Još je Isidora Sekulić govorila da ima neke paklene kazne u prinudnom slušanju jednog istog glasa, istog stila, istog mentaliteta. To zapravo znači da je bogatstvo jedne kulture u raznolikosti, raznovrsnosti. U svojoj monografskoj knjizi Umetnost i stvarnosti: srpskim očima, Svetlana Rakić nam je kroz jedno razobličavajuće esejistističko sagledavanje ponudila pouzdano i plodotvorno sagledavanje vidika savremenog srpskog slikarstva, ukazujući na njegovo jedinstvo raznolikosti i raznolikost jedinstva. Svetlana Rakić ovom knjigom pokazuje u kojoj meri je pisanje o umetnosti i svojevrsni oblik seizmografije, pažljivo detektovanje kako onih površinskih, tako i dubinskih potresa u njoj. Ona piše iz pozicije pratioca umetnosti iz drugog plana, a u prvom planu su, kako to i treba da bude, sami umetnici bliski njenom intimnom biću, a sa opusima ozbiljnim za jednu temeljnu elaboraciju. Bilo da obnavljaju klasičnu uljanu sliku kao autonoman estetski predmet, ili se zapućuju u ono zahuđeno i još neistraženo, ovih dvadesetak umetnika proveravaju formule i optiku našeg vremena. Srbija se na ovim slikama ogleda kao osobena kulturna kolevka, raskršće plodonosnih ukrštanja i razmena istočnih i zapadnih kultura, Mediterana i Srednje Evrope. Radovi iz ove monografije ukidaju svojom umetničkom ostvarenošću i vidovitošću svaku neprikosnovenu nesumnjivost granice i po zakonitostima pokretnosti i svežine, srpski kosmo-psiho-logos i kôd duhovne osobenosti ovog tla predstavljaju kao deo evropskog i svetskog konteksta, čuvajući svetlost spiritualnog. Dragan Jovanović Danilov