PC Diablo 2 Gold (Diablo 2 + Exp) Proizvođač: ActiVision Datum izlaska: 01.01.2000. Sadrži osnovnu igru i ekspanziju Lord of Destruction. Diablo II Više od tri godine „Blizzard Entertainment” je podgrevao atmosferu među nestrpljivim igračima, plasirajući vesti o nastavku igre koja je toliko učinila na polju elektronske zabave. Prvenstveno, zasluga joj pripada zato što je reinkarnirala skoro zamrli žanr RPG/FRP igara. Da nije bilo Diabla, nikada ne bismo videli dragulje poput Baldur’s Gatea ili Planescape: Tormenta. Nastavak je u pretprodaji već oborio sve rekorde, postavši najprodavanija igra svih vremena na PC-u, za prvih nedelju dana. Dobar marketing mnogo znači, pogotovo ako je u pitanju prosečan proizvod. Svi elementi igre su detaljnije i studioznije odrađeni u odnosu na prethodnu. Nažalost, čini se da su momci iz Ostina (tzv. „Blizzard North”) preterali u svom perfekcionizmu. Mnoga unapređenja nekako remete jednostavnost i ritam igre koji je krasio Diablo. Uz to treba dodati će Diablo 2 ući u istoriju kao prva igra koja je imala oficijelnu zakrpu za greške programskog koda pre nego što je izašla na tržište. Pozadinska priča se odmotava kroz predivno animirane sekvence (koje zajedno traju oko pola sata) i razgovore sa sporednim likovima u igri. Na kraju prve igre, heroj je porazio Diabla i uzeo njegov rog (Soulstone, moć i dušu demona) i stavio ga sebi kako bi poštedeo svet zla. Pokušavajući da u sebi kontroliše demona, on ističe (u svom monologu) da će potražiti mir na istoku. Na svom putu heroj polako gubi u neprestanoj borbi sa Diablom i postaje lutalica koja za sobom ostavlja trag uništenja. Novi heroj ga mora zaustaviti pre nego što bude kasno i ujedno saznati šta pored mira mračni lutalica traži na istoku... Diablo 2 čine četiri poglavlja i svako je veoma dugačko u poređenju s prethodnim delom. Prateći mističnu lutalicu, svako poglavlje uvodi vaš lik u novi region, karakterističnog izgleda i s respektivno rastućim brojem protivnika. Prvo poglavlje odvija se u kampu nedaleko od gradića Tristrama koji je bio poprište događaja u Diablu. Naime, demonka Andariel zaposela je obližnji manastir i logično, potrebna je pomoć heroja za prinudno iseljenje. Drugo poglavlje vodi junaka u pustinjski grad Lut Gholein. Pored njega se nalazi grobnica velikog maga Tal Raše koji je čarolijom u sebe zarobio Diablovog mlađeg brata Baala. Može se pretpostaviti ko je posle čarobnjakove smrti preuzeo njegove moći. U trećem poglavlju, u džunglama oko močvarnog grada Kurasta heroj mora obići Diablovog starijeg brata Mephista u zatočeništvu. Konačni obračun s demonom u četvrtom poglavlju vodi junaka u sam pakao. Umesto tri, odnosno četiri lika (ako se računa sveštenik iz dodatka Hellfire), izbor je sada proširen na pet likova. To su amazonka, nekromanser, varvarin, čarobnica i sveti vitez (paladin). Karakteristike i veštine likova veoma se razlikuju, ali su izbalansirane, te nijedna klasa heroja nije superiorna u odnosu na drugu. Svaki heroj ima četiri osnovne karakteristike: snaga, okretnost, vitalnost i energija. Manji novitet je kondicija (stamina) i mogućnost bacanja predmeta, kao npr. eksplozivnih i otrovnih napitaka, sekira, noževa i kratkih kopalja za bacanje (dževelini). Kondicija (žuta linija u donjem levom uglu ekrana) određuje koliko dugo heroj može da trči i zavisi od osnovnih karakteristika lika. Još jedna novost je ta da heroj poseduje po trideset unikatnih veština koje omogućuju kreiranje različitih likova iste klase zavisno od veštine koja se razvija. Napredovanjem kroz nivoe (ili kao nagrada nakon završenog questa) lik dobija poene kojima može da razvija veštine (aktivne i pasivne). Pasivne veštine koriste se automatski i upotrebljavaju se sve istovremeno (npr. Nekromanser ima nekoliko karakteristike za