U uvodu knjige, autor objašnjava šta je zvuk: „Priroda je oličena u neprestanom pokretu svega materijalnog, a stanje mirovanja je privid nekretanja. Zvuk je jedan od oblika ispoljavanja sveopšteg kretanja u prirodi, a tišina je privid nekretanja. Zvuk je elementarna pojava u prirodi, kao voda, kao vazduh... i postoji svuda oko čoveka čineći jedan od oblika ispoljavanja života“. Kako je zvuk iz prirode, pomoću koga se, prema Jokiću, „ispoljava život“, dospeo na dramski nivo: pozorište, film, televiziju i radio – i kako se oblikuje, dizajnira, tema je ove studije Miroslava Jokića, koja neće biti interesantna samo poslenicima zvuka, već i svim radoznalim ličnostima koje su zainteresovane za „ispoljavanje života“. Po definisanju zvuka, autor definiše i muziku, naglašavajući da je ona „nastajala sa počecima svesti ljudskog bića“. Potom opisuje muziku antike (Grčke i Rima) i srednjovekovne Evrope. Istaknućemo naslove nekih od tematskih celina: Epoha neposrednog zvuka u dramskim umetnostima, Epoha posrednog zvuka u dramskim umetnostima, Dizajn zvuka, Muzika u strukturi dramskog dela, Sredstva i alati u savremenom dizajnu zvuka... Recenzenti Jokićevog dela su prof. dr Petar Pravica sa Akademije umetnosti u Beogradu i Zoran Jerković, docent na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Vredno je istaknuti da ponuđena literatura, koju je autor koristio, predstavlja pravi mali vodič kroz nauku o zvuk kada je reč o njenom dizajnu u pozorištu, filmu, radiju i televiziji.