Zbirka poezije. Iz recenzije: ’’Svetlost poezije koju iščitavamo između korica zbirke Svetionik ima svoju trostruku utemeljenost. Na tematskoj ravni, počevši još od naslova, svetlost je u neprestanoj borbi s timinom i pošastima, kontinuirano odnoseći pobedu. Dovoljan je jedan trak sunčeve svetlosti, jedna luča pozitivnog osećanja, pa da „eon noći“, da se poslužimo Helderlinovom terminologijom, bude oplemenjen, a samim tim manje strašan i mnje ugrožavajući. Jljamina zapaža mnoge nedovoljnosti i nesavršenosti sveta u kojem živimo, kao i nesavršenosti međuljudskih odnosa, alit u se uvek nađe poneki svetionik, poneki svetlosni znak, koji na život baca drugačije osvetljenje, čineći ga podnošljivim i dirljivo lepim. Svetionik, simbol koji se javlja u više pesama, ključni je simbol ove poezije, spremne da bude putokaz putniku namerniku u olujnoj noći. Svetionik je jedan od onih Sen-Džon Persovih „morekaza“, objekata na kopnu koji upozoravaju na to da bi se brod mogao nasukati, ali i predsatvljaju orijentir onima koji bi da svoju lađu usmere ka sigurnoj obali. Zato svetlost koja obasjava godine mraka slikane Stojimirovim stihovima, ima dvojaku funkciju. Ona otkriva sve načine na koje bi nas tmina mogla progitati ali istovremeno osatvlja i izlaz koji omugaćva udaljavanje od onoga što je izvor nesreće.’’ Dragica Užareva