poboljšavanje prizvanih stvorenja). Za upotrebu aktivnih veština potrebna je magična energija (mana), a istovremeno se mogu koristiti samo dve. Više uloženih poena u jednu veštinu uvećava njeno dejstvo. Amazonka je ratnica veoma slična liku lutalice (rogue) iz Diabla. Ona je veoma umešna sa kopljem, pored luka i strela s kojima je idelan par. Prva kategorija njenih veština posvećena je kopljima (napada brže i snažnije ili ojačava svako koplje otrovom i čarolijom). Veštine za lukove i samostrele ojačavaju strele vatrenom ili ledenom magijom i omogućavaju istovremnu paljbu više strela. Tu su takođe pasivne i magične veštine za izbegavanje protivnikovih napada, nanošenja više štete neprijatelju ili prizivanje vile Valkire da se bori na njenoj strani. Nekromanserova osobina je prizivanje stvorenja da se bore umesto njega. Na nižim nivoima to su kosturi palih neprijatelja, golemi i kosturi-čarobnjaci, da bi na višim nivoima vaskrsavao mrtve neprijatelje u svoju korist. Pasivne veštine povećavaju broj potčinjenih i poboljšavaju njihove karakteristike. Kakav bi to nekromanser bio da ne deli smrt iz prve ruke, te njegove aktivne veštine obuhvataju razne otrove i prokletstva, omogućavajući mu da pomoću magija napadne iz daljine, oslabi ili uspori protivnika, zarobi ih u kavez od kostiju ili ih natera da napadaju jedni druge. Varvarin je fizički najsnažniji heroj u igri, ali je najslabiji s magične strane. On je jedini lik urođene sposobnosti da nosi dva oružja istovremeno, ili da nosi dvoručna oružja u jednoj ruci. Varvarinove veštine dodatno popravljanju njegove mogućnosti na bojnom polju. Tu su pasivne veštine koje uvećavaju efikasnost sa mačevima, sekirama, buzdovanima, kopljima, helebardama i pri upotrebi oružja za bacanje. Dodatne pasivne veštine povećavaju brzinu i otpornost na obične i magijske napade. Aktivne veštine unapređuju varvarinov napad, omogućuju mu da skoči na neprijatelja i napadne više protivnika odjednom. Pored toga, može da izvede borbene pokliče kojima tera ili privlači neprijatelje, dodatno ojačava svoj oklop ili oslabi napad protivnika. U pokliče spada „majka” svih veština u Diablu II – Battle Commmand (privremeno podiže nivoe svih izučenih veština). Nakon fizičke sile varvarina dolazi hirurška preciznost čarobnice. Sve njene aktivne veštine su čarolije, a pasivne veštine ojačavaju magije polju vatre, leda, munje ili ubrzavaju regenerisanje mane od koje joj zavisi život. Za razliku od prvog Diabla gde su svi likovi mogli da nauče magije, iste su sada rezervisane isključivo za čarobnicu (vatrene lopte, nova ili teleport). Ledene magije su novina i pored što nanose štetu, usporavaju protivnike, a mogu da ih i potpuno zalede. Čarolije koje nijedan lik ne može da nauči su town portal i identify, a za njih su potrebni skrolovi i knjige. Poslednji borac na strani svetla je paladin. Ovaj sveti čovek je sledbenik učenja Zakarum i snagu razvijanu vojnim treningom povećava molitvama. Iako nema nijednu pasivnu veštinu lik je savršeni balans između moći i magije. Njegove borbene veštine omogućavaju da ojača napad žrtvujući sopstvenu životnu energiju, da napadne više protivnika ili da preobrati zlo čudovište na stranu dobra. Paladin može da ojača svoj štit i njime napadne neprijatelja, a tu su veštine posebno namenjene borbi protiv nemrtvih (poput čarolije holy bolt iz prve igre). Paladinove molitve daju mu ofanzivne i defanzivne aure koje ga leče i jačaju, ili oslabljuju neprijatelje. Što se igračke atmosfere tiče, tu su mišljenja definitivno podeljena. Diablo 2 nesumnjivo je zarazna i veoma zabavna igra, ali prvenstveno zahvaljujući svom prethodniku kome duguje sve elemente koji magnetički privlače i u ovom delu. Izbalansiranost igre je na nuli. Dodeljivanje poena iskustva potpuno je degradirano, čime se