„Gde je kraj ulice Jang?” upitala sam prethodne noći. „Kraj je na okeanu, dvesta kilometara dalje od početka”, rekli su mi. Kraj je u tišini, na obali, u mraku. Daleko od sjajnih izloga, stakla i metala. Kraj je tamo gde se noću mogu videti zvezde i oslušnuti tišina. Talasa. Kosmosa. Srca. Usamljenosti. Najduža i najpoznatija ulica u kanadskom gradu Torontu poslužila je Vesni Aleksić da ovu knjigu pokaže kao spisateljsko gledanje u sopstveni dlan; na njemu ju je zanimala ona najduža linija – linija života. Prateći je, povela je čitaoca u duboku intimu lične geografije, pažljivo odabranim nežnim rečima koje svojom toplinom i dobrotom nadjačavaju i one životne linije koje skreću s puta i odvode u nepoznato. Veoma dobra putopisna proza čistog i svežeg glasa. Vladislav Bajac Vesna Aleksić je rođena 1958. godine u Obrenovcu. Diplomirala je na Filozofskom fakultetu u Beogradu 1981.g. Radi kao stručni saradnik u predškolstvu. Piše od 1987. godine, najviše za decu i adolescente. Do sada je objavila romane Mesečev dečak; Zveza rugalica (Nagrada “Neven” za najbolju knjigu za mlade u 1997); Marija Modiljani (Nagrada Matice srpske za najbolji roman za mlade u 1999); Karta za letenje; Vetar je, Aja; Starlet; Licitacija vetra; Moji rođeni oblaci i zbirku priča Ja se zovem Jelena Šuman (Nagrada Politikinog zabavnika za najbolju knjigu za decu u 1998). Za ukupan doprinos savremenom stvaralačkom izrazu u pisanju za mlade dobila je Zmajevu nagradu 2004. godine. Autor je više radio drama, monodrama za decu i jedne monodrame za odrasle.