Zvali su ga Minah, jer je podsećao na pticu tako čestu u Indiji, poput koje je njihovoj maloj grupi na elikom, prekookeanskom brodu, ponavljao sve što bi čuo od drugih putnika. Imao je jedanaest godina kada se te 1954. Godine u luci u Kolombu ukrcao na Oronsej, započevši tako tronedeljno putovanje preko Indijskog okeana, Arabijskog i Crvenog mora, Sueckim kanalom do Mediterana pa sve do Tilberija, gde ga je čekala majka. U raskoraku između Istoka, gde je odrastao, i Zapada, koji mu je bio nepoznanica, bez roditelja, koji bi ga nadgledali, Minah na ovom životnom putovanju sreće čitavu galeriju likova čija se dela i ličnosti prelamaju kroz naivnost dečačkog pogleda na svet, oblikujući ga i menjajući ga svaki na svoj način. Ne skrećući mnogo pažnje na sebe, zajedno sa dečakom slabog srca Ramadinom i dečakom buntovnikom Kasijusom, Minah na brodu upada u najrazličitije avanture. Upoznaće džez muzičara Mazapu, devojku sa golubovima, dobiće prve lekcije iz istorije umetnosti i književnosti, ali i intimnosti, biti svedok misterioznog zatvorenikovog bekstva, milionerove smrti… – događaja koji će dobiti svoje puno značenje tek kada se sa dovoljno životnog iskustva jednog dana na njih osvrne.