stiče utisak da je sistem isključivo tu da bi zadovoljio etiketu RPG -akcione igre. Vrlo brzo se napreduje do viših nivoa, lik jača do neslućene snage, da bi na kraju opet bio suviše slab za neke zadatke. Posebno je razočaravajuće da postoji mali broj NPC likova, pritom kao i u prvom delu ograničenog kretanja (ne računajući što se mrdaju gore-dole na istom mestu). U kombinaciji sa masom magičnih predmeta i slabim protivnicima, Diablu 2 nedostaje šarm koji je prethodni deo imao. I pored brojnih inovacija i unapređenja, igra boluje od žrtvovanja kvaliteta zarad kvantiteta. Konstantno je prisutan arkadni element napredovanja i ubijanja mase protivnika uz veoma loše Questove i bljutavu pričicu (koja je već ispričana u prvom delu). Odluka dizajnera da se okrenu mnogo više ka akcionom elementu sasvim je logična, s obzirom da kompleksnost zadataka i atmosferu Planescapea ili Baldur’s Gatea - Diablo 2 nikada ne bi postigao. Snimanje pozicije veoma je bolno. Postoji opcija za snimanje i izlazak iz igre. To znači da igra snima isključivo statistike i predmete lika, dok ne snima preciznu lokaciju na kojoj se nalazi. Povratak u igru znači nanovo ubijanje protivnika u istom poglavlju, koje su više puta eliminisani (Final Fantasy serijal makar ima lepu priču). Jednostavna opcija poput „Save & Continue” iz prvog dela bila bi poželjna, a ne da igrač bude primoran da prekine igru kada želi da snimi poziciju. AI protivnika u Diablu 2 dosta je dobar. Protivnici imaju posebne karakteristike u zavisnosti od vrste kojoj pripadaju. Tako na primer, sva manja stvorenja imaju vođu koji se krije i napada iza ostalih, a kada poginu vaskrsava ih čarolijom. Kada ubijete vođu, ostala stvorenja beže u strahu. Veoma interesantan element igre su NPC likovi koji idu u istraživanje s herojem. Mogu se iznajmiti plaćenici, pronaći srodne duše u traganju za Diablom ili vaskrsavati mrtvi. Ova novina je veoma korisna, pošto na kasnijim nivoima nije lako boriti se protiv svih protivnika. No, u iščekivanju nove zakrpe, ova opcija daleko je od savršenstva. Saputnici se često zaglavljuju po uglovima prostorija, ne dozvoljavaju liku da prođe itd. Tako npr. „minjoni” koje je vaskrsao nekromanser stoje ispred svog gazde i ne puštaju ga da prođe kroz uzanu pećinu. Jedino rešenje je da se vrate među mrtve. Druga zanimljivost je da čarolijom nekromanser napravi barijeru od kostiju, a potčinjeni je napadnu i unište. Grafika je detaljna i lepo dizajnirana, naročito u kasnijim poglavljima. Šteta što je ograničena na prevaziđenu rezoluciju od 640x480. Svi nedostaci će nesumnjivo biti ispravljeni u zakrpama, ali je posle više od tri godine trebalo da igra bude završena. Posle Warcrafta, StarCrafta, Diabla i sada Diabla 2, „Blizzard” se nesumnjivo popeo na tron jedne od najuspešnijih firmi za proizvodnju kompjuterskih igara, pritom ostavljajući gorak ukus pobede kod svih ljubitelja elektronske zabave. Diablo II - Lord of Destruction Po prvi put, nakon šest godina tradicionalnog pomeranja datuma i kašnjenja, „Blizzard” je uspeo da na vreme objavi igru. Pre godinu dana igrači su ostajali bez daha gledajući poslednju filmsku sekvencu u Diablu II koja otkriva da i pored uništenja Diabla njegov mlađi brat Baal, Gospodar uništenja, još uvek živi i pokušava da pretvori svet u predvorje pakla. Diablo II: Lord of Destruction pruža vam priliku da zaustavite Baala i oslobodite svet Sanctuary od poslednjeg iskonskog zla. Iako ovaj expansion pack donosi mnoštvo dodataka i nekoliko kozmetičkih i tehničkih modifikacija u odnosu na originalnu igru, u osnovi se ništa nije promenilo. Opet se sve svodi na tamanjenje protivnika, unapređivnje lika i sakupljanje novih i moćnijih predmeta. Bez obzira na jednostavan koncept, igra je još uvek zarazna kao pre godinu dana. Glavna novost