Autor: Filip Vandenberg Povez: broširan Br. strana: 286 Format: 12x20 Primećeno je da mnogi oni koji se bave iskopavanjem faraonskih grobnica ili učestvuju u prenošenju njihovih ostataka bivaju pogođeni različitim vrstama nedaća. Za ovu temu se vežu mnoge priče tako da neki ljudi veruju da ta mrtva tela nose sa sobom prokletstvo koje zadesi svakog onoga koji im se približi. Posle dužeg proučavanja ove tajne jedan nemački pisac, Filip Vandenberg, u svojoj knjizi `Prokletstvo faraona` je rekao pitajući se: 1.Da li je ovo prokletstvo povezano sa nuklearnim zračenjem? Ili su faraoni upotrebljavali neke druge radioaktivne materije kojim bivaju izloženi svi oni koji otvore grobnicu? 2.Da li je to neka vrsta otrovnih gasova koji isparavaju iz biljaka i drveća prilikom otvaranja grobnice? 3. Da li je to neka vrsta sujeverja koja sledi svakog onoga ko otkrije grobnicu? 4. Da li je prokletstvo samo koincidencija tako da osoba umre u isto vreme kada se otvara grobnica? 5. Da li slepi miševi koji se nalaze u katakombama i grobnicama imaju kakve veze sa ljudima koji zapadnu u histeriju tako da umru? 6. Da li su pljačkaši grobnica i stranci koji su umrli pod misterioznim okolnostima došli u dodir sa radioaktivnom zemljom ili otrovom iz biljaka? Zatim nastavlja sa izlaganjem svoje zbunjenosti onim što se dešava u egipatskim istorijskim grobnicama, govoreći: `Kako da objasnimo činjenicu da na bilo kojem mestu na kojem se nalazi mumija mora doći do nekakve nesreće, tako da najveći brod kojeg su ljudi načinili tj. Titanik se sudario sa santom leda i potonuo, a razlog je što se na njemu nalazila ukradena faraonska mumija.` Sa istim čuđenjem i zbunjenošću pita se Enis Mensur u svojoj knjizi `Prokletstvo faraona` pa kaže: `Veliki broj naučnika veruje da ima nešto u unutrašnjosti piramida i faraonskih grobnica što utiče na zdravlje čoveka, međutim šta je to? Niko to ne zna.` Kakva je to priča koja se zove `faraonsko prokletstvo`? Kako je počela? Kako objasniti sve ono što se dešava onima koji učestvuju u potrazi za telima drevnih egipatskih faraona i njihovim bogatstvom? Ova priča koja se zove `Faraonsko prokletstvo` je počela 6.novembra 1922 kada je Hauard Karter poslao telegram lordu Karterfonu obavještavajući ga o sledećem: `Otkrio sam nešto veličanstveno u `Kraljevskoj dolini`! Postavio sam prekrivač na vrata i tunel kako bi mogao i ti doći i videti to lično.` Lord je stigao u El-Aksar 23. Novembra, a s njim je bila i njegova kćerka. Kada je došao do `Kraljevske doline` Karter je prišao, slomio katanac i vrata iza kojih je našao telo mrtvog faraona Tutakamona koji je tu počivao 35 vekova. Svetske novine su bile preplavljenje ovim vestima, a ljudi su ih prepričavali, ali odjednom Karterovo srce je počelo brže da udara i oseti paničan strah. Međutim blago, zlato i slava su ga bili zaneli tako da nije obraćao pažnju na ono što oseća. Na dan otvaranja bilo je prisutno 23 osobe koje je pozvao Karter da priustvuju otvaranju, međutim odjednom se desilo nešto čudno! Trinaest ljudi koji su bili pozvani na svečanost su počeli umirati jedan posle drugog i to pod misterioznim okolnostima. Lord Karter je dobio iznenadni napad groznice, te je počeo govoriti: `Vatra je u mom telu!!!