RAZGLEDNICA STAROG BEOGRADA Razglednica kafane “Albanija” – Reprodukcija slike Luke Mladenovića iz 1928. Edicija: Turistička štampa Beograd – Beograd kroz umetnička dela Serija: Kafane Beograda Materijal izrade: karton Boja: kolor Država nastanka: SFRJ Jugoslavija Grad nastanka: Beograd Godina nastanka: oko 1970. godine Autorska radionica: “Primorski tisak” – Koper Dimenzija: Visina: 9 cm, Širina: 14 cm Opis: Razglednica na kartonu, standardiziranog formata poštanske dopisnice. Fotografija reproducirana štamparskom tehnikom. Tehnika izrade: print Detaljno stanje: Odlično Napomena:Razglednica nije putovala. Opis: Na poleđini štampano: kafana”Albanija” Terazije Luka Mladenović Izdanje: Turistička štampa - Beograd * Ova slika je rad čuvenog beogradskog slikara i grafičara Luke Mladenovića (1909-1996). Beograd je ovekovečen na njegovim slikama zahvaljujući Vladislavu Ribnikaru, direktoru Politike, koji je zapazio dečaka sa talentom: “Mladiću, ti ćeš da ideš u umetničku školu da učiš crtanje, daću ti stipendiju, a ti treba samo da budeš vredan, da sačuvaš lepotu starog Beograda, njegovih sokaka, kućeraka, dvorišta, kafana, da se duh jednog vremena nikad ne zaboravi, da se sačuva.” Slikar Luka Mladenović poklonio je svoju zaostavštinu Muzeju grada Beograda, grada koji je opredelio ceo njegov život i stvaralašto. Istorija: Prve kafane u Beogradu, gde se počela uz kafu točiti i rakija, nikle su u hrišćanskim delovima varoši, na Varoš-kapiji i na Dorćolu, beleži Branislav Nušić. Reč kafana potiče od turske reči i znači „kuća u kojoj se pije kafa“, a kako su na našim prostorima vladali pet vekova, pored džamija i hanova, nicale su jedna za drugom i kuće u kojima se pije kafa. Prvi grad koji je dobio kafanu bio je Beograd (1522. godine). Počev od terazijske padine, desnom ulicom koja spaja Terazije i Pozorišni trg, nizale su se kafane, a na vrhu te ulice bila je čuvena kafana “Albanija”, ruglo Beograda, ali eldorado svih zakupaca te kafane. Ne postoji kafana sa manje režije, a više prometa; niti postoji kafana koju posećuje tako raznolika i tako mešovita publika. Kafana `Albanija`, se sastojala od podruma, prizemlja i jednog sprata. Kuću u kojoj se ona nalazila preko pola veka, izgradio je 1860. Krsta M. Tomanović (1825—1889), gvožđarski veletrgovac, dok je prvi zakupac bio Rista Siljanović. Podignuta je posle proglašenja Srbije kneževinom, na mestu gde se i danas nalazi palata Albanija, dugo najveća zgrada u Beogradu. Stara kafana, ispred koje su stajali fijakeri, bila je poznata po satu kod koga su zakazivani poslovni, ali i Ijubavni sastanci. Kako je opisivana: na ćošku Knez Mihailove i Kolarčeve ulice, beše jedna žuta udžerica koja je služila kao kafana po imenu “Albanija”. Bio je to objekat načinjen od kamenja slepljenog blatom, sa podom koji je više bio kaljuga nego li valjani patos ugostiteljskog objekta. Ukratko, danas bi na ovoj kafani pisalo: `Sklono padu`. Za ondašnje beogradske boeme kafana Albanija, od svog osnivanja bila je omiljeno mesto starih Beograđana, većina je svraćala zbog društva, pa im nije smetao njen loš spoljašnji, a ni unutrašnji izled. Iako je stara `Albanija` bila niska, oronula zgrada, sa tesnim prozorčićima i niskim kapidžicima i dućančićima, da čovek temenom udari u nadvratnicu, na njoj se ipak uočavaju jasni klasicistički dekorativni elementi. Ispred kafane je stajao gvozdeni stub sa časovnikom na tri strane. To je bio čuveni `Sat`, važan deo Terazija i mesto gde su se zakazivali sastanci, bilo poslovni, bilo sastanci mladih parova.` Kafana je, zajedno sa satom srušena 17. oktobra 1936. godine, da bi se napravilo mesta za palatu „Albanija“, koja svoje ime duguje upravo kafani. Zemljište kupila je Hipotekarna banka.