Najvažniji delovi ove knjige su najpre bili serija predavanja na Univerzitetu Saseks oktobra 1963, i prikazani su na televiziji BBC. U obliku predavanja objavio ih je The Listener novembra i decembra 1963. Od kada sam ih predavao, revidirao sam ih za štampu, ispravio neke manje faktografske greške na koje mi je ukazano i proširio neke delove koje sam prvobitno morao da sažmem zbog vremenskog ograničenja. Nadam se da su zbog onog prvog manje podložne kritici profesionalnih medijevalista koji, kako čitam, upiru "ošte noževe" na mene, a da ih je proširivanje učinili jasnijim manje upućenim čitaocima koji će, nadam se, biti popustljiviji. Ne očekujem da ću bilo čime što mogu da izmenim izbeći kritiku stručnjaka. U ovim predavanjima sam, nema sumnje, upao u osinjak kontroverze i ispoljio žalosno nepoznavanje izvesnih dubokih tema. Ipak, spreman sam da preuzmem taj rizik. Verujem da istoričari treba da proučavaju proces istorije a ne samo deo uske oblasti za koju se, neizbežno, specijalizuju; a ako to znači da povremeno moraju da zađu u manje poznate oblasti, moraju da budu spremni za posledice. Znaju da će im sem dij orikaze kroz dug niz ljubomorno negovanih i jakom ogradom okruženih mali h imanja, u njihovu srećom zadebljalu kožu zabiti trn, ili možda nekoliko ljutih kulglica sačme. Međutim, sve u svemu, (smatram da) zadovoljstvo nadmašuje opasnost. Isto tako možda i korist. Prijatno je i korisno za istoričara da se povremeno okrene svežim i manje poznatim oblastima, i da tamo primeni tehnike i isproba teorije koje je razvio u sostvenim užim proučavanjima. Ako sam ih uspešno primeni - ako ovaj pokušaj jednog modernog istoričara da sažeto da pogled na srednji vek uspeva da podstakne pitanja o istoriji uopšte - nadam se da će mi biti oprošteno zbog sitnih grešaka koje sam nesumnjivo napraivo i neću kukavno ustuknuti pri pogledu na one blistave, naoštrene srednjovekovne noževe. Hju Trevor-Roper