UPUTSTVO ZA RUKOVANJE I ODRZAVANJE ZA TRAKTORE U-445 , V-445 , L-445 ti traktori su izradjeni u UZINA TRACTORUL ,po licenci FIAT RETKO i staro -1977 godina -ing. D. Ciric -78 STRANICA -srednje ocuvano ,zamascene stranice ,ima izolir traka na celom hrbatu -organizovani transport podrazumeva slanje posiljke ,kao preporucenu tiskovinu VIDI SLIKE POGLEDAJTE MOJE OSTALE knjige NA LIMUNDU I KUPINDU (u hodniku ,gore na polici ,na otvorenom)

Župa Uznesenja Marijina - Stenjevec veoma retko Kategorija: Povijest Izdavač: Rkt. župa Stenjevac Godina izdavanja: 1985 Mjesto izdavanja: Zagreb-Stenjevac Format: 14x20 cm Broj stranica: 283 Uvez: meki Župa Uznesenja Marijana Urednici: Ivan Buhin, Anđelko Mijatović VRLO DOBRO ocuvana ,ima lepa posveta na najavnoj stranici - organizovani transport podrazumeva slanje posiljke , kao preporucenu tiskovinu VIDITE SLIKE POGLEDAJTE MOJE OSTALE aukcije NA LIMUNDU I KUPINDU uplate na tekuci racun (u hodniku ,gore ,na polici ,na otvorenom)

Zadužbina Hilandara, 2012, 235 str. Mek povez. Dobro očuvano. Knjiga blaženopočivšeg starca Arhimandrita Heruvima koju je napisao neposredno pre svog upokojenja 1979. godine sadrži nostalgične uspomene starca iz Vrta presvete Bogorodice, dakle sa Svete gore. Zanimljivo je da su ove priče upotpunjene sa vrlo vrednom kolekcijom fotografija koje delo slavnog Švajcarskog fotografa Frederika Buasona. I ove fotografije odišu nostalgijom i čežnjom za Atosom `kao mestom koje, iako se nalazi na zemlji, dodiruje nebo.`

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Sa 28.000 unosa, ovo je merodavna referenca za svakoga ko želi da zna kako nešto izgleda kao i kako se zove. Pod opštim kategorijama kao što su „čovek i njegovo društveno okruženje“, „zabava, kultura i umetnost“ i „atom, univerzum i zemlja“, 384 ploče stavljaju predmete u kontekst. Ljubitelji reči će biti oduševljeni kada pronađu reči kao što su `vort`, `mopboard` i `leech pocket`, dok oni koji su novi u engleskom mogu lako da saznaju kako `ksilofon` ili `hečbek sa tri vrata` izgledaju bez gazeći kroz komplikovane definicije. Rečnik sadrži kompletan sadržaj i indeks za laku referencu, a ilustracije su jednostavne, lake za identifikaciju i jasno označene. Oksford-Dudensi su svetski poznati po svojoj izvrsnosti; konačno postoji jedan koji će biti korisna opšta referenca za sve govornike engleskog jezika.

Na 469 stranica teksta, fotografija i karata zainteresovani čitalac pronaći će niz sistematizovanih tema o prostoru i ljudima, vremenu i događajima, kulturi i običajima, pa i niz zanimljivosti iz prošlosti Like i vrebačkih sela. Tvrdi povez, zaštitne plastificirane višebojne korice, 1991., 469 strana, 17,5 x 24,5cm. Stanje knjige : Omot ostecen, predlist malo saran, ima posvetu, pozutele stranice po ivicama, ne po tekstu. Ostalo sve kompaktno i solidno ocuvano, sasvim u redu za citanje. orm gore-mam sb

Pesme i običaji ukupnog naroda srbskog - OBREDNE PESME - Miloš S. Milojević Knjiga Pesme i običaji ukupnog naroda srbskog - OBREDNE PESME izdata je prvi put 1869. godine i prva je u nizu od tri toma (drugi tom 1870., treći 1875. godine). U trenutku objavljivanja ova zbirka pesama predstavljala je najraniju i najobimniju zbirku narodnih pesama koju je naš narod imao. Ove pesme-blago, poput kockica mozaika spajaju sve aspekte našeg postojanja i kulture, omogućavaju sagledavanje naše tradicije i običajnosti, otvaraju vrata mogućoj sintezi našeg predhrišćanskog i hrišćanskog bića. Istraživanjem i razumevanjem slojevitosti ovih pesama, obrednog sloja, običajnog, istorijskog, socijalnog, bliži smo zapisniku našeg pravremena. Kao što je jezik zapisnik pravremena, tako su i ove pesme, životvorne i sinkretične, trajni zapisnik našeg trajanja, inspirativan za dalja istraživanja i nove ideje. Pesme sublimiraju sve aspekte našeg kulturološkog bića…” iz predgovora Dragoslave Koprivice Povez knjige : tvrd Strana : 303 Format : 13x21 cm Pismo : ćirilica

ZNAMENITE LIČNOSTI I USTANOVE SREMSKIH KARLOVACA II Naslov Znamenite ličnosti i ustanove Sremskih Karlovaca : zbornik radova sa tribina održanih [od 27. oktobra do 26. decembra 2014. godine] u bibliotečkom Ogranku `Branko Radičević` u Sremskim Karlovcima. 2 Ostali naslovi Znamenite ličnosti i ustanove Sremskih Karlovaca 2 Zbornik radova Vrsta građe zbornik Jezik srpski Godina 2014 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Gradska biblioteka, 2014 (Novi Sad : Sajnos) Fizički opis 118 str. : ilustr. ; 19 cm Drugi autori - osoba Vujkov, Danica Zbirka Otvorena vrata zavičaja ; ǂbr. ǂ9 ISBN 978-86-89791-04-4 (broš.) Napomene Tiraž 300 Str. 7-8: Sećanja po kojima se prepoznajemo / Danica Vujkov Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija uz pojedine radove. Predmetne odrednice Znamenite ličnosti -- Sremski Karlovci -- Zbornici Kulturne ustanove -- Sremski Karlovci -- Zbornici Nekontrolisane predmetne odrednice Bogdanović, Lukijan / Stajić, Vasa / Kapela mira / Maširević, Ivan / Živanović, Jovan / Šupljikac, Stevan / Crkva Svetog Trojstva Odlično očuvana knjiga. zd

