Spoljašnjost kao na fotografijama, unutrašnjost u dobrom i urednom stanju! Roman iz vremena Turske revolucije „Jutros je došao doktor. Dugo je sedeo pored mene i pričao. Krajem ove nedelje operacija je izvesna. Imam pobačaj ovih dana. Mislim da je to što me zovem samo nekoliko lica. u mojoj glavi i njihovim sećanjima. Dok pričam o ovim, postajem prazan i polako završavam. Još jednu poslednju Sakariju koju ću izliti u sebe. „Ostaje prava tragedija i završni čin. Prelepi i važni romani o ratu za nezavisnost nastali su kasnije. Danas mnoge od njih možemo čitati sa strašću. Ali malo njih je tako „srdačnih“ svedoka kao Vatrena košulja Halide Ediba. Romanopisac, koji je ljubav i žensku slobodu izrazio delirijumom u Handanu, priča o borbi društva i nacije za ponovnu egzistenciju istim nasiljem, sa istom depresijom, gotovo u napadima u košulji Atesten... Halide Edip Adivar(tur. Halide Edib Adıvar; 11.jun 1883 - 9. januar 1964. ) turska književnica i spisateljica, uz to bila je i feministikinja, nacionalista i lider borbe za prava žena. Biografija Halide Edip Adivar Rođena je u Istanbulu, 11.juna 1883. u Osmanskom carstvu, a umrla je 9. januara 1964. godine. Odrasla je u imućnoj porodici čiji je dom bio stecište kulturne i intektualne elite toga doba. Pošto je njen otac bio sekretar na dvoru sultana Abdulhamida, Halide je svoje obrazovanje stekla zahvaljujući privatnim profesorima koji su je upoznali sa evropskom i osmanskom literaturom, te religijom i filozofijom. Osim časova klavira uzimala je i časove engleskog, francuskog i arapskog jezika, dok je grčki jezik naučila od svojih komšija od Grka, ali i u grčkoj školi koju je kratko pohađala.[1] Pored toga pohađala je i Američki koledž za devojke na kome je diplomirala 1901. godine. Nakon završenog koledža, Halide se udala za profesora matematike, Salih Zeki-bega, sa kojim je imala dva sina. Ubrzo je nakon toga i sama počela da radi u oblasti obrazovanja. Bila je angažovana na reformi ženskih škola u Carigradu. Radila je kao i profesor književnosti na Univerzitetu u Istanbulu. Nakon udaje za dr Adnana Adivara, Halide se okreće turskom nacionalističkom pokretu u kome je bila vrlo aktivan učesnik. Bila je jedan od osnivača novinske agencije Anadolijam zajedno sa novinarom Junusom Nadijom. Stvaralaštvo Na početku svoje književne karijere Halide piše pripovetke, da bi se kasnije posvetila najsloženijoj pripovednoj vrsti, romanu. Halide je objavila desetak romana od kojih većina govori o borbi žena za bolji položaj u društvu. U svojim prvim romanima ona zalazi u dubinu ženske prirode i prikazuje veliki optimizam i borbu za promenu kojoj je tadašnje društvo trebalo da teži. Ona je u svojim romanima detaljno obrađivla teme u kojoj su glavni protagonisti žene lošeg socijalnog statusa i prikazuje njihovu borbu za bolje dane. Halide je bila pristalica turanizma, kulturnog i političkog pokreta, koji bi svim narodima na tlu Turske dao podjednaka prava. Halide je učestvovala u raznim pokretima oslobođenja, osnivala je razne škole i skupljala je novac za sirijske bolnice,a za svoj boravak na frontu bila je odlikovana činom desetara. Međutim, nakon neostavarenih snova u Turskoj, ona odlazi prvo u Evropu, a zatim u Indiju i Ameriku. Pored dela koja je pisala na turskom, kasnije je oblavljivala i na engleskom jeziku, koje su, takođe, stekle veliku populartnost. Svojim životnim radom predstavljala je prototip renesansnog čoveka, i kasnije se bavila i komparativnom književnošću, poredeći tursku i evropsku književnost. Među najuspelijim romanima, ubraja se svakako Rabija(u originalu Sinekli bakkal). U ovom romanu Halide, prikazuje život turskog društva, iz ugla jedne Rabije, dočaravajući kontrast između njegovih mana i vrlina na samom početku XX veka.[2] Književna dela Seviye Talip (1910). Handan (1912). Mevut Hükümler (1918). Yeni Turan (1912). Son Eseri (1919). Ateşten Gömlek (1922). Çıkan Kuri (1922). Kalb Ağrısı (1924).