Arhimandrit Rafail (Karelin) TAJNA SPASENJA Manastir ZUspenja Presvete Bogorodice-Podmaine 2014. Mek povez, klapna, 342 strane, kao NOVO. Arhimandrit Rafail (Karelin) bez sumnje je jedan od najoriginalnijih i najznačajnijih crkvenih pisaca današnjice. Njegove knjige svakako su među naizdavanijima i najčitanijima. Autor je mnogobrojnih beseda i članaka polemičkog karaktera posvećenih aktuelnim pitanjima današnjeg crkvenog života, članaka u kojima se govori o raznim problemima asketskog i moralnog karaktera. Za oca Rafaila s pravom se može reći da uvek i u svim okolnostima teži da prvenstveno govori o o spasenju kao o onome što nam je jedino potrebno (vidi, Lk. 10, 42). Danas se o mnogo čemu piše i polemiše, ali se, nažalost, veoma često zaboravlja na ono najvažnije, na čovekovu dušu koja je, po reči Spasiteljevoj, dragocenija od celog sveta. Zaboravlja se na dušu i njen skriveni život u Bogu. To naravno nije slučajnost. Da bi se raspravljalo o teološkim pitanjima, treba dobro izučiti teologiju. Da bi se raspravljalo o problemima pred kojima se danas Crkva nalazi, treba dobro izučiti crkvenu istoriju. Ali da bi se govorilo i pisalo o duši i njenom životu, preba dobro upoznati svoju dušu, ali i duše drugih ljudi. To je svakako mnogo teže i komplikovanije nego li izučiti teologiju ili istoriju Crkve. Čovek mora prema sebi biti veoma strog i pažljiv da bi mogao da razlikuje glas duše od glasa strasti i da bi mogao da shvati da li duša stremi ljubavi prema Bogu ili, pak, ljubavi prema samoj sebi. Čovek istovremeno mora da nauči da voli one koji su pored njega jer će samo tada kroz nesavršenstva i nedostatke, kroz nemoći i poroke moći u ljudima da vidi ono što je dobro i čisto, što su, bez obzira na iskvarenost čovekove prirode, sačuvali, ono zbog čega Gospod i voli čoveka. Drugim rečima, da bi neko pisao o duhovnosti, mora sâm postati duhovan, mora primiti Duha, a za to treba dati krv i znoj. Dakle, neophodno je podvižničko iskustvo čiji su plod prave i nelažne reči o putu spasenja. Upravo takav duhovni plod ponuđen je čitaocima u ovoj knjizi kroz autorva razmišljanja, misli i ocene, koje nam se ponekad čine veoma oštrima i kategoričnima. Ponekad nam je ipak žao što arhimandrit Rafail, kao po pravilu, izbegava da govori o sebi, a kad je to ipak neophodno, čini to samo uzgred. Zato su njegove knjige, koje izazivaju tako veliko interesovanje, lišene biografskih podataka o autoru. No pošto je autor monah, sasvim je razumljivo nepostaojanje želje da piše o sebi. Verovatno ne bi bila velika greška ako bismo rekli da su knjige oca Rafaila u neku ruku i njegova biografija. On nam se u njima otkriva, između ostalog, i kao izuzetno iskren čovek. On prosto ne podnosi ni najmanju laž ili lukavstvo čime se i mogu objasniti njegova oštrina i kategoričnost i njegova uverenost da je put mučeništva iznad puta kompromisa. Treba istaći da se knjiga oca Rafaila “Tajna spasenja” ipak razlikuje od njegovih do sad štampanih knjiga. Naime, ova knjiga sastoji se iz dva dela. U prvom delu govori se o duhovnom životu, o onome što se čoveku otkriva na njegovom putu ka Bogu, što izaziva radost i tugu i ponekad nas primorava da zastanemo i s bolom se zagledamo u svoje srce. Tu se na izuzetan način govori o tome kako postići blaženstvo koje je dostupno samo onima koji sebe svesno osude na to da budu istinski siromašni duhom. U prvom delu ove knjige nalazi i učenje o molitvi koja za hrišćanina treba da postane glavno delanje u njegovom životu i njegov pokretač i oslonac. Tu je i odsjaj one Božije lepote pred kojom čovekova duša, kad je iznenada otkrije, ponekad zamire od oduševljenja i koju nakon toga celog života traži u suzama pokajnog plača. Drugi deo knjige čine sećanja oca Rafaila na izuzetne podvižnike XX veka koje je, po milosti Božijoj, poznavao. Reč je o neobično jarkim ličnostima koje pažnju čitalaca bukvalno prikuju za sebe. Ali sećanja nas navode da se od tih ličnosti mislneno vraćamo autoru koji o njima piše s toliko ljubavi. Kroz sećanja na podvižnike otac Rafailo nam se sâm otkriva mnogo više nego u prethodnim knjigama. Tako nam postaje jasno da se i kao čovek, i kao monah i sveštenik, ali i kao pisac formirao upravo zahvaljujući druženju s podvižnicima o kojima piše. Kad ovu knjigu pročitaju do kraja oni kojima će se otac Rafail u početku učiniti suviše srogim, uveriće se da je podjednako strog i prema sebi samom, s tom razlikom što njegova strogost prema sebi samom više liči na nemilosrdnost. Čini nam se da je povod tome to što otac Rafail prosto nije u stanju da greši dušu ili da ne bude do kraja iskren kad je u pitanju istina. Jer ukoliko je u istini prisutno i najmanje zrnce laži, onda to više nije istina, nego je laž. Tajna spasenja, kao najvažnija tajna može se čoveku otkriti samo u svetlosti istine. c8