Ovaj bestseler, koji je i samoj Lujzi Hej bio naročito drag, svedoči o tome koliko je važno pronaći zahvalnost – taj važan sastojak života koji će otvoriti vrata vašeg srca i omogućiti vam da osetite povezanost s drugim ljudima. Odabravši priče nekih od najboljih učitelja i autora, ona je u ovoj riznici pokazala kako nas ovakav način života oslobađa svih tamnica u koje smo se zaključali, ispunjavajući naše živote ljubavlju, radošću i stvaralačkom energijom. Kad izrazite zahvalnost, stvarate pozitivnu energiju koja izbija iz vas i vraća vam se u obliku divnih iskustava. Počinjete da privlačite prijatne događaje i dobre ljude jer postaje veselo i ugodno u vašem društvu. Zahvalan stav je po prirodi privlačan. Ima moć da pretvori izazove u dobre prilike, probleme u rešenja, a gubitke u dobitke. Preusmerava energiju, proširuje vidike i omogućava nam da vidimo ono što bi, inače, bilo nevidljivo za nekog ko je zauzeo ograničeni stav.

Blažene uspomene arhimandrit Pajsije započeo je svoj monaški život 1978. godine, na Svetoj Gori. Velikoshimnik i iguman manastira Hilandara postao je po obnovi opštežića 1990, a u Eparhiju vranjsku došao je 1993. godine gde je, kao nastojatelj Manasira prepodobnog Prohora Pčinjskoh, preduzeo duhovnu i materijalnu obnovi više okolnih manastira. Napojivši se na čistim izvorima svetogorskog predanja, po uzoru na svetog Savu, nesebično se zalagao da tom neprolaznom istinom napoji i žedne duše našeg naroda… Strana: 139 Povez: tvrdi Pismo: ćirilica Format: 24 cm

LISA RANKIN LEK ZA STRAH - STRAH ZA LEK - kultivisanje hrabrosti kao leka za telo, um i dušu Prevod - Ljudmila Lazov Izdavač - Verba, Beograd Godina - 2017 318 strana 23 cm ISBN - 978-86-445-0041-4 Povez - Broširan Stanje - Kao na slici, tekst bez podvlačenja SADRŽAJ: Predgovor Uvod KAKO NAS STRAH VODI U BOLEST? Fiziologija straha Naučni dokazi da strah vodi u bolest ISTINA O STRAHU Raspoznavanje strahova Neizvesnost otvara vrata mogućnostima Gubitak je prirodna stvar koja može dovesti do rasta Univerzum ima svoju svrhu Svi smo mi Jedno RECEPT ZA HRABROST Oslobodite se Šest koraka do kultivisanja hrabrosti 13 Tehnika za promenu uverenja 20 Ideja za kultivisanje hrabrosti 7 Koraka za stvaranje svog Plemena Lisin lični Recept za hrabrost Izvori Endnote Zahvalnost O autoru `Mali broj ljudi iz sveta medicine govori o tome kako strah može da dovede do bolesti – a istina je da strah, ako se ne leči, postaje ozbiljan faktor rizika za zdravstvene probleme od srčanih oboljenja, preko dijabetesa, do raka. Dr Lisa Rankin, objašnjava zašto treba da se izlečimo od straha koji dovodi naše zdravlje u opasnost, a naše živote lišava radosti – i pokazuje nam kako strah, na kraju, može postati naš lek tako što nam otvara oči da vidimo sve ono što je potrebno izlečiti u našim životima. Kroz naučno prihvaćene studije i moćne istinite priče, Lek za strah predstavlja otkriće o efektima straha, i iscrtava put nazad do isceljenja na svim nivoima. Iz Lisinog rada možemo saznati sledeće: Kako se misao ispunjena strahom pretvara u fiziološke promene koje su predispozicija za oboljevanje. Kako da razlikujemo `pravi` strah (onaj koji proizilazi iz realne pretnje) od lažnog straha (koji izaziva stresne odgovore koji podrivaju zdravlje) Kako da preuobličimo naš odnos prema neizvesnosti tako da ona više ne predstavlja nešto od čega strahujemo, već da otvori vrata novim mogućnostima Šta nas naši strahovi mogu podučiti o tome ko smo mi zapravo Koristeći vežbe iz širokog spektra um-telo praksi i duhovnih tradicije, dr Rankin nas podučava kako da mapiramo sopstveni put za kultivisanje hrabrosti, prepišemo sebi recept za hrabrost, i zakoračimo u autentičniji život.` Ako Vas nešto zanima, slobodno pošaljite poruku. Lissa Rankin The Fear Cure

