Nina Živančević : ORFEJEV POVRATAK , Prosveta 2003, str. 184. Priče. Očuvanost 4. `Koliko sam dugo već živela van domovine! Međutim, što sam bila duže izvan nje, primećivala sam kako su sve stvari u drugim zemljama donekle slične: ljudi, pripadnici drevnih plemena, pokušavali su da razmrse dugačku istoriju; pri ovom pokušaju bivali su bespomoćni, stalno su udarali nekim štapom u oklop istorije, ali, avaj, bez ikakvog rezultata!` Ovo je odlomak iz knjige `Orfejev povratak` Nine Živančević, naše spisateljice koja živi i radi u Parizu. Reč je o zbirci priča (izdavač Prosveta) koje su, prema rečima autorke, zamišljene kao neka vrsta saveta mladim devojkama, neka vrsta `Sentimentalnog vaspitanja`. Kao što je Nina Živančević napisala u uvodnom slovu `ova vrsta vodiča kroz pravo žensko pismo namenjena je prevashodno onima koji crvene i ne mogu baš uvek najbolje da se snađu`. Ali, u pozadini sveta mlade žene koja odrasta, otkrivamo slike Pariza čija `neoklasična simetrija i potkresanost` izluđuju barokni duh njenih junakinja, otkrivamo slike Njujorka do kojeg je put `popločan pregolemom ljudskom patnjom koju rađa plemeniti očaj i neobična radoznalost`. U pripovestima `Orfejev povratak`, `Štrajk`, `Ambasador`, `Galimar` i drugima, Nina Živančević kroz razne heroine slika uvek jednu istu devojku koju je najbolje opisala u `Priči Eme Bovari`: `Nekada davno imala sam prijatelja koji je jednom napisao da su sve žene kuce i mace, ali da ja pripadam porodici ptica – valjda sam uvek letela slobodno, visoko i to je ponekad zbunjivalo posmatrače`.