Saidov Bestijarijum, u kojem ima i nekoliko izmišljenih životinja, odlikuje se osobenim jezikom i stilom svojevrsne poetske fantastike, apsurdističkog humora i iznena đujuće inventivnih, sažetih “portreta” iz životinjskog sveta. Said, istaknuti nemački pisac iranskog porekla, rođen 1947. u Teheranu, živi od 1965. u egzilu u Nemačkoj (Minhen). Autor je pesničkih zbirki Liebesgedichte (Ljubavne pesme), Wo ich sterbe ist meine Fremde (Gde umrem, tu je moja tuđina), Dann schreie ich, bis Stille ist (Onda vrištim dok ne nastupi tišina), Sei Nacht zu mir. Liebesgedichte (Budi noć prema meni. Ljubavne pesme), Aussenhaut Binnenträume (Spoljna obloga Unutrašnji snovi), Psalmen (Psalmi), Das Haus, das uns bewohnt (Kuća koja nas nastanjuje). Knjige proze: Der lange Arm der Mullahs. Notizen aus meinem Exil (Duga ruka mula. Beleške iz mog egzila), Dieses Tier, das es nicht gibt. Ein Bestiarium (Životinja koje nema. Bestijarijum), Landschaften einer fernen Mutter (Predeli daleke majke), der engel und die tauben (anđeo i golubovi), Das Rot lächelt, das Blau schweigt. Geschichten über Bilder (Crveno se smeši, plavo ćuti. Priče o slikama), i dr. Objavio je i nekoliko publicističkih dela kao što su Ich und Islam (Ja i islam), In Deutschland leben, Ein Gespräch (Živeti u Nemačkoj. Razgovor). Napisao je i nekoliko knjiga za decu i radio-drama. Saidova dela prevedena su na više jezika, roman Predjeli daleke majke izašao je u Sarajevu 2009. u prevodu S. Tontića. Dobio je više uglednih nagrada, bio predsednik PEN centra Nemačke.