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Basil Risbridger Davidson MC (9. studenog 1914. - 9. srpnja 2010.) bio je britanski novinar i povjesničar koji je napisao više od 30 knjiga o afričkoj povijesti i politici. Prema dvojici modernih pisaca, `Davidson, novinar koji je vodio kampanju čija se prva od mnogih knjiga o afričkoj povijesti i politici pojavila 1956., ostaje možda najučinkovitiji širitelj novog polja popularnoj međunarodnoj publici`. Biografija Rani život Basil Davidson rođen je u Bristolu, Ujedinjeno Kraljevstvo, 9. studenoga 1914., a napustio je školu sa 16 godina i preselio se u London. Godine 1938. zaposlio se u pariškom dopisništvu The Economista, a kasnije i kao diplomatski dopisnik The Stara. Mnogo je putovao Italijom i srednjom Europom 1930-ih. Ratna služba Davidsona su regrutirali Tajna obavještajna služba (SIS) i MI6, odjel D. Kao dio svoje misije, poslan je u Budimpeštu u Mađarskoj u prosincu 1939. pod krinkom uspostavljanja novinske službe. U travnju 1941., s nacističkom invazijom, bježi u Beograd, Jugoslavija. U svibnju su ga zarobile talijanske snage i kasnije je pušten u sklopu razmjene zarobljenika. Od kraja 1942. do sredine 1943. bio je šef jugoslavenskog odjela Izvršnog odjela za specijalne operacije (SOE) u Kairu, Egipat, gdje je bio nadzornik Jamesa Klugmanna. Spustio se padobranom u Bosnu 16. kolovoza 1943. i proveo sljedeće mjesece služeći kao veza s partizanima, kako će opisati u svojoj knjizi Partizanska slika iz 1946. godine. Davidson se preselio na istok u Srem i Frušku goru u Jugoslaviji. Nekoliko puta je zamalo zarobljen ili ubijen. SOE ga je poslao u mađarsku okupiranu Bačku kako bi ondje pokušao organizirati pobunjenički pokret, ali Davidson je uvidio da su uvjeti neprikladni i prešao je natrag preko Dunava u Frušku goru. Nijemci su u lipnju 1944. opkolili Frušku goru u posljednjem pokušaju likvidacije tamošnjih partizana, ali su Davidson i ostali za dlaku uspjeli pobjeći. Nakon što su sovjetske snage ušle u Jugoslaviju, Davidson je helikopterom prebačen. Davidson je iznimno cijenio partizane i komunističkog vođu Josipa Broza Tita.[potreban citat] Od siječnja 1945. Davidson je bio časnik za vezu s partizanima u Liguriji i Genovi, Italija. Bio je prisutan prilikom predaje njemačkih snaga u Genovi 26. i 27. travnja 1945.Rat je završio u činu potpukovnika i odlikovan je Vojnim križem te se u dva navrata spominje u depešama. Afrika i spisateljska karijera Davidson se nakon rata vratio novinarstvu. U početku je bio zaposlen u The Timesu u Parizu, ali se naširoko smatralo da gaji komunističke simpatije nakon njegove ratne uloge kada je počeo Hladni rat. Otišao je 1949. i postao tajnik grupe za pritisak, Union of Democratic Control (UDC) i počeo raditi za lijevo orijentirani New Statesman. Međutim, Hladni rat ga je spriječio da se vrati u Srednju Europu i umjesto toga Davidson se zainteresirao za Afriku nakon što su ga u Južnu Afriku pozvali sindikalisti koji se protive apartheidu. Objavio je nekoliko članaka i knjiga koji su kritizirali vladavinu bijelaca u Južnoj Africi i kolonijalnu vladavinu u Africi, prešavši u Daily Herald (1954–57) i Daily Mirror (1959–62). Započeo je karijeru popularnog pisca. Objavio je pet romana i 30 drugih knjiga, uglavnom o afričkoj povijesti i politici. To je učvrstilo njegovu reputaciju jednog od vodećih autoriteta za Afriku u doba neovisnosti. Od 1969. Davidson je bio uključen u Pokret protiv apartheida i na kraju je postao potpredsjednik pokreta. Bio je snažan pristaša panafrikanizma, posebno od 1980-ih, i bio je kritičan prema vladi bjelačke manjine u Rodeziji i prema Nacionalnoj uniji za potpunu neovisnost Angole (UNITA) u Angoli koju podržava Amerika.[5] Dugo je boravio u Angoli i Eritreji tijekom njezine borbe za neovisnost od Etiopije. Godine 1984. Davidson je producirao osmodijelnu dokumentarnu seriju za Channel 4 pod naslovom Afrika. Iako nije bio akademik, Davidson je stekao reputaciju stručnjaka za afrička pitanja te je dobio niz počasnih položaja na sveučilištima, uključujući Školu za orijentalne i afričke studije. Davidson je također stekao počasne diplome sa sveučilišta u Europi i Africi, kao i brojna građanska odlikovanja. Godine 1976. osvojio je medalju Amílcar Cabral. Dobio je počasne diplome Otvorenog sveučilišta Velike Britanije 1980. i Sveučilišta u Edinburghu 1981. Za svoj filmski serijal Afrika osvojio je zlatnu nagradu Međunarodnog filmskog i televizijskog festivala u New Yorku 1984. Godine 2002. portugalski predsjednik Jorge Sampaio odlikovao ga je kao Grande Oficial da Ordem do Infante D. Henrique.

Autor bestselera Nestvarno, a stvarno . Misterija smrti našeg čuvenog naučnika, prvog borca za obnovljivu energiju u Srbiji. Profesor dr Branislav Branko Lalović (1928–1988), zapaženi nuklearni fizičar Instituta „Boris Kidrič“ u Vinči, započeo je sedamdesetih godina prošlog veka značajna istraživanja o alternativnim izvorima energije. Nakon vrlo uspešnih eksperimenata postao je jedan od najpoznatijih stručnjaka na polju sunčeve energije. Ekološki korifej i solarista svetskog renomea, omiljeni profesor na tri univerziteta u Srbiji, pionir solarne arhitekture koji je uvrstio SFRJ u sam vrh svetske nauke, domaću i međunarodnu javnost prvo je zasenio svojim genijalnim delima, a zatim naprasno napustio ovaj svet pre vremena, ne želeći do poslednjeg trenutka da poveruje da je – možda – ubijen. Ovo je priča o sudbini naučnog velikana u našem društvu i dilemama o upotrebi solarne i nuklearne energije koje su aktuelne i danas. Ratnik sunca je autentično svedočanstvo o čoveku koji je otvorio dotad nepoznata vrata nauke i tehnike, ali naše društvo nije imalo dovoljno znanja i hrabrosti da zakorači kroz njih.

