispire so iz tla i odnosi je u more koje se tako zaslanjuje, a zbog izdizanja morskog dna stvaraju se lagune gde se voda isparuje i taloži novi sloj, koji opet može biti potopljen...). Leonardo da Vinči je shvatio i odnos erozije tla i izdizanja kopna (erozija narušava ravnotežu u litosferi, a ona se ponovno uspostavlja izdizanjem). Širi interes za geološke probleme izazvale su rasprave između tzv. neptunista i plutonista. Plutonisti, na čelu sa Džejms Hatonom (1726—1797) su oživeli zapažanje Strabona (1. vek p. n. e.) držeći da su pojedine stene nastale u vezi s vulkanskim erupcijama. Nazvani su po bogu podzemlja, Plutonu. Neptunisti, na čelu sa Vernerom su oživeli staru ideju Talesa iz Mileta (7/6. vek p. n. e.), pripisujući postanak stena litosfere - vodi. Zbog toga su i dobili naziv prema antičkom bogu okeana Neptunu. Sosur, (18. vek) prvi je shvatio da su nagnuti slojevi posledica kretanja litosfere i prodora starijih stena kroz mlađe. Baumont (19. vek) prvi spoznaje ulogu raseda u postanku doline Rajne, a tvrdi i da tektonske sile nastaju zbog hlađenja Zemlje i stezanja. Žorž Kivje (1769—1832), prirodnjak i zoolog, postavlja temelje naučnog proučavanja fosilnih ostataka organizama. Vilijam Smit (1769. – 1839) primenjuje fosilne ostatke za određivanje relativne starosti stena Zemljine kore .[4] Uočava se i lateralna različitost stena nastalih u isto vreme, pa tako nastaje pojam facija. Pojam geosinklinale kao labilnog sedimentacionog prostora, nastalog lomljenjem i savijanjem Zemljine kore dobija na značenju 1900. godine kada ga je istakao Haug pri postanku ulančanih gorskih sistema a 1908. godine predložio Frenk Bersli Tejlor (1860—1938). Geosinklinala ostaje u središtu interesa geologa sve do 1960-ih, kada ju je delom istisnula koncepcija tektonike ploča.

Odlično Kao novo Priručnik za određivanje životinjskih vrsta Ta bogato opremljena knjiga predstavlja Vam faunu evrope podeljenu na sistematske kategorije. Iscrpan uvod, pregledne tablicei sazeti opisi omogucuju citatelju da lakse pronadje ono sto trazi! stručni saradnici Otto v. Frisch i Friedrich Schaller ; ilustracije u boji Wilhelm Eigener Izdavač: Mladinska knjiga Prevod dela: Fauna Europas Prevod: Ivo Matoničkin, Ivan Habdija i Nikola Tvrtković Godina: 1981 Broj strana: XXXII, 550, ilustrovano Format: 27.5x16.5 Povez: tvrd Geografska zoologija. Zoogeografija. Fauna. Geografska rasprostranjenost životinja. Sistematska zoologija Harri Garms (rođen 20. oktobra 1903. u Hamburg-Cranz, † 1987) bio je njemački biolog i didaktika biologije. Poznat je po udžbenicima iz biologije. Garms je bio sin ribara i pohađao je koledž za obuku nastavnika u Stadeu sa prvim ispitom nastavnika 1925. Zatim je pohađao Abitur u Schlesvig-u i studirao biologiju na Univerzitetu u Hamburgu sa doktoratom 1930. godine (studije o zarastanju rana u plodovima). Zatim je predavao na Vichernschule, gdje je 1936. godine dobio pun posao. Godine 1933. pridružio se NSDAP-u i bio aktivan u Nacionalnoj socijalističkoj asocijaciji nastavnika, kao šef biologije u Gaufachschaft II (srednjim školama). Godine 1937. postao je predavač biologije na Visokoj školi za obrazovanje učitelja u Hamburgu (završno zaposlenje 1939). Objavio je o nasleđu i rasnoj nauci u nacionalsocijalističkom smislu i održao predavanja o tome. Godine 1945. Britanci su otpušteni iz javne službe, a 1948. je uspio da se vrati na posao kao državni službenik. Postali su poznati po udžbenicima iz biologije i 1957. godine višim savjetnikom. Godine 1965. ranije je penzionisan iz zdravstvenih razloga. Bio je oženjen od 1930. godine i imao je troje djece. Kao odgovoran za obuku nastavnika iz biologije (bio je predavač na Institutu za obuku nastavnika), ispitao je, između ostalog, i Loki Schmidt u Hamburgu Otto von Frisch, sin zoologa i naučnika o ponašanju Karl von Frisch, studirao je zoologiju zbog svog interesa za životinje. Tako je napisao doktorsku tezu o pticama za šljuke i pljačkašima i, između ostalog, pregledao divljinu u bavarskim