U svom romaneskom prvencu Saša Dimoski tvrdi da: „zlo ne pati od lošeg varenja i ne spava posle ručka“. Zapravo, zlo ne spava nikada, a ruča uvek: u „Štićeniku“ ono to, bogme, čini baš doslovno. Ono je večno, univerzalno i metafizičko, ali pisca zanima njegovo ovaploćenje sada i ovde: u Srbiji i Bosni, godina devedesetih i nultih. Biblijski i parablijski likovi i zapleti, propušteni kroz filter piščeve nezajažljive fantastičarske mašte i tmurne satiričarske duhovitosti, preseljeni su na miljakovačke ledine i novobeogradske solitere, ali bogme i na srebreničko stratište. Način na koji se u „Štićeniku“ govori o tom, možda ključnom, ovdašnjem doprinosu svetskoj istoriji beščašća, nešto je sasvim novo u srpskoj književnosti. Ovo je teška knjiga o još težim temama, ali kada vas jednom uzme pod svoje, nema vam spasa. Ko je hrabar, neka uđe!" Teofil Pančić Saša Dimoski rođen je 1962. godine u Beogradu. Kao specijalni pedagog, radio je u ustanovama za maloletne delinkvente i decu beskućnike. Učestvovao je i u projektima UNICEF-a za socijalnu zaštitu, u svojstvu predavača i instruktora. Posle petnaest godina rada u ovoj oblasti, počinje da se profesionalno bavi pisanjem, kao kopirajter u nekoliko advertajzing agencija. „Štićenik“ je negov prvi roman, nastajao u periodu ode 2004. do 2008. godine.