Krbuljica ili krasuljica (Anthriscus cerefolium) je jednogodišnja začinska i lekovita biljka. Kod nas se može sresti u prirodi ali se nažalost koristi mnogo ređe nego u kuhinjama drugih zemalja. Kupujete običnu samoniklu baštensku krbuljicu. Postoje i mnogi kultivisani varijeteti. U ponudi imam i kultivisanu sortu `Massa` i od samoniklih sorti je bujnija i tamnijeg lista. Teže ide u cvet na visokim temperaturama i bolje podnosi hladnoću pa se može uzgajati od ranog proleća do kasne jeseni. Potiče iz Azije i jugoistočne Evrope a vekovima se uzgaja na mediteranu i Francuskoj, gde se masovno koristi i svrstava u red `finih trava`. Ima prefinjenu aromu koja podseća na anis i peršun. I oblik lista podseća na peršun. Svež i sušen list se koriste kao začin za ribu, piletinu, soseve, dresinge. Dobro se uklapa sa blagim sirevima i puterima. Dobro ide i uz kajgane, krem sireve, sendviče, pire krompir i razne salate. Smatra se prolećnom biljkom pa je idealna uz povrće koje tad stiže, mlad krompir, boraniju, mlad grašak, šargarepu, šparglu. Koristi se i u miksevima začina. Dodaje se pri kraju kuvanja jer visoka temperatura uništava aromu. Svež list se neko vreme može čuvati u frižideru a potapanjem u belo vinsko sirće dugo se zadržava aroma u sirćetu. U sirće se potapa i seme da bi ga aromatizovalo. Tradicionalno se koristi u lekovite svrhe, kao pomoć varenju, prečišćava krv i snižava pritisak. Koristi se za kupke za osveženje očiju i u losionima za kožu, za lečenje problema kože, ekcema, upala i brzo zarastanje rana. Upotrebljava se i za čišćenje pluća, želudca i creva, pomaže kod bolesti srca i krvnih sudova, bolesti, bešike, reume i artritisa. Krbuljica u bašti odbija puževe golaće a rotkvice su bujnije ako rastu kraj nje. Može se uzgajati u saksiji a može i u bašti. Niče na temperaturama od 15-18 stepeni. Bitno je da ne bude izložena direktnom suncu i visokim temperaturama jer tad brže ide u cvet. List se bere dok je zelen i dok nije počeo da žuti. Kad list počne da dobija bronzanu boju više nije upotrebljiv jer izgubi aromu. To se dešava na visokim temperaturama. Lomljenje vrhova odlaže cvetanje i pospešuje rast lisne mase. Uglavnom se seje tokom proleća i jeseni. Tokom leta može i na nekoj hladnijoj terasi ili u zatvorenom prostoru.