DAEMON - Entoni Pajk Odlično očuvana Opis Pajk istražuje najenigmatičnije polje duhovnosti i umetnosti: mogućnost da sva samosvesna bića imaju ne jednu nego dve odvojene svesnosti – svakodnevnu i onu Daemona, višeg bića u nama koje izgleda poseduje znanje budućih događaja, ali i mnogo više od toga: to je naše više Ja, svemoćno i sveznajuće, naša vrata u nesputani beskrajni život Duše. Sastavni deo knjige su priče mnogih slavnih umetnika, pesnika, političara, muzičara i naučnika koji su osećali “moć van sebe“, a neki od njih su bili Vinston Čerčil, Bajron, Gete, Žan Kokto i mnogi drugi. Džekil i Hajd, Dorijan Grej i mnoge druge čuvene priče o dvojniku u književnosti samo su podgrevale misteriju samospoznaje kojoj svako ljudsko biće teži pre ili kasnije. „Skrivena Staza vodi u našu unutrašnjost…“

Zamislite svet u kojem možete upotrebiti moć hipnotičkog zavođenja kako biste preobrazili svoj emotivni život. Ova knjiga vam otkriva tajne koje će vam omogućiti da preuzmete kontrolu nad svojim vezama, privučete ljubav koju ste oduvek želeli i stvorite duboke emocionalne odnose, koji će vas ostaviti bez daha. Pomoću principa hipnoze, kao svojim tajnim oružjem, ovladaćete veštinom privlačenja i magnetizma. Ali oprez! Ova knjiga nije za one koji se plaše da se prepuste magiji. Ona je za one hrabre, spremne da oslobode svoju unutrašnju moć i postanu majstori svoje sudbine. Da li ste spremni da zakoračite u svet hipnotičkog zavođenja i stvorite emotivnu bajku koju ste oduvek sanjali? Započnite svoje putovanje ka emotivnom preporodu i otkrijte kako hipnotičko zavođenje može otvoriti vrata ka onome što ste smatrali neverovatnim u vezama. 140 str.

Zadužbina Hilandara, 2012, 235 str. Mek povez. Dobro očuvano. Knjiga blaženopočivšeg starca Arhimandrita Heruvima koju je napisao neposredno pre svog upokojenja 1979. godine sadrži nostalgične uspomene starca iz Vrta presvete Bogorodice, dakle sa Svete gore. Zanimljivo je da su ove priče upotpunjene sa vrlo vrednom kolekcijom fotografija koje delo slavnog Švajcarskog fotografa Frederika Buasona. I ove fotografije odišu nostalgijom i čežnjom za Atosom `kao mestom koje, iako se nalazi na zemlji, dodiruje nebo.`

Blažene uspomene arhimandrit Pajsije započeo je svoj monaški život 1978. godine, na Svetoj Gori. Velikoshimnik i iguman manastira Hilandara postao je po obnovi opštežića 1990, a u Eparhiju vranjsku došao je 1993. godine gde je, kao nastojatelj Manasira prepodobnog Prohora Pčinjskoh, preduzeo duhovnu i materijalnu obnovi više okolnih manastira. Napojivši se na čistim izvorima svetogorskog predanja, po uzoru na svetog Savu, nesebično se zalagao da tom neprolaznom istinom napoji i žedne duše našeg naroda… Strana: 139 Povez: tvrdi Pismo: ćirilica Format: 24 cm

Mek povez - 201 strana CAXTON PRESS 2001 Dobro očuvano 4 Kada svi misle isto, svi će verovatno pogrešiti.` Deset reči gore citiranih su, prema Hamfriju B. Nilu, moćan faktor iza ekonomskog procvata i kraha koji uništavaju našu civilizaciju. `Mehur Misisipija`, neverovatan holandski ` Tulipmania` i krah berze u Njujorku 1929. su istorijski primeri katastrofa uvećanih i ubrzanih pritiskom masovnog mišljenja. Nil detaljno opisuje ove pojave i govori čitaocu kako da izbegne i prepozna opasnosti koje `sleđenje čopora` može predstavljaju pronicljivom investitoru.

ZNAMENITE LIČNOSTI I USTANOVE SREMSKIH KARLOVACA II Naslov Znamenite ličnosti i ustanove Sremskih Karlovaca : zbornik radova sa tribina održanih [od 27. oktobra do 26. decembra 2014. godine] u bibliotečkom Ogranku `Branko Radičević` u Sremskim Karlovcima. 2 Ostali naslovi Znamenite ličnosti i ustanove Sremskih Karlovaca 2 Zbornik radova Vrsta građe zbornik Jezik srpski Godina 2014 Izdavanje i proizvodnja Novi Sad : Gradska biblioteka, 2014 (Novi Sad : Sajnos) Fizički opis 118 str. : ilustr. ; 19 cm Drugi autori - osoba Vujkov, Danica Zbirka Otvorena vrata zavičaja ; ǂbr. ǂ9 ISBN 978-86-89791-04-4 (broš.) Napomene Tiraž 300 Str. 7-8: Sećanja po kojima se prepoznajemo / Danica Vujkov Napomene i bibliografske reference uz tekst Bibliografija uz pojedine radove. Predmetne odrednice Znamenite ličnosti -- Sremski Karlovci -- Zbornici Kulturne ustanove -- Sremski Karlovci -- Zbornici Nekontrolisane predmetne odrednice Bogdanović, Lukijan / Stajić, Vasa / Kapela mira / Maširević, Ivan / Živanović, Jovan / Šupljikac, Stevan / Crkva Svetog Trojstva Odlično očuvana knjiga. zd

