Roman je nastao sredinom osamdesetih godina prošlog veka kada je NR Kina, ušavši u novo političko razdoblje, počela da se otvara prema inostranstvu, nastojeći da izbriše iz kolektivnog pamćenja teško nasleđe vladavine Mao Cedunga i posledice njegovih društveno-političkih eksperimenata. Junak Jesenjeg gneva Li Mang, predstavnik nove generacije Kineza, koji je, zbog svog porodičnog porekla, tokom revolucionarnih godina bio izložen svakovrsnim oblicima diskriminacije i zlostavljanja, u postmaoističkom političkom okruženju pokušava da se izbori za bolji i pravedniji položaj u društvu. Njegovo suparništvo sa tastom, partijskim sekretarom Sjaoom Vančangom, koji se vešto služi neznanjem, zabludama i predrasudama seoskog stanovništva kako bi se decenijama održao na vlasti, nije samo mladalačka pobuna protiv autoriteta već bunt protiv samoprozvane društvene elite koja desetlećima vešto menja ideološke smernice, ali suštinski poklanja pažnju isključivo sopstvenoj koristi. Važan deo Jesenjeg gneva predstavlja i ljubavna priča. Retki su romani nastali u ovom periodu kineske književne istorije koji na tako neposredan način govore o istinski romantičnoj priči dvoje mladih ljudi, kao što je to ovde slučaj. Iako je, u skladu s taoističkim načinom razmišljanja, Džang Vej okrenut prirodi i pastoralnoj sredini u kojoj čovek može da se posveti istinskim duhovnim vrednostima i neguje sopstvenu dušu nezagađ en savremenim komercijalnim vrednostima, Džangov povratak drevnim vrednostima i moralu je tipično konfucijanski. Pripovesti iz rodnog kraja prožete dubokim osećajem za prirodu, istovremeno su i pokušaj rekonstrukcije zavičajne istorije koja ne sme biti zaboravljena. Zoran Skrobanović, Iz Pogovora Džang Vej (rođen 1956) jedan je od najzanimljivijih savremenih kineskih pisaca. Slavu je stekao još osamdesetih godina prošlog veka nizom značajnih romana i novela (Stari brod, Jesenji gnev). U to vreme, važio je za jednog od vodećih pisaca takozvane „književnosti potrage za korenima“, ali je svojim književnim stvaralaštvom veoma brzo tematski i poetički prevazišao odrednice pomoću kojih su se kineski kritičari trudili da definišu različita postmaoistička književna nastojanja. Svoj književni uticaj potvrdio je i u narednim decenijama (Septembarska priča, Sedam vrsta pečuraka, Baihuj), a 2011. godine, za roman Na visoravni, dobio je prestižnu književnu nagradu „Mao Dun“. Većina Džang Vejovih dela radnjom je smeštena u ruralne oblasti njegove rodne provincije Šandung, pa se ceo stvaralački opus ovog autora na izvestan način može posmatrati i kao pokušaj rekonstrukcije predanja, tradicije i istorije sopstvenog zavičaja, nadahnut ličnim sećanjima.