zapisao sam stihove na novinu ne znam hoću li ih ujutro žive naći u klozetu sapunom skidam fleku od kafe pauk se penje uz nit paučine sfumato ulazi u sobu gotovo pijan od melanholije pušim cigaretu na cigaretu nemam snage da prospem opuške iz pepeljare na stolu zdjela sa jabukama sunce nije izjutra u sobi zasjalo od rane jeseni na moj osmijeh dosada laje u meni užasnut saginjem se naglo obrušava se tutnjem snijeg sa krovova. „Poezija Vuka Rodića ne imitira beskompromisan život, beskompromisan život imitira poeziju Vuka Rodića. Govorimo, dakle, o hodu po rubu u svakom smislu. Nekom će neposrednost ovih pjesama biti prst u oko, a nekom drugom, pak, pružena ruka prijatelja, otvaranje duše, pokušaj da se stupi u istinsku komunikaciju.“ Marko Tomaš Vuk Rodić objavio je zbirke poezije: Vremeplov (1987), Sfumato (2007), Gutač nula (2017), Jutro je mirisalo na koprivu (2017), prozne vinjete Glissando (2008) i roman Tužna Felisidada (2021).