„Dobrodošli u jedan mali provincijski grad na jugu Italije. Dobrodošli u malene, okrutne Pompeje.” Pompeji 78. i 79. godine, pred samu katastrofu. Publije Pakvije Prokul, nekadašnji gradonačelnik, hvata se u koštac sa ozbiljnim porodičnim problemima. Mimičarka Mete je nesrećno zaljubljena. Hrišćanku Mariju snalaze grdne nevolje kad počnu da pristižu Pavlove poslanice. Gostioničar Sitije, vatreni pristalica preminulog cara Nerona, iznajmljuje svoj lokal u Bordelskom sokaku prvom ko pristane da plati. A nad svima njima, iz pozadine koja može da deluje kao kulisa, bdi moćni vulkan Vezuv. Do ušiju zaljubljen, on piše ljubavna pisma svim ljudima i, za sada, ne pravi nikakvu buku. Drugi je, međutim, prave. Ko je, na primer, kriv za krađe statua? I da li je moguće da sunčani časovnik pokazuje pogrešno vreme? Maja Lundgren u Pompejima uliva život u grad kojim čak i danas možemo da se šetamo. Ona živo i maštovito pripoveda o ljudima koji su nekada koračali ulicama i trgovima Pompeja, njihovim patricijskim kućama, gostionicama i bordelima. Mitovi i anegdote utkani su u sliku tegobne svakodnevice. Ovo je radosna i drska priča, puna čudnovatih likova i sumanutih poduhvata. Maja Lundgren je rođena 1965. godine u Stokholmu, gde i danas živi. Pored pisanja, bavi se književnom kritikom i prevođenjem sa engleskog, francuskog i italijanskog jezika. Studirala je književnost, istoriju ideja i francusku književnost u Švedskoj. Živela je u Francuskoj i, u više navrata, u Italiji, zemlji uz koju je vezuju posebna interesovanja iz oblasti istorije i arheologije. Godine 1998. boravila je u Napulju izučavajući prošlost i prikupljajući građu za roman Pompeji. Član je Nadrealističke umetničke grupe u Stokholmu. Autor je tri romana: Pucanje u oko (1993), Pompeji (2001) i Muve i tigrovi (2007). Roman Pompeji do sada je preveden na nemački, danski, holandski, španski, francuski i italijanski. Nominovan je za dve međunarodne nagrade: Bancarella u Italiji i Prix Jean Monnet za evropsku književnost u Francuskoj.