Čin razapinjanja su izvršili rimski vojnici, obično četvorica, kojima je zapovedao kapetan, jer se Judeja kao rimska pokrajina nalazila direktno pod vlašću ćesara (cezara), koji je ovamo slao svog namesnika (prefekta), čije je stalno sedište bilo u Kesariji na moru (palestinskoj). Sa Isusom su raspeta još dva razbojnika, čime je Pilat hteo da se naruga Hristu Jevanđelist Luka beleži i molitveni uzdah Hristov na Krstu: "Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine." Hristos je raspet u treći čas, tj. u devet sati pre podne (Mk 15,25) po našem računanju vremena, a u šesti čas, tj. podne, nastupilo je čudnovato pomračenje sunca. Hristovo Raspeće bilo je uobičajeno kao metod kazne. Ono što je neobično jeste dovođenje svedoka. Uprkos divljačkoj svireposti rimskog bičevanja i vojničkog ruganja, nošenje teškog Krsta i samo Raspeće, Hristove zabeležene reči pred smrt na Krstu, jesu reči praštanja i brige za druge, i molitva nebeskom Ocu.