Smeđa slačica se koristi kao bela ili crna slačica samo što ima drugačiju aromu. Ima malo manje ljut ukus od bele slačice i podseća na orah. Ona je jedna od najcenjenijih vrsta povrća na bliskom istoku i u velikoj meri je prisutna u kuhinjama azijskih i africkih država. Ima visok sadržaj A i K vitamina. Jedu se listovi, seme i cvet, sirovi ili obrađeni. Biljka poraste do 80 cm u visinu. Seje se u proleće ili jesen i već za oko 30 dana list se može jesti. Tad je sitan ali je najmekši. Što je biljka starija lišće je krupnije ali postaje sve čvršće, sve dok ne postane žilavo nakon nekih 75 dana od setve. List se koristi kuvan, u čorbama ili kuvan sa mesom, svež list se koristi za salate a u Indiji je čuvena turšija od debelih stabljika lista smeđe slačice. Ako je posejana u proleće tokom leta ide u seme koje ima široku upotrebu. Može se koristiti za pravljenje senfa, ulja (seme sadrži 30% ulja), kao začin za jela i zimnice... Kod izrade senfa može se koristiti u kombinacijama sa belom i crnom slačicom ili samostalno. Senf dobijen od nje naziva se smeđi senf i izuzetno je cenjen u svetu..