Izdaje - Prosveta Beograd Najnoviji roman `Afroditina uvala` jednog od najvećih živih srpskih pisaca Miodraga Pavlovića potvrđuje staro mišljenje da u osnovi svake dobre proze leže dobri autobiografski i putopisni elementi. Pisati proz znači prisećati se i svog i tuđih života, pisati prozu znači putovati u prošlost i ponovo pohoditi već viđene i obiđene predele i gradove. Izrazitog modernog senzibiliteta, Pavlović priču o putovanju po svom životu ne gradi linearno i klasično već je pretvara u neku vrstu sna, fragmentiranog, košmarnog, ali i sa snažnim elementima stvarnog i doživljenog. Svet, po Pavloviću, ni je samo ono što se vidi, dodirne ili oseti nekim drugim čulom, svet je sve ono što je o njemu ispričano, zapisano, naslikano, izvajano, iskomponovano. Svet je, u stvari, ako bi parafrazirali Dositeja, još jednog velikog putnika, znanje o tom svetu, u Pavlovićevom slučaju - znanje prelomljeno kroz pesničku zažarenu imaginaciju. A u takvom svetu, svetu umetnosti, filozofije i istorije, svetu tananih i finih promišljanja - u svakom slučaju trajnijem i lepšem od pojavnog i stvarnog - Pavlović se oseća kao u sopstvenoj kući. Pavlovićev narator se sa lakoćom prebacuje s jednog kraja sveta na drugi, iz ovog vremena u srednji vek, iz istorije u mitsko, iz banalnog u uzvišeno. `Afroditina uvala` je izuzetan i nesvakidašnji roman, potpuno usamljen i izdvojen u odnosu na glavne tokove savremene srpske proze, retka poslastica za čitaoce za koje je književnost bila i ostala, pre svega, avantura duha. Milan Savić Stanje knjige kao na slikama Tvrd povez sa omotom 265.strana