Tokom leta i jeseni 1922. godine, Marsel Prust je uneo neke presudne izmene u rukopis Iščezle Albertine. Izuzev retkih savremenika, njegovog brata Robera, Žaka Rivjera, Žana Polana – niko, do danas, za to nije znao. Bio je potreban srećan sticaj okolnosti pa da taj tekst bude ponovo otkriven 1986. godine. To je upravo tekst koji ovde objavljujemo. Prustovci će iz njega sa uzbuđenjem doznati da je sam Prust želeo da poslednja verzija njegove Iščezle Albertine bude kraća, sažetija od one kojom smo do danas raspolagali. S nekoliko ispravki, dopuna, izostavljanja, on je preinačio smisao knjige ubrizgavši u nju one atome istine koji, samim svojim postojanjem, doprinose strogosti neke kompozicije i daju joj njen završni izgled. Godine 1925, profesor Rober Prust nije bio u mogućnosti da objavi pravu Iščezlu Albertinu. Bilo je krajnje vreme da se potomstvo upozna s konačnim oblikom jednog remek-dela. Ovo izdanje Iščezle Albertine priredili su Natali Morijak, praunuka Robera Prusta, i Etjen Volf.