Format: B1/6 Broj strana: 140 Pismo: Latinica Povez: Meki Možda ste vi od onih ljudi koji tvrde da ih ne zanima šta drugi misle o njima? Vrlo često je to prvi front odbrambenog mehanizma, ali nemojte prevideti jednu veliku istinu: samo sa dobrom reputacijom ćete postati uspešniji, brže dobiti unapređenje, biti uverljiviji i uticajniji u svakoj situaciji. Od svih vaših kvaliteta, bilo da ste pripadnik jačeg ili nežnijeg pola, najdragoceniji i onaj koji će vam otvoriti sva vrata, koji će vam donete izvanredne kontakte i prečice na putu ka uspehu, nisu ni lepota, ni inteligenicija- već ŠARM. Što ljudi o vama budu mislili da ste srdačniji, to će pre želeti da vas vide, slušaju, da budu u vašem prisustvu i da vas zovu u svoje društvo. Šarm je vaša najvrednija lična i profesionalna imovina. Neka ukupan utisak koji ostavljate na druge bude ništa drugo do izvanredan. Naučite kako da postanete neodoljivi i osvojite svaku osobu – otkrijte moći šarma!

Naziv: Das Schminken nach Zimmermann, Oberfriseur am staatl. Schauspielhaus Autor: Zimmermann, Franz Jezik: nemački Izdavač i godina izdanja: Gedruckt bei Otto & Emil KLETT, Berlin, 1924. (1. IZDANJE) Broj strana: 304 Povez: broš Dimenzije: 24x16 STANJE: Vrlo dobro očuvana, povez drži, rubovi iskrzani, stranice požutele ali nema presavijanja niti podvlačenja… S obzirom da će sledeće godine ovaj antikvitet napuniti tačno 100 godina, može se smatrati prilično retkim u ovakvom stanju. O KNJIZI: „Šminka po Cimermanu“ predstavlja jedinstvenu kolekciju ilustrovanih primera sa detaljnim opisima frizura, kostima i scenskih likova. Autor ovog kapitalnog dela je Franc Cimerman, glavni frizer berlinskog državnog pozorišta. Šminka diletanata i profesionalnih glumaca, šminka za starost, pravljenje nosa; šminkanje očiju, ušiju, čela i vrata, šminkanje studentskih lica i tela, ožiljaka, rana, pokojnika itd. Skoro 600 ilustracija na preko 300 stranica, razvrstano po poglavljima, sa temeljnošću u pristupu koja je svojstvena nemcima. Pogledajte i ostale moje aukcije i oglase: https://www.limundo.com/Clan/MilanOgnjan KNJIGE ŠALJEM KAO PREPORUČENU TISKOVINU, NAKON UPLATE IZNOSA I POŠTARINE NA TEKUĆI RAČUN.

Iza kulisa - Božje stvaranje ili evolucija Branislav A. Kević udzbenički format 564 strane ima pisanja i podvlačenja na oko 10ak strana grafitnom olovkom, očuvana ocena 4 Živimo u svetu kontraverzi i različitih paradoksalnih verovanja i nametnutih ubeđenja od `autorativnih` izvora. Bez obzira koliko mi želeli ili verovali da su naši zaključci o svetu i pojavama oko nas zasnovani na nepobitnim dokazima, većina naših životnih „stavova“ je bazirana na neproverenim zaključcima drugih, pristrasnim pretpostavkama i prividnim aksiomima. Pored tih stranih uticaja čovek i sam doprinosi iluzornim ubeđenjima. Mnoge „stvarnosti“ oko nas su nametnute i pod baražom vizuelnih, verbalnih ili pisanih sugestija, gde većina ljudi, nemajući ni vremena ni mogućnosti za verifikaciju tih informacija, prihvata ih kao istinite i objektivne. Tako su vremenom stvaraju klišei razmišljanja i zaključaka koji su naročito u oblasti nauke dobili oreol nepogrešivosti, koja pod plaštom naučne objektivnosti usmerava ljude na stranputice njihovih materijalističkih gledišta, zatvarajući vrata za najdragocenija i najvažnija pitanja života.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Možda ste vi od onih ljudi koji tvrde da ih ne zanima šta drugi misle o njima? Vrlo često je to prvi front odbrambenog mehanizma, ali nemojte prevideti jednu veliku istinu: samo sa dobrom reputacijom ćete postati uspešniji, brže dobiti unapređenje, biti uverljiviji i uticajniji u svakoj situaciji. Od svih vaših kvaliteta, bilo da ste pripadnik jačeg ili nežnijeg pola, najdragoceniji i onaj koji će vam otvoriti sva vrata, koji će vam donete izvanredne kontakte i prečice na putu ka uspehu, nisu ni lepota, ni inteligenicija- već ŠARM. Što ljudi o vama budu mislili da ste srdačniji, to će pre želeti da vas vide, slušaju, da budu u vašem prisustvu i da vas zovu u svoje društvo. Šarm je vaša najvrednija lična i profesionalna imovina. Neka ukupan utisak koji ostavljate na druge bude ništa drugo do izvanredan. Naučite kako da postanete neodoljivi i osvojite svaku osobu – otkrijte moći šarma!

