Lepota inspiriše opsesiju. Broj ocena: 105 Artikal je RASPRODAT ! Pogledaj Aktuelnu Ponudu: Istorijski romani Šifra Proizvoda: 6312 Poslednja cena bila je: 1150 din Obavesti me kad stigne Karakteristike proizvoda: Devojka Sa Bisernom Minđušom - Knjiga + DVD, Trejsi Ševalije Devojka Sa Bisernom Minđušom - Knjiga + DVD Pisac : Trejsi Ševalije Format: 21 x 14 cm Izdavač : Laguna 233 strane Opis proizvoda: Devojka Sa Bisernom Minđušom - Knjiga + DVD, Trejsi Ševalije O filmu : Imao je viziju, koju niko nije video jasno kao ona.U kući u kojoj je svaka stvar imala svoje mesto, svaka slika svoje značenje, dao joj je moć da prepozna svetlost. Ona mu je uzvratila pogledom koji će postati večan...ime. Kritike : “Dragulj od romana” Time Devojka sa bisernom minđušom ubedljiv je istorijski roman, ali kao studija ljudske prirode, začinjena zrelom analizom, on blista. Ševalije unosi impresivnu mešavinu strasti, gneva i zapažanja u roman koji je lep i brutalan. The Irish Times Trejsi Ševalije je majstor rečitih pojedinosti, oživljenih slika... Pomoću takvih pojedinosti Ševalije vodi čitaoca u svet slika, u atmosferu remek-dela koje istražuje: dirljivu, tajanstvenu, na mahove gotovo nepodnošljivo snažnu. Ponekad je atmosfera tako živa da čitalac može gotovo da je oseti, da je namiriše oko sebe. Ovo je roman koji zaslužuje, a siguran sam da će i dobiti, nagradu – ili dve! The Times ... prekrasan roman, tajanstven, natopljen atmosferom... koji otkriva pojedinosti nastajanja slika... zaista čarobno iskustvo. The Guardian Prelepo napisan, tajanstven i gotovo nepodnošljivo dirljiv. Deborah Moggach O piscu : Pažnju književne javnosti Trejsi Ševalije je privukla romanom Devojka sa bisernom minđušom, svojevrsnim pokušajem da se da odgovor na pitanje ko je devojka sa istoimene slike holandskog majstora Johanesa Vermera iz XVII veka.O samoj priči koju je izgradila oko misteriozne devojke sa slike, Ševalije kaže: „Rano sam odlučila da to bude jednostavna priča, jednostavno ispričana. Rečima sam pokušala da dočaram Vermerov rad. To može zvučati pretenciozno, ali namera mi nije bila da predstavljam sliku rečima, želela sam samo da pišem na način kojim je Vermer slikao – jednostavnim linijama, jednostavnom kompozicijom.“ Devojka sa bisernom minđušom nije prvo istraživanje prošlosti u koje se Ševalije upustila. U svom prvom romanu, Devičanski plavo, ona koristi događaje u Francuskoj XVI veka kao podlogu za priču o traganju za detaljima iz porodične istorije glavne junakinje romana. Romanom Pali anđeli iz 2001. Ševalije nastavlja priče o ženama iz prošlosti. Po sopstvenom priznanju, rad na ovom delu za nju je predstavljao veliku teškoću, što ju je zamalo navelo da odustane. Onda je do nje dospeo roman Barbare Kingsolver Biblija otrovne masline. Pošto ga je pročitala, pronašavši u njemu pokretačku snagu Ševalije se vratila pisanju Palih anđela. „Ona je uradila tako dobar posao korišćenjem različitih pripovedačkih glasova, i shvatila sam gde grešim sa Palim anđelima“, izjavila je kasnije Trejsi Ševalije u intervjuu za magazin Bookpage. Promenivši pristup, Ševalije je počela ponovno pisanje romana o dve londonske porodice s početka dvadesetog veka, ovaj put sa deset različitih naratora. Rezultat je bio Pali anđeli, roman koji ju je i kod kritike i kod publike učvrstio na pozicijama zadobijenim Devojkom sa bisernom minđušom. Njena fascinacija umetnošću i istorijom se tu nije završila. Trenutno radi na svom četvrtom romanu, čija priča se zasniva na srednjovekovnoj tapiseriji Dama i jednorog iz pariskog muzeja Kluni. Trejsi Ševalije živi živi sa mužem i detetom u Londonu. Godine 2000. dobila je nagradu Barnes and Noble Discover Great New Writers. Po njenom romanu Devojka sa bisernom minđušom biće snimljen film. Odlomak : 1664. Majka mi nije rekla da dolaze. Posle je tvrdila kako nije želela da izgledam nervozno. Iznenadila sam se, jer sam mislila da me dobro poznaje. Nepoznati ljudi bi mislili da sam