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Basil Risbridger Davidson MC (9. studenog 1914. - 9. srpnja 2010.) bio je britanski novinar i povjesničar koji je napisao više od 30 knjiga o afričkoj povijesti i politici. Prema dvojici modernih pisaca, `Davidson, novinar koji je vodio kampanju čija se prva od mnogih knjiga o afričkoj povijesti i politici pojavila 1956., ostaje možda najučinkovitiji širitelj novog polja popularnoj međunarodnoj publici`. Biografija Rani život Basil Davidson rođen je u Bristolu, Ujedinjeno Kraljevstvo, 9. studenoga 1914., a napustio je školu sa 16 godina i preselio se u London. Godine 1938. zaposlio se u pariškom dopisništvu The Economista, a kasnije i kao diplomatski dopisnik The Stara. Mnogo je putovao Italijom i srednjom Europom 1930-ih. Ratna služba Davidsona su regrutirali Tajna obavještajna služba (SIS) i MI6, odjel D. Kao dio svoje misije, poslan je u Budimpeštu u Mađarskoj u prosincu 1939. pod krinkom uspostavljanja novinske službe. U travnju 1941., s nacističkom invazijom, bježi u Beograd, Jugoslavija. U svibnju su ga zarobile talijanske snage i kasnije je pušten u sklopu razmjene zarobljenika. Od kraja 1942. do sredine 1943. bio je šef jugoslavenskog odjela Izvršnog odjela za specijalne operacije (SOE) u Kairu, Egipat, gdje je bio nadzornik Jamesa Klugmanna. Spustio se padobranom u Bosnu 16. kolovoza 1943. i proveo sljedeće mjesece služeći kao veza s partizanima, kako će opisati u svojoj knjizi Partizanska slika iz 1946. godine. Davidson se preselio na istok u Srem i Frušku goru u Jugoslaviji. Nekoliko puta je zamalo zarobljen ili ubijen. SOE ga je poslao u mađarsku okupiranu Bačku kako bi ondje pokušao organizirati pobunjenički pokret, ali Davidson je uvidio da su uvjeti neprikladni i prešao je natrag preko Dunava u Frušku goru. Nijemci su u lipnju 1944. opkolili Frušku goru u posljednjem pokušaju likvidacije tamošnjih partizana, ali su Davidson i ostali za dlaku uspjeli pobjeći. Nakon što su sovjetske snage ušle u Jugoslaviju, Davidson je helikopterom prebačen. Davidson je iznimno cijenio partizane i komunističkog vođu Josipa Broza Tita.[potreban citat] Od siječnja 1945. Davidson je bio časnik za vezu s partizanima u Liguriji i Genovi, Italija. Bio je prisutan prilikom predaje njemačkih snaga u Genovi 26. i 27. travnja 1945.Rat je završio u činu potpukovnika i odlikovan je Vojnim križem te se u dva navrata spominje u depešama. Afrika i spisateljska karijera Davidson se nakon rata vratio novinarstvu. U početku je bio zaposlen u The Timesu u Parizu, ali se naširoko smatralo da gaji komunističke simpatije nakon njegove ratne uloge kada je počeo Hladni rat. Otišao je 1949. i postao tajnik grupe za pritisak, Union of Democratic Control (UDC) i počeo raditi za lijevo orijentirani New Statesman. Međutim, Hladni rat ga je spriječio da se vrati u Srednju Europu i umjesto toga Davidson se zainteresirao za Afriku nakon što su ga u Južnu Afriku pozvali sindikalisti koji se protive apartheidu. Objavio je nekoliko članaka i knjiga koji su kritizirali vladavinu bijelaca u Južnoj Africi i kolonijalnu vladavinu u Africi, prešavši u Daily Herald (1954–57) i Daily Mirror (1959–62). Započeo je karijeru popularnog pisca. Objavio je pet romana i 30 drugih knjiga, uglavnom o afričkoj povijesti i politici. To je učvrstilo njegovu reputaciju jednog od vodećih autoriteta za Afriku u doba neovisnosti. Od 1969. Davidson je bio uključen u Pokret protiv apartheida i na kraju je postao potpredsjednik pokreta. Bio je snažan pristaša panafrikanizma, posebno od 1980-ih, i bio je kritičan prema vladi bjelačke manjine u Rodeziji i prema Nacionalnoj uniji za potpunu neovisnost Angole (UNITA) u Angoli koju podržava Amerika.[5] Dugo je boravio u Angoli i Eritreji tijekom njezine borbe za neovisnost od Etiopije. Godine 1984. Davidson je producirao osmodijelnu dokumentarnu seriju za Channel 4 pod naslovom Afrika. Iako nije bio akademik, Davidson je stekao reputaciju stručnjaka za afrička pitanja te je dobio niz počasnih položaja na sveučilištima, uključujući Školu za orijentalne i afričke studije. Davidson je također stekao počasne diplome sa sveučilišta u Europi i Africi, kao i brojna građanska odlikovanja. Godine 1976. osvojio je medalju Amílcar Cabral. Dobio je počasne diplome Otvorenog sveučilišta Velike Britanije 1980. i Sveučilišta u Edinburghu 1981. Za svoj filmski serijal Afrika osvojio je zlatnu nagradu Međunarodnog filmskog i televizijskog festivala u New Yorku 1984. Godine 2002. portugalski predsjednik Jorge Sampaio odlikovao ga je kao Grande Oficial da Ordem do Infante D. Henrique.

Format: B1/6 Broj strana: 140 Pismo: Latinica Povez: Meki Možda ste vi od onih ljudi koji tvrde da ih ne zanima šta drugi misle o njima? Vrlo često je to prvi front odbrambenog mehanizma, ali nemojte prevideti jednu veliku istinu: samo sa dobrom reputacijom ćete postati uspešniji, brže dobiti unapređenje, biti uverljiviji i uticajniji u svakoj situaciji. Od svih vaših kvaliteta, bilo da ste pripadnik jačeg ili nežnijeg pola, najdragoceniji i onaj koji će vam otvoriti sva vrata, koji će vam donete izvanredne kontakte i prečice na putu ka uspehu, nisu ni lepota, ni inteligenicija- već ŠARM. Što ljudi o vama budu mislili da ste srdačniji, to će pre želeti da vas vide, slušaju, da budu u vašem prisustvu i da vas zovu u svoje društvo. Šarm je vaša najvrednija lična i profesionalna imovina. Neka ukupan utisak koji ostavljate na druge bude ništa drugo do izvanredan. Naučite kako da postanete neodoljivi i osvojite svaku osobu – otkrijte moći šarma!

