Autor - osoba Valeri, Pol, 1871-1945 = Valéry, Paul, 1871-1945 Naslov Eseji : izbor / Pol Valeri ; [preveli sa francuskog Živojin Ristić i Velimir N. Dimić ; izbor Zorana Mišića] Jedinstveni naslov Morceaux shoisis. srp Vrsta građe esej ; odrasli, ozbiljna (nije lepa knjiž.) Jezik srpski Godina 1956 Izdavanje i proizvodnja Beograd : Nolit, 1956 (Priština : `Miladin Popović`) Fizički opis 196 str. ; 18 cm Drugi autori - osoba Ristić, Živojin P. = Ristić, Živojin P. Dimić, Velimir N. Jeremić, Dragan M., 1925-1986 = Jeremić, Dragan M., 1925-1986 Mišić, Zoran, 1921-1976 = Mišić, Zoran, 1921-1976 Zbirka Mala knjiga ; 44 ISBN (Broš. sa omotom) Napomene Prevod dela: Morceaux shoisis / Paul Valéry Str. 186-196: Pol Valeri / Dragan M. Jeremić. Predmetne odrednice Valéry, Paul, 1871-1945 – Eseji Stanje: posveta na predlistu, inače veoma dobro očuvano, bez pečata, podvlačenja, s originalnim omotom. Pol Valeri (fr. Paul Valéry) je francuski pesnik i esejista. Rođen je u Setu u Francuskoj, 30. oktobra 1871. godine. Studirao je pravo u Monpeljeu. Godine 1892. nastanjuje se u Parizu. Na njega su uticali Edgar Alan Po i Stefan Malarme, ali on napušta pesništvo i posvećuje se studiju matematike, arhitekture i filozofije. Od 1897. do 1900. državni je činovnik, potom sekretar direktora novinske agencije „Havas`. U slobodno vreme bavi se i dalje matematikom i fizikom. Tek je 1913. godine na nagovor Andrea Žida pristao da sredi za štampu svoje mladenačke strofe. U prvi mah nameravao je da napiše još dvadesetak propratnih stihova kao svoj konačni oproštaj od poezije. Međutim, rad ga je toliko zagrejao da je umesto kratke prigodne improvizacije nastala poduža poema (514. stihova), koju je pisao više od četiri godine: „Mlada Parka“ (1917). Umesto definitivnog rastanka, to je bio definitivan povratak. Član Francuske akademije (1925), predsednik Instituta za intelektualnu kooperaciju (1933), profesor poezije na College de France (1936–45), Valeri je između dva rata slovio za najelitnijeg predstavnika francuskog duha. U doba dadaističkih i nadrealističkih manifesta, Valeri je nasuprot tim pravcima, apologet intelekta, stroge mentalne discipline i klasične versifikacije. Previše realan, lišio je svoje stihove svake spontanosti i topline. Njegova algebarska poezija obiluje rebusima i teško se čita bez komentara - jedan takav komentar dao je Gustave Cohen za poemu „Groblje kraj mora“: „Valerijeva proza zanimljivija je (i jasnija) od njegovih stihova.“ Posebno sumnjičav prema istoriji, indiferentan prema religiji, skeptik koji pesimistički gleda ne samo na sudbinu savremene Evrope nego i na ljudsku sudbinu uopšte, polit, amater koji ne pripada nijednoj partiji i „slobodno sumnja u sve što je sumnje dostojno“, Valeri u svojim esejima raspravlja o najrazličitijim temama: o književnosti i arhitekturi, o lažima istoriografije i zločinima politike, o čeliku i elektricitetu, o ženama i parfemima. Istorija je – smatra Valeri – od svih produkata intelektualne hemije najopasnija: ona obmanjuje, uspavljuje i opija; ona dočarava lažne uspomene i zavodi narode do megalomanskog delirijuma. Umro je u Parizu, 20. jula 1945. godine. MG56 (N)