Šta čini dobru knjigu? Svetlana Gavrilović (autor) Izdavač: Narodna biblioteka Srbije Naslov ove knjige predstavlja jedno od najcesce postavljanih pitanja ciji se odgovor podrazumeva i koji se gotovo nikada ne daje u svakodnevnom govoru o literauri. Razlog za to je uverenje po kome svi mi - bas kao i kada je citanje u pitanju - znamo sta to cini dobru knjigu. Da odgovor na ovo pitanje nije tako lak, upozoravaju nas autori tekstova koji su uvrsteni u zbornik. Radi se, dakle, o vanserijski teskom zadatku koji su pokusali da rese: Vladimir Tasic, Zorica Becanovic-Nikolic, David Albahari, Aleksandar Hemon, Tatjana Rosic, Radoslav Petkovic, Dean Duda, Jovan Cekic, Aleksandra Bajazetov-Vucen, Dejan Ilic i mnogi drugi. Ostali naslovi iz oblasti: Istorija i teorija književnosti 2007; Broširani povez; ćirilica; 21 cm; 304. str.; 978-86-7035-175-2; Šta čini dobru knjigu?, Svetlana Gavrilović Protekle godine se za Sajam knjiga pojavilo drugo izdanje knjige Kako čitati i prvo izdanje Šta čini dobru knjigu, oba naslova proistekla iz predavanja koja su se kontinuirano tokom nekoliko godina održavala u Narodnoj biblioteci Srbije i u kojima su učestvovali brojni pisci, teoretičari, filozofi itd. Iako se u Kako čitati pojam čitanja širio i na druge oblasti izvan lepe književnosti, jedno od poglavlja je bilo posvećeno upravo literaturi u užem smislu reči i tek sa novom knjigom Šta čini dobru knjigu čitaoci su dobili priliku da zajedno sa autorima ns provokativan način promišljaju složenost pojmova kao što su čitanje, pisanje i vrednovanje književno-umetničkog dela.` Povezanost ova tri pojma se pokazala kao ključna u rešavanju postavljenog pitanja Šta čini dobru knjigu za čijim odgovorom tragaju ljudi od pamtiveka. Bez dobrog čitaoca nema dobrog čitanja niti dobre knjige. I najbolje knjige mogu biti loše pročitane i neshvaćene, i najgore mogu biti uzdizane kao valjane. Autori su u pristupu temi imali različita polazišta: neki su poput Aleksandra Hemona, Veselina Markovića, Tihomira Brajovića, Zorana Paunovića, Biljane Dojčinović Nešić, Zorice Bečanović Nikolić, Dejana Ilića uzimali konkretna dela i pisce na čijim primerima su ukazivali kako nastaje dobra odnosno loša književnost. Vladimir Tasić, David Albahari, Radoslav Petković, Vladimir Gvozden, Stevan Vuković, Tatjana Rosić i drugi su se opredelili za uopštenija teorijsko-ontološka tumačenja. Mnoga pitanja su ostala otvorena jer je vrednovanje u književnoj kritici jedno od najtežih pitanja književnosti – da li je dobra knjiga dobra zahvaljujući svojoj formi ili sadržini ili je neophodan sklad izmedju ovih pojmova? Da li se knjiga može proglasiti vrednom samo subjektivno ili i objektivno, sihnronijski u jednom vremenu ili dijahronijski može trajati kroz vreme. Da li je nauka o književnosti uopšte nauka? Mogu li se nabrojati odredjeni postulati po kojima knjiga zaslužuje najviše estetske ocene? Postoje li obrasci i definicije za pisanje ili čitanje. Naravno da je svaki odgovor na ova pitanja podložan diskusiji, ali jedno mišljenje odnosi prevagu, a to je da je samo skup subjektivnih utisaka i književno-teorijskih činjenica u sadejstvu može dati približnu procenu neke knjige. A opet, gotovo svi autori su se složili sa nekim od najapstraktnijih razmišljanja o književnosti da je doživljaj dobre knjige stvar srca ili duha kao što su mislili Paskal, Ruso, Gombrovič i mnogi drugi.` Jedno od najčešćih citiranih bilo je Kafkino mišljenje da je „dobra knjiga kao udarac pesnicom u glavu“, odnosno da ona mora „ biti sekira za smrznuto more u nama“ tj. da nam dobra knjiga mora otvoriti neke do tada neprimetne svetove, često i kroz zadovoljstvo nelagode otkrivanja. Na ovu tezu su se nastavljale i Benjamonova teza o šoku ili Hajdegerova o udarcu, ali se u krajnjoj konsekvenci smisao Kafkinih reči poklapa sa npr. Apdajkovim, po kome „prepoznavanje dobre knjige u nama izaziva talas u umu, uzbudjenje, emociju, pokret duha“. Svojevrsna erotika duha koja se ogleda u čitalačkom uzbudjenju koje donosi vrhunska knjiga je ono što bi svaki čitalac, zaljubljenik književnosti, okarakterisao kao sopstveni zbir osećanja zbog kojih pasionirano traga za novim knjigama – strast, uzbudjenje, zadovoljstvo, ustreptalost, slast otkrivalačkog, spoznajnog i estetskog za koju ne postoji recept, već samo sopstveno čitalačko iskustvo. Knjiga u PERFEKTNOM stanju Stanje```10``` -----------------------⭐️ 2k ,D3