Dvoje se pojavljuju – Majka Abagejl, dobroćudna 108-godišnja žena koja ih podstiče da izgrade mirnu zajednicu u Bolderu u Koloradu; i Rendal Flag, podli „Mračni čovek“, koji uživa u haosu i nasilju. Dok tamni muškarac i miroljubiva žena prikupljaju moć, preživeli će morati da biraju između njih – i na kraju da odluče o sudbini celog čovečanstva. Dakle, pozornica je postavljena za sukob dobra i zla bukvalno biblijskih razmera, sukob koji će dovesti do jednog jednostavnog trenutka, pronalaska uporišta. Mnogi autori imaju karakterističan stil pisanja, sa svojim osobinama, prednostima i slabostima. Stiven King, međutim, ima taj redak dar da može da promeni svoj stil, upotrebu jezika, čak i scenu koja hoda kako bi dočarala raspoloženje koje pokušava da dočara. Ovo je horor/distopijski roman podeljen na tri dela. Prvi prikazuje izbijanje supervirusa i neke od nevolja glavnih likova u to vreme; drugi karakteriše podelu „dobre“ grupe i „zle“ grupe, njihovih obrazaca putovanja i početnih pokušaja da ponovo uspostave život u svojim mrtvim gradovima; treća pripoveda o ishodu kontakta vođa grupa jedni sa drugima pod utiskom da samo jedan od gradova može da opstane, po cenu drugog. Iako svaki sadrži intrigantne scenarije i snažnu karakterizaciju, detalji prvog odeljka ističu se kao najupečatljiviji. Ima nečeg tako jezivog i zloslutnog u tome što se ovi likovi iznenada otkrivaju sami u gradovima punim leševa, u putovanju kroz tihe gradove i preko puteva pretrpanih automobilima koji su postali grobnice; mnogi od glavnih likova počinju da doživljavaju noćne more koje se ponavljaju otprilike u to vreme, i iako razumeju da su preživeli užasnu bolest, zapravo ne znaju odakle je došla ili šta da očekuju sledeće. King zapravo liči na svoju kreaciju, klovna Penivajza, koji je u stanju da promeni svoju formu kako bi nam dao nova osećanja straha, čuda ili misterije kako prilika zahteva, iskačući sa neočekivanim iznenađenjima, ili izazivajući tempo ili detalje određene scene kako bi dočarali određenu scenu. King stvara toliki raspon likova sa složenostima i putovanjima na koje treba otići, posebno zato što ne znamo nužno gde će ih njihova putovanja odvesti. Tako od Larija Andervuda, uspešnog rok pevača koji se bori sa sopstvenom sebičnošću, preko Harolda Laudera, zastrašujuće inteligentnog ali društveno izopštenog šesnaestogodišnjaka koji pokušava da pronađe svoj identitet, do Čoveka iz smeća, jadnog piromana izmučenog sećanjima na maltretiranje i zlostavljanje i njegova sopstvena ljubav prema vatri, “Uporište” prikazuje neke zaista složene i trodimenzionalne negativce i heroje od kojih su mnogi, poput tiho snažnog Stu Redmana, Toma Kalena sa invaliditetom i njegovog prijatelja, gluvog lutalica Nika Androsa, likovi koje zaista volimo. Ogroman je, širok, veoma kompleksan i sveobuhvatan, i bavi se nacionalnim karakteristikama Amerikanaca, i slabostima i prednostima. King je izjavio da je “Uporište” knjiga za koju ga najčešće pitaju, iako ne veruje da je to njegova najbolja knjiga, i to ne bi trebalo biti ništa iznenađujuće. King u ovoj knjizi predstavlja promenljiv stil i trenuci užasa i cinizma pokrivaju ogroman spektar vizija, iskustava i ideja. Ali najviše od svega, ono što se zapravo najviše ističe kod ovog romana je njegova dužina. King uspeva da drži pažnju čitaoca tokom cele knjige upravo zbog elemenata popout ranog uvođenja sukoba, zamršenog zaplet i zadovoljavajućeg zaključka koji ne dolazi prerano. On ostavlja prostora i vremena da se radnja razvija i da se polako popunjava sa napetošću i misterijom. “Uporište” je prvi put objavljeno 1978. godine, nominovan je za Svetsku nagradu za fantastiku 1979.