mirna. Kao beba nisam plakala. Samo moja majka bi zapazila kako mi se stežu vilice i šire ionako krupne oči. Sekla sam povrće u kuhinji kad sam čula glasove ispred ulaznih vrata – ženski, svetao kao uglačani mesing, i muški, dubok i taman poput drveta stola na kom sam radila. U našoj kući su se retko čuli takvi glasovi. U tim glasovima sam čula debele tepihe, knjige, bisere i krzna. Bilo mi je drago što sam pre njihovog dolaska dobro oribala prednje stepenište. Majčin glas – šerpa, krčag – približavao se iz prednje sobe. Dolaze u kuhinju. Gurnula sam praziluk koji sam seckala na mesto, zatim spustila nož na sto, obrisala ruke o kecelju i stisnula usne da bi se opustile. Majka se pojavila na vratima, oči su joj bile dva upozorenja. Žena iza nje morala je da se sagne, toliko je bila visoka, viša od muškarca koji je išao za njom. Svi su u našoj porodici, čak i moji otac i brat, niskog rasta. Žena je izgledala kao da ju je razduvao vetar, iako je dan bio tih. Kapa joj je stajala nakrivo, tako da su se sitne kovrdže izvukle ispod nje i visile joj po čelu poput pčela, a ona ih je nestrpljivo sklanjala. Okovratnik bi joj trebalo ispraviti, a nije bio ni dovoljno krut. Sivi ogrtač zabacila je sa ramena, pa sam videla da ispod njene tamnoplave haljine raste beba. Rodiće se krajem godine, možda i ranije. Ženino lice nalikovalo je ovalnom poslužavniku, ponekad bi sinulo, a ponekad bi zgaslo. Oči su joj bile dva smeđa dugmeta, retko sam viđala smeđe oči kod plavokosih. Trudila se da me gleda upadljivo strogo, ali nije mogla da usredsredi pogled, oči su joj lutale po kuhinji. “To je, znači, ta devojka”, reče odjednom. “To je moja kći, Grit”, odgovori majka. S poštovanjem sam klimnula glavom. “Hmm. Nije baš krupna. Je li dovoljno snažna?” Kako se žena okrenula da pogleda muškarca, nabor njenog plašta zakačio je nož kojim sam radila i oborio ga sa stola tako da se zavrteo po podu. Žena kriknu. “Katarina”, reče muškarac mirno. Izgovorio je njeno ime kao da drži cimet u ustima. Žena zaćuta i s naporom pokuša da se pribere. Zakoračila sam i podigla nož, pre nego što sam ga vratila na sto obrisala sam oštricu keceljom. Nož je zakačio povrće. Vratila sam komadić mrkve na mesto. Muškarac me je posmatrao očima sivim poput mora. Imao je izduženo, trouglasto lice, a izraz mu je bio smiren, za razliku od lica njegove žene koje je treperilo poput sveće. Nije imao brade ni brkova i to mi se svidelo, jer je delovao čisto. Nosio je crni ogrtač preko ramena, belu košulju i fini čipkasti okovratnik. Šešir mu je ležao na kosi crvenoj kao cigla mokra od kiše. “Šta radiš ovde, Grit?” upita me. Pitanje me je iznenadilo, ali sam to mudro sakrila. “Sečem povrće, gospodine. Za supu.” Uvek sam slagala povrće u krug, svako u odvojeni deo, poput komada pite. Bilo je pet komada: crveni kupus, luk, praziluk, mrkva i repa. Ivicom noža sam oblikovala svaki komad, a u sredinu sam spustila krug mrkve. Muškarac kucnu prstom po stolu. “Jesu li složeni po redu kojim će ići u supu?” upita, proučavajući krug. “Ne, gospodine.” Oklevala sam. Nisam mogla da kažem zašto tako slažem povrće. Jednostavno sam ga slagala onako kako sam osećala da treba, ali sam bila previše uplašena da to kažem jednom gospodinu. “Vidim, odvojila si bele”, reče pokazujući repu i luk. “A narandžasto i tamnocrveno nisu zajedno. Zašto?” Uzeo je parčence kupusa i komadić mrkve i protresao ih u ruci poput kockica. Pogledala sam majku koja lako klimnu glavom. “Boje se tuku kad su jedna pored druge, gospodine.” Podigao je obrve, kao da nije očekivao ovakav odgovor. “A da li ti treba mnogo vremena da složiš povrće pre nego što skuvaš supu?” Svi proizvodi iz: Istorijski romani Sve iz: Knjižara - Knjige, Udžbenici i Pribor * Sve Za Kucu doo nastoji da bude što preciznija u opisu svih proizvoda. Pored toga, ne možemo da garantujemo da su svi opisi kompletni i bez grešaka. ** Sve cene, prikazane na sajtu svezakucu.rs su sa uracunatim popustima i PDV-om.