Iza kulisa - Božje stvaranje ili evolucija Branislav A. Kević udzbenički format 564 strane ima pisanja i podvlačenja na oko 10ak strana grafitnom olovkom, očuvana ocena 4 Živimo u svetu kontraverzi i različitih paradoksalnih verovanja i nametnutih ubeđenja od `autorativnih` izvora. Bez obzira koliko mi želeli ili verovali da su naši zaključci o svetu i pojavama oko nas zasnovani na nepobitnim dokazima, većina naših životnih „stavova“ je bazirana na neproverenim zaključcima drugih, pristrasnim pretpostavkama i prividnim aksiomima. Pored tih stranih uticaja čovek i sam doprinosi iluzornim ubeđenjima. Mnoge „stvarnosti“ oko nas su nametnute i pod baražom vizuelnih, verbalnih ili pisanih sugestija, gde većina ljudi, nemajući ni vremena ni mogućnosti za verifikaciju tih informacija, prihvata ih kao istinite i objektivne. Tako su vremenom stvaraju klišei razmišljanja i zaključaka koji su naročito u oblasti nauke dobili oreol nepogrešivosti, koja pod plaštom naučne objektivnosti usmerava ljude na stranputice njihovih materijalističkih gledišta, zatvarajući vrata za najdragocenija i najvažnija pitanja života.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Pecat! Atonski podvižnici devetnestog veka - Antonije Svetogorac ATONSKI PODVIŽNICI DEVETNAESTOG VEKA Žitija nekih svetogorskih monaha podvižnika prošlog, 19. veka, koja sada stoje pred vama, uzeta su uglavnom iz tri sledeća izvora: 1. ʺKazivanje o stranstvovanju i putovanjima po Rusiji, Moldaviji, Turskoj i Svetoj Zemlji monaha Partenijaʺ ‐ Moskva 1856. godine. Ovaj monah Partenije bio je postriženik Sv. Pantelejmonskog manastira Rusika, na Svetoj Gori. Kasnije je postao iguman Guslicskog manastira u Moskovskoj eparhiji; a upokojio se u Getsimanskom skitu blizu Trojico‐sergijevske lavre 1878. godine. 2. Zapisi monaha Pantelejmona. Postriženik istog tog manastira Rusika, upokojio se u zvanju arhimandrita Trojice‐kirenskog manastira, irkutske eparhije, 1888. godine. 3. Zapisi monaha Denasija, žitelja Rusika, gde se i upokojio 1928. Zapisi dvojice poslednjih skupljača ploda pustinjskih bašti delimično su bili i štampani na stranicama časopisa manastira Rusika ʺDušepoljezni sobesjednikʺ od 1889. do 1911. godine, a delimično su ostali u rukopisima. Budući da su svi ti radovi nedostupni većini ljubitelja nektara s cvetova svetogorske pustinje, došao sam na misao da ova svedočanstva sakupim i predložim za opštu korist i pouku, sećajući se pri tom reči velikog svetitelja Vasilija, arhiepiskopa Kesarije Kapadokijske: Budi revnitelj pravednicima, a njihovo žitije i dela piši u srcu svome! Jeromonah Antonije JEROMONAH ANTONIJE SVETOGORAC ATONSKI PODVIŽNICI DEVETNAESTOG VEKA POHVALA SVETOGORSKOM MONAŠTVU MONAHA PARTENIJA Želim da opišem bogatstvo Svete Gore ‐ neprolazno bogatstvo koje se čuva u njenim brdima i dubravama, u šumama i dolinama, tj. da opišem sluge Božje, podvižnike Atonske. Mnogo je Sveta Gora poslala Caru Nebeskom prepodobnih otaca, sveštenomučenika i mučenika, koji su u drevna vremena postradali od bezbožnih Arapa, Saracena i Turaka dok su je mnogo puta pustošili, bratiju mačem sekli, imanja pljačkali, a manastire rušili i ognju predavali. Zbog toga je za nas svetogorska starina često propadala. Poznato je samo to da su manastire zidali car Konstantin Veliki, i Veliki Teodosije, i carica Pulherija. Ali ko je u njima živeo i sa kakvim tipikom ‐ to je nepoznato, jer su sve zapise uništili Arapi. Mnoštvo monaha je postradalo i od ikonoboraca. Pošto je ikonoboračka jeres istrebljena, Sveta Gora je počela da cveta, i od tog vremena pa do danas o njoj imamo sigurnije podatke. Ona se posebno razvijala od 9. do 14. veka, a tad je mnogo stradala od Latina i od morskih razbojnika. Ali je car Andronik Paleolog tada obnovio Svetu Goru, popravio manastire, iako ne sve koji su ranije bili. O drevnim ocima je mnogo pisano u knjigama koje se nazivaju ʺPatericiʺ. Kada se učenik Grigorija Sinaita, koji je živeo u skitu Magule, molio Bogomateri, tražeći od Nje da mu pokaže koliko ima monaha koji se spasavaju na Svetoj Gori, javio mu se glas u noći, da izađe iz kelije i da pogleda na visoko brdo. On je izašao i nad brdom video gde stoji Carica Nebeska u neiskazivom svetlu, a oko Nje veliko mnoštvo ognjenih stubova. I javi mu se glas: ʺTo što vidiš beskrajno mnoštvo ognjenih stubova ‐ to su Atonski oci; i da možeš da izbrojiš zvezde nebeske, prebrojao bi i preminule atonske podvižnike; naposledak će ih biti još višeʺ. Sada želim da opišem svetogorski opštežiteljni život ‐ žive mrtvace, zemaljske anđele, i nebeske ljude koji podražavaju anđelski život, vojnike Cara Nebeskog. Kao što anđeli danonoćno služe Nebeskom Vladici, tako i ovi, predavši svoja tela zajedno s dušama svom predvodniku, ocu igumanu, i jedan drugom, Gospoda radi i carstva radi Nebeskoga, usvojili su reči Gospoda svoga Isusa Hrista koji je u Svetom Jevanđelju kazao: ʺAko hoće ko za mnom ići, neka se odrekne sebe, i uzme krst svoj, i za mnom ideʺ (Mt. 16, 24; Mk. 8, 34; Lk. 9, 23). Vojnici ovi delom ispuniše reči Hristove: potpuno odbaciše sebe, uzeše krst svoj tj. stradanja i idu tragom Isusa Hrista na goru Golgotu, da se raspnu za svet i do kraja umrtve svoje strasti, da se sahrane u grobu smirenja i da bestrašćem vaskrsnu u Hristu. Post poštuju svakodnevni, noću stoje na molitvi, a danju se nalaze na poslušanjima. Ovim trima dobrodeteljima dostižu Carstvo Nebesko: postom ukroćuju telo svoje i strasti, jer je utroba carica svih strasti; kada ubiješ caricu i sluge se razbeže. Poslušanjem čupaju i iskorenjuju strasti, postižu smirenje i predaju se smirenoumlju. Molitvom razgone sve uznemirujuće pomisli i sjedinjuju se sa samim Bogom. Ovi dobrovoljni stradalnici položili su veru kao čvrst temelj svog spasenja. Veruju svome Tvorcu da ih Car Nebeski neće lišiti mučeničke krune. Mučenici su trpeli rane, udarce i zatočenje, i na kraju smrt. I ovi beskrvni mučenici svakodnevno podnose muke odricanjem od sopstvene volje, i nose jaram ‐ poslušanje, post, molitvu, stajanje cele noći, bdenje, metanije. Što ne traže, to im daju; što ne žele, to im naređuju; kuda mole da idu, ne puštaju ih; kuda ne bi hteli, tamo ih šalju. I stalno vise na krstu ne pribijeni tamo mržnjom svojih mučitelja, nego svojom voljom. Pa još i zli mučitelj đavo neprestano protiv njih misleno vojuje, nagovara ih da siđu s krsta, navodi ih na štetne pomisli: tugu za svetom i svime što je u svetu, roditeljima i srodnicima, blagom i svim obmanama i lepotama ovog sveta. Još im lukavi neprijatelj đavo šapuće: siđi sa krsta, ne možeš se tako postiti, ne možeš nositi takvo poslušanje, izgubićeš svoje zdravlje; mlad si i život je tvoj dug, siđi sa krsta. Ko ovo ne primi, njega nagovara da izađe iz manastira, i da se udalji na podvig u pustinju, samo da bi ga odvojio od bratstva i odvojio od Bogom izabranog stada. Ali ovi duhovni vojnici pobeđuju lukavog savetnika: i sami sobom i molitvom; a ako sami ne mogu, onda o borbi objavljuju svom pastiru, ocu igumanu. Jer u svetogorskim opštežiteljnim manastirima postoji običaj da bratstvo svakodnevno ispoveda svoje pomisli i sva nagovaranja lukavog svom pastiru i predvodniku, ocu igumanu. A prema njemu imaju takvo poverenja da sve pomisli i sva nagovaranja daju njemu na uvid i razmatranje: kako on kaže tako i čine; i od njega primaju savet kao od samog Boga, i odlaze mirni. Zato đavo i sva njegova lukavstva i smicalice ostaju bez dejstva, i nemaju nikakve snage na savršene poslušnike. Pa i kad im dođe pomisao oni je kao konja uzmu za uzdu i povedu svome pastiru govoreći: ʺZašto mi dosađuješ? Ti znaš da ja nemam svoju volju i svoje rasuđivanje i da ne znam otkuda si: od Boga ili od đavola? Pođimo k mom pastiru, pa kako on rasudi.ʺ I bivaju mirni! U svaki čas i minut staraju se da sačuvaju čistu i neporočnu savest, kako pred Bogom tako i pred pastirom, ocem igumanom, i pred svim u Hristu bratstvom. Ovi živi mrtvaci su pogrebeni kao u grobu, u odricanju od svoje volje i svog rasuđivanja. Telom čine i obavljaju poslušanje, nose tegobe svog predvodnika i jedan drugoga, a umom i srcem uvek razgovaraju s Bogom ne prestajući da govore u umu: Gospode, Isuse Hriste, pomiluj me! Ovi vojnici Nebeskog Cara hode po oba puta monaškog života: poslušaljem u zajednici i molitvenim tihovanjem. Poslušanjem postižu smirenje i smirenoumlje, a tihovanjem se uspinju na najviši stepen ljubavi i bestrašća. Gde je tu gramzivost i ljubav prema zemaljskim stvarima? Gde zavist i mržnja? Gde slastoljublje i pijanstvo? Zaista tamo nema mesta ni jednoj jedinoj strasti, jer onaj ko dolazi u manastir i odlučuje se da živi u opštežiću, taj sav svoj posed, stvari, knjige i ikone daje zajednici. Svi ovi vojnici Cara Nebeskog, zavolevši Gospoda svoga svim srcem svojim, svom dušom svojom i svim umom svojim, ovi robovi Boga Višnjeg, ne rečju, nego delom, ispunjavaju reči svog Spasitelja: Ako neko doće meni i ne mrzi oca svojega, i mater, i ženu, i decu, i braću, i sestre, pa i život svoj, ne može biti moj učenik (Lk. 14,26). Na njima se ostvaruje Gospodnje obećanje: ʺI svaki, koji je ostavio kuću, ili braću, ili sestre, ili oca, ili mater, ili ženu, ili decu, ili zemlju, imena moga radi, primiće sto puta onoliko, i naslediće život večniʺ (Mt. 19, 29). Ovi duhovni vojnici mogu smelo da kažu: mi sve to ostavismo i za tobom idosmo: šta će biti sa nama? I Gospod će im na poslednjem sudu odgovoriti: Hodite blagosloveni Oca mojega; primite Carstvo koje vam je pripremljeno (Mt. 25, 34). Ni u ovom veku ne ostavlja Gospod sluge svoje, koji mu sa verom i ljubavlju služe, nego im šalje razne utehe i nagrađuje ih raznim darovima Duha Svetoga. Mnogi su, preplivavši strasno i burno more, dostigli tišinu bestrašća. Video sam mnoge koji su svoj život proveli u opštežiću, u savršenom poslušanju i odricanju od svoje volje. Neki su za dvadeset, neki za trideset, a neki za četrdeset, pedeset i šezdeset godina, dostigli savršenstvo bestrašća, uspeli se na najviši stepenik ljubavi i nezlobivosti, i postali kao anđeli. Drugi su dostigli dubine smirenoumlja i krotosti. Oni koji su dostigli bestrašće primili su dar suza i ne mogu nikada da zadrže plač, jedno zbog svojih grehova, drugo zbog svoje bratije, ili zbog celog sveta (da Gospod celom svetu oprosti grehe). Drugi su dobili dar radosnih suza, i uvek plaču od radosti, jer mnogo vole Gospoda svoga, i osećaju Njegovu veliku milost i dobrotu prema ljudskom rodu; i zato što ih je udostojio da se udalje od ovog sujetnog i brigama ophrvanog sveta, i da dođu u tiho pristanište monaškog života. Neki su dobili dar proricanja, otkrovenja i viđenja, a drugi dar uznošenja uma Bogu, i ove darove otkrivaju samo svojim pastirima, duhovnim ocima, koji mogu da razlikuju istinu od prevare i kao iskusne vođe sve proveravaju smirenoumljem, pripisujući sve velikom čovekoljublju Gospodnjem i molitvama bratstva, a uvek zapovedaju opreznost pred lukavstvima našeg starog neprijatelja; jer se on pretvara u anđela svetlosti. Svakome duhovni oci daju pouku da neprestano priziva ime Gospoda Isusa Hrista, da traži Njegovu veliku milost, da plače zbog svojih grehova i da ne skriva nikakve pomisli ni darove. Ovi vojnici duha, živeći u telu, pobeđuju bestelesnog neprijatelja đavola; sve njegove zamke kidaju poslušanjem i smirenjem, i sve njegove obmane razotkrivaju, upravljajući se u svemu rasuđivanjem duhovnih otaca. Provodeći takav život i dobrodušno plivajući ovim žitejskim morem, oni dostižu mirno i bezbedno pristanište i prelaze u nebesku, večnu domovinu, gde nema ni bola, ni tuge, ni uzdisaja, gde je večni život. Kada se neko od njih razboli, odlazi u bolnicu, a ako ne može sam da ide onda ga vode i brinu se o njegovom zdravlju. Ni jedna mati oko svoje bolesne dece ne može tako da se trudi, koliko se duhovna braća staraju o bolesnima. I otac iguman dva puta na dan poseđuje bolesnike, za njih čita posebno pravilo, a pričešćuju se skoro svakodnevno. Za divljenje je da bolesnici na Svetoj Gori ne leže mnogo, nego ili brzo ozdravljaju, ili brzo odlaze u večni život, a umiru kao da tonu u san. Sve sam ovo govorio o ocima koji žive po manastirima ili blizu manastira. Ali na Svetoj Gori Atonskoj ima mnogo savršenih pustinožitelja, koji žive na neprohodnim mestima i u najdubljim pustinjama, po celom Atosu, u gorama i u dolinama i u provalijama, gde ljudi malo prolaze. Žive po pećinama. Odežda je na njima od starosti u ritama, i idu polugoli, a neki obrasli dlakom. Hrane se travama i zeljem, a neke hrani sam Bog. Od ljudi se kriju, malo se kome pokazuju. Dešava se da nađeš njihove kelije, ali da zatekneš i njih same, redak je slučaj. Neki monasi su tako našli jednoga i s njim razgovarali. Pitali su: ʺOdavno li živiš u pustinji, i odakle si došao?ʺ On im je odgovorio: ʺVama nije korisno da znate moj svetski život; možda samo to da sam svet ostavio u mladosti, došao ovamo na Svetu Goru, i tu živim već pedeset godina. Od toga sam deset proživeo u manastiru na poslušanju, a četrdeset u ovoj pustinji, a za to vreme nikoga od otaca nisam video, sem vas i moje bratije!ʺ Dalje su pitali: ʺA zar ti ovde u pustinji ne živiš sam?ʺ On je odgovorio: ʺNe, nas ovde ima četrdeset, koje Bog hrani!ʺ I još su ga pitali: ʺA kako ste živeli u vreme kada je Sveta Gora bila skoro razorena, i kada su svuda krstarili Turci i razbojnici?ʺ ʺNišta mi nismo ni videli ni čuli!ʺ Onda je, poklonivši se, krenuo u unutarnju pustinju. Godine 1844. monasi iz skita Kapsokalivija išli su kroz neprohodne pustinje gde su skupljali lekovite trave radi prodaje. Među njima je bio jedan Rus, monah David. On je pričao da su našli jednog pustinožitelja koji je već umro i ležao na zemlji, a na sebi nikakve odeće nije imao. Ne zna se da li je davno umro; jer telo njegovo uopšte nije trulilo, nego je naprotiv širilo miris. Oni su ga, otpojavši ga, sahranili, a da ime njegovo nisu saznali. 1846. godine, tri čoveka su išla na vrh Atosa pa su zašli i u pećinu u kojoj se spasavao prepodobni Petar Atonski, i videli su da neko u njoj živi, ali se nisu udostojili da sretnu i samog pustinjaka. Čuvši da idu ljudi, ovaj je izašao. Razgledali su sve što je imao: jednu ikonu, brojanice, posudu sa vodom i travu za hranu; hleba nije bilo; krevet je bio gola zemlja. Može se reći da Sveta Gora liči na košnicu; kao što u košnici ima mnogo pčelinjih gnezda, tako i na Atonu ima mnogo monaških kelija. Kao što u košnici neprestano zuje pčele, tako i na Atosu monasi danonoćno bruje izgovarajući psalme i duhovne pesme.