močvarama iu Camargueu na jugu Francuske. Godine 1957. Von Frisch je svirao u bajkovitoj adaptaciji Vuk i sedam dječaka u ulozi Geissenova učitelja. To je bila jednokratna filmska uloga koju je prihvatio za svoju ljubav prema životinjama. Godine 1959. Otto von Frisch postao je naučni asistent za kralježnjake u Prirodnjačkom muzeju u Braunschveigu, 1970. godine imenovan je za kustosa, od 1978. do penzionisanja 1995. godine bio je direktor muzeja. Godine 1965. bio je habilitovan na TU Braunschveig, koji ga je 1970. godine imenovao za profesora. Fon Frish je objavio brojne knjige, od kojih je njegov rad Hiljadu trikova kamuflaže nagrađen Nemačkom omladinskom nagradom iz 1974. godine. Od 1971. do 1973. moderirao je dokumentarnu seriju ZDF Paradise of Animals Friedrich Schaller (rođen 30. avgusta 1920. u Gleismuthhauzenu, Gornja Frankonija, † 5. maj 2018. u Beču) bio je nemački ili austrijski zoolog. Friedrich Schaller je bio sin nastavnika osnovne škole Nikolausa Schallera i njegova supruga Dorothea. Odrastao je uglavnom u Rothmanstalu. [2] Nakon diplomiranja na Novoj gimnaziji u Bambergu, Schaller je studirao od 1939. do 1944. zoologiju na Univerzitetu u Beču sa fokusom na biologiju, antropologiju, paleontologiju i nauku o tlu. Nakon što je radio kao asistent istraživač na Univerzitetu Philipps u Marburgu i Johannes Gutenberg Univerzitetu Mainz, bio je od 1947. do 1957. u Mainzu. Profesor. Godine 1950. habilitirao je s pisanjem o ekologiji pijeska u Mainzu. Godine 1958. prihvatio je profesuru na Tehničkom univerzitetu u Braunschveigu i institutu i ​​direktoru muzeja u Braunschveigu. Godine 1968. prelazi u redovnog profesora i člana upravnog odbora 1. Zoološkog instituta Univerziteta u Beču. Godine 1987. postao je emeritus. Schaller je živeo u Beču. Vilhelm Eigener (rođen 13. marta 1904. u Holzmindenu, 9. oktobra 1982. u Hamburgu) bio je ilustrator nemačkih životinja i grafičar. Vilhelm Eigener dolazi iz porodice umetnika. Preci su bili ikonopisci iz Ulma, koji su kasnije emigrirali u Moskvu, gde su postavili fabriku boja. Nakon požara grada, vratili su se u Njemačku i nastanili se u Holzmindenu na Veseru. Po završetku srednjeg obrazovanja u humanističkoj gimnaziji, Eigener je završio slikarsko naukovanje. Od 1920. do 1924. studirao je umjetnost kod Alberta Aereboea u Kunstgeverbeschule Kassel, sa Arthur Illies u Školi primijenjenih umjetnosti u Hamburgu i sa Ludvigom Bartningom i Oskar Hermann Verner Hadank u United State Schools of Free and Applied Arts u Berlinu. Vilhelm Eigener je radio od 1930. do 1938. godine kao glavni dizajner u štamparijama Friedlander, štamparskoj firmi sa sedištem u Hamburgu koja se specijalizovala za cirkus i plakate umetnika. Tokom Drugog svetskog rata služio je kao vojnik u Poljskoj i Rusiji. Nakon ilustracije nekih knjiga iz bajke nakon rata, postao je jedan od najtraženijih nemačkih ilustratora knjiga životinja i prirode iz 1950-ih. Njegovi živopisni crteži u akvarelima mogu se naći u mnogim životinjskim, prirodnim, biološkim knjigama, ali i na naslovnicama zooloških vodiča berlinskog zoološkog vrta. Da bi mogao da posmatra životinje izbliza, Eigener se upustio u studijska putovanja kroz Afriku u godinama 1956, 1959 i 1965, među njima u Kairo, Kejptaun, Zanzibar, džunglu Kongo, pustinju Namib i Obalu kostura u jugozapadnoj Africi. Godine 1977. otputovao je u Iran i 1979. u Indiju. Od 1978. do 1980. Eigener je bio naučni savjetnik za ARD večernju seriju Velt der Tiere, moderator Dietmar Schonherr. Eigener je radio više od 30 godina nezavisno, uključujući i crtača za životinjski park Hagenbeck. Njegova najpoznatija knjiga je Enciklopedija životinja (1971), u kojoj je u boji prikazano 4000 vrsta životinja, od kojih je nekoliko prvi put. Pored toga, radio je kao ilustrator u enciklopediji Grzimeks Animal Life. Većina njegovih radova se arhivira u Biohistoricum u Zoološkom istraživačkom muzeju Alekander Koenig u Bonu. Biologija zivotinjske vrste evrope carls darvin flora i fauna leptiri ptice