RAZGLEDNICA STAROG BEOGRADA Razglednica kafane “Zlatan konj” – Reprodukcija slike Luke Mladenovića iz 1928. Edicija: Turistička štampa Beograd - korz umetnička dela Serija: Kafane Beograda Materijal izrade: karton Boja: kolor Država nastanka: SFRJ Jugoslavija Grad nastanka: Beograd Godina nastanka: oko 1970. godine Autorska radionica: “Primorski tisak” – Koper Dimenzija: Visina: 9 cm, Širina: 14 cm Opis: Razglednica na kartonu, standardiziranog formata poštanske dopisnice. Fotografija reproducirana štamparskom tehnikom. Tehnika izrade: print Detaljno stanje: Odlično Napomena:Razglednica nije putovala. Opis: Na poleđini štampano: Kafana”Zlatni konj” u Pop Lukinoj ulici Luka Mladenović Izdanje: Turistička štampa - Beograd * Ova slika je rad čuvenog beogradskog slikara i grafičara Luke Mladenovića (1909-1996). Beograd je ovekovečen na njegovim slikama zahvaljujući Vladislavu Ribnikaru, direktoru Politike koji je zapazio dečaka sa talentom: “Mladiću, ti ćeš da ideš u umetničku školu da učiš crtanje, daću ti stipendiju, a ti treba samo da budeš vredan, da sačuvaš lepotu starog Beograda, njegovih sokaka, kućeraka, dvorišta, kafana, da se duh jednog vremena nikad ne zaboravi, da se sačuva.” Slikar Luka Mladenović poklonio je svoju zaostavštinu Muzeju grada Beograda, grada koji je opredelio ceo njegov život i stvaralašto. Istorija: Prve kafanice u Beogradu, gde se počela uz kafu točiti i rakija, nikle su u hrišćanskim delovima varoši, na Varoš-kapiji i na Dorćolu, beleži Branislav Nušić Reč kafana potiče od turske reči i znači „kuća u kojoj se pije kafa“, a kako su na našim prostorima vladali pet vekova, pored džamija i hanova, nicale su jedna za drugom i kuće u kojima se pije kafa. Prvi grad koji je dobio kafanu bio je Beograd (1522. godine). Ta kafana nalazila se negde na starom Dorćolu. Vremenom, kafane postaju glavno mesto za okupljanje lokalnog stanovništva. To su mesta na kojima su „pali“ mnogi dogovori, gde su se rodile brojne ideje, održali veliki javni i tajni sastanci i politički skupovi. Tako je u kafani „Zlatni konj“ tekla prijava dobrovoljaca za Sremski front u I svetskom ratu… Kraj od Saborne crkve pa ka Savamali nazivao se Varoš-kapija, na onome šancu koji je opasivao celu varoš. Sve do bombardovanja 1862. godine, tu su kapiju čuvali turski nizami. Varoš-kapija je bila najživlji deo Beograda, jer tu je stanovalo čisto srpsko stanovništvo, dok je na Dorćolu bilo izmešano sa Turcima, Cincarima i Jevrejima. Bilo je prirodno da na tom mestu bude i najviše kafana. Naniže od Saborne crkve nalazila se živopisne kafane: `Varoš-kapija`. `Crni konj`, “Engleska kraljica”, “Zlatni grozd”… Na uglu gde se sretaju Pop-Lukina i Brankova (nekadanja Gospodska ulica), postojala je nekada kafana “Zlatan konj”, koju je ovekovečio slikar Luka Mladenović.