Pravilno drzanje tela Pravilna ishrana mladih odbojkasa Pristup obucavanja odbojke Tehnika odbojke Odbijanje Dodavanje Odbijanje lopte - cekic Odbijanje lopte jednom rukom u stranu Odbijanje lopte jednom rukom u padu Klizajuci upijac Dizanje lopte preko glave bez skoka Dizanje lopte jednom rukom napred Obican donji servis Bocni servis Tenis servis Smec servis Lazni smec Prvi tempo Dvojni blok Trojni blok Plasiranje smecera - kuvanje Kuvanje dizaca Taktika Sema godisnje plana treninga mladih odbojkasa Specijalne vezbe za razvoj skocnosti Kondicija . . . i jos mnogo , mnogo toga. . . Sjajna knjiga za mlade odbojkase ciji je sadrzaj daleko veci od gore navedenog , veliki broj ilustracija u kojima se opisuje bukvalno svaki pokret pri igranju odbojke. Glanc nova knjiga tvrd povez.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Rođen je u Vraniću. Mladalačke dane provodi u rodnom mjestu, Obrenovcu i Beogradu odrastajući sa knjigom, loptom i šahovskom tablom. Igrao je fudbal u obrenovačkom Radiničkom, tada elitnom klubu Srbije, a u šahu je imao snagu majstora. Počeo je da piše u ranoj mladosti o prošlim i aktuelnim događajima. Pišući prvu knjigu `Stazom bezumlja` o gnusnom stradanju civila Vranića koja je objavljena 1959. godine, istakao se kao objetktivan pisac sa istančanim smislom za opis likova u hronologiji događaja. Intenzivno piše, putuje po Rusiji, zemljama Evrope, Americi, obilazi mesta i razgovara sa akterima događanja. U razgovoru je direktan. Znao je da izazove kod neiskrenog sagovornika i znatnu nelagodnost. Pitanja su mu reska. Izuzetno pamti i bilježi dijaloge. Objavio je više od 30 knjiga pišući o istorijskim i sportskim ličnostima i događajima. Remek djela njegovog stvaralaštva su knjige: `Kraljevi ringa`, `Čarobnjaci lopte, od Pelea do Mesija`, `Velikani svetskog šaha`, `Šampioni tenisa`, `Velikani jugoslovenskog sporta`... Intervjuisao je najveće boksere i šahiste sveta, kao što su Mihail Talj, Robert Bobi Fišer, Vasja Smislov, Gari Kasparov, Anatolij Karpov, Muhamed Ali, Maks Šmeling, kubanski bokser Stivenson... Sa velikim žarom je obavio zadnji ekskluzivni intervju sa Svetozarom Gligorićem. Završio je i tekst o Novaku Đokoviću. Objavljuje feljtone u `Politici`, `Novostima`, `Borbi`, `Ekspres politici`, `Tempu`... Njegovi stručni komentari šahovskih partija su izazivali znatnu pažnju čitalaca. Odlučan je. Živi asketski. Proučava istorijsku građu. Upoznaje političare, obične ljude, akademike, prelistava bezbroj knjiga u bibliotekama. Izučava arhive. Pišući ne bira teme. Piše kako misli. Štampaju se nove i nove knjige poput `Srpske stranputice`, `Ravna Gora`, `Jugoslovenski atentati`, `Karađorđevi ustanici`, `Miloš Obrenović`, `Monografija Aleksandra Rankovića`, `Svetski atentati`, `Haški zatvorenik`... Knjige su mu prevođene u zapadnim i istočnim zemljama. Da bi stvarao u miru, odrekao se lagodnog porodičnog života sa suprugom prof. Milankom i sinom Sašom. Međutim, mira nikada nije imao. On nije bio svojstven njemu. Prezirao je konforizam, a to je pokazivao i perom i riječju.

