Jedna od najvoljenijih zbirki poezije XX veka. U ovo izdanje uključene su i četiri dosad neprevedene pesme. Većina kritičara je zapazila da se Prever uglavnom negativno odnosi ne samo prema religiji, već i prema tradiciji, autoritetima, konvencijama. Međutim, nisu u pravu oni koji ga proglašavaju anarhistom, jer njegova pobuna protiv sveta nije politička, već pesnička, pobuna u ime apsolutne slobode koja se u pesnikovoj svesti poistovećuje sa poezijom. Bez antikonformizma, Preverova, i uopšte angažovana poezija, svela bi se na stihovanu publicistiku. Poezija mora da sadrži dovoljnu meru nepoštovanja tabua, jeresi, svetogrđa da bi čitalac doživeo katarzu, pročišćenje. Preverova poezija je sva u znaku nekonformizma, ali nije nihilistička. Jer ako Prever ne voli reči „vera” i „otadžbina”, to ne znači da ni u šta ne veruje. Naprotiv, Preverova poezija je, kao retko koja poezija našeg vremena, puna iskrene vere u ljudsku toplinu i solidarnost, katkad gotovo detinjski puna poverenja u ljude, u ljubav. Ljubav je za pesnika most ka poverenju i preduslov sreće. A sreća je trenutak sadašnjosti za koji ne postoji ni prošlost, ni budućnost. Žak Prever bio je francuski pesnik, slikar i istaknuti filmski scenarista. Rođen je 1900. godine u Nejiu na Seni, pariskom predgrađu na ivici Bolonjske šume. Od 1930, zajedno sa mlađim bratom, filmskim režiserom Pjerom, radio je na realizaciji nekoliko filmova, kao glumac, asistent i scenarista. U to vreme počeo je da piše i kraće drame, satirične skečeve, monologe, horske resitale i šansone za kabaree, kafe-teatre i avangardne pozorišne trupe, među kojima je bila i grupa „Oktobar”, kojoj je i sam pripadao. Svoju prvu zbirku pod nazivom Reči objavljuje tek 1946. godine. Knjiga postiže nezapamćeni uspeh. Pisao je i scenarije za mnoge poznate filmove svoga vremena, od kojih je najvažniji Deca raja (1944). Umro je 1977. godine u Omonvil-la-Ptitu.