Physalis Alkekengi je jedna od mnogobrojnih sorti fizalisa. Poznat je i pod nazivima kineski lampion ili ljoskavac. Spada u porodicu solanacea (kao paradajz, krompir ili patlidžan) i ubraja se u povrće iako se koristi kao voće. Postoje sorte različitih boja, veličina i karakteristika. Alkekengi je jestiva sorta i jede se samo zreo plod, ostatak biljke je blago otrovan. Plod je narandžasta bobica veličine višnje koja se nalazi u omotacu oblika lampiona. Omotač se ne jede jer je toksičan i na taj nacin štiti bobice od štetočina. Zbog toga je svaka bobica savršeno zdrava. Poraste do visine od oko pola metra. Nije zahtevan sto se tice zemljišta i uspeva na skoro svim tipovima zemljišta a može se uzgajati i u saksijama. Traži dosta vlage. Ukus fizalisa je veoma specifičan i aromatičan ali i osvežavajuće prijatan. Za razliku od nekih drugih sorti ima kiselkast ukus jer je bogat vitaminom C, ima ga duplo vise nego u limunu. Plod se može jesti svež ili u voćnim salatama, moze se koristiti za pripremu kolača, torti, pita, džemova, kompota i slatka. Može se i sušiti i koristiti kao suvo grožđe. Plod ima i lekovito dejstvo i pomaže u problemima sa bubrezima i bešikom a seme se koristilo za olakšanje porođaja. Ostali delovi biljke (prvenstveno listovi) imaju lekovito dejstvo ako se pravilno koriste, ali njihova upotreba se preporučuje samo osobama koje znaju šta rade. Koriste se za lečenje urinarnih i bolesti kože, upala, malarije i visoke temperature. Jačaju organizam i leče anemiju. Sadrži vitamin C, vitamin A, vitamine B1, B2 i B3. Zatim fosfor, kalcijum, gvožđe, ugljene hidrate, proteine... Deluje na jačanje imuniteta ali i antibakterijski i spada među jake antioksidanse. UZGOJ Fizalis se lako uzgaja i ne traži mnogo pažnje. Višegodišnja je biljka i Alkekengi je nešto otporniji od Peruviane, koren prezimljava i do -23°C. U prirodi se razmnožava i rasejavanjem semena. Može se sejati direktno, ali mnogo je efikasnije ako se prvo uzgaja rasad pa se presadi na stalno mesto kad poraste oko 10 cm. Bitno je samo posejati ga prve godine što pre u proleće kako bi stigao da sazri do mraza, jer vegetacija moze potrajati i 5 do 6 meseci. Seje se identično kao paradajz ili paprika. Seme niče za 15-30 dana. Nema prirodnih neprijatelja i ne napadaju ga bolesti.