Polovna knjiga, izuzetno očuvana. Izdavač: Pravoslavna reč - Novi Sad, 2012. god. Tvrd povez, 20,5 cm. 127 str. Ilustrovano U knjizi Anđeli zverinje kuće, autor ispoveda svoje zatvorsko iskustvo, ispovedajući Hrista Cara nad carevima. Kroz služenje svome rodu i veri Svetosavskoj, pisac je ispovedio Boga ranohrišćanskih mučenika, možda i više jer je komunistički totalitarizam umeo da bude mračniji i svirepiji, mnogo puta podmukliji, od gordog čovekoboštva paganskog rimskog ćesara, čiji su progoni hteli da unište Crkvu nesvesan da joj ni vrata Adova ne mogu nauditi. Pomenute knjige, sada već dobar narativni istorijski izvor piscima i istraživačima savremene istorije našeg naroda, koji se posebno bave političkom represijom i tlačiteljskim odnosom ideologizovanog režima prema pojedincu, značajne su utoliko više jer se taj režim i njegov satanistički sistem doživljava iz perspektive Hristoljubivog sveštenika. Društveni položaj Crkve u Titovoj Jugoslaviji bio je nametnut propisima iz knjiških izvora doktrine „usrećitelja“ čovečanstva i propagatora klasnog oslobođenja. Crkva je, prema njihovom mišljenju, ostatak reakcionarnog režima, ona je na strani protivnika revolucije, ona je jedan deo starih vremena - tvrđava kapitalizma ili uporište nacionalističkog Srpstva opasnog po mir i toleranciju proklamovanog, a nikada postizanog „bratstva i jedinstva“. Kurir 08.04.2012.

NEOSTVARENI RATNI CILJEVI DRAŽE ŽARKO S. JOVANOVIĆ Str 387 Povez mek Stanje knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Pojava Draže Mihailovića na istorijskoj pozornici Dolazak vojne grupe Draže Mihailovića na Ravnu goru STVARANJE VOJNIH FORMACIJA Srpsko društvo posle Aprilskog rata Društveno-socijalna osnova četničkog pokreta Draže Mihailovića Pripreme i stvaranje vojnih formacija Akcije oružanih formacija Draže Mihailovića Uspostavljanje veze sa emigrantskom vladom STVARANJE POLITIČKOG POKRETA Okupljanje građanskih političara oko Draže Mihailovića Politički i nacionalni program četničkog pokreta KOLABORACIJA 1941. Draža Mihailović i kvislinzi u Srbiji 1941. godine Saradnja ravnogorskog i partizanskog pokreta u Srbiji 1941. Draža Mihailović i Nemci u Srbiji Aktivnost Nemaca na uspostavljanju veze sa Dražom Mihailovićem Draža Mihailović se okreće Nemcima Milan Nedić i Nemci Sastanak u Divcima Napad Nemaca na Ravnu goru USPON ČETNIČKOG POKRETA U SRBIJI Legalizacija četničkih odreda u Srbiji Obnavljanje i omasovljenje četničkog pokreta 1942. godine Organizacija Jugoslovenske ravnogorske omladine Organizaciona struktura vojnih formacija 1942. Formiranje četničkih korpusa Formiranje grupa korpusa Vidovi kolaboracije četnika sa okupatorima i njihovim saradnicima 1942. godine ČETNIČKI POKRET 1943. GODINE Povratak Draže Mihailovića u Srbiju Formiranje ravnogorskih odbora Formiranje i delatnost seoskih i sreskih nacionalnih komiteta Četnici Draže Mihailovića i Nemci 1943. godine Akcije četnika Draže Mihailovića protiv snaga NOVJ u Srbiji 1943. GODINA RASPLETA Četnički kongres u selu Ba Napori za očuvanje pozicija u Srbiji tokom 1944. Ravnogorska organizacija žena u Srbiji Draža Mihaйlović i Milan Nedić Draža Mihailović i Nemci Draža Mihailović i Bugari Draža Mihailović i saveznici Dražu napuštaju kralj i najbliži saradnici Pokušaj formiranja Nezavisne grupe nacionalnog otpora PORAZ ČETNIKA U SRBIJI Neuspeli pokušaj Draže Mihailovića da se održi u Srbiji 1944. Pokušaj uspostavljanja kontakta sa Rusima Prelazak na diverzantsko-teroristički oblik borbe Neuspešan povratak u Srbiju Suđenje Draži Mihailoviću i njegovim saradnicima

Архимандрит Зинон, неусмљиво је најзначајнији руски иконописац краја двадесетог и почетка двадесет и првог века. Идеја издавача била је да нашој благословској и уметничкој публици, осим текстова ове значајне књиге, што детаљније представи и иконописачко дело једног од најзначајнијих православних уметника данашњице, па је избор репродукција зато у доброј мери различит од оног у изворном издању. Потрудили смо се да направимо кратак пресек кроз вишедеценијско стваралаштво овог изузетног аутора, све до најновијих остварења као што су живопис Бечког храма Светог Николаја и делови иконописа и живописа у манастиру Симонопетра на Светој гори где су радови још увек у току. Такође, додат је текст Сведочанство лепоте Ирине Јазикове, историчара уметноси, о радовима на осликавању Бечког саборног храма. 23 цм, 105 стр.

Fretboard 65 Ultimate limunovo ulje - deo čuvene kolekcije za brigu o gitari. Fretboard 65 je specijalno formulisano da čisti prljavštinu i vraća originalni sjaj vratu ( Fretboard- u ) gitare brzo i lako. P.S. ne koristi se za javor fingerboard !

U toku poslednjih milion godina neke stvari nisu se uopšte promenile. Govor tela u ljubavi je jedna od njih. *** Govor tela jedan je od temelja udvaranja, jer pokazuje koliko smo dostupni, privlačni, spremni, seksualno privlačni ili očajni. Dok su neki udvarački signali unapred osmišljeni, drugi su sasvim nesvesni. Ti signali su važni i za stvaranje i za održavanje veza. Svako od nas može naučiti da ih tumači. O tome je reč u knjizi G ovor tela u ljubavi . Ova knjiga daje odgovore na neka od pitanja koja nas najviše zbunjuju a vezana su za ponašanje pripadnika suprotnog pola. Učiniće vam se da ste sve do sada bili u mračnoj sobi, opipavali nameštaj, zidove i vrata, ali nikada niste zaista videli ništa od toga te ne znate kako soba stvarno izgleda. Ova knjiga će na vas delovati kao okretanje prekidača za svetlo - jasno ćete sagledati sve što vas oduvek okružuje. Znaćete kako izgledaju stvari oko vas, gde se nalaze i šta treba učiniti sa njima. Držaćete sve konce u svojim rukama - svi aspekti ljubavnog života biće vam jasniji, bićete privlačniji suprotnom polu, lakše ćete uvideti koga vi privlačite, lakše ćete zakazivati sastanke i stvarati dugoročne veze. Povez knjige : broširani Strana : 163 Format knjige : 140x200 mm Pismo : latinica

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Najranija iskustva određuju nam trasu životnog puta, a knjiga Šta vam se desilo? pruža moćne naučne i emocionalne uvide u obrasce ponašanja, nerazumljive mnogima od nas.Kroz ovo sočivo možemo izgraditi i obnoviti svest o sopstvenoj vrednosti i ponovo podesiti svoje odgovore na okolnosti, situacije i međuljudske odnose. Drugim rečima, ova knjiga je ključ za preoblikovanje života svakog od nas. - Opra VinfriOva knjiga će vam promeniti pogled na život. Jeste li se ikad zapitali: Zašto sam to uradio? ili Zašto ne mogu da kontrolišem svoje ponašanje? Možda su vas drugi osuđivali i razmišljali: Šta nije u redu stim čovekom? Kad preispitujemo svoja osećanja, najčešće okrivljujemo sebe zato što ne odstupamo od nemogućih standarda – i prema sebi i prema drugima.Vreme je da promenimo pitanje.Kroz duboko intimne razgovore Opra Vinfri i dr Brus Peri skreću nam pažnju s pitanja šta nije u redu s vama na pitanje šta vam se desilo. U ovoj knjizi Opra Vinfri priča nam o svojoj prošlosti, iskustveno stečenom razumevanju ranjivosti, kao posledice traume i negativnih okolnosti iz detinjstva. U zabeleženim razgovorima Opra i dr Peri proučavaju ljude, ponašanja i nas same . Ta suptilna, ali dubokoumna promena u sagledavanju traume pomaže nam da steknemo uvid u svoju prošlost kako bismo raščistili svoj put u budućnost, dokazanim i moćnim metodama otvarajući vrata rezilijentnosti i isceljenju.

-Izdavač: `Prometej` -Povez: Mek -Pismo: Ćirilica -Broj strana: 171 -Format: 21 cm -Stanje: novo, nekorišćeno Heroj Prvog svetskog rata, nakon Drugog je stavljen na listu za likvidaciju, po kratkom postupku. Većina stvari iz njegovog života nije bila poznata javnosti. Velika je verovatnoća da bi potpuno skliznuo u zaborav da nije jedini koji za života nije nosio monašku rizu, a sahranjen je u porti manastira Hilandar. Na Svetoj Gori, u centru srpske duhovnosti, radoznale posetioce intrigira kameni spomenik na kome je uklesano ime Đorđe S. Roš. Ko je taj Roš? Nemac, Francuz, Jevrejin? Pripadnik generacije hrabrih intelektualaca i velikih patriota među kojima su: Deroko, Strahinja Bane Nušić, Krakov, Sondermajer, Kirhner… Ratnik. Pilot. Kolekcionar. Biznismen. Poliglota. Dipolomata. Vernik. Mecena. Počasni konzul. Dobrotvor i darodavac srpske crkve. Život jedinog svetovnog čoveka koji počiva na Atosu u hladu manastira bio je poput filmske priče. Neustrašiv, hrabar i gord čovek. Sportista, diplomata i ratni heroj. Kapetan invalid. Za prijatelje Đura.

Verba, 2015. Udžbenički format, 320 strana. Lepo očuvana, sem što je podvlačena flomasterima (nije cela podvlačena) i sa nekoliko drugih obeležavanja. Kultivisanje hrabrosti kao leka za telo, um i duh Mali broj ljudi iz sveta medicine govori o tome kako strah može da dovede do bolesti – a istina je da strah, ako se ne leči, postaje ozbiljan faktor rizika za zdravstvene probleme od srčanih oboljenja, preko dijabetesa, do raka. Dr Lisa Rankin, objašnjava zašto treba da se izlečimo od straha koji dovodi naše zdravlje u opasnost, a naše živote lišava radosti – i pokazuje nam kako strah, na kraju, može postati naš lek tako što nam otvara oči da vidimo sve ono što je potrebno izlečiti u našim životima. Kroz naučno prihvaćene studije i moćne istinite priče, Lek za strah predstavlja otkriće o efektima straha, i iscrtava put nazad do isceljenja na svim nivoima. Iz Lisinog rada možemo saznati sledeće: • Kako se misao ispunjena strahom pretvara u fiziološke promene koje su predispozicija za oboljevanje. • Kako da razlikujemo `pravi` strah (onaj koji proizilazi iz realne pretnje) od lažnog straha (koji izaziva stresne odgovore koji podrivaju zdravlje) • Kako da preuobličimo naš odnos prema neizvesnosti tako da ona više ne predstavlja nešto od čega strahujemo, već da otvori vrata novim mogućnostima • Šta nas naši strahovi mogu podučiti o tome ko smo mi zapravo Koristeći vežbe iz širokog spektra um-telo praksi i duhovnih tradicije, dr Rankin nas podučava kako da mapiramo sopstveni put za kultivisanje hrabrosti, prepišemo sebi recept za hrabrost, i zakoračimo u autentičniji život.

Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! TRŽIŠNA KOMUNIKACIJA Vani Kodelupi Prevela sa italijanskog Ana Srbinović Tržišna komunikacija je jedno od najvrednijih izdanja u sferi marketinga koja su se kod nas pojavila u poslednjih pet godina. Eto prilike za domaće poslenike u ovoj struci, kao i za filozofe, sociologe, psihologe, komunikologe, semiotičare, da jednom nogom zakorače u najmodernije i najdublje stručne koncepte, da razumeju tržište koje kuca i na naša vrata. To je originalna teorijska studija, nezaobilazna u spoznavanju složenih modela tržišne komunikacije i, posebno, novih scenarija potrošnje u zapadnim državama. Potrošnja u sve većoj meri postaje komunikacija i predstava, a sve je manje funkcija i materija. Statusna vrednost proizvoda danas je sve više u zavisnosti od subjektivne i individualne procene i upravo zbog toga potrošnja zapravo nastoji da zamaskira i prikrije društveni položaj individue, a ne da ga obelodani i jasno prikaže kao što je to činila u prošlosti... Primetan je određeni proces transformacije, prouzrokovan tehnologijom, koji se očituje u postepenoj zameni funkcionalnih i mehaničkih dobara komunikacijskim i informacijskim dobrima, materijalne robe nematerijalnom robom, kao što upotrebu zamenjuju komunikacije. Potrošnja i komunikacija gotovo da menjaju uloge, tako da se autentična potrošnja danas u većoj meri odigrava u samoj komunikaciji, nego u činu kupovine ili upotrebe proizvoda. Ova knjiga govori o potrošnji kao komunikativnom sredstvu i o procesu postepene transformacije materijalne robe u znakove i komunikativne poruke. Vani Kodelupi Vani Kodelupi vršio je mnoga istraživanja potrošnje i odnosa s javnošću. Radi kao savetnik na Institutu GPF & Associati u Milanu.

Novo! Izdavač: Galerija Matice srpske - Novi Sad. 2012. god. Broširan povez, 20,5X23 cm. 131 str. Kunstdruk, ilustrovano Manastir Krušedol pripada Eparhiji sremskoj Srpske pravoslavne crkve i predstavlja nepokretno kulturno dobro kao spomenik kulture od izuzetnog značaja. Nalazi se na jugoistočnim obroncima Fruške gore u Vojvodini. Sam manastir se nalazi u ataru sela Krušedol, na putu između sremskog gradića Irig i sela Maradik. Manastir je zadužbina porodice poslednjih srpskih despota u Sremu - Brankovića. Krušedol se sastoji od dve celine, muškog manastira sa crkvom posvećenom Blagovestima koji je osnovao vladika Maksim Branković i ženskog manastira sa crkvom posvećenom Sretenju, koji je podigla njegova majka, zamonašena despotica Angelina. Vladika Maksim započinje izgradnju manastira Krušedol koji postaje sedište Beogradsko-sremske mitropolije. Sagrađeni su manastirska crkva posvećena Blagoveštenju i konaci na zemljištu srpskog despota Jovana Brankovića između 1509. i 1521. godine. Prethodno je despot Jovan u Berkasovu izdao darovnu gramatu 4. maja 1496. godine. U njoj je naveo da 16 svojih u Sremu ležećih sela daje manastiru Krušedolu. Porodica Đorđa Brankovića, dva patrijarha Srpske pravoslavne crkve i kralj Milan Obrenović su sahranjeni u Krušedolu.