Lord of Destructiona su masivni peti čin igre i dva nova lika: druid i ubica (assasin). Oba noviteta čine igru izazovnijom jer su rezultat „Blizzardovog” istraživanja među stotinama hiljada igrača na Battle.net-u. Takođe je primećeno da većina igrača igra ili samostalno ili u parovima. Da bi motivisali formiranje većih družina, sva tri nivoa su sada mnogo teži. Tako ćete pred kraj Normala primetiti da stvari ne idu tako glatko kao pre, da bi završili igru na Nightmareu trebaće vam mnogo sreće, a za igranje na Hellu potrebna je veća doza mazohizma. Pored velike snage protivnika, peti čin odlikuje njegova fizička veličina. Retke kritike ljubitelja Diabla II bile su vezane za četvrti čin – prekratak, sa samo tri questa, predstavljao je antiklimaks nakon beskrajnih prašuma Kurasta u trećem činu. S petim činom ova greška je više nego ispravljena. Smrznuta prostranstva oko planine Areat izgledaju svežije i detaljnije od prethodnih činova, a nastanjuju ih potpuno nove klase čudovišta. Ovde treba skrenuti pažnju na Impove, koji će vam postati novi krvni neprijatelji. Oni su stvorenja brža od Flayera iz trećeg čina, imaju sposobnost teleportacije i bacanja magija... Još kada se uzme u obzir da je u expansion packu smanjena brzina trčanja svih likova, dobijate novu noćnu moru. Oba nova lika kojima možete da upravljate odlično se uklapaju u postojećih pet klasa. Druidi su potomci lutajućih ratničkih pesnika koji su se kroz vekove zbližili sa prirodom. Njihove magije se oslanjaju na vatru, zemlju i vetar, a u stanju su da pozovu životinje da se bore uz njih, ili čak da se sami pretvore u divlje zveri. Na drugoj strani je kult ubica, žena koje još od vezirskih ratova progone zle magove. Zato koriste zamke, a godine meditacije i treninga borilačkih veština im omogućavaju i posebne napade. Svetla tačka expansion packa su plaćenici koje u originalnoj igri gotovo niko nije primećivao, jer bi po izlasku na bojno polje jurnuli bezglavo među neprijatelja i završili karijeru. Sada su plaćenici mnogo otporniji, pa će često imati bolje karakteristike od vašeg lika i, što je još bitnije, njihova veštačka inteligencija je prilično unapređena. Igra je mnogo interesantnija kada vas od početka prati još jedan lik i napreduje paralelno sa vašim herojem. Ako se desi da vaš plaćenik pogine, možete ga vaskrsnuti za razumnu sumu zlatnika. Novost je i pojednostavljeni inventar vašeg pomoćnika, pa možete da mu date oklop, šlem, oružje, štit i time povećate njegovu efikasnost. Nažalost, plaćenici još uvek imaju jednu manu. Ako poželite da zamenite svog starog saborca za neku drugu klasu kao što je mag ili varvarin, dobićete krhkog guštera, a ne pratioca čiji vam nivo odgovara. Iako je priča i dalje interesantna, a animirane sekvence podjednako impresivne, Diablo II igra se zbog razvoja likova i sakupljanja što boljih predmeta. Lord of Destruction efektno je utrostručio količinu predmeta koji se pojavljuju u igri. Pored mnoštva novih svojstava postojećih predmeta, Lord of Destruction donosi još dve klase: prozračne i elitne predmete. Prozračni ne mogu da se popravljaju, pa im je ograničeno vreme upotrebe. Elitne predmete koji se pojavljuju samo na nivou Hell zbog visokih uslova za opremanje mogu da koriste samo likovi najviših nivoa. Tradicionalni kritičari „Blizzardovih” igara uvek ističu zastarelu rezoluciju od 640x480 piksela. Iako niko ne igra Diablo II zbog rezolucije nego zbog neverovatno zaraznog koncepta, Lord of Destruction je izašao gnjavatorima u susret podigavši rezoluciju na 800x600, ali i to ima svoju cenu. Jedan od razloga zašto mnogo ljudi kupuje „Blizzardove” igre je što rade na low end konfiguracijama. Lord of Destruction menja tu tradiciju, ali su njegovi hardverski zahtevi i dalje mnogo manji nego kod većine današnjih igara.