Filteri
close
Tip rezultata
Svi rezultati uključeni
keyboard_arrow_down
Kategorija
Sve kategorije
keyboard_arrow_down
Opseg cena (RSD)
Prikaži sve
keyboard_arrow_down
Od
RSD
Do
RSD
Sortiraj po
keyboard_arrow_down
Objavljeno u proteklih
keyboard_arrow_down
Sajtovi uključeni u pretragu
Svi sajtovi uključeni
keyboard_arrow_down

Pratite promene cene putem maila

  • Da bi dobijali obaveštenja o promeni cene potrebno je da kliknete Prati oglas dugme koje se nalazi na dnu svakog oglasa i unesete Vašu mail adresu.
1-1 od 1 rezultata

Broj oglasa

Prikaz

format_list_bulleted
view_stream
1-1 od 1
1-1 od 1 rezultata

Prikaz

format_list_bulleted
view_stream

Režim promene aktivan!

Upravo ste u režimu promene sačuvane pretrage za frazu .
Možete da promenite frazu ili filtere i sačuvate trenutno stanje

Моцарт и просветитељство: мистерија генија Из свог времена и завађених с њим, једном ногом у свом веку, а другом у вечности, укорењени у одређеном географском окружењу, али такође поседујући универзалну димензију, геније је немогуће заобићи. Ком простор-времену припадају? С обзиром на то да генијалност суштински пркоси сваком објашњењу или дефиницији, можемо ли бар нешто рећи о контексту у којем постоји? Ово је питање на које овај број покушава да нађе почетак одговора. Наш циљ није био да успоставимо типологију генија уопште или да нацртамо портрет тог изузетног генија чија се двестогодишњица обележава ове године. Оно што смо покушали да урадимо је да дамо свој скромни допринос књизи случајева додирујући неке од парадокса који карактеришу генијалност. Лик Моцарта, композитора чија је генијалност дуго порицана или барем потцењивана пре него што је била опште призната, чинило нам се да савршено одговара нашим покушајима да бацимо мало светла на оно што би се могло назвати истином или пре мистеријом генија. Моцарт се не може одвојити од Европе просветитељства чије најбоље квалитете илуструје. Било у погледу музичке композиције или покрета идеја, он је био човек у авангарди свог времена. Који други геније је до те мере оличен у свом сопственом стваралачком пољу, сво знање његовог периода? Истина, Моцарта је посебно охрабрила његова породица. У веома раном детињству, током својих путовања, савладао је све главне европске музичке форме, са невероватном сигурношћу убирајући шта год је одговарало његовим намерама где год је нашао. Међутим, ова способност асимилације, ова моћ креативне синтезе, колико год ретка, не може сама по себи да пружи адекватну дефиницију генија. Да би уметник био геније, он такође треба да буде у првим редовима свих интелектуалних струјања свог времена. Моцарт није био револуционар, али је био ватрени масон. Филантропски, филозофски, везани за идеју прогреса и реформи без насиља, масонерија је била космополитски хуманизам чије је идеале Моцарт заступао против нетолеранције и неправде свог века. Узимајући то у обзир и без обзира на то колико је свестан савремених проблема, геније не само да држи огледало старости. Некласификован, непредвидив, геније надалеко шири своја крила. Геније је онај чији рад проналази одјек у другим, све удаљенијим периодима и културама, наилазећи на одговор у умовима и срцима људи који су све удаљенији од њега. Он тада превазилази бесконачну разноликост језика, обичаја и брига народа света и погађа жицу њиховог заједничког човечанства. Мистериозно, он постиже универзалност. И у извесном смислу, његови савременици га терају да то скупо плати. Моцарт је на крају отуђио бечку публику. Било је врло мало оних који су током његовог живота били способни да цене његова дела по њиховој правој вредности. У деветнаестом веку изгледало је да је његова звезда зашла. Сада је коначно препознат његов прави стас, али за то је требало скоро 200 година. Адел Рифаат, главни уредник, Бахгат Елнади, директор Mozart and the Enlightenment: the mystery of genius Of their time and at loggerheads with it, with one foot in their century and another in eternity, rooted in a particular geographical setting but also possessed of a universal dimension, geniuses are impossible to pigeonhole. To what spacetime do they belong? Given that genius essentially defies all explanation or definition, can we at least say something about the context in which it has its being? This is the question to which the present issue tries to find the beginnings of an answer. Our aim has not been to establish a typology of genius in general or to draw a portrait of that exceptional genius whose bicentenary is being celebrated this year. What we have tried to do is to make our own modest contribution to the casebook by touching on some of the paradoxes that characterize genius. The figure of Mozart, a composer whose genius was long denied or at least underestimated before being universally acclaimed, seemed to us to chime perfectly with our attempt to throw a little light on what might be called the truthor rather the mysteryof genius. Mozart cannot be dissociated from the Europe of the Enlightenment whose best qualities he exemplifies. Whether in respect of musical composition or of the movement of ideas, he was a man in the vanguard of his time. What other genius epitomized to such a degree, in his own creative field, all the knowledge of his period? True, Mozart was singularly encouraged by his family. At a very early age, in the course of his travels, he mastered all the major European musical forms, harvesting with amazing sureness whatever suited his purposes wherever he found it. However, this faculty of assimilation, this power of creative synthesis, rare as it is, cannot by itself provide an adequate definition of genius. For an artist to be a genius, he also needs to be in the forefront of all the intellectual currents of his time. Mozart was not a revolutionary, but he was a fervent Freemason. Philanthropic, philosophical, wedded to the idea of progress and reform without violence, Freemasonry was a cosmopolitan humanism whose ideals Mozart espoused against the intolerance and injustices of his century. That being said and no matter how aware he may be of contemporary issues, a genius does not simply hold up a mirror to the age. Unclassifiable, unforeseeable, genius spreads its wings far and wide. A genius is one whose work finds an echo in other, increasingly remote periods and cultures, meeting a response in the minds and hearts of people who are more and more at a remove from it. He then transcends the infinite variety of the languages, customs and concerns of the peoples of the world and strikes the chord of their common humanity. Mysteriously, he achieves universality. And in a sense his contemporaries make him pay dearly for it. Mozart ended up by alienating Viennese audiences. Those who, during his lifetime, were capable of appreciating his works at their proper value were very few. In the nineteenth century his star seemed to have set. Now at last his true stature is recognized, but it has taken almost 200 years. Adel Rifaat, Editor-in-chief, Bahgat Elnadi, Director

Prikaži sve...
900RSD
forward
forward
Detaljnije
Nazad
Sačuvaj