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pecat! Atonski podvižnici devetnestog veka - Antonije Svetogorac ATONSKI PODVIŽNICI DEVETNAESTOG VEKA Žitija nekih svetogorskih monaha podvižnika prošlog, 19. veka, koja sada stoje pred vama, uzeta su uglavnom iz tri sledeća izvora: 1. ʺKazivanje o stranstvovanju i putovanjima po Rusiji, Moldaviji, Turskoj i Svetoj Zemlji monaha Partenijaʺ ‐ Moskva 1856. godine. Ovaj monah Partenije bio je postriženik Sv. Pantelejmonskog manastira Rusika, na Svetoj Gori. Kasnije je postao iguman Guslicskog manastira u Moskovskoj eparhiji; a upokojio se u Getsimanskom skitu blizu Trojico‐sergijevske lavre 1878. godine. 2. Zapisi monaha Pantelejmona. Postriženik istog tog manastira Rusika, upokojio se u zvanju arhimandrita Trojice‐kirenskog manastira, irkutske eparhije, 1888. godine. 3. Zapisi monaha Denasija, žitelja Rusika, gde se i upokojio 1928. Zapisi dvojice poslednjih skupljača ploda pustinjskih bašti delimično su bili i štampani na stranicama časopisa manastira Rusika ʺDušepoljezni sobesjednikʺ od 1889. do 1911. godine, a delimično su ostali u rukopisima. Budući da su svi ti radovi nedostupni većini ljubitelja nektara s cvetova svetogorske pustinje, došao sam na misao da ova svedočanstva sakupim i predložim za opštu korist i pouku, sećajući se pri tom reči velikog svetitelja Vasilija, arhiepiskopa Kesarije Kapadokijske: Budi revnitelj pravednicima, a njihovo žitije i dela piši u srcu svome! Jeromonah Antonije JEROMONAH ANTONIJE SVETOGORAC ATONSKI PODVIŽNICI DEVETNAESTOG VEKA POHVALA SVETOGORSKOM MONAŠTVU MONAHA PARTENIJA Želim da opišem bogatstvo Svete Gore ‐ neprolazno bogatstvo koje se čuva u njenim brdima i dubravama, u šumama i dolinama, tj. da opišem sluge Božje, podvižnike Atonske. Mnogo je Sveta Gora poslala Caru Nebeskom prepodobnih otaca, sveštenomučenika i mučenika, koji su u drevna vremena postradali od bezbožnih Arapa, Saracena i Turaka dok su je mnogo puta pustošili, bratiju mačem sekli, imanja pljačkali, a manastire rušili i ognju predavali. Zbog toga je za nas svetogorska starina često propadala. Poznato je samo to da su manastire zidali car Konstantin Veliki, i Veliki Teodosije, i carica Pulherija. Ali ko je u njima živeo i sa kakvim tipikom ‐ to je nepoznato, jer su sve zapise uništili Arapi. Mnoštvo monaha je postradalo i od ikonoboraca. Pošto je ikonoboračka jeres istrebljena, Sveta Gora je počela da cveta, i od tog vremena pa do danas o njoj imamo sigurnije podatke. Ona se posebno razvijala od 9. do 14. veka, a tad je mnogo stradala od Latina i od morskih razbojnika. Ali je car Andronik Paleolog tada obnovio Svetu Goru, popravio manastire, iako ne sve koji su ranije bili. O drevnim ocima je mnogo pisano u knjigama koje se nazivaju ʺPatericiʺ. Kada se učenik Grigorija Sinaita, koji je živeo u skitu Magule, molio Bogomateri, tražeći od Nje da mu pokaže koliko ima monaha koji se spasavaju na Svetoj Gori, javio mu se glas u noći, da izađe iz kelije i da pogleda na visoko brdo. On je izašao i nad brdom video gde stoji Carica Nebeska u neiskazivom svetlu, a oko Nje veliko mnoštvo ognjenih stubova. I javi mu se glas: ʺTo što vidiš beskrajno mnoštvo ognjenih stubova ‐ to su Atonski oci; i da možeš da izbrojiš zvezde nebeske, prebrojao bi i preminule atonske podvižnike; naposledak će ih biti još višeʺ. Sada želim da opišem svetogorski opštežiteljni život ‐ žive mrtvace, zemaljske anđele, i nebeske ljude koji podražavaju anđelski život, vojnike Cara Nebeskog. Kao što anđeli danonoćno služe Nebeskom Vladici, tako i ovi, predavši svoja tela zajedno s dušama svom predvodniku, ocu igumanu, i jedan drugom, Gospoda radi i carstva radi Nebeskoga, usvojili su reči Gospoda svoga Isusa Hrista koji je u Svetom Jevanđelju kazao: ʺAko hoće ko za mnom ići, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj, i za mnom ideʺ (Mt. 16, 24; Mk. 8, 34; Lk. 9, 23). Vojnici ovi delom ispuniše reči Hristove: potpuno odbaciše sebe, uzeše krst svoj tj. stradanja i idu tragom Isusa Hrista na goru Golgotu, da se raspnu za svet i do kraja umrtve svoje strasti, da se sahrane u grobu smirenja i da bestrašćem vaskrsnu u Hristu. Post poštuju svakodnevni, noću stoje na molitvi, a danju se nalaze na poslušanjima. Ovim trima dobrodeteljima dostižu Carstvo Nebesko: postom ukroćuju telo svoje i strasti, jer je utroba carica svih strasti; kada ubiješ caricu i sluge se razbeže. Poslušanjem čupaju i iskorenjuju strasti, postižu smirenje i predaju se smirenoumlju. Molitvom razgone sve uznemirujuće pomisli i sjedinjuju se sa samim Bogom. Ovi dobrovoljni stradalnici položili su veru kao čvrst temelj svog spasenja. Veruju svome Tvorcu da ih Car Nebeski neće lišiti mučeničke krune. Mučenici su trpeli rane, udarce i zatočenje, i na kraju smrt. I ovi beskrvni mučenici svakodnevno podnose muke odricanjem od sopstvene volje, i nose jaram ‐ poslušanje, post, molitvu, stajanje cele noći, bdenje, metanije. Što ne traže, to im daju; što ne žele, to im naređuju; kuda mole da idu, ne puštaju ih; kuda ne bi hteli, tamo ih šalju. I stalno vise na krstu ne pribijeni tamo mržnjom svojih mučitelja, nego svojom voljom. Pa još i zli mučitelj đavo neprestano protiv njih misleno vojuje, nagovara ih da siđu s krsta, navodi ih na štetne pomisli: tugu za svetom i svime što je u svetu, roditeljima i srodnicima, blagom i svim obmanama i lepotama ovog sveta. Još im lukavi neprijatelj đavo šapuće: siđi sa krsta, ne možeš se tako postiti, ne možeš nositi takvo poslušanje, izgubićeš svoje zdravlje; mlad si i život je tvoj dug, siđi sa krsta. Ko ovo ne primi, njega nagovara da izađe iz manastira, i da se udalji na podvig u pustinju, samo da bi ga odvojio od bratstva i odvojio od Bogom izabranog stada. Ali ovi duhovni vojnici pobeđuju lukavog savetnika: i sami sobom i molitvom; a ako sami ne mogu, onda o borbi objavljuju svom pastiru, ocu igumanu. Jer u svetogorskim opštežiteljnim manastirima postoji običaj da bratstvo svakodnevno ispoveda svoje pomisli i sva nagovaranja lukavog svom pastiru i predvodniku, ocu igumanu. A prema njemu imaju takvo poverenja da sve pomisli i sva nagovaranja daju njemu na uvid i razmatranje: kako on kaže tako i čine; i od njega primaju savet kao od samog Boga, i odlaze mirni. Zato đavo i sva njegova lukavstva i smicalice ostaju bez dejstva, i nemaju nikakve snage na savršene poslušnike. Pa i kad im dođe pomisao oni je kao konja uzmu za uzdu i povedu svome pastiru govoreći: ʺZašto mi dosađuješ? Ti znaš da ja nemam svoju volju i svoje rasuđivanje i da ne znam otkuda si: od Boga ili od đavola? Pođimo k mom pastiru, pa kako on rasudi.