Smeštena u jedno malo makedonsko mesto, radnja romana Bunar Dimitra Baševskog prikazuje balkanski svet u malom. U svakodnevici tog prostora progovaraju mit i istorija, strasti i omraze, drevnost i savremenost. U sigurno vođenoj i suptilno dočaranoj priči Baševski na majstorski način otkriva svakodnevicu u kojoj prošlost dugo traje. Bunar predstavlja svojevrsno otkrovenje koje ukazuje na to da mogućnosti spoja tradicionalnog i postmodernog rukopisa nisu još iscrpljene u okviru savremenog romana. Andrićev i Selimovićev ontološki horizont prepoznatljiv je u tematskom korpusu romana: pojedinac i zajednica, čovek i istorija, individua i politika, etičko i psihološko dimenzionisanje likova u širem kontekstu u kome arhetipsko prosijava ispod romanesknog diskursa. Realistički precizna, izbrušena rečenica andrićevske provenijencije prepoznaje se i na semantičkom nivou Bunara u kome se tematski i stilski mešaju odjeci Selimovićevog Derviša i smrti i Andrićeve Proklete avlije. Bunar je osavremenjena priča o čovekovom porazu, hronika pada koja se može sagledavati sa stanovišta arhetipske dimenzije. Na malom prostoru ovog romana pokreću se neke od ključnih tema odabranih iz korpusa interesovanja balkanskog čoveka, ali bi bilo pogrešno razumeti Bunar samo kao vodič za balkanski mentalitet. Otuda se može reći da je Bunar oblikovan kao kineska kutija ili kao otvoreno dela bez definitivnih istina i konačnog, umirujućeg završetka. Za roman Bunar koji je objavljen u više izdanja na makedonskom jeziku, Baševski je dobio nagradu Utrinskog vesnika za roman godine. Bunar je bio u najužem izboru za Međunarodnu književnu nagradu „Balkanika” 2002. godine.