Nove knjige tvrd povez Bogdan Čiplić: IZABRANA DELA, 1. kolo u 6 tomova * * * STRAVIČNA ZVONA ĐURA JAKŠIĆ NA VELIKO I NA MALO PESME IZABRANE DRAME TRAGOM „MEZIMČETA SRBSKOG” * * * Izdavači: BANATSKI KULTURNI CENTAR Novo Miloševo i KULTURNI CENTAR VOJVODINE „MILOŠ CRNJANSKI“ Novi Sad Za izdavače: Radovan Vlahović, Nenad Šaponja Uredništvo: Bojana Popović, Milivoj Nenin, Radovan Vlahović Saradnici: Viktor Škorić: Milana Poučki: Nenad Stanojević, Gordana Svilengaćin U suizdavaštvu Banatskog kulturnog centra i Kulturnog centra Vojvodine „Miloš Crnjanski” objavljena su Izabrana dela Bogdana Čiplića u 6 tomova. Uređivački odbor činili su prof. dr Milivoj Nenin, Radovan Vlahović i dr Bojana Popović, sa saradnicima: msr Nenad Stanojević, msr Viktor Škorić, msr Gordana Svilengaćin, msr Milana Poučki. Izdanje Izabranih dela sastoji se od dva romana, knjige izabranih priča, knjige izabranih pesama, knjige izabranih drama i knjige pozorišnih memoara: Stravična zvona (priredio Viktor Škorić, a prvi put objavljena u izdanju subotičke Minerve 1958. godine) zbirka je pripovedaka heterogene tematike. Čiplić je pripovetke koncipirao počevši od onih koje se vezuju za okupaciju Jugoslavije, preko onih koje se bave partizanskim otporom, da bi u drugom delu svoje zbirke dao prostora onima koje vremenski nisu obeležene, ali se s pravom može reći da govore o mirnodopskim vremenima na prostoru Vojvodine pre i posle rata. Budući da obuhvata dva potpuno suprotna koncepta vremena i života, Čiplić je svoje pripovetke organizovao kao postupno udaljavanje od ratnog vihora i okretanje ka miru, životu, zemlji i napredku. (Iz predgovora, Viktor Škorić). Đura Jakšić, romansirana biografija (priredio Nenad Stanojević). Kao književnik i upravnik Srpskog narodnog pozorišta u Novom Sadu, Bogdan Čiplić nije mogao da zaobiđe stvaralaštvo Đure Jakšića, međutim, odluku da napiše roman o njemu, verovatno, donosi, kad je delo uspelo, onaj deo autorovog bića koji, tragajući za odgovorima i sam biva izazvan tematikom i ličnošću koja, na osnovu određenih sličnosti i podudarnosti sa autorom, pojačava sposobnost razumevanja, dubokog razumevanja psihologije i sopstvene ličnosti – razumevanja koje je amalgam saučestvovanja na podlozi znanja i prepoznavanja, i kritike trenutka u kojem autor živi i radi… (Iz predgovora). Na veliko i malo (priredila Milana Poučki), je roman sačinjen od petnaest glava unutar kojih se priča razvrstava i deli u nekoliko poglavlja, no iako ne previše obimno, ovo delo obiluje mnoštvom likova, događaja i zapleta, ali ono što prednjači kao dominantna atmosfera i nota jesu boje i mirisi jeseni – dani su kišoviti, putevi blatnjavi, sunce je zaklonilo mesec, te deluje da noć traje i kada svane, a bez obzira da li se junaci ovog romana nalaze na odmoru i letovanju, ili se kreću unutar poznate i monotone svakodnevnice, njihovo psihološko stanje i svest aludiraju na tmurni novembar… (Iz predgovora). Pesme (priredila Gordana Svilengaćin). Pod klobukom uobičajenog i svakodnevnog, Čiplić u svojim delima daje sliku vojvođanske ravnice uronjene u tradicionalno, starinsko i večno. Njegov svet je svet plodnih njiva i blatnjavih seoskih drumova, paorski i gavanski, uvek isti, a nikada do kraja istražen i otkriven. Prema sopstvenim rečima ‘sav ogrezao detinjstvom i mladištvom u ravničarsko podneblje i mentalitet’, zaglibljen u mutne vode Tisine, Čiplić je čitavo svoje delo izvezao nitima od nostalgije i melanholije, s tek po kojim zrncetom ironije, pa ih pažljivo utkao na đerđefom zategnute ravničarske predele – šire od onih koje oko može da sagleda, ljudske sudbine – nedokučive u svojoj jednostavnosti i život – stariji od njega samog… (Iz predgovora). Izabrane drame (priredila Bojana Popović). Bogdan Čiplić dočarava nam u dramama nekadašnju Vojvodinu, donosi jednu specifičnu atmosferu, najčešće palanačku i seosku, dah ravnice i nekog drukčijeg vremena. Uspešno slika mentalitet ljudi u Vojvodini, njihov suživot u multinacionalnim sredinama, često mirniji i stišaniji temperament. U skoro svakoj drami prisutan je humor i mnoštvo likova iz građanskog i nižeg staleža. Čiplić nije pisao drame za čitanje, već je on, dok je stvarao tekst, imao na umu glumca koji će igrati njegov lik. Jasno je da su njegove literarne pretenzije bile mnogo manje od pozorišnih, jer je gotovo bio opčinjen teatrom još od najranijeg detinjstva… (Iz predgovora). Tragom ‘Mezimčeta srbskog’ (priredila Bojana Popović) žanrovski se može odrediti kao memoar. Na više mesta u knjizi Čiplić ističe da je samo na mestima gde je to bilo neophodno koristio istorijske podatke, da on nije pisac monografije i da knjiga nije prava istorija Srpskog narodnog pozorišta, već njegova lična knjiga o pozorištu. U knjizi piše o tradiciji pozorišta, ali i o pozorišnoj tradiciji svoje porodice, kao i o svojim vezama sa pozorištem. Verovao je da ga poznaje dobro jer je o njemu pisao prvo kao pozorišni kritičar, zatim je postao pisac čije se delo u njemu igralo, pa onda i sekretar, dramaturg i upravnik. (Iz predgovora) Svaka knjiga ima predgovor novog čitanja i tumačenja dela mladih priređivača. Knjige su formata 125 x 195, u tvrdom povezu i u kutiji kompleta koji je štampan u tiražu od 300 primeraka. Bogdan Čiplić (Novi Bečej, 2. novembar 1910 – Beograd, 23. jun 1989) bio je srpski književnik, prevodilac i upravnik Srpskog narodnog pozorišta. Objavio je preko dvadeset knjiga pesama i devet romana. Njegova dela prikazivana su na radiju, televiziji i u pozorištima. Diplomirao je etnologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu (1928–1932). Radio je kao asistent na etnološkoj katedri Filozofskog fakulteta u Beogradu. U periodu od 1935. do 1945. bio je gimnazijski profesor u Temišvaru, Velikoj Kikindi i u Novom Sadu. Od 1. avgusta 1947. do 1. decembra 1949. bio je upravnik Srpskog narodnog pozorišta. 1949. napustio je službu i Novi Sad i postao profesionalni književnik u Beogradu. Bio je dopisnik dnevnih listova „Jugoslovenski dnevnik”, „Politika”, „Dan”, „Slobodna Vojvodina”. Uređivao je časopis „Naša scena” i od 1956. do 1964. bio je zaposlen kao lektor i urednik beogradskih „Večernjih novosti“. Pisao je drame i pozorišne kritike skoro četrdeset godina. U svojim dramama dočarao je nekadašnju Vojvodinu, najčešće palanačku i seosku, duh ravnice, mentalitet ljudi u Vojvodini i njihov suživot u multinacionalnim sredinama. Njegove drame igrane su u Srpskom narodnom pozorištu od 1948. do 1971. Na repertoaru Srpskog narodnog pozorišta bila je Čiplićeva dramatizacija Sremčevog dela Pop Ćira i pop Spira (17. mart 1949), kao i pozorišni komadi Nad popom popa (28. maj 1954), Varalica u Bečeju (24. novembar 1961), Traktat o sluškinjama (8. novembar 1966) i Kaplar i car (25. maj 1971). Poslednje godine života proveo je kao slobodan umetnik, bavio se više slikanjem nego pisanjem. Svu svoju skromnu imovinu ostavio je Osnovnoj školi „Miloje Čiplić“ u Novom Bečeju. Knjige i rukopise (imao je tri knjige u rukopisu) ostavio je Matici srpskoj. Umro je u Beogradu 1989. godine, u 79. godini života i sahranjen je u Beogradu. Krajem jula 1989. godine izvršena je ekshumacija i sahranjen je, po ličnoj želji, u porodičnoj grobnici. Vojvođanski pisci Avangarda MG100