ʺ I bivaju mirni! U svaki čas i minut staraju se da sačuvaju čistu i neporočnu savest, kako pred Bogom tako i pred pastirom, ocem igumanom, i pred svim u Hristu bratstvom. Ovi živi mrtvaci su pogrebeni kao u grobu, u odricanju od svoje volje i svog rasuđivanja. Telom čine i obavljaju poslušanje, nose tegobe svog predvodnika i jedan drugoga, a umom i srcem uvek razgovaraju s Bogom ne prestajući da govore u umu: Gospode, Isuse Hriste, pomiluj me! Ovi vojnici Nebeskog Cara hode po oba puta monaškog života: poslušaljem u zajednici i molitvenim tihovanjem. Poslušanjem postižu smirenje i smirenoumlje, a tihovanjem se uspinju na najviši stepen ljubavi i bestrašća. Gde je tu gramzivost i ljubav prema zemaljskim stvarima? Gde zavist i mržnja? Gde slastoljublje i pijanstvo? Zaista tamo nema mesta ni jednoj jedinoj strasti, jer onaj ko dolazi u manastir i odlučuje se da živi u opštežiću, taj sav svoj posed, stvari, knjige i ikone daje zajednici. Svi ovi vojnici Cara Nebeskog, zavolevši Gospoda svoga svim srcem svojim, svom dušom svojom i svim umom svojim, ovi robovi Boga Višnjeg, ne rečju, nego delom, ispunjavaju reči svog Spasitelja: Ako neko doće meni i ne mrzi oca svojega, i mater, i ženu, i decu, i braću, i sestre, pa i život svoj, ne može biti moj učenik (Lk. 14,26). Na njima se ostvaruje Gospodnje obećanje: ʺI svaki, koji je ostavio kuću, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, imena moga radi, primiće sto puta onoliko, i naslediće život večniʺ (Mt. 19, 29). Ovi duhovni vojnici mogu smelo da kažu: mi sve to ostavismo i za tobom idosmo: šta će biti sa nama? I Gospod će im na poslednjem sudu odgovoriti: Hodite blagosloveni Oca mojega; primite Carstvo koje vam je pripremljeno (Mt. 25, 34). Ni u ovom veku ne ostavlja Gospod sluge svoje, koji mu sa verom i ljubavlju služe, nego im šalje razne utehe i nagrađuje ih raznim darovima Duha Svetoga. Mnogi su, preplivavši strasno i burno more, dostigli tišinu bestrašća. Video sam mnoge koji su svoj život proveli u opštežiću, u savršenom poslušanju i odricanju od svoje volje. Neki su za dvadeset, neki za trideset, a neki za četrdeset, pedeset i šezdeset godina, dostigli savršenstvo bestrašća, uspeli se na najviši stepenik ljubavi i nezlobivosti, i postali kao anđeli. Drugi su dostigli dubine smirenoumlja i krotosti. Oni koji su dostigli bestrašće primili su dar suza i ne mogu nikada da zadrže plač, jedno zbog svojih grehova, drugo zbog svoje bratije, ili zbog celog sveta (da Gospod celom svetu oprosti grehe). Drugi su dobili dar radosnih suza, i uvek plaču od radosti, jer mnogo vole Gospoda svoga, i osećaju Njegovu veliku milost i dobrotu prema ljudskom rodu; i zato što ih je udostojio da se udalje od ovog sujetnog i brigama ophrvanog sveta, i da dođu u tiho pristanište monaškog života. Neki su dobili dar proricanja, otkrovenja i viđenja, a drugi dar uznošenja uma Bogu, i ove darove otkrivaju samo svojim pastirima, duhovnim ocima, koji mogu da razlikuju istinu od prevare i kao iskusne vođe sve proveravaju smirenoumljem, pripisujući sve velikom čovekoljublju Gospodnjem i molitvama bratstva, a uvek zapovedaju opreznost pred lukavstvima našeg starog neprijatelja; jer se on pretvara u anđela svetlosti. Svakome duhovni oci daju pouku da neprestano priziva ime Gospoda Isusa Hrista, da traži Njegovu veliku milost, da plače zbog svojih grehova i da ne skriva nikakve pomisli ni darove. Ovi vojnici duha, živeći u telu, pobeđuju bestelesnog neprijatelja đavola; sve njegove zamke kidaju poslušanjem i smirenjem, i sve njegove obmane razotkrivaju, upravljajući se u svemu rasuđivanjem duhovnih otaca. Provodeći takav život i dobrodušno plivajući ovim žitejskim morem, oni dostižu mirno i bezbedno pristanište i prelaze u nebesku, večnu domovinu, gde nema ni bola, ni tuge, ni uzdisaja, gde je večni život. Kada se neko od njih razboli, odlazi u bolnicu, a ako ne može sam da ide onda ga vode i brinu se o njegovom zdravlju. Ni jedna mati oko svoje bolesne dece ne može tako da se trudi, koliko se duhovna braća staraju o bolesnima. I otac iguman dva puta na dan poseđuje bolesnike, za njih čita posebno pravilo, a pričešćuju se skoro svakodnevno. Za divljenje je da bolesnici na Svetoj Gori ne leže mnogo, nego ili brzo ozdravljaju, ili brzo odlaze u večni život, a umiru kao da tonu u san. Sve sam ovo govorio o ocima koji žive po manastirima ili blizu manastira. Ali na Svetoj Gori Atonskoj ima mnogo savršenih pustinožitelja, koji žive na neprohodnim mestima i u najdubljim pustinjama, po celom Atosu, u gorama i u dolinama i u provalijama, gde ljudi malo prolaze. Žive po pećinama. Odežda je na njima od starosti u ritama, i idu polugoli, a neki obrasli dlakom. Hrane se travama i zeljem, a neke hrani sam Bog. Od ljudi se kriju, malo se kome pokazuju. Dešava se da nađeš njihove kelije, ali da zatekneš i njih same, redak je slučaj. Neki monasi su tako našli jednoga i s njim razgovarali. Pitali su: ʺOdavno li živiš u pustinji, i odakle si došao?ʺ On im je odgovorio: ʺVama nije korisno da znate moj svetski život; možda samo to da sam svet ostavio u mladosti, došao ovamo na Svetu Goru, i tu živim već pedeset godina. Od toga sam deset proživeo u manastiru na poslušanju, a četrdeset u ovoj pustinji, a za to vreme nikoga od otaca nisam video, sem vas i moje bratije!ʺ Dalje su pitali: ʺA zar ti ovde u pustinji ne živiš sam?ʺ On je odgovorio: ʺNe, nas ovde ima četrdeset, koje Bog hrani!ʺ I još su ga pitali: ʺA kako ste živeli u vreme kada je Sveta Gora bila skoro razorena, i kada su svuda krstarili Turci i razbojnici?ʺ ʺNišta mi nismo ni videli ni čuli!ʺ Onda je, poklonivši se, krenuo u unutarnju pustinju. Godine 1844. monasi iz skita Kapsokalivija išli su kroz neprohodne pustinje gde su skupljali lekovite trave radi prodaje. Među njima je bio jedan Rus, monah David. On je pričao da su našli jednog pustinožitelja koji je već umro i ležao na zemlji, a na sebi nikakve odeće nije imao. Ne zna se da li je davno umro; jer telo njegovo uopšte nije trulilo, nego je naprotiv širilo miris. Oni su ga, otpojavši ga, sahranili, a da ime njegovo nisu saznali. 1846. godine, tri čoveka su išla na vrh Atosa pa su zašli i u pećinu u kojoj se spasavao prepodobni Petar Atonski, i videli su da neko u njoj živi, ali se nisu udostojili da sretnu i samog pustinjaka. Čuvši da idu ljudi, ovaj je izašao. Razgledali su sve što je imao: jednu ikonu, brojanice, posudu sa vodom i travu za hranu; hleba nije bilo; krevet je bio gola zemlja. Može se reći da Sveta Gora liči na košnicu; kao što u košnici ima mnogo pčelinjih gnezda, tako i na Atonu ima mnogo monaških kelija. Kao što u košnici neprestano zuje pčele, tako i na Atosu monasi danonoćno bruje izgovarajući psalme i duhovne pesme.

