ФОТОТИПСКО ИЗДАЊЕ КЊИГЕ, 146 СТРАНА , А5 - ФОРМАТ, МЕКИ ПОВЕЗ! `Чудновати феномен, да се на по неким зекљиштима историја у својим главним карактерним цртама понавља, доводи историке на чудновате мисли. Ми rазимо земљу али је она права мати наша. Не само мати него и прва политичка васпитница народима. Карактер једног народа, који се једнако таре о камените кршeвe, добија нешто од чврстине и оштрине од своје околине. Народ који се пентра по висовима, по којима орлови гнезда вију а дивокозе дрским скоком скачу, добива и сам чудесну сигурност скока и орловску оштрину ока. Ови који са висова свога завичаја сваким даном rледају пучину звездавоrа неба или пучину мора сињег, лако загревају у срцима својим жудњу за пучином слободе људске. Њих је тешко везати у узане и тесне облике државног и друштвеяог живота што сње развија по равницама и долинама међу људима који тек између кровова кућа својих мало неба виде.` Мијатовић сјајно поентира у свом уводу овој књизи јер дотиче суштину настајања менталитета, капацитета и особина везаним за локалитет. Кажу да је велики Сима Милутиновић Сарајлија изводио младог Његоша, свог ученика, кад су беснеле највеће олује и ударали најкстрашнији громови да би очеличио његов карактер и показао му каква може бити приропда или пре какав може бити Бог када се разгоропади и покаже своје неслагање са чињењљем људским. И направи паралелу Мијатовић са повлашћеним и специјалним положајем Зете, јер, управљање Зете је увек поверавано престолонаследницима, који су подржавани од бунтовне властеле узимали ствари у своје руке и од престолонаследника чинили владаре...