Bela slačica (Sinapis alba ili Brassica alba) je najpoznatija vrsta slačice kod nas. Koristi se kao i druge vrste slačice samo što ima drugačiju aromu. Jedu se listovi, seme i cvet, sirovi ili obrađeni. Biljka je jednogodišnja i poraste do 70 cm u visinu. Seje se tokom cele godine i već za oko 30 dana list se može jesti. Tad je sitan ali je najmekši. Može se sejati vrlo rano jer podnosi mraz. Što je biljka starija lišće je krupnije ali postaje sve čvršće, sve dok ne postane žilavo nakon nekih 75 dana od setve. List se koristi kuvan, u čorbama ili kuvan sa mesom, svež list se koristi za salate. Ako je posejana u proleće tokom leta ide u seme koje ima široku upotrebu. Seme se koristi kao začin za zimnice, salate i jela i za izradu senfa. Može se koristiti sveže ili prženo, celo ili mleveno. I seme i list su bogati vitaminima i mineralima. Biljka se koristi i kao zeleno đubrivo, a kao i sve slačice, medonosna je. Cveta veoma brzo nakon nicanja, moguće su i dve medonosne paše ili žetve semena godišnje ako se poseje početkom marta. To je izvodljivo zato što joj ne smeta mraz. Seme je visoke klijavost.