Čovečanstvo, čuj! Meher Baba kao nova, nekorišćena 300 strana Veliki deo knjige jeste izlaganje Meher Babino u Indiji 1955. godine. Čitaoca će ovo delo i nasmejati i raznežiti. Knjiga obiluje poukama o životu, smrti, ratu i miru, slobodi, ljubavi... Ljubav i Bog Ne može biti veće gluposti od prepirke jednog aspiranta sa drugim o argumentima za i protiv ovog ili onog puta, umesto da se usredsredi na vlastito stupanje napred. Jedan put može biti strm, drugi pun rupa, a treći ispresecan hučnim rekama. Slično tome, jedan čovek može da bude najbolji u hodanju, drugi dobar trkač, a treći odličan plivač. U svakom od tih slučajeva ono što bi zaista trebalo da se računa su odredište i napredak koji svaki pojedinac postiže. Zašto bi neko ko trči kao zec bio na putu nekome za koga je prikladnije da do cilja dođe brzinom puža? Duhovni napredak je poput penjanja preko brda, dolina, trnovitih gora i duž opasnih ponora da bi se stiglo do vrha planine. Na ovoj stazi ne može biti zastajanja ni vraćanja. Svako mora stići do vrha, koji je neposredna realizacija vrhovne Božje Osobe. Svako oklevanje, skretanje na sporedni put ili odmaranje u usputnim kućama, ili raspravljanje o najboljoj maršruti, samo odgađa dan konačnog ispunjenja. Aspirant ne može da bude suviše oprezan ni spreman u pogledu staze. I najmanje oklevanje u lažnom svetu senki neizbežno predstavlja prizivanje patnje koja se mogla izbeći da je pogled bio postojano fiksiran na najviši cilj života. Najbolja od svih sila, koja može da savlada sve prepreke na putu, je ljubav koja zna kako da daje bez potrebe da se pogađa šta će dobiti zauzvrat. Ne postoji ništa što ljubav ne može postići, i ne postoji ništa što ljubav ne može žrtvovati. Ne postoji ništa izvan Boga i ne postoji ništa mimo Boga, a ipak Bog uvek može biti osvojen uz pomoć ljubavi.

