Junaci Ramačevih priča – od seoskih derana do ratnika, generala i generalnih sekretara – jednog trenutka naleću na ledenu stenu bez početka i kraja. Ne zna se da li je ta stena pred njima ili iza njih. Vreme im je stalo. Ispred nema ni putokaza, ni puta. Nemaju kud da se vrate. Odbijaju da priznaju poraz. Dole je živo blato. Gore je omamni, nedohvatljivi beskraj. Prepušteni sami sebi, čude se šta ih je snašlo. Zajedno s piscem, veruju u čuda.