Aleksandar Novačić - Ko je ubio Gogolja; Venedikt Jerofejev i hor pijanih anđela SADRŽAJ KO JE UBIO GOGOLjA? Kako je nepismeni Semjon napisao memoare Gogolj traži lestve Kako je Gogolj progovorio Kljove su tu, ali umetnosti nema On je čudan, što je normalno Rusija se bolje vidi iz Venecije nego iz Tule Večernji akt S Minotaurom u lavirintu Lutka Cecilija i njen sin Andrjuša Strah da ga ne sahrane živog Na Hristovom grobu Ora ultima Lobanja, čizme i rebro Fantazija Post scriptum Testament VENEDIKT JEROFEJEV I HOR PIJANIH ANĐELA Sve je u stanju poluraspadanja Moja budućnost je moja prošlost Runova Pogled belog krokodila Engleska kraljica Prijemni punkt Tihonov Sibelijus Allegro non molto Nosova Oca su rehabilitovali posle 45 godina Moj veseli otac i uvek tužna majka Jelpaška Armand Hamer Šapka sedog vuka Park Gorki Filmska ekipa na zadatku Sekretarica se slatko nasmejala Glumac MHAT-a Glas anđela Na dnu, u kuhinji Brat Jurij Sestra Tamara Makarenkovi sinovi Najlepši događaj: Sveti rat Veliki strah od njihove slobode Fiziku je predavao Lav Landau Moji univerziteti Muzikantova Lomača u spavaonici Moj Dnevnik O koristi alkohola Ne potcenjujte kolonjsku vodu Više pijte, manje jedite. Talenti ne mezete Kako je Musorgski napisao „Hovanščinu“ Kratki kurs o koktelima Najvažnije kod čoveka je pravilno držanje Proteran sa fakulteta i iz grada Sa sekretarom Komsomola zvanično Rusi i medvedi Ko ste vi, Jerofejeve? Runova, tvoje oči su oči februarske mačke Kremlj Petuški Valentina Moja mala Lenjinijana Dojava za KGB Ispit kod strašnog Jordanskog Arija Krupske nad odrom druga Lenjina Još malo Lenjinijane Oktobarska revolucija u Petuškima Telegram Kurtu Valdhajmu Blaženo vreme u životu mog naroda Votka nas je vodila u raj Stari i mladi Rembrant Predlog drugu Šahnazarovu Patnje mladog Tihonova Radnička klasa miriše na parfimeriju Umetnost pripada narodu Suza komsomolke Kako je Katajev postao narodni umetnik Katajev piše Staljinu i dobija odgovor Hruščov nije voleo umetnike Moja velika greška Rekli su mi da sam govno Najgore vreme u životu mog naroda Oči mog naroda su tupe i prazne Zašto volim sovjetsku vlast? Ja sam prilično stidljiv čovek Zagonetku štucanja ni Ajnštajn nije rešio Kako treba razgovarati s narodom Moskva – Petuški Iz Dnevnika: Jurila me Muhina Postajem svetski poznat Velike ambicije male partije Napomena autora Prvo su čitali u kuhinjama Bela Ahmadulina: Tako ne govore, ne žive, ne pišu Radio „Slobodna Evropa“ Venička je moj literarni junak, nije moj dvojnik Sve je dobro što se dobro svrši Ženja, antialkoholičarski alkoholik Pesnik ruske votke? Ravnodušnost Nikada nisam potpisao ugovor sa đavolom 1 Viktor Jerofejev Koliko im nalijem, toliko vrede Osećao sam se kao u utrobi maćehe A onda su mi rekli: rak Nikada neću moći da shvatim te skotove Država mi je zakinula 250 grama Nataška, moja poslednja ljubav Iz Dnevnika: vreme trošim na to da ne umrem Krštenjnje u katoličkoj crkvi Galja Nosova Kad zatvorim oči sve vidim Brodski se pojavljuje kao duh Ne jurite, blizu su Petuški BELEŠKA O PISCU