Relja Katić Srpska srednjovekovna medicinaTvrdi povezПред крај друге половине XI века Срби су почели да стварају своју националну културу и тај процес је почео у манастиру Студеници. Ту је св. Сава извршио прву реформу нашег књижевног језика и створио српско-словенску рецензију. Са јачим или слабијим интезитетом овај процес ће се наставити и даље, а свој дефинитивни облик добиће у српском манастиру Хиландару у Св. Гори. У том периоду Срби уводе и савремену европску медицину. Одмах по уређивању Хиландара св. Сава, по угледу на болницу цариградског манастира Св. Богородице Евергетиде, оснива у њему прву српску болницу…7/18

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Hristos u ruskim tamnicama – Arhimandrit Spiridon Kisljakov Knjiga arhimandrita Spiridona je strašni sud nad savešću svakog pravoslavnog hrišćanina. Ona u najoštrijoj formi postavlja pitanje o „dostojanstvu hrišćanstva i nedostojnosti hrišćanina“. Kada čovek čita besedu budističkog lame koji, znajući veličinu hrišćanske vere, ipak odbija da je primi zbog onih koji su konfesionalno pravoslavni, a žive gore od životinja; kada čita reči muslimana, Alija i Persijanaca, koji takođe ukazuje na dubinu palosti i propalosti pravoslavnih vernika; kada ga strelja bolni pogled Burjata koji su formalno kršteni, a nenaučeni pravoslavnoj veri…

Velimir Remić Ruka spasaSvaki pad prilika je za novi čudesni letTvrdi povezNe postoji čovek koji se u životu makar jednom nije našao na samom dnu. Ali, sve je više onih koji u trci za uvećanjem imetka gube dušu i veru u Boga koji upravlja mikro i makrokosmosom. Svaki pad prilika je za novi čudesni let. U knjizi „ Ruka spasa“ objavljene su ispovesti ljudi koji su se suočili sa opasnim i veoma bolnim iskušenjima kroz koja su spoznali uzroke stradanja, ali i naučili važnu lekciju koja se odnosni na duhovnost i ljubav prema onome koji je sve premudro stvorio. Pročitajte kako su na čudesan način akteri iz knjige došli do autora, preko kog su uspeli da pronađu izlaz iz životnog lavirinta. Iz sadržaja ovog novog književnog dela Velimira Remića izdvajamo sledeća poglavlja: *U vrtlogu sopstvene nemoći*Osuđivanjem drugih, osuđujete sebe*Psovanje – prečica do pakla– tihi ubica duše i tela*Nezahvalnost zatvara vrata pred mogućnostima*Antihristova vojska i rat za duše*Bitka za izvor života*Ruka Spasa*Ljudski anđeli su među nama*Molitve i afirmacije za razne životne situacije3/32

Velimir Remić Ruka spasa Svaki pad prilika je za novi čudesni let Tvrdi povez Ne postoji čovek koji se u životu makar jednom nije našao na samom dnu. Ali, sve je više onih koji u trci za uvećanjem imetka gube dušu i veru u Boga koji upravlja mikro i makrokosmosom. Svaki pad prilika je za novi čudesni let. U knjizi „Ruka spasa“ objavljene su ispovesti ljudi koji su se suočili sa opasnim i veoma bolnim iskušenjima kroz koja su spoznali uzroke stradanja, ali i naučili važnu lekciju koja se odnosni na duhovnost i ljubav prema onome koji je sve premudro stvorio. Pročitajte kako su na čudesan način akteri iz knjige došli do autora, preko kog su uspeli da pronađu izlaz iz životnog lavirinta. Iz sadržaja ovog novog književnog dela Velimira Remića izdvajamo sledeća poglavlja: *U vrtlogu sopstvene nemoći *Osuđivanjem drugih, osuđujete sebe *Psovanje – prečica do pakla *Duvan – tihi ubica duše i tela *Nezahvalnost zatvara vrata pred mogućnostima *Antihristova vojska i rat za duše *Bitka za izvor života *Ruka Spasa *Ljudski anđeli su među nama *Molitve i afirmacije za razne životne situacije

Autori: Džejms Altučer, Klaudija Azula AltučerNaslov : NeŽanr: Popularna psihologijaPismo: LatinicaBroj strana: 217Povez: MekFormat: 15x23 cmGodina izdanja: 2022.Filtriranje ljudi koje puštamo u svoje živote verovatno je najvažniji faktor za to da li ćemo živeti srećno ili ne.Koliko ste puta čuli sebe da kažete da pogrešnim stvarima – prevelikim zahtevima, lošim vezama, obavezama koje oduzimaju mnogo vremena? Koliko ste često poželeli da prizovete moć da ih odbijete? Ovaj vrcav, praktičan vodič pomoći će vam da povratite tu moć i pokazaće vam da ne izrečeno na pravi način može ne samo da vam uštedi vreme i nevolje već i da vam spase život.Oslanjajući se na sopstvene priče, kao i na povratne informacije dobijene od svojih čitalaca i učenika, Džejms Altučer i Klaudija Azula Altučer jasno pokazuju da imate pravo da kažete ne – svemu što vas povređuje. Standardima koji vam više nisu od koristi. Ljudima koji ubijaju vašu kreativnost i izražavanje. Verovanjima koja ne odslikavaju pravog/pravu vas. Kada to učinite, bićete slobodni da kažete zaista moćno da u svom životu – ono koje otvara vrata mogućnostima, obilju i ljubavi.

Аутор: превод са грчког Издавач: Манастир Жича, Краљево Година издања: 2012 Страна: 254 Повез: меки Писмо: ћирилица Формат: 21 цм У предговору књиге, Архимандрит Јелисеј, Игуман Свештеног Симонопетритског Манастира подсећа на изузетну личност Светог Оца Атанасија Атонског – оснивача највећег светогорског Манастира Велике Лавре и утемељитеља киновијског начина живота на Светој Гори. Архимандрит Јелисеј истиче да су у данашње време Атанасијев Типик и Житије овог Светитеља, постали веома значајна лектира свима онима који желе да следе правила монашког живота. Житије је сачинио хагиограф Атанасије, монах Велике Лавре, убрзо после смрти Светитеља, негде у првој половини 11. века. Остављамо читаоцим да уживају читајући догађаје из Атансијевог живота…

Свети Софроније је живео у другој половини 6. и у првим деценијама 7. века. То је време када се Црква на свом историјском путу, поготову на Истоку, нашла пред новим и трајним искушењима – инвазија новојављеног мухамеданства, споља, а изнутра појава нове јереси, монотелитства и моноенергизма. Не зна се шта је било горе и теже: мухамеданство је физички угрожавало древне хришћанске просторе на Истоку, а источно-ромејски цареви су силом своје владарске моћи Цркви наметали јерес и прогонили све оне који су се таквој верској политици противили. Међу такве, нажалост, у то време ретке часне појединце, спада Свети Софроније, пријатељ, исто тако великог исповедника Православља, Преподобног Максима Исповедника (+662). 100 стр.