` Buncao je dok ga je groznica tresla. Došao je i njegov sin iz Indije kako bi ga posetio, ali je ubrzo umro u hotelu Kontinental u Kairu. Posle njega umire Karterov pomoćnik Vorte Mejs u toku iskopavanja u grobnicama.Njegova smrt je bila neka vrsta samozapaljenja. Doktor Muhamed Muhamed Dža`fer navodi u svojoj knjizi `Sihr` jedan deo ovih priča te kaže: `U britanskom muzeju se trenutno nalazi jedan tabut (kovčeg) veoma precizne izrade u kojoj se nalazi egipatska mumija. Priču ovog kovčega koja sama po sebi izaziva čuđenje beleže akti britanskog muzeja. Ovaj kovčeg je kupio Daglas Mevari kako bi ga preneo u svoju kuću u Londonu. Svi oni koji su imali bilo kakve veze sa ovim kovčegom su zadesile nekakve nedaće tako da su ga se rešili poklonivši ga britanskom muzeju. Na dan kupovanja kovčega dok je Mr. Daglas čistio svoje oružje pištolj je odjednom opalio i pogodio ga u levo koleno. Izvršena je operacija u toku koje je preminuo. Pre operacije je oporučio jednom od svojih drugova koji se nalazio u Egiptu a zvao se Mr. Hobli da ako mu se nešto desi u toku operacije da uruči taj kovčeg njegovoj sestri koja je živela u ulici Bejker u Londonu. Posle smrti Mr. Daglasa krenuo je Mr.Hobli da izvrši testament pa je preneo kovčeg u Bur Seid pripremajući ga za prevoz parnjačom do Londona, međutim kad je došao u Bur Seid dočekao ga je telegram u kome stoji da je njegov brat ubijen. Kada je stigao u London predao je kovčeg sestri pokojnog Daglasa. Postavila je kovčeg u uglu salona i od momenta preuzimanja kovčega nevolje su počele da se ređaju jedna za drugom. Na dan preuzimanja kovčega njena kćerka je poginula od udara auta prelazeći put dok je išla u školu. Posle sedam dana preminuo je muž izvršivši samoubistvo zbog smrti svoje kćerke. Njihovo materijalno stanje se pogoršalo. Pogubila je živce i postala histerična. Pozvala je vračare, sihribaze, astrologe i one koji prizivaju duhove i svi su se svi složili da ta mumija koja se nalazi u njenoj kući izaziva sve ove probleme koje nije moguće sprečiti. Nazvala je britanski muzej kako bi uzeli ovu mumiju od nje i preneli je u muzej. U toku nošenja mumije počeo je jedan od nosača da se ismava i podruguje na račun Engleza koji veruju u takva sujeverja tako da osnivaju posebne muzeje kako bi u njima radili njegovi sunarodnici kao sluge. Kovčeg još nije ni bio postavljen na svoje mesto kada ovog radnika uhvatiše strahoviti bolovi od kojih se uvijao i cvilio nekoliko minuta zatim pade mrtav pokraj kovčega. Svi oni koji su se bavili proučavanjem drevnih egipatskih tragova u Engleskoj su vodili strogog računa o ovom kovčegu tako da su formirali komisiju koja je istraživala taj problem. Ova komisija je zadužila H.I. Mansela da fotografiše ovaj kovčeg iz različitih perspektiva. Njegova kompanija je poslala svog izaslanika da uslika kovčeg što je on i učinio. Kada se vratio u kancelariju dočekao ga je drugi zahtev. Otišao je da ga izvrši i kada se vraćao doživeo je saobraćajnu nesreću u kojoj je izgubio prste desne ruke tako da više nije mogao da slika. Kada je razvio film i izradio slike otkrio je da se na kovčegu nalazi urezbarena slika devojke ili devojčice obučene u vračarsku odoru, na licu joj se odražavao izraz ljutnje i zla. Kada su pitali sve one koji su videli kovčeg ili bili povezani sa njim pre slikanja svi su potvrdili da nisu videli nikakve slike na njemu niti bilo šta slično tome. Tu je i priča Engleza Emerija koji je nadgledao iskopavanje u selu Sekare 10. Marta 1971 godine, kada je odjednom vrisnuo jedan radnik te počeo da mjauče kao mačka, zatim da laje kao pas, zatim da zavija kao vuk. Njegova supruga je bila pored njega u bolnici sve dok nije preminuo 11. marta.