S VAKI ČOVEK NA ROĐENJU DOBIJE ČITAV SPEKTAR EMOCIJA. DOBILI SMO IH S RAZLOGOM: DA NAS VODE KROZ ŽIVOT Nagrađivana autorka, producent i osnivač Projekta sreće , Rendi Taran, zna da svaka emocija, osećanje i mentalno stanje ima moć da nas vrati našoj istinskoj suštini, i da čitaoci mogu da iskoriste Emocije kao vodič da tamo dospeju. Poslednjih godina vlada ogromno interesovanje za nauku sreće i pozitivne psihologije, i na tu temu napisane su brojne knjige. Za to postoji dobar razlog: sreća je suštinski, univerzalni ljudski poriv. I premda je sreća mnogima otvorila vrata da krenu napred, postoji velika radoznalost o punom spektru ljudskih emocija, koje sve zajedno doprinose ljudskom iskustvu. Šta da radimo kada život ne ide po planu? Neuronauka nam otkriva da moramo da imenujemo i ukrotimo svaku emociju kako bismo je razumeli i iskoristili. Ispostavlja se da čak i negativne emocije imaju nešto da nam ponude ako umemo da izvučemo pouku iz njih. Jeste li se ikad probudili u izmaglici osećanja i osećali se besciljno? Ili vam je možda bilo teško da tačno odredite šta osećate, ali ste znali da ipak ne želite tako da se osećate? Šta ako bismo zapravo mogli da iskoristimo svoja osećanja kao put koji vodi nazad do našeg unutrašnjeg kompasa? Šta ako, poput alhemičara, imamo sredstva da preobrazimo svoje emocije kako bismo stvorili za sebe najbolji mogući život? Šta ako bismo uspeli da shvatimo da nam čak i najproblematičnije emocije šalju poruke kako bi nas trgle, zaštitile i povele napred? Knjiga Emocije je upravo taj vodič. Pokazaće nam kako novi pogled na strah može da nas dovede do hrabrosti, kako griža savesti može da nam izoštri vrednosti i kako bes može da nam pomogne da uspostavimo zdrave granice. Povez knjige : mek Strana : 231 Format knjige : 150 x 230 mm Pismo : latinica

POSTAJATI DRUGI (Crnjanski, Matić, Antić) Draško Ređep Str 305 Povez knjige mek Stanje knjige dobro OSTALE MOJE AUKCIJE MOŽETE POGLEDATI PREKO LINKA http://www.kupindo.com/pretraga.php?Prodavac=rere&Grupa=1 Kupovinom više knjiga značajno štedite na poštarini. O knjizi Sledeći moto da nema nespojivih sudbina i da je kolaž, bez sumnje, ikona modernih vremena, Postajati drugi, nova knjiga Draška Ređepa, upravo poput dijaloških kolaža u kojim se kao glavni junaci pojavljuju Miloš Crnjanski, Dušan Matić i Mika Antić, otvara vrata jednom drugačijem razgovoru koji je diskurzivniji, intimniji, često polemički intoniran, obavešteniji – kadikad lakonski, a kadikad minuciozan poput prostrane studije. Ukazujući na činjenicu da je žanr književnog razgovora i dan današnji najtužniji deo naše paraliterature, koji, beznadežno udvajajući monologe, pati od nedostatka kinestetičke, prevashodne osobine aktuelnog govora, Ređep pred čitaoca iznosi „bermudski trougao naše prošlovekovne rečitosti” kao dijalog koji večito traje... I dok Crnjanski žešće nego drugde govori o nerazumevanju, duhu geografije, izabranom zavičaju, dotle Matić svedoči o mogućnostima nespojivog pitanjem odgovarajući na izazov, često nesaglasan sa samim sobom poput Bernarda Šoa. Poslednji u nizu dijaloga jeste neobičan razgovorni Antićev memento, završen neposredno pred pesnikovu smrt živeći moto – ostvariti biografiju koja se nije desila, ali koja se, u vitalnim premisama i te kako oslanja na tvrdoglave činjenice. Postajati drugi knjiga je koja se može čitati i kao pouzdana dokumentarna slika, bliska hronici tadašnjeg života, kao adnotata za 21. vek o jednom književnom stanju ali i kao razgolićeni komad u kojem je ličnost lišena maske, jedan potresni teatar o nesvesnom... Konačno, ova knjiga jeste svojevrsna troglasna (pro)misao o prolaznosti kao zajedničkom imenitelju triju sagovornika. I kad se uzme u obzir generacijska međa, tri tri srpska stvaraoca su svakako opsesivno, zatravljeno marili motiv smrti, nigdnine, bajkovite zvezdane besmrtnosti. Prolaznost je, dakle, ono što su Crnjanski, Matić i Antić prepoznali kao svoj rub i konačni beleg.

Tajne albanske mafije Dejan Lučić I izdanje I izdanje Beograd KOSMOS 1988 Tajne albanske mafije su istiniti zapis o vremenu zla, koje traje do danas. Knjiga se pojavila 1988. godine i bila je šok za jugoslovensku javnost, uljuljkanu komunističkim bajkama o bratstvu i jedinstvu. Njome sam lupio šamar komunističkoj eliti, dokazavši da postoji zavera čiji je cilj secesija Kosova i Metohije. CIA, MI-6, turska tajna služba, albanski Sigurimi i turski Sivi vukovi dali su bazu za stvaranje albanske mafije, koja je kao kancer prodrla među Albance na Kosovu i Metohiji. Zavera se proširila na sve srbofobe u Jugoslaviji – tajne službe Hrvatske i Slovenije uključile su se u šverc droge i tako finansirale emigrantske političke grupacije. Hilmija Hasanagić, bivši komunistički rukovodilac, pomogao mi je da krenem u opasnu potragu za Muratom Bajrakom, „kumom“ Sivih vukova: svaki kontakt sa „izvorom“ mogao je da bude zamka i – moj kraj! Tragajući za njim, dospeo sam do Dauta Kadriovskog i Sadika Tezdogana, organizatora krijumčarenja heroina. Obaveštajac Gojko Medenica, bivši pomoćnik Aleksandra Rankovića, povezao me je s ljudima koji su mi dali dragocene podatke – tako sam sastavio listu tajnih agenata Sigurimija i krijumčara širom sveta. Zli jezici su širili trač da te informacije potiču od mog kolege s fakulteta Jovice Stanišića, šefa tajne službe Srbije, pa sam dobio epitet „tajni agent“ RDB-a. Urbanu legendu nemoguće je uništiti. Rešio sam da je iskoristim i postao sam pisac špijunskih romana. Mit da sam operativac Službe otvarao mi je vrata u inostranstvu, pa sam imao kontakte sa templarima u Americi, masonima u Nemačkoj, sufistima u Iranu, bivšim pripadnicima KGB-a u Azerbejdžanu… Tajne albanske mafije su temelj moje karijere. Razlika između špijuna i novinara je što jednom istraživanje završi u fioci, a drugom postane knjiga koju držite u ruci